Opažanje i unapređivanje školske nastave

  • Published on
    24-Mar-2016

  • View
    217

  • Download
    3

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Opaanje i unapreivanje kolske nastave

Transcript

<ul><li><p>Opaanje i unapreivanje kolske nastave</p><p>Petar Bezinovi, Iris Marui, Zrinka Risti Dedi</p><p>Agencija za odgoj i obrazovanje</p><p>Institut za drutvena istraivanja u Zagrebu9HSTFNH*cjadca+</p><p>Novi pristup koji moe unaprijediti nau nastavu</p><p>Kolegijalno opaanje nastave je suradniko-razvojni pristup u kojemu uitelji me-usobno prate nastavu, potiu (samo)refleksiju o nastavnom procesu, analiziraju, raspravljaju i razmjenjuju dobra nastavna iskustva. Pristup se temelji na jednakosti i uzajamnosti, kolegijalnoj podrci i konstruktivnoj razmjeni miljenja.</p><p>U priruniku je opisan pristup, kao i mogunosti njegova koritenja za profesional-ni razvoj uitelja. Predloeni postupci i obrasci za opaanje i samoanalizu uitelja usmjereni su na bitne komponente kvalitetne nastave i olakavaju koritenje pristu-pa za unapreivanje nastavnikih kompetencija. </p><p>Osim za kolegijalno opaanje nastave i profesionalni razvoj uitelja, obrasci se mogu koristiti i za potrebe supervizije te kao vrijedan izvor informacija za ope samovred-novanje kola.</p><p>Dr. sc. Petar Bezinovi, dr. sc. Iris Marui i dr. sc. Zrinka Risti Dedi istraivai su u In-stitutu za drutvena istraivanja u Zagrebu Centru za istraivanje i razvoj obrazovanja. Bave se istraivanjima i razvojnim projektima usmjerenima na unapreenje kvalitete ob-razovanja u naim kolama.</p></li><li><p>NAKLADNIKAgencija za odgoj i obrazovanjeDonje Svetice 38, 10000 Zagreb</p><p>www.azoo.hr</p><p>SUNAKLADNIKInstitut za drutvena istraivanja u Zagrebu</p><p>Amrueva 11, 10000 Zagrebwww.idi.hr</p><p>ZA NAKLADNIKAVinko Filipovi, </p><p>ravnatelj AZOO-a</p><p>ZA SUNAKLADNIKAdr. sc. Branislava Baranovi, </p><p>ravnateljica IDIZ-a</p><p>UREDNIK Miroslav Mianovi </p><p>(AZOO)</p><p>KOORDINATOR PROJEKTA Mario Roga </p><p>vii savjetnik za ravnatelje osnovnih kola (AZOO)</p><p>RECENZENTIprof. dr. sc. Vlatka Domovi </p><p>prof. dr. sc. Vesna Vlahovi teti</p><p>OBLIKOVANJE I SLOGKaramanDesign </p><p>www.karaman-design.com</p><p>TISAKTeovizija d.o.o.</p><p>NAKLADA2000 primjeraka</p><p>CIP-zapis dostupan u raunalnom katