Novi Mediji u Obrazovanju 2008

  • Published on
    07-Aug-2015

  • View
    77

  • Download
    0

Embed Size (px)

Transcript

<p>Novi mediji u obrazovanju</p> <p>Prof. dr Dragan Solea</p> <p>Mediji i obrazovanje Mediji, obeleavaju nau, informatiku civilizaciju, pa se sa razlogom oni stavljaju u prvi plan. Uz re medij, u literaturi se esto navode razliiti atributi, kao stari i novi mediji, ili, pak neki dugi epiteti koji im odreuju neku specifinost.</p> <p>Mediji i obrazovanje Re medij (medius, media, medium) je latinskog porekla i tumai se kao sredstvo (posrednik) u prikazu i prenosu poruka. Re medij oznaava i razliita sredstva komunikacija. Medij podrazumeva materijalizaciju znaka i podlogu prenosnika materijalizacije.</p> <p>Mediji i obrazovanje Pod medijima u obrazovanju se podrazumevaju posrednici kolskih sadraja koji proistiu iz ciljeva obrazovanja. Mediji omoguuju odvijanje nastave, a uenicima proces uenja, pa se karakteriu kao mo (snaga) uenja , odnosno, obeleavaju proces obrazovanja i vasptanja.</p> <p>Mediji i obrazovanje Novi mediji su uopte svi mediji na kojima se zasniva aktuelna informaciono-komunikaciona tehnika. To su mediji koji baziraju na osnovama digitalne tehnike, a sadre multimedijalne elemente i omoguuju interakciju korisnika i medija. Tu spadaju mediji koji omoguuju veze offline i online tipa</p> <p>Klasifikacija medija Pored razvrstavanja medije na staretradicionalne i nove - savremene postoje i druge klasifikacije sa drugim kriterijumima za taksonomiju. Tako se mediji klasifikuju na slijedei nain: klasifikacija prema tehnikim kriterijima, klasifikacija prema ulozi koju imaju u komunikacionim procesima, klasifikacija prema stepenu javnosti i klasifikacija prema strukturi i broju medijskih elemenata.</p> <p>Klasifikacija medija prema tehnikim kriterijimaSvaka od navedenih grupa se dalje razvrstava po raznim osnovama, pa se isti mediji mogu nai u vie klasifikacijskih grupa. Klasifikacija medija prema tehnikim kriterijima, razvrstava ih na tri grupe: primarni mediji, sekundarni mediji i tercijalni mediji,</p> <p>Prema ulozi Prema ulozi koju imaju u procesu komuniciranja, mediji se dele na: prenosne transportne i medije za uvanje (sklditenje).</p> <p>Klasifikacija prema stupnju javnostiStupanj javnosti, kao kriterij za klasifikaciju medija omoguuje njihovo razvrstavanje na: interpersonalno komuniciranje, komuniciranje u malim grupama, organizaciono komuniciranja i masovno informiranje.</p> <p>Prema strukturi i broju medijskih elemenataTri tipa medija se nalaze kao podgrupa u klasifikaciji medija prema strukturi i broju medijskih elemenata, a to su: monomediji, dualni mediji i multimediji.</p> <p>Upotreba medijskih sredstava u nastavi - nastavniciStaraSveska i olovka Knjiga Tabla i kreda Novinski lanci Slike iz asopisa</p> <p>NovaBela tabla i markeri u boji Grafoskop Raunar LCD projektor Internet Edukativni softver</p> <p>Upotreba medijskih sredstava u nastavi - ueniciStaraSveska i olovka Formular za DP Materijali iz strunih knjiga, asopisa, tampanih izvora</p> <p>Nova Raunar s formularom za DP Materijali sa Interneta</p> <p>Audio-vizuelni medijiZnaaj vizuelizacije postoji od praistorije do danas, kako u svakodnevnom ivotu tako i u vaspitnoobrazovnom procesu. Pokret za vizuelizaciju nastave bio je meu prvima koji je isticao vanost neverbalnih audio-vizuelnih materijala, nastavnih maina i ureaja. Njihov osnovni cilj je da osposobe uenike da vide i uju, gledaju i sluaju potpunije, jasno uoavajui razlike i sa veim razumevanjem. Pravilan izbor nastavnih sredstava zahteva paljivo prouavanje i celovitu analizu metoda rada, kao i iznalaenje adekvatne primene u nastavnoj situaciji.</p> <p>Audio-vizuelni medijiNamena pomagala, pravilno i spretno rukovanje od iste je vanosti kao i pravilan izbor. Naime, pomagalo se oslanja i na sve one dogaaje i efekte koji ne ulaze u temu obrade predavanja, ali deluju na sluaoce stimulativno.</p> <p>Stoga audio-vizuelna sredstva moraju sadravati sledee uslove: Jasan sadraj i konciznost, Jasnou za ulo vida i sluha, Emocionalnu snagu, Mo koncepcije.</p> <p>Audio-vizuelni mediji</p> <p>Sve ovo predstavlja znaajan element u intenzifikaciji nastave, jer audio-vizuelna sredstva: dopunjuju predavanja, objanjavaju ih, potkrepljuju oiglednou, proiruju uenikovo znanje i doprinose njegovoj trajnosti, to potvruju pedagoga. i istraivanja mnogih iskusnih</p> <p>Audio-vizuelni medijiNain na koji ljudi ue moe priblino oceniti sledeim brojkama: Veina ljudi naui oko 1015 % sadraja samim itanjem, ukoliko je materija jasno izraena jednostavnim ili odgovarajuim tehnikim jezikom; Oko 20 % sluajeva sluanjem, ako njihova sposobnost za sluanje nije osla-bljena zbog estog polovinog pamenja ili ako ih govornik ne uspava neza-nimljivim glasom; Oko 3035 % posmatranjem, utoliko vie ukoliko je vizuelni materijal pripremljen i svrsishodan; Oko 50 % ili vie posmatranjem i sluanjem u isti mah, ako je paljivo koordiniran rad oba ula; Sve do 90 % ako predano uestvuju u pouavanju koje utie na sva ula.</p> <p>Audio-vizuelni medijiAudio medijiradio u nastavi cd plejer</p> <p>Vizuelni medijigrafoskop dijaprojektori za dijafilmove i dijapozitive</p> <p>Audio-vizuelni medijiAudio-vizuelni medijiobrazovna televizija Sistem televizije otvorenog kruga i Sistem televizije zatvorenog kruga nastavni filmovi</p> <p>Savremene projekcione tehnologijeivimo u informacionoj eri, u kojoj se nauka, tehnika, pa ak i umetnost i kultura brzo razvijaju. Osvajaju se novi prostori ljudske delatnosti i stiu nova znanja. Zaostajanje kole se ne ogleda u tolikoj meri u sadrajima koji se obrauju, nego u nainu na koji se obrauju i prezentuju uenicima. Mikroelektronika, robotika laserska tehnologija i tehnologije novih materijala su ve nale primenu u proizvodnim i naunim organizacijama, a sada polako nalaze svoju primenu i u obrazovanju.</p> <p>Savremene projekcione tehnologijeU ovom poglavlju bie obraene dve nove projekcione tehnologije, tehnologija video projektora i tehnologija LCD monitora koje su zahvaljujui svojim kvalitetima u potpunosti nale primenu u savremenoj nastavi. Video projektori omoguavaju sadraja velike dijagonale prikaza. prezentovanje</p> <p>LCD tehnologija daje prikaz slike visoke definicije, smanjenje gabarita projekcionih ureaja i pojeftinjenju procesa izrade.</p> <p>Savremene projekcione tehnologijeVideo projektor Video projektori predstavljaju savremene, portabilne i kompaktne ureaje koji verno prikazuju audio-vizuelni signal sa raunara i video sistema na platno. Zahvaljujui snanim svetlosnim izvorima, video projektori novije generacije predstavljaju odlian izbor i za prikazivanje nastavnih filmova ogranienom broju uenika.</p> <p>Savremene projekcione tehnologijeVideo projektor Jedna od glavnih karakteristika je osvetljenosti, koja se izraava u lumenima. jaina</p> <p>Nova generacija projektora ne zahteva zamraenu uionicu za vreme projekcije, slika je veoma dobra i zasiena bojom i vrlo je kontrasna, projekcija se moe ostvariti ak u 16,7 miliona boja. Dok se format projektovane slike kree od 0,5 - 7, 6 metara.</p> <p>Video projektori imaju veliku perspektivu kada je u pitanju primena u nastavnom procesu, oni treba da zamene kredu tablu - grafoskop i razne vrste projektora.</p> <p>Savremene projekcione tehnologijeVideo projektor Video-projektore moemo klasifikovati u dve grupe. Prvu grupu klasifikujemo prema tehnologiji koju koriste za prikaz slike, a drugu grupu prema optoj nameni video-projektora. Prema tehnologiji koju koriste za prikaz slike dele se na:LCD</p> <p>projektore (Ligued Crystal Display), DLP projektore (Digital Light Processing) i LCOS projektore (Liquid Crystal on Silicon).</p> <p>Savremene projekcione tehnologijeVideo projektor Video projektori se mogu podeliti i prema optoj nameni na sledee grupe:Projektori</p> <p>za kunu namenu, Projektori za potrebe edukacije, Portabilni (prenosni) projektori i Projektori za poslovnu namenu (konferencijski projektori).</p> <p>Savremene projekcione tehnologijeVideo projektor Prilikom ocene kvaliteta video projektora posebnu panju treba posvetiti :Izlaznoj</p> <p>(fizikoj) rezoluciji projekcije, Koliini izlaznog osvetljenja (brightness) i Izlaznom formatu slike.</p> <p>Savremene projekcione tehnologijeVideo projektor Postavljanje video-projektora je mogue izvesti na vie naina: Plafonska montaa projektora, Zidna montaa projektora, Stona ili desktop montaa projektora.</p> <p>Savremene projekcione tehnologijeLCD tehnologija Bez obzira koja tehnologija je upotrebljena, svi LCD displeji rade na istom osnovnom principu. Jedna ili vie neonskih cevi stvaraju takozvano pozadinsko svetlo, koje osvetljava displej.</p> <p>Ispred njih se nalazi kristalna reetka i tri filtra za crvenu, zelenu i plavu boju.Namena kristala je da skrene svetlost tako da ona moe da prolazi kroz polarizovani filter pre nego to dospe do displeja. Ako su kristali poreani u istom pravcu kao filter, svetlost prolazi. Sa druge strane, ako su oni poreani upravno na filter, panel ostaje crn.</p> <p>Savremene projekcione tehnologijeLCD tehnologija</p> <p>Savremene projekcione tehnologijeLCD tehnologija Prednosti LCD monitora su: mali gabariti ureaja nema zraenja Nedostacilcd monitora loiji kontrast slike nego kod CRT monitora manji broj moguih boja manji ugao gledanja slike cena</p> <p>Multimedija na internetuMultimedija je jedno od najuzbudljivijih podruja personalnog raunarstva. Ona korisnike podstie na kreativnost omoguujui pri tom dodavanje video i zvunih mogunosti dokumentima, pa ak i stvaranje vlastitog digitalnog udbenika, upotpunjenog zvukom i animacijom.</p> <p>Ako se korisnicima omogui bilo gde i bilo kad pristup bilo kojem multimedijalnom projektu, tada se to naziva multimedia networking.</p> <p>Multimedija na internetuKljuni element svake multimedijalne aplikacije jeste ugraena interaktivnost. Ona onemoguava pasivnost korisnika aktivno ga ukljuujui u proces uenja i podstiui ga na pronalaenje sve veeg broja informacija. Time se osigurava kvalitetno uenje.</p> <p>Multimedija na internetuAko korisnik ui na taj nain da aplikaciju skine sa mree na disk i prouava je u vreme koje njemu odgovara i na sebi svojstven nain, onda takvu vrstu uenja nazivamo oflajn (off-line). Za razliku od toga postoji i onlajn (on-line) uenje koje omoguava veem broju korisnika istovremeno uestvovanje u prouavanju aplikacije na mrei i meusobnu saradnju.</p> <p>Multimedija na internetuMultimedia networking pored toga to na jednostavan i brz nain omoguava korisniku pristup velikom broju informacija ima veoma vanu primenu u obrazovanju i kreiranju virtualnih kola i uenja na daljinu.</p> <p>Multimedija na internetuOsnovna terminologija i koncept multimedije Multimedijalne aplikacije dizajnirane su na taj nain da ukljuuju sva ula korisnika kao i sposobnost komunikacije. Stoga je njihova funkcionalnost najbolja ako mogu pokrenuti to vie ulnih sposobnosti korisnika. Danas sve bolje multimedijalne aplikacije mogu angaovati skoro sva ula (dodir, vid, sluh) korisnika osim ula ukusa i mirisa, ali razvojem tehnologije u narednom periodu nastae multimedijalna aplikacija koja e zaokupiti sva ula korisnika.</p> <p>Multimedija na internetuula korisnika se aktiviraju u zavisnosti primenjenih elemenata multimedije: tekst, slike, animacija, zvuk, video, hipermedija, virtuelna stvarnost. od</p> <p>Multimedija na internetuPrenosnici multimedije Postoji nekoliko mogunosti za dostavljanje multimedijalnih aplikacija krajnjem korisniku. U praksi razlikujemo etiri osnovna tipa mrene povezanosti tj. vrsta provodnika: </p> <p>twisted pair (parini provodnik), coaxial (koaksijalni provodnik), fiber-optic (optiko vlakno), wireless (beina mrea).</p> <p>Video konferencija</p> <p>Obrazovanje postaje potrebnije nego ikad; osim klasinog obrazovanja na poetku ivotnog doba, pojavljuje se potreba za sticanjem novih znanja i kasnije, na radnom mestu. Dobar primer za to jeste uvoenje raunarske tehnologije u gotovo sva podruja ljudske delatnosti. Ljudi koji su godinama radili svoj posao na jedan nain odjednom su se morali obuiti i prihvatiti novi nain rada.</p> <p>Video konferencijaDrugi bitan razlog izuavanja podruja obrazovnih tehnologija jesu nove mogunosti koje se otvaraju razvojem komunikacija meu ljudima. Ljudi su odavno nastojali iskoristiti ove komunikacije za provoenje procesa obrazovanja. Tako su razliiti dopisni kursevi i slini projekti nastojali zameniti klasini oblik obrazovanja u uionici. Ovakvi oblici obrazovanja kod kojih nema neposrednog kontakta osobe koja vodi proces obrazovanja (nastavnik, mentor) i osoba koje obrazovanje primaju (uenici, studenti) naziva se uenje na daljinu (Distance Learning, Distance Education).</p> <p>Video konferencijaPojavom i razvojem razliitih elektronskih medija udaljeno obrazovanje dobija novu dimenziju. Novi oblici komunikacija uspeno prevladavaju nedostatke prethodnih metoda, ime dolaze do izraaja brojne prednosti uenja na daljinu pred klasinim oblicima rada. Mnoge obrazovne ustanove usvajaju novu tehnologiju i prilagoavaju svoje postojee programe za uenje na daljinu.</p> <p>Video konferencijaNove tehnologije za prenos govora i slike u realnom vremenu svakako su obogatile sistem obrazovanja, a posebno pojava interneta uveliko je doprinela da uenje na daljinu postane kvalitetnije i popularnije. Ideja o stvaranju virtuelne uionice ve dugo postoji, ali se postojeim tehnologijama nije mogla potpuno ostvariti. Upotrebom video-konferencijskih sistema mogue je stvoriti takvo obrazovno okruenje koje se malo razlikuje od klasine uionice, ali ima sve prednosti udaljenog obrazovanja.</p> <p>Video konferencijaTelekonferencija i video-konferencija jo uvek nisu najpopularniji alat za uenje na daljinu, ali u novije vreme sve su vie u upotrebi. Nove tehnologije i novi programi potrebni za taj oblik komunikacije putem raunara omogui e sve vee korienje tih sistema.</p> <p>Video konferencijaTelekonferencija danas podrazumeva razliite oblike korienja raunarske mree za dvosmerno komuniciranje izmeu dva ili vie prostorno udaljenih i odvojenih korisnika u stvarnom vremenu. Danas se podrazumeva multimedijalno telekonferenciranje ili mrena multimedija. To znai da su sistemom obuhvaeni i meusobno povezani i sinhronizovani odvojeni multimedijalni podsistemi: video-konferencije, prenos glasa, tekstualni podaci, slike, interaktivne aplikacije. . .</p> <p>Video konferencijaUz video-konferencije, poznati i upotrebljavani sistemi telekonferencija su:</p> <p>esto</p> <p>whiteboard ili zajednika tabla po kojoj svi uesnici mogu crtati i pisati, delenje standardnih aplikacija koje se koriste u poslovanju (tekstualni procesori, tabelarni programi, CAD i drugi programi za projektovanje, baze podataka, </p> <p>audio-konferencije, simulacije / virtuelna stvarnost</p> <p>Video konferencija</p> <p>Video-konferencija je jedan od najeih najpoznatijih oblika telekonferencije.</p> <p>i</p> <p>Najee se podrazumeva istovremeni prenos slike i zvuka raunarskom mreom. Vie korisnika koji su prostorno udaljeni mogu se meusobno videti i uti u stvarnom vremenu pomou PC multimedijalnih raunara povezanih u raunarsku mreu.</p> <p>Video konferencijaTipovi video-konferencija: sobna video-konferencija - Za taj tip videokonferencije potrebna je specijalizovana uionica u kojoj e se nalaziti sva potrebna oprema za videokonferenciju i koja e se koristiti samo u tu svrhu.</p> <p>desktop video-konferencija - Ovaj tip...</p>