Odgovornost pravnog lica za krivična dela

  • Published on
    30-Nov-2015

  • View
    53

  • Download
    2

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Master rad Jelene uput, objavljen u Stranom pravnom ivotu 1/2009 - analiza razliitih pravnih stavova o odgovornosti pravnih lica za krivina dela

Transcript

<ul><li><p>JJeelleennaa uuppuuttdiplomirani pravnik-masterstruni saradnik u Sekretarijatu za finansije Gradske uprave Grada Beograda.</p><p>ODGOVORNOST PRAVNOG LICA ZA KRIVINA DELA</p><p>U ovom radu analizirani su razliiti pravni stavovi o postojanju krivineodgovornosti pravnih lica, istorijski razvoj i regulativa tog pravnog institu-ta u savremenim pravnim sistemima sa ciljem da se dokae osnovanost nje-govog postojanja. Krivine sankcije koje se primenjuju prema pravnim lici-ma odgovornim za izvrenje krivinog dela, delotvorno su sredstvo u suzbi-janju privrednog kriminala i alju jasnu poruku da nijedan krivac ne ostajenekanjen. S obzirom na prirodu pravnih lica krivine sankcije koje su pred-viene za njih kao potencijalne izvrioce krivinih dela, razlikuju se od sank-cija koje se primenjuju prema fizikim licima odgovornim za izvrenje krivi-nih dela.</p><p>Kljune rei: pravna lica; krivina odgovornost, privredni kriminal</p><p>I UVOD</p><p>Radi spreavanja i suzbijanja kriminaliteta pravnih lica, u pravnim siste-mima evropskih i severnoamerikih drava pojavila se potreba za uvoen-jem krivine odgovornosti pravnih lica. Kriminalitet pravnih lica poznat je ustrunoj i iroj javnosti kao kriminalitet belog okovratnika, ili kriminalitetkorporacija. </p><p>Osnovne karakteristike kriminaliteta belog okovratnika su oblast u ko-joj se vri (sfera poslovanja, osiguranja, bankarstva, berze), status prestup-nika (pripadnici najviih socijalnih slojeva) i zatienost uinilaca od progo-na i kanjavanja s obzirom na uticaj koji uinioci imaju zahvaljujui svomdrutvenom poloaju. Za krivina dela koja se ubrajaju u kriminalitet belogokovratnika karakteristino je da se vre prikriveno i na prevaran nain. Po-slednjih godina se i za kriminalitet korporacija koristi naziv kriminalitet be-</p><p>169</p></li><li><p>log okovratnika. Jedina razlika izmeu ta dva vida kriminaliteta je to je kodkriminaliteta belog okovratnika jae istaknut lini koristoljubivi motiv. te-ta koja nastaje izvrenjem tih krivinih dela je izuzetno velika, ne samo zapojedince ve i za itavo drutvo, naroito kada su u pitanju krivina delaprotiv ivotne sredine, koja spadaju u tzv. ekoloki kriminalitet. Mnoge kom-panije iz razvijenih zemalja prebacuju opasan otpad u nerazvijene zemlje.Na taj nain izbegavaju da po svaku cenu preduzmu odgovarajue mere zazatitu ovekove sredine, jer bi to poskupelo proizvodnju, a samim tim zna-ajno smanjilo njihov profit. Krivina dela koja se ubrajaju u kriminalitet be-log okovratnika, izvravaju se i krenjem propisa o kvalitetu i higijenskoj is-pravnosti hrane.1 Iz tog razloga neophodno je predvideti krivinu odgovor-nost pravnih lica u savremenim pravnim sistemima i izvriti harmonizacijupropisa u toj oblasti s obzirom na drastine posledice, koje kriminalitet kor-poracija (belog okovratnika) proizvodi ne samo na nacionalnom ve i nameunarodnom nivou.</p><p>Ranije je u pravnoj nauci bio prisutan stav da pravno lice ne moe bitisubjekt krivinog dela, pre svega zbog postojanja naela subjektivne indivi-dualne odgovornosti (nulla poena sine culpa) i neprihvatljivosti kolektivnogkanjavanja. </p><p>U teoriji postoje tri stava o krivinoj odgovornosti pravnih lica. Prvi jeda ne postoji, ne samo krivina, ve i svaka druga odgovornost pravnog li-ca. Drugi stav je da ne postoji krivina odgovrnost pravnog lica, ali da po-stoje drug oblici kaznene odgovornosti (odgovornost za prekraje ili privred-ne prestupe). Prema treem stavu, krivina odgovornost pravnog lica jeopravdana i neophodna.2</p><p>U naem pravu dugo se prihvatalo drugo od navedena tri shvatanja. Pro-pisima je bila predviena odgovornost pravnog lica za prekraje i privredneprestupe, ali ne i za krivina dela. Tek kada je 2008. godine donet Zakon oodgovornosti pravnih lica za krivina dela,3 naim pravom predviena je tavrsta odgovornosti.