OECD principi

  • Published on
    08-Aug-2015

  • View
    344

  • Download
    8

Embed Size (px)

DESCRIPTION

seminarski rad iz osnova menadmenta

Transcript

<p>FAKULTET ZA PRIVREDNI RAZVOJ Menadment</p> <p>SEMINARSKI RADPredmet: OSNOVI MENADMENTA Tema: OECD PRINCIPI UPRAVLJANJA</p> <p>KORPORACIJAMA</p> <p>Ime i prezime profesora: Doc. dr Slobodan upljanin</p> <p>Ime i prezime studenta: Broj indeksa:</p> <p>Banja Luka (jun, 2011.)</p> <p>SADRAJ</p> <p>1.UVOD ........................................................................................................</p> <p>3</p> <p>2.OECD PRINCIPI KORPORATIVNOG UPRAVLJANJA..................................... 52.1. Istorijat OECD principa .......................................................................................................... 2.2. Obezbjeenje osnove za efikasan okvir korporativnog upravljanja ...................................... 2.3. Prava akcionara i kljune funkcije vlasnitva ......................................................................... 2.4. Ravnopravno tretiranje akcionara ......................................................................................... 2.5. Uloga zainteresovanih strana u upravljanju korporacijama .................................................. 2.6. Objavljivanje informacija i transparentnost ........................................................................... 2.7. Odgovornost odbora .............................................................................................................</p> <p>5 9 9 11 12 13 14</p> <p>3. ZAKLJUAK . 16 4. LITERATURA ..... 18</p> <p>2</p> <p>1. UVOD</p> <p>Preduzeda predstavljaju otvorene, dinamine ekonomske sisteme koji kroz svoje poslovanje, rast i razvoj obavljaju ekonomske (biznis) aktivnosti, koje ine nacionalnu odnosno svjetsku ekonomiju. Pored irokog spektra ekonomskih funkcija, preduzeda imaju i vrlo znaajne neekonomske funkcije.Ona su bitan faktor ekoloke ravnotee, jer se efekti njihovog funkcionisanja, rasta i razvoja direktno odraavaju na prirodni sistem cijele planete. Kao organizacioni pojavni oblik, preduzede je vjetaka tvorevina nastala kao rezultat organizacionih aktivnosti ljudi. Nastala su kao rezultat odreenih dejstava ekonomskih zakonitosti i ovjekovog stvaralatva u svim domenima razvoja civilizacije, a od njihovog rasta i razvoja zavisi tempo privrednog i drutvenog razvoja svake zemlje ali i svjetske privrede u cjelini. Moderna korporacija, kao organizacioni oblik preduzeda, je najvanija inovacija prolog vijeka. Bila je krucijalni podsticaj ubrzanju ekonomskog rasta, uticala na efikasnu alokaciju resursa, doprinjela stvaranju novih tehnologija, proizvoda i usluga i povedanju produktivnosti. Moderna korporacija je termin koji se odnosi na oblik preduzeda u kojem vlasnici nisu odgovorni za obaveze koje preduzeda stvaraju, u kojim dolazi do odvajanja funkcije vlasnitva od funkcije upravljanja resursima preduzeda. Osnovni zahtjev koji se postavlja modernoj korporaciji je stvaranje bogatstva za vlasnike i ostale interesne grupe na odgovoran nain. Kako bi ispunila svoju ekonomsku svrhu korporacija mora da uskladi raznovrsne interese. Biti etian, odgovoran i profitabilan, imperativ je za korporaciju naeg doba. Uspjene korporacije zahtjevaju vrhunsko korporativno upravljanje koje vodi napretku. Dobra praksa korporativnog upravljanja de prosperirati na tritima, pribaviti dodatni kapital, ostvariti konkurentnu prednost i opstati u svijetu vedih izazova i promjenjivoj okolini, privudi strana ulaganja i doprinjeti privrednom razvoju. Dakle korporativno upravljanje kako u teoriji, tako i u praksi vezano je uglavnom za kompanije u kojima je upravljanje jasno i nedvosmisleno odvojeno od vlasnitva, prema definiciji OECD-a ( Organisation of Economic Cooperation and Development). Sam termin i diskusija o korporativnom upravljanju pojavili su se devedesetih godina i odnosili su se na "sistem kojim se upravlja kompanijom". Jedna vajcarska poslovna kola, termin je definisala kao: "korporativna aktivnost koja se bavi pitanjima: kome i zato bi kompanije trebale odgovarati". 11</p> <p>http://www.seminarski-rad.co.rs/citaonica/24-doktorske-disertacije/311-problemi-zazivljavanja-korporativnog-upravljanja-u-privredama-u-tranziciji.html</p> <p>3</p> <p>Pitanje je nastalo zbog toga to je uoeno da su kompanije bile previe voene u interesu menadera ili njihovih kontroliudih akcionara dok su ostali akcionari i nosioci interesa bili potisnuti.Moe se redi da korporativno upravljanje sadri dvije kljune rijedi: odgovornost i transparentnost, kojima se, od nedavno pridruuju jo dvije rijedi - moral i etika, posebno nakon velikih berzanskih skandala koje potresaju amjeriki korporacijski svijet. Diskusija oko termina je oito jako vana za zemlje u kojima je sam pojam odgovornosti vrlo rastegljiv, a treba se odvijati na dva nivo same korporacijske prakse i kulture, ali i zakonskog okvira za izgradnju takvog korporativnog upravljanja, koje de ukljuiti spomenute vrijednosti. Fokus je dakle, na odnosu uprave svih akcionara i onih koji imaju legitimne interese u preduzedu. Koliko je vaano uspostavljanje transparentnosti kad je u pitanju korporativno upravljanje vidi se i iz toga, to su potencijalni kupci akcija ponekad spremni platiti za akcije i do 15 odsto vie od njihove nominalne cijene, ukoliko se uvjere u kvalitet upravljanja. U tom pogledu pred zemljama regiona je jo dalek put jer u ovim se zemljama, posebno mali i drugi ulagai, jo suoavaju s velikim problemima kada trebaju zatiti svoje interese, bilo kroz mehanizme samog preduzeda ili kroz pravosue. 2 Na osnovu lana 1. Konvencije, potpisane u Parizu 14. decembra, 1960.g., a koja je stupila na snagu 30. septembra, 1961.g., Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) promovie politiku predvienu: - da se postigne najvedi odrivi ekonomski rast i zaposlenost, kao i povedanje ivotnog standarda u zemljama lanicama, uz odravanje finansijske stabilnosti, te da se na taj nain doprinese razvoju svjetske ekonomije; - da u procesu ekonomskog razvoja doprinese zdravoj ekonomskoj ekspanziji u zemljama lanicama kao i u zemljama koje nisu lanice; - da doprinese ekspanziji svjetske trgovine na multilateralnoj, nediskriminatornoj osnovi u skladu sa meunarodnim obavezama. Prvobitne zemlje lanice OECD su Austrija, Belgija, Kanada, Danska,Francuska, Njemaka, Grka, Island, Irska, Italija, Luksemburg, Holandija,Norveka, Portugal, panija, vedska, vajcarska, Turska, Velika Britanija i Sjedinjene Amjerike Drave. Sledede zemlje su naknadno postale lanice pristupanjem na dan koji je ovdje naveden: Japan (28. april, 1964), Finska (28. januar, 1969), Australija (7. juni, 1971), Novi Zeland (29. maj, 1973), Meksiko (18.maj, 1994), eka Republika (21. decembar, 1995), Maarska (7. maj, 1996), Poljska (22.novembar, 1996), Koreja (12. decembar, 1996) i Republika Slovaka (14.decembar,2000).3</p> <p>23</p> <p>http://www.seminarski-rad.co.rs/citaonica/24-doktorske-disertacije/311-problemi-zazivljavanja-korporativnog-upravljanja-u-privredama-u-tranziciji.html</p> <p>http://www.oecd.org/dataoecd/58/58/34625094.pdf</p> <p>4</p> <p>2. OECD PRINCIPI KORPORATIVNOG UPRAVLJANJA</p> <p>2.1. Istorijat OECD principa</p> <p>OECD Principi korporativnog upravljanja su prvobitno nastali kao odgovor na poziv upuden sa sastanka Vijeda OECD na ministarskom nivou, odranog 27.-28.aprila, 1998.g., da se zajedno sa nacionalnim vladama, drugim relevantnim meunarodnim organizacijama i privatnim sektorom, izradi skup standarda i smijernica za korporativno upravljanje. Poto su Principi usaglaeni 1999.g, oni su postali osnova za inicijative vezane za korporativno upravljanje kako u zemljama OECD-a tako i u zemljama van njega. Osim toga, Forum za finansijsku stabilnost ih je usvojio kao jedan od dvanaest kljunih standarda za valjane finansijske sisteme. Prema tome, oni ine osnovu zajednikog upravljanja koje je sastavni dio izvjetaja Svjetske banke/MMF o potovanju standarda i propisa (ROSC). Sastanak Vijeda OECD-a na ministarskom nivou 2002.g. se saglasio da se izvri pregled razvoja u zemljama OECD-a i da se Principi ocijene u svjetlu razvoja korporativnog upravljanja. Ovaj zadatak je dodjeljen Koordinacionoj grupi OECD-a za korporativno upravljanje koju ine predstavnici zemalja OECD-a. Pored toga, Svjetska banka, Banka za meunarodna poravnanja (BIS) i Meunarodni monetarni fond (MMF) su bili posmatrai Grupe. U cilju procjene, Koordinaciona grupa je takoe pozvala Forum za finansijsku stabilnost, Bazelski komitet i Meunarodnu organizaciju komisija za hartije od vrijednosti (IOSCO) kao ad hoc posmatrae. U svojoj reviziji Principa, Koordinaciona grupa je preduzela opsene konsultacije i pripreme uz pomod lanova Pregleda razvoja u zemljama OECD-a. Konsultacije su ukljuivale strunjake iz velikog broja zemalja koje su uestvovale na okruglim stolovima o regionalnom korporativnom upravljanju koje OECD organizuje u Rusiji, Aziji, Jugoistonoj Evropi, Latinskoj Amjerici i Evroaziji, uz podrku Foruma o globalnom korporativnom upravljanju i drugih, kao i u saradnji sa Svjetskom bankom i drugim zemljama koje nisu lanice OECD-a. Osim toga, Koordinaciona grupa je konsultovala irok dijapazon zainteresovanih strana kao to su poslovni sektor, investitori, profesionalne grupe na nacionalnom i meunarodnom nivou, sindikati, organizacije graanskog drutva i tijela za utvrivanje meunarodnih standarda. Nacrt Principa je postavljen na internet stranici OECD-a radi javne rasprave, to je rezultiralo u velikom broju odgovora. Isti su javno objavljeni na OECD internet stranici. 4</p> <p>4</p> <p>http://www.oecd.org/dataoecd/58/58/34625094.pdf</p> <p>5</p> <p>Na osnovu diskusija u Koordinacionoj grupi, Pregleda i primjedbi dobijenih tokom obimnih konsultacija, zakljueno je da je potrebna revizija Principa iz 1999. da bi se u obzir uzeli novi dogaaji i poslovi. Dogovoreno je da se revizija odvija u cilju odranja pristupa koji se bazira na neobavezujudim principima, koji priznaje potrebu da se sprovoenje prilagodi promenljivim pravnim, ekonomskim i kulturnim uslovima. Na taj nain se revidirani Principi, sadrani u ovom dokumentu, oslanjaju na iroko iskustvo ne samo unutar OECD regiona ved i u zemljama koje su van OECD-a. Svrha Principa je da pomognu vladama zemalja lanica OECD-a i zemalja koje nisu lanice OECD-a u njihovim naporima da procjene i poboljaju pravni, institucionalni i regulatorni okvir za korporativno upravljanje u njihovim zemljama, da obezbjede smijernice i predloge za berze, investitore, korporacije i druge uesnike u procesu razvoja dobrog korporativnog upravljanja. Principi se fokusiraju kako na finansijske tako i na nefinansijske kompanije ije akcije su ponuene na tritu. Meutim, u mjeri u kojoj se smatraju primjenljivim, oni takoe mogu predstavljati korisno sredstvo poboljanja korporativnog upravljanja u kompanijama ije akcije nisu ponuene na tritu, na primjer, za preduzeda u privatnom ili dravnom vlasnitvu. Principi predstavljaju optu osnovu koju zemlje lanice OECD smatraju bitnom za razvoj dobre prakse upravljanja. Predvieni su da budu koncizni, razumljivi i dostupni meunarodnoj zajednici. Nisu predvieni kao zamjena za inicijative vladinog, poluvladinog ili privatnog sektora na izradi detaljnije "najbolje prakse" u korporativnom upravljanju. Sve vie, OECD i vlade njegovih lanica prepoznaju sinergiju izmeu makroekonomske i strukturne politike u postizanju osnovnih ciljeva politike. Korporativno upravljanje predstavlja kljuni element u poboljanju ekonomske efikasnosti i rasta, kao i u povedanju povjerenja investitora. Korporativno upravljanje obuhvata skup odnosa izmeu uprave kompanije, njenog upravnog odbora, njenih akcionara i drugih zainteresovanih strana. Korporativno upravljanje takoe obezbeuje strukturu putem koje se odreuju ciljevi kompanije, kao i sredstva postizanja tih ciljeva i pradenje rezultata. Dobro korporativno upravljanje treba da osigura odgovarajude podsticaje odboru i rukovodstvu u ostvarenju onih ciljeva koji su u interesu kompanije i njenih akcionara, kao i da olaka efikasno pradenje. Prisustvo efikasnog sistema korporativnog upravljanja unutar pojedinane kompanije i ekonomije kao cjeline, pomae da se dostigne stepen poverenja potreban za pravilno funkcionisanje trine ekonomije. Kao rezultat toga imamo nie trokove kapitala, firme se podstiu da efikasnije koriste resurse, pa se time potpomae i rast. Korporativno upravljanje je samo dio ireg ekonomskog konteksta u kojem posluju firme, a koji obuhvata, na primjer, makroekonomsku politiku i stepen konkurencije na tritu proizvoda i faktora. Okvir korporativnog upravljanja takoe zavisi od zakonskog, regulatornog i institucionalnog okruenja. 5</p> <p>5</p> <p>http://www.oecd.org/dataoecd/58/58/34625094.pdf</p> <p>6</p> <p>Pored toga, faktori, poput poslovne etike i zajednike svijesti o interesima ivotne sredine i drutvenim interesima zajednica u kojima kompanija posluje, takoe mogu da imaju uticaja na njenu reputaciju i dugoroni uspjeh. Mada mnotvo faktora utie na proces upravljanja i odluivanja u firmama, i od znaaja su za njihov dugoroni uspjeh, Principi se usredsreuju na probleme upravljanja proistekle usljed razdvajanja vlasnitva i kontrole. Meutim, to nije jednostavno pitanje odnosa izmeu akcionara i rukovodstva, mada je to zaista centralni element. Kod izvjesnih jurisdikcija, pitanja upravljanja takoe proizilaze iz ovladenja odreenih akcionara koji imaju kontrolni paket nad manjinskim akcionarima. U drugim zemljama, zaposleni imaju znaajna zakonska prava bez obzira na njihovo pravo vlasnitva. Principi, prema tome, mogu biti komplementarni irem pristupu primene pravila koja pojedinca ili grupu onemogudavaju da dobiju prevelika ovladenja. Neka druga pitanja, relevantna za proces odluivanja u kompanijama, kao to su ivotna sredina, pitanja borbe protiv korupcije ili etika pitanja, su uzeta u obzir, ali se njima konkretnije bavi vie drugih akata OECD-a (ukljuujudi Smijernice za multinacionalna preduzeda i Konvenciju o borbi protiv mita stranih javnih zvaninika u meunarodnim transakcijama), kao i akti drugih meunarodnih organizacija. Na korporativno upravljanje utie odnos izmeu uesnika u sistemu upravljanja. Akcionari koji imaju vedinski interes, a koji mogu biti pojedinci, porodice, blokovski savezi ili druge korporacije koje djeluju preko holding kompanije ili uzajamnog dranja akcija, mogu znatno da utiu na ponaanje kompanije. Kao vlasnici akcija, institucionalni investitori sve vie zahtjevaju pravo na uestvovanje u korporativnom upravljanju na nekim tritima. Pojedinani akcionari obino ne zahtjevaju da ostvare svoja prava upravljanja, ali mogu biti veoma zainteresovani da dobiju fer tretman od akcionara sa vedinskim interesom i menadmenta. Povjerioci igraju vanu ulogu u izvjesnom broju sistema upravljanja i mogu posluiti kao spoljni kontrolori rezultata kompanije. Zaposleni i druge zainteresovane strane igraju vanu ulogu svojim doprinosom dugoronom uspjehu i rezultatima preduzeda, dok vlade utvruju sveukupni institucionalni i zakonski okvir za korporativno upravljanje. Uloga svakog od ovih uesnika i njihovo meusobno djelovanje dosta variraju kako meu zemljama OECD-a tako i u zemljama van OECD-a. Ovi odnosi podlijeu dijelom zakonima i propisima, a dijelom dobrovoljnom prilagoavanju i, to je i najznaajnije, trinim zakonitostima...</p>