Održavanje Saobracajnih i Transportnih Sredstava

  • Published on
    28-Dec-2015

  • View
    61

  • Download
    0

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Seminarsko rad

Transcript

<p>1. Posebni vidovi periodinog odrzavanjaPored svakodnevnih pregleda vozila (osnovno odrzavanje) i servisa ( periodinog preventivnog odrzavanja vieg nivoa) u praksi postoje i drugi vidovi preventivnog odrzavanja. Vina posebnih vidova preventivnih odrzavanja takodje ima periodini kareina (priprema za prelaz iz jednog perioda u drugi, redovni tehniki pregledi). Klendarsko vreme predstavlja pravilo ya definisanje periodinosti kod tih vidova odrzavanja.1.1 Priprema vozila za prelazak iz jednog rezima eksploalacije u drugiUslovi okoline ili klimatski uslovi (temperatura i vlaznost vazduha, atmosferski pritisak, padavine i dr.) veoma utiu na samo vozilo, ali i na druge faktore koji odreuju njegovo optereenje. Takvi faktori su: stanje tla po kome se vozilo kree, posebno u pogledu mikro-reljefa, otpori kretanju, uslovi prijanjanja i sl.Klimatski uslovi, a naroito promena temperature utiu na pomenu svojstva goriva, maziva i drugih tehnikih tenosti. To naroito dolazi do izraaja pri niskim temperaturama, kada se smanjuje isparljivost to izaziva oteano pokretanje motora, a javljaju se i problemi u toku njegovog zagrevanja. Sa druge strane, pri visokim spoljnim temperaturama se takoe mogu pojaviti problemi. Kada je temperatura okoline ekstremno visoka, dolazi do ubrzanog isparavanja lakih komponenata benzina jos u rezervoaru, odnosno u vodovima za napajanje motora gorivom. Ovo izaziva pojavu ''parnih epova'' zbog ega se motor snabdeva manjom koliinom goriva od potrebne. To dovodi do njegovog otezanog rada, pa ak i gaenja, usled potpunog isparenja goriva iz karburatora (''presisao'' motor). Ponovo pokretanje motora je obino mogue tek nakon izvesnog vremena hlaenja.Problemi na niskim temperaturma vezani su za istou goriva. Ako se ima u vidu da neisto gorivo vrlo esto sadri vodu, onda je jasno da pri niskim spoljanjim temperaturama moe da doe do smrzavanja rezervoara, vodova za napajanje motora gorivom, karburatora, pumpe za gorivo i sl. Tada moe da doe do zapuavanja i oteenja elemenata pumpe za gorivo, preistaa goriva, ventila, brizgaljki i sl.Kod motora sa tzv. Vodenim hlaenjem moze da doe do zamrzavanja na niskim i ubrzanog isparavanja na visokim temperaturama okoline. Kod pneumatinih konih sistema esto se javlja kondenzovana voda u cevovodima, crevima, rezervoarima i drugim komponentama prenosa. Pri niskim temperaturama dolazi do njenog zamrzavanja, to moe da ima negativne efekte kao i u sluaju sistema za napajanje motora gorivom.Na niske temperature nepovoljno reaguje i akumulaor. Dolazi do sniavanja temperature elektrolita. to izaziva smanjenje napona i kapaciteta akumulatora. U krajnjem sluaju, moe da doe do zamrzavanja elektrolita. Jasno je da je smanjenje kapaciteta akumulatora stalno spregnuto sa ostalim problemima oteanog pokretanja i rada motora, to dovodi do ubrzanog pranjenja akumulatora.Posebno je izraen uticaj temperature na stanje maziva. Sniavanjem temperature poveava se viskozitet maziva to dovodi do poveanja trenja na vozilu. To se negativno odraava na pokretanje motora, okretanja obrtnih elemenata menjaa, pokretanje svih kliznih spojeva kod raznih komandi i poluga u sistemu za oslanjanje, upravljanje i sl.Mere koje preduzima proizvoa vozila radi spreavanja negativnog uticaja promene klimatskih uslova na osobine i stanje vozila odnose se na: Specificiranje kvaliteta goriva, maziva i drugih tehnikih tenosti u skladu sa oekivanim uslovima rada s obzirom na klimatske uicaje (primena miltigradnih ulja za motor, tenosti za zatvorene sisteme za hlaenje koje sadre aditive protiv zamrzavanja, specijalnih masti koje su otporne na dejstvo niskih temperatura i sl; Propisivanje posebnih zahteva za pojedine komponente vozila u pogledu obezbeenja traenih izlaznih karakteristika za propisane temperaturske reime (najee se radi o temperaturama od + 60oC i 30oC, mada ima sluajeva da se propisuju i otriji zahtevi, pa ak i do -60oC); Ugradnja posebnih delova ureaja i materijala, koji omoguavaju normalan rad sistema u svim klimatskim uslovima ( automatski drenani ventili i tzv. ''antifrizeri'' za pneumatike kone sisteme, specijalni materijali od gume ili plastike za zaptivke, prahobrane, cevi, sreva sa poveanom otpornou na dejstvo niskih temperatura).Mere koje mogu da se preduzimaju u odravanju vozila obuhvataju striktnu primnu preporuka proizvoaa o kojima je gore bilo rei. Takoe ove mere se odnose na pimenu specijalnih postupaka pomou kojih se vozilo priprema za nastupajui klimatski period, obino, u aprilu i u oktobru. To znai da se svako vozilo jednom godinje, tj. u toku meseca sprila, priprema za prelaz iz zimskog u letnji reim korienja. Zatim se u oktobru, priprema za prelaz iz letnjeg u zimski period korienja.1.2 Tehniki preglediTehniki pregledi predstavljaju izuzetno vazan vid periodino-preventivnog odavanja. Re je o posebnoj vrsti prgleda vozila, odnosno kontrole stanja, koja se moze vriti iz formalnih i sutinskih razloga. Pod formalnim razlozima se podrazumeva da je zakonski popisana obaveza vrenja tehnikih pregleda u propisanom roku i na propisani nain. Tehniki pregled motornih i prikljunih vozila vi se najmanje jedanput godinje, o emu se vodi odgovarajua evidencija, a o utvrrnoj ispravnosti vozila se izdaje potvrda. Posebnim propisom odreenoj da se, u cilju poveanja bezbednosti, tehniki pregled vozila kojia se vri javni prevoz putnika, kao i vozila za obuku kandidata za vozaa, vri svakih est meseci.Tehniki pregled mogu da vre samo one organizacije koje su za to ovlaene i koje su osposobjene i opremljene za uspesno izvravanje tog posla.Uslovi za to se utvruju posebnim propisima.</p> <p>Na tehnikom pregledu se proverava opte stanje i izgled vozila, posotjanje i ispravnost ureaja i sklopova koji su od znaaja za bezbednu vonju i drugi propisani ureaji, oprema i oznake, a utvruje se sastav izduvnih gasova, jaina buke koju vozilo stvara, kao i da li vozilo ispunjava sve ostale uslove propisane za vozila u sobraaju.Tehnikim pregledom je obuhvaena kontrola ispravnosti sledeih sistema na vozilu: Sistema za upravljanje Sistema za koenje Ureaja za osvetljavanje puta i vozila i davanje svetlosnih znakova Ureaji koji omoguavaju normalnu vidljivost ( vetrobran, brisai i perai vetrobrana) Ureaji za davanje zvunih signala Ureaji za odvoenje i isputanje izduvnih gasova Osnovnih dimenzija vozila Sistem za oslanjanje Karoserije Motora Tokova i pneumatika1.3 Konzervacija i dekonzervacija vozilaPostoje mnogi sistemi korienja vozila kod kojih se naizmenino smenjuju periodi intenzivne eksploatacije vozila i potpunog izostanka potrebe za bilo kakvom upotrebom vozila. Ovo je tipian reim za sva vozila koja se koriste u senzorskim uslovima (poljoprivredna mehanizacija), uslovima intenzivnih radova na bazi posebno izraene pojedinane potrebe ( graevinska mehanizacija), kao i za rdovni sastav vojnih voznih parkova.Kod ovakvih istema eksploatacije se vozilo ili koristi intenzivno, na bazi visoko postavljenih zahteva u pogledu raspoloivosti, odnosno gotovosti i pouzdanosti, ili se nalazi na skladitu. Vozilo moe da bude uskladiteno za dui ili kraci vremenski period. Ako se procenjuje da duina skladitenja moe da ima negativan uticaj na stanje vozila, pristupa se njegovoj konzervaciji.S obzirom na napred izloeni cilj, konzervaciji predhodi detaljan pregled stanja vozila, kao i drugi radovi preventivnog karaktera ( pranje, ienje, podmazivanje i sl.).Pri tome se, pored ostalih, primenjuju i sledei postupci: Voda (ili rashladna tenost) se isputa iz sistema za hlaenje motora, u koji se do vrha naliva specijalno antikorozivno sredstvo; Ulje za podmazivanje motora se isputa iz korita motora, a u sistem se naliva specijalna antikorozivna tenost; U cilindre motora se naliva toplo motorno ulje Iz rezervoara za gorivo se potpuno isputa gorivo, a rezervoar se ispira od ostatka taloga i dobro se zatvori; Akumulator se skida sa vozila i posebno se konzervira i skladiti u prikladnom zatvorenom prostoru; Sve spoljne povrine pneumatika premazuju se posebnim sredstvima za zatitu od uticaja starenja itd.2. Dijagnostika motornih vozilaU sluaju analize dijagnostike u procesu odravanja transportnih sredstava u literaturi se moe nai pravilo pod nazivom est koraka. Ovo pravilo se kratko moe opisati kao organizovano reavanje problema. Pravilo est koraka obuhvata: Prikupljanje podataka; Analiza podataka; Lociranje (otkaza) neispravnosti; Pronalaenje uzroka nastanka neispravnosti i definisanje postupka za otklanjanje; Otklanjanje neispravnosti; Testiranje sistema u cilju provere uspenosti obavljanja postupka otklanjanja neispravnosti. Prikupljanje podataka obuhvata skup aktivnosti koje su usmerene ka prikupljanju svih relevantnih informacija koje je neophodno poznavati da bi se nastala neispravnost mogla uspeno otkloniti. Kao izvor datih informacija moe posluiti razgovor sa vozaem, pregled dotadanjih aktivnosti koje su ostvarene u pogledu odravanja posmatranog transportnog sredstva ili korienje raspoloivog dijagnostikog sistema. Analiza podataka ima za cilj sistematizaciju prispelih informacija. Tu je potrebno odvojiti za dalju analizu one podatke koji mogu biti znaajni za otklanjanje nastale neispravnosti. Sledei korak se sastoji u odreivanju lokacije neispravnosti. Ovde treba biti oprezan, jer u sluaju primene nekog savremenog A-246 dijagnostikog sistema korisnik moe dobiti informaciju da je odreeni sistem neispravan i ako to nije sluaj. U tom sluaju uvek je neophodno tano utvrditi da li je nastala neispravnost analiziranog sistema ili je nastala neispravnost senzora kojim se meri kvalitet rada analiziranog sistema. U praksi, veoma esto, posle lokalizovanja neispravnosti sledi kao prvi sledei korak njeno otklanjanje. Prema pravilu est koraka otklanjanju neispravnosti neophodno je da prethodi pronalaenje uzroka nastanka neispravnosti i definisanje postupka za otklanjanje. Na taj nain se osim na posledicu deluje i na uzrok, ime se spreava nastanak situacije u kojoj e u relativno kratkom vremenskom intervalu ponovo da se pojavi ista neispravnost na analiziranom transportnom sredstvu. U cilju verifikacije prethodno ostvarenih koraka sledi testiranje sistema u cilju provere uspenosti obavljanja postupka otklanjanja neispravnosti. Primena pravila est koraka predstavlja neophodan preduslov za ostvarivanje uspene dijagnostike i uspenog otklanjanja uoenih nedostataka na transportnom sredstvu. Na nivo uspenosti prethodnih radnih operacija kao i na brzinu njihovoj obavljanja utie i kvalitet primenjenog dijagnostikog sistema. 2.1 Tehnicki preduslovi za obavljanje dijagnostke motornih vozaila primenom savremenih dijagnostickih sistema Uspena primena savremenog dijagnostikog sistema zahteva zadovoljenje odreenih tehnikih uslova koji se baziraju na tehnikim karakteristikama koriene opreme i tehnikoj obrazovanosti radnika. Prethodni uslovi se mogu grupisati u svoje tri osnovne grupe: - Transportno sredstvo je neophodno da bude opremljeno sa svim potrebnim elektronskim elementima neophodnim za obavljanje dijagnostike (davai, senzori) i centralnim raunarom koji se nalazi na vozilu i koji je na direktan ili indirektan nain spojen sa svim elektronskim elementima, -Neophodno je posedovati dijagnostiki aparat koji se specijalnim kablovima spaja sa transportnim sredstvom, -Potrebno je da radnik koji radi na poslovima dijagnostike bude kvalitetno obuen za obavljanje dijagnostike transportnog sredstva primenom raspoloivog savremenog dijagnostikog sistema. Poreenjem dijagnostikih sistema razliitih proizvoaa transportnih sredstava moe se uoiti strogo potovanje prethodno definisanih uslova. Ono to pravi razliku izmeu proizvoaa je tehniko reenje dijagnostikog sistema, kao i softver koji se koristi za njegovo upravljanje. Detalji prethodnih reenja su poznati samo proizvoau i ovlaenim servisima. Proces dijagnostike podrazumeva posedovanje transportnog sredstva koje je opremljeno sa svim potrebnim elektronskim elementima neophodnim za obavljanje dijagnostike. Dijagnostiar prilazi vozilu sa dijagnostikim aparatom kojeg povezuje sa centralnim raunarom vozila. Povezivanje se vri se vri specijalnim kablom. Dijagnostiki aparat je najee izraen kao laptop. Softver koji je instaliran u raunaru dozvoljava auriranje, koje se moe vriti putem mree ili instalacijom sa zatienog cd-a koji stie od proizvoaa. Auriranje je najee meseno ukoliko se radi putem cd-a, a ukoliko se radi putem mree moe biti i ee. Auriranje sadri sve nove informacije vezane za eksploataciju vozila (karakteristike odreenih sistema, preporuke, dosadanja iskustva...), a sve u cilju pruanja veih mogunosti korisniku. Prethodni podaci su opti i kao takvi se odnose na grupu vozila istih karakteristika jednog proizvoaa. Osim njih tokom dijagnostike neophodno je koristiti i podatke koji su nastali kao rezultat ranijih operacija u procesu odravanja posmatranog transportnog sredstva. U tom cilju potrebno je ostvariti auriranje sistema tokom odravanja vozila. To znai da je neophodno zabeleiti bilo koju zamenu, opravku ili intervenciju na vozilu. Radnik koji radi na poslovima dijagnostike (dijagnostiar) potrebno je da poseduje znatno vea znanja od radnika koji rade u klasinim radionicama. Kao i do sada neophodno je da poseduje odgovarajua znanja o karakteristikama sistema koji ine posmatrano transportno sredstvo. Osim toga potrebno je i da poseduje sposobnost korienja raunara. Takoe ne treba zaboraviti i potrebu osnovnog znanja najmanje engleskog jezika. Ta potreba je uslovljena injenicom da su meniji dijagnostikih softvera pisani na engleskom jeziku. Zavisno od proizvoaa u ponudi su i drugi jezici. </p> <p>2.2 Analiza procesa pracenja tehnickog stanja i dijagnostike kod vozila sa savremenim dijagnostickim sistemimaMercedes je za svoja vozila razvio program DAS (Diagnosis Assistance System). Prilikom nabavke moe se kupiti kao softver koji se instalira na laptop ureaj ili kao dijagnostiki ureaj. Uz sam softver ide i dijagnostiki kabal koji slui za povezivanje vozila i dijagnostikog ureaja. Veza izmeu vozila i dijagnostikog ureaja moe biti preko kabla ili preko bluetooth-a. Proces dijagnostike zapoinje prikljuivanjem raunara sa centralnim raunarom vozila. Kako mercedes poseduje irok proizvodni program, to se na poetku rada definie vrsta (slika 1), a zatim i tip (slika 2) i model (slika 3) vozila. </p> <p>Slika 1.Izbor vrste vozila</p> <p>Slika 2. Izbor tipa vozila</p> <p>Slika 3. Izbor modela vozilaNakon izbora modela vozila postoji obaveza da se unese VIN kod vozila (slika 4). Ukoliko se unese pogrean kod program nee nastaviti sa dijagnostikom.</p> <p>Slika 4. Unosenje VIN koda</p> <p>Postoji mogunost i da se prvo unese VIN kod a kompijuter e na osnovu njega sam odrediti tip i model vozila. Sledea faza predstavlja zadavanje naredbe testiranja vozila, moe se izabrati kratak test(slika 5) ili testiranje odrenog sistema(slika 6). Izborom kratkog testa dijagnostiki ureaj zahteva da se svaka od upravljakih jedinica odazove i kae svoj status. Dokaz da se kompijuter odazvao je kataloki broj njegove upravljake jedinice. Status moe biti to znai da je sa sistemom sve uredu, ili F to znai da sa...</p>