</p><p>Mnoge drave i danas odbijaju da prihvate koncept krivine odgovorno-sti pravnih lica, dok su druge pod uticajem posebnih prilika i preporuka Sa-</p><p>1 . Ignjatovi, Kriminologija, Dosije, Beograd, 2007. str. 152.2 Z. Stojanovi, Krivino pravo opti deo, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu,</p><p>Beograd, 2006. str.192.3 Zakon o krivinoj odgovornosti pravnih lica (Sl. glasnik RS broj 97/08) </p><p>170 Strani pravni ivot 1/2009</p></li><li><p>veta Evrope dravama lanicama iz 1988.4 godine, u svoje zakonodavstvouvele taj vid krivine odgovornosti. S obzirom da je sve prisutnija tendenci-ja harmonizacije nacionalnih propisa sa propisima meunarodnih organiza-cija moe se oekivati da e institut krivine odgovornosti pravnih lica bitisve vie prihvaen od strane pravnih sistema savremenih drava. </p><p>II RAZVOJ KRIVINE ODGOVORNOSTI PRAVNOG LICA</p><p>1. Istorijski razvoj instituta krivine odgovornosti pravnih lica</p><p>U rimskom pravu dugo je bilo prisutno shvatanje da ne postoji krivinaodgovornost pravnih lica. Ukoliko bi se i dogodilo da pravno lice izvri ne-ki delikt, smatralo se da je izvrilac tog delikta neko od individua koje ga sa-injavaju. U poznoj fazi razvoja rimskom prava uspostavljen je svojevrstanoblik posredne odgovornosti pravnog lica za javnopravne delikte. Taj vid od-govornosti postojao je kao odgovornost odreene zajednice (npr. zanatskogudruenja), ali samo ukoliko su lanovi te zajednice delovali zajedniki u iz-vrenju odreenog krivinog dela. </p><p>Od XII do XIV veka razvijao se novi koncept krivine odgovornostipravnih lica. Papa Innocent IV smatrao je da pravna lica ne mogu biti odgo-vorna kao pojedinci koji imaju razum i duu i koji su odgovorni bogu i vla-daru. On je pravna lica doivljavao kao fikciju i smatrao da iz navedenihrazloga pravna lica ne mogu biti kanjena. Uprkos tome, vladari i papa e-sto su kanjavali sela, provincije i udruenja. Sankcije koje su primenjivalibile su novane kazne, gubitak posebnih prava, a smrtna kazna i duhovnesankcije primenjivale su se na lanove raznih udruenja. Neke od specifinihsankcija koje su bile predviene za lanove udruenja bile su gubitak pravada budu sahranjeni na dostojanstven nain ili proterivanje.5 U pravnoj nau-ci XIVveka bio je prisutan stav da udruenja poseduju mo rasuivanja i dazbog toga mogu biti subjekt krivine odgovornosti. Izuzev u sluaju izvren-ja odreenih krivinih dela (kao to je bigamija, silovanje itd.) smatralo se</p><p>4 Vidi Pojam i uloga pravnih lica u savremenim pravnim sistemima, str. 55 A. Iulia Pop, Criminal liability of corporations-comparative jurisprudence, Michigan</p><p>State University College of Law, 2006. str. 9, nalazi se na veb-stranici:http://www.law.msu.edu/king/2006/2006_Pop.pdf</p><p>Jelena uput: Odgovornost pravnog lica za krivina dela 171</p></li><li><p>da pravno lice moe da izvri ista krivina dela koja mogu da izvre i fizi-ka lica. To shvatanje bilo je dominantno sve do kraja XVIII veka. Poto je usrednjem veku bio prisutan stav da udruenja mogu biti subjekti, kako gra-anskopravne, tako i krivinopravne odgovornosti, za krivina dela izvrenaod strane njihovih lanova, gradovi, sela, trgovine, univerziteti i verske orga-nizacije mogle su biti obavezane da plate novane kazne za izvrena krivi-na dela. U srednjem veku nemako pravo je bilo odano konceptu kolektiv-ne odgovornosti. Ordinansa iz 1548. godine, predviala je kaznu za grado-ve, koja se sastojala u plaanju novanog iznosa ili gubitku svih prava.6</p><p>Francuska Orddonance de Blois iz 1579. godine predviala je krivinuodgovornost udruenja. Uslov za primenu tog pravnog instituta bio je ispun-jen, ukoliko je izvreno krivino delo bilo rezultat zajednike odluke njego-vih lanova. Iako je u francuskom pravu bio prisutan stav da je pravno licesamo fikcija, krivina odgovornost pravnog lica nije se smatrala nespojivomsa njegovom prirodom. </p><p>Francuska revolucija donela je velike promene u francuskom pravu koje surezultirale nestankom udruenja iz pravnog sistema. Udruenja, provincije i ne-profitne organizcije, bile su ukidane, a sva imovina im je bila konfiskovanausled osude zbog izvrenog krivinog dela. Krivina odgovornost pravnih licau revolucionarno vreme posluila je novim vlastima kao mehanizam za gaen-je udruenja, poto je njihov rad bio nespojiv sa ideolokim konceptom tada-nje revolucionarne vlasti. Nosioci nove vlasti smatrali su da udruenja predstav-ljaju potencijalnu pretnju reimu. Novana sredstva bila su najveim delom usvojini udruenja i najlaki put da se doe do tih sredstava bio je eliminacijaudruenja i konfiskacija njihove imovine. Nakon revolucije, Francuski krivinizakonik iz 1810. godine nije predviao krivinu odgovornost udruenja, ali neiz razloga to je takvo shvatanje bilo nespojivo sa vaeom doktrinom, ve izrazloga to udruenja nisu vie postojala u francuskom pravnom sistemu. Poduticajem francuske revolucije vei deo zemalja kontinentalne Evrope promenioje svoj stav u vezi sa krivinopravnom odgovornou pravnih lica. Udruenjasu izgubila svoju mo i znaaj pod uticajem monarhijskog apsolutizma i libe-ralizma. Zbog toga je teorija nastojala da pronae opravdanje za nepostojanjekrivine odgovornosi pravnih lica. 7</p><p>6 A. Iulia Pop, op. cit, str. 9 7 Criminal liability of private law entities under French law and extra territoriality of</p><p>the laws applicable to them, nalazi se na veb-stranici: http://www.lancs.ac.uk/fss/organisa-tions/humanrights/inthron/Resources/documents/Criminalliabilityoflegalentities</p><p>172 Strani pravni ivot 1/2009</p></li><li><p>Malblanc i Savigny su prvi autori koji se u XIX veku pozivaju na starumaksimu societas delinquere non potest. Njih dvojica smatrali su da je prav-no lice samo pravna fikcija, koja nema duu i telo, te da zbog toga ne moebiti kanjena, a i da ne poseduje svest, to je onemoguava da prihvati kri-vino delo kao svoje. Navedeni autori smatrali su da je krivina odgovornostpravnih lica protivna principima individualne subjektivne odgovornosti, i daje iz tog razloga ne treba prihvatiti.</p><p>Poimanje krivine odgovornosti od strane Malblanca i Savignya dosta jekritikovano od strane Girkea i E. Zitelmana, koji su zastupali stav da supravna lica jedinstvo dua i tela, a da je njihova sposobnost rasuivanja za-pravo sposobnost rasuivanja pojedinaca koji su zaposleni u njima. Girke iZitelman smatrali su da je usvajanje koncepta krivine odgovornosti prav-nih lica u potpunosti opravdano i neophodno.8</p><p>U engleskom pravu do druge polovine XIX veka preovladavalo je shva-tanje da je okrivljeno lice moralo biti fiziki prisutno pred sudom. Iz tog raz-loga nije postojala mogunost kanjavnja pravnog lica. Tek polovinom XIXveka pojavili su se prvi precedenti u kojima se nazire prisustvo krivine od-govornosti pravnih lica, a ona je bila propisana i Interpretation Act-om iz1889. godine. </p><p>Koncept krivine odgovornosti pravnih lica razliito se razvijao u zem-ljama kontinentalnog prava u odnosu na zemlje common law sistema. Tarazlika je pre svega odraz razliitih socijalno ekonomskih i istorijskih odno-sa u tim zemljama. 9</p><p>2. Pojam i uloga krivine odgovornosti pravnih lica u savremenim pravnim sistemima</p><p>Tokom godina, u Evropi se poveao broj korporacija koje uestvuju uprivrednom ivotu. Iako su obavljajui svoju delatnost neke od korporacijaizvravale pojedina krivina dela, krivina odgovornost pravnih lica dugo ni-je bila predviena nacionalnim zakonima evropskih zemalja iz kojih su po-ticale te korporacije. </p><p>8 A. Iulia Pop, op. cit, str. 119 A. Iulia Pop, op. cit, str. 13</p><p>Jelena uput: Odgovornost pravnog lica za krivina dela 173</p></li><li><p>Oktobra meseca 1988. godine od strane Komiteta ministara usvojena jePreporuka Saveta Evrope broj R (88) 1810. U cilju prevencije, suzbijanja ikontrole krivinih dela izvrenih od strane korporacija preporuka SavetaEvrope bila je da drave lanice iji krivini zakonici ne predviaju krivinuodgovornost pravnih lica izvre reviziju svojih zakonika. Francuska je u tomcilju izvrila ozbiljne revizije svog Krivinog zakonika, a 1994. godine, do-net je novi Krivini zakonik Francuske koji je prvi od svih Krivinih zako-nika zemalja kontinentalnog sistema predvideo sankcije i principe odgovor-nosti pravnog lica za krivina dela. lanom 121-2 navednog Zakonika pred-vieno je da sva pravna lica, izuzev drave mogu biti subjekti krivine od-govornosti za dela, koja su izvrena od strane njihovih organa ili ovlaenihpredstavnika. Usvajanje koncepta krivine odgovornosti pravnih lica u fran-cuskom pravnom sistemu, pretrpelo je brojne kritike od strane nosilacaupravljakih funkcija u korporacijama. Uprkos tome, Francuska je do sadaimala relativno iroku praksu na polju prevencije i subijanja kriminalitetakorporacija i belog okovratnika.11</p><p>Primer Francuske sledile su brojne evropske zemlje. Belgija je 1999. go-dine izmenama i dopunama belgijskog krivinog zakonika prvi put u svojepravo uvela institut krivine odgovornosti pravnih lica. Holandija je konceptkrivine odgovornosti pravnog lica prihvatila ak mnogo ranije 1976. godi-ne. lanom 51. holandskog Krivinog zakonika predvieno je da pravna li-ca isto kao i fizika lica mogu biti izvrioci krivinih dela. Danska je 2002.godine izmenila svoj Krivini zakonik i predvidela da pravno lice moe bitisubjekt krivine odgovornosti.</p><p>Za razliku od navedenih zemalja, u Nemakoj i dalje preovladava stavda je neopravdano i nepotrebno usvojiti koncept krivine odgovornosti prav-nih lica. Nemaki pravnici se i dalje rukovode maksimom societas delinqu-ere non potest i smatraju da pravna lica mogu biti odgovorna samo za pri-vredne prestupe. Glavni razlog za neprihvatanje koncepta krivine odgovor-nosti pravnih lica je stav nemakih teoretiara da pravnim licima nedostaje</p><p>10 Tekst preporuke nalazi se na veb-stranici: https://wcd.coe.int/com.instranet.InstraServlet?command=com.instranet.CmdBlobGet&amp;InstranetImage=233230&amp;SecMode=1&amp;DocId=698704&amp;Usage=2 </p><p>11 Criminal liability of private law entities under French law and extra territoriality ofthe laws applicable to them, nalazi se na veb-stranici: http://www.lancs.ac.uk/fss/organisa-tions/humanrights/inthron/Resources/documents/Criminalliabilityoflegalentities</p><p>174 Strani pravni ivot 1/2009</p></li><li><p>sposobnost da budu izvrioci dela, krivica kao bitan element krivine odgo-vornosti i shvatanje da su krivine sankcije posebna vrsta sankcija koje sezbog svoje prirode mogu izrei samo fizikim licima. Iz tog razloga u Ne-makoj je razvijeno pravo privrednih prestupa. Sankcije za priredne prestu-pe su novane i mogu se izrei i zaposlenima u pravnom licu. Italija, Portu-galija, Grka i panija slede nemaki model i odbijaju da prihvate konceptkrivine odgovornosti pravnih lica.12</p><p>Italija predvia odgovornost pravnih lica za privredne prestupe putemZakonodavne uredbe broj 300 donete 29. Septembra 2000 godine i Zakono-davne uredbe broj 231 donete 8 maja 2001. godine. U italijanskoj pravnojnauci preovladava stav da je odgovornost pravnih lica za privredne prestupedovoljna jer se u postupcima utvrivanja postojanja privrednog presupa, od-govornosti za privredne prestupe i postupku izricanja sankcija primenjujupravila krivinog postupka. 13</p><p>Odnos pravne nauke u Engleskoj prema konceptu krivine odgovorno-sti pravnog lica u skladu je sa konzervativnim stavovima prisutnim u engle-skom pravu. U Engleskoj pravnoj nauci pravna lica smatraju se fikcijom,koja nema duu i razum, i iz tog razloga ne mogu biti odgovorna za krivi-na dela, ali zaposleni u njima to mogu. Razlog za neprihvatanje konceptakrivine odgovornosti pravnih lica je i u tome to...</p></li></ul>