Onlajn Mediji i Preduzetničko Novinarstvo

  • Published on
    08-Nov-2015

  • View
    12

  • Download
    5

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Reenje Za Mlade Novinare?

Transcript

<p>Onlajn mediji i preduzetniko novinarstvo - reenje za mlade novinare?</p> <p>"Pre tri godine diplomirala sam novinarstvo na dravnom fakultetu u Niu. Bila sam dobar student, zavrila na vreme. Na posao novinara mogu da zaboravim. U Niu postoje dve televizije, jedne novine i koliko znam jedna radio stanica. Svuda su eleli da me prime, ali kao volontera. Nemam nita protiv, volontirala sam vie od godinu dana, ali i tamo se mora neto pojesti, mora se popiti kafa, a odakle?" - kae Ana urdilovi iz Nia, koja se trenutno izdrava dizajniranjem i izradom enskih tani. Po brojnim istraivanjima, ne samo u Srbiji i regionu, ve i u svetu, najnepoeljniji posao je posao novinara. Razlozi su oigledni: najmanje je plaen, slabo cenjen, stresan i nesiguran. Sve je vie ovakvih sluajeva, i sve ee se od studenata novinarstva mogu uti pesimistine konstatacije u vezi novinarstva, koji se pitaju zato uopte studiraju i koji ne veruju da e se zaposliti. Da li je sve ba tako crno?</p> <p>Kriza novinarstva u klasinim medijima (tampani mediji, televizija i radio) je evidentna, razloga za optimizam je sve manje. Destabilizovan ekonomski poloaj medija, netransparentnost vlasnike strukture, kao i finansijska i politika zavisnost su realnost u kojoj se mediji danas nalaze. Neprofitabilnost i skupoa kvalitetnih medijskih sadraja dovode do toga da veina medija pribegava oajnikim metodama, pa kopirajui neke diskutabilne modele tabloidizira svoj medijski sadraj, zanemarujui sve novinarske principe. Sve ovo dovodi do toga da mediji polako poinju da lie jedni na druge, gube kredibilitet i poverenje, to rezultira konstantnim padom broja italaca i oglaivaa. U takvoj situaciji poloaj novinara je sve gori, a njegove slobode su sve manje, ukoliko je uopte i ima. U celoj toj postavci mesta za mlade i nadolazee novinare gotovo i da nema, ili ako ve uspeju da se ubace u ovaj apsurdni mehanizam, njihov entuzijazam brzo izbledi i bivaju nemilosrdno pregaeni realnou. Teki uslovi rada, male plate, nedovoljna mogunost za kreativnost i kritiku vode ih u apatiju i autocenzuru i od njih prave nezadovoljne, depresivne pione u ahovskoj tabli trita, nesvesne svog znaenja, koji postaju orue u ruci monika dozvoljavajui im da vode igru ne marei za bilo kakva naela i vrednosti.</p> <p>U ovakvoj kriznoj situaciji, koju mnogi smatraju ak i bezizlaznom, kao potencijalno reenje javljaju se novi oblici novinarstva i medija koji bi mogli da transformiu ovu profesiju.</p> <p>Vrtoglava brzina razvoja tehnologije i interneta munjevito menja sliku medija, kreirajui svakog trenutka novu sadanjost i budunost novinarstva. Internet je sa sobom doneo brojne mogunosti i za razliku od klasinih medija jo uvek je relativno slobodan prostor u kome se mogu slobodno iskazivati stavovi i miljenja. Dolo je do otvaranja velikog broja blogova i sajtova, koji su u konstantnom porastu. Pokretanje nekog od klasinih medija je dosta komplikovano: postoje razne zakonske barijere, brojna papirologija i rigorozni kriterijumi za dobijanje dravnih dozvola, a potrebna su velika finansijska ulaganja uz veliku neizvesnost i male anse za finansijku odrivost i opstanak. Za razliku od toga, za pokretanje nekog portala, bloga ili sajta potrebna su minimalna ulaganja, dovoljno je posedovanje internet konekcije i raunara.</p> <p>Nain na koji se kreira sadraj na webu je drugaiji - postoji veliki znatno iri spektar mogunosti: korienje audio i video zapisa, grafika, linkovanja, tagovanja i sl. Nain ureivanja teksta je takoe drugaiji, bitna je preglednost, optimizacija, upotreba kljunih rei (radi lakeg pronalaenja u pretraivaima). Klasina novinarska naela se, meutim, ne menjaju; i dalje se kredibilitet i poverenje italaca dobija na isti nain, i dalje su kljune stavke: pouzdanost, pravovremenost, nepristrasnost, tanost, sveobuhvatnost, zanimljivost...</p> <p>Brojne su jo prednosti koje nude onlajn mediji: mogunost rada bez spoljanjih pritisaka i uticaja, vea dostupnost sadraja (osim na raunarima mogu se pratiti na mobilnim ureajima, tabletima i sl), kao i ogroman potencijal usled konstantnog razvoja internet tehnologija. Takoe, dolo je do svojevrsne evolucije novinarstva. Promenio se nain komuniciranja sa itaocima; dok su klasini mediji izrazito jednosmeran medij, u modernom, "novom" novinarstvu kljuna je interaktivnost, odnosno aktivna, dvosmerna komunikacija. itaoci, umesto da samo primaju sadraj onakav kakav im je serviran, sada mogu i da uestvuju u kreiranju sadraja, da komentariu, razmenjuju miljenja, postavljaju pitanja..</p> <p>Pa opet, u moru novih medija velika veina ne uspeva da se odri, brzo odustaje ili propada. Zato je to tako i kako to promeniti? Postavlja se pitanje kako iveti od novinarstva na internetu, odnosno kako kreirati odriv model funkcionisanja i obezbediti finansijsku stabilnost koja bi omoguila nezavisno obavjavljivanje i slobodno novinarstvo?</p> <p>Iako je oduvek u redakcijama striktno bila odvojena novinarska sekcija od poslovnih sektora medijske kompanije, danas se vie ne mogu izbei tendencije konvergencije ovih dveju sfera, koje su obe od velike vanosti u modernom novinarstvu. Razlog zbog kojeg veliki broj novonastalih medija na internetu brzo propadne je upravo to nepoznavanje ekonomskih principa koji su neophodni da bi se stvorio odriv i isplativ poslovni model u virtuelnom svetu.</p> <p>U modernom novinarstvu vie nije dovoljno posedovati samo novinarska umea, ve je potreban znatno iri spektar znanja. U terminologiji novinarstva javlja se novi pojam - "preduzetniko novinarstvo", koje kombinuje novinarsko umee, naela i kodekse sa ekonomskim znanjima i principima. Ovakvo novinarstvo ima za cilj da podstakne novinare da razmiljaju kao preduzetnici i da pokrenu sopstveni posao baziran na novinarskom znanju. Novinar je, dakle, osim kreatora zaduenog za pisanje vrhunskog proizvoda za itaoce (u ulozi pisca ili urednika), takoe i preduzetnik u ulozi razvoja biznisa, obezbeivanja odrivosti i profita poslovnog projekta. Pored poznavanja klasinih novinarskih principa, potrebno je poznavanje principa web novinarstva (naina na koji se piu tekstovi za web), ekonomskih principa, poznavanje web dizajna, razumevanje medijskog biznisa, posedovanje menaderskih sposobnosti i sl. </p> <p>Novinari preduzetnici moraju da poznaju razne tehnike ispitivanja onlajn trita, pretrauju i strateki analiziraju kljune rei, da umeju da napiu biznis plan, da imaju ekonomski koncept, kao i da prepoznaju vanost i poznaju tehnike web marketinga. Bitno je poznavanje tehnika ispitivanja trinih nia, kao i analiza ponude, potranje, konkurencije... Sve ove analize i znanja doprinose pronalaenju potencijalnih sponzora, pri emu se ne rue etika naela jer se sponzor ne reklamira direktno tekstom, ve prodajom prostora na sajtu koji klikom vodi do linka odreene kompanije. </p> <p>Sve vei broj fakulteta u svetu koji se bavi novinarstvom uvrtava preduzetniko novinarstvo u svoje programe. Studenti novinarstva u Srbiji nemaju prilika da sva ova znanja steknu na fakultetu, ali postoji prilino pozamaan broj besplatnih kurseva, prirunika i knjiga koje zainteresovani mogu da pronau na globalnoj mrei. </p> <p>Iako kod na naim prostorima jo uvek javnost nije dovoljno upoznata sa ovom novom pojavom, postoji nekoliko primera ljudi koji su uspeli da kobminovanjem svih ovih vetina naprave odlian i profitabilan posao, zaraujui od svog sajta ili bloga. Uoljiva je i raznovrsnost u oblastima uspenih portala, a neki od njih su: "June vesti", "Sportske.net", "P.U.L.S.E", "Tranje.com", "Spahoteli.rs" i dr., kao i brojni blogovi.</p> <p>Nedavno je odran u Beogradu i prvi seminar o preduzetnikom novinarstvu u Srbiji u okviru medijskog programa za Jugoistonu Evropu fondacije "Konrad Adenauer". Direktor ovog programa, Kristijan par kae da ovaj program omoguava mladim novinarima samozapoljavanje:"Uslovi rada u veini tradicionalnih medija veoma su loi i mnogi vlasnici ne podstiu novinare na kritiko i nezavisno novinarstvo, a poznato je da novinari nisu ni dovoljno plaeni. Zbog toga se danas preduzetniko novinarstvo javlja kao neka vrsta alternative" </p> <p>"Frilenseri i novinari koji pokreu svoje sajtove dobijaju sve vei znaaj i daju veliki doprinos medijskom pluralizmu."</p> <p>to pre novinari shvate da je neophodno proirenje njihovih znanja, to e pre uspeti da se snau i preokrenu svoju naizgled beznadenu situaciju. U sluaju dobro osmiljenog projekta i dobro organizovanog plana i biznis modela, novinar-preduzetnik kreiranjem portala moe doi u situaciju da potpuno nezavisno pie o onome to eli, da se potpuno slobodan posveti onome to voli da radi i da pri tom moe od toga da se izdrava, to je verovatno idealan scenario za sve novinare poetnike. Za mnoge je trenutno doba - doba najvee krize novinarstva, koje je pred potpunim kolapsom, dok drugi, koji uoavaju neogranien potencijal novih medija i tehnologija, vide ansu i period moda i poetka novog "zlatnog" doba novinarstva. Oslanjanjem na sopstveno znanje, zalaganje i hrabrost, uz iskrenu posveenost i veru u promene, novinari koji dolaze imaju sve uslove da preuzmu stvar u svoje ruke, i da umesto kukanja i krivljenja drugih, najzad sami kreiraju svoju subinu i uestvuju u stvaranju neke nove, lepe slike medija. </p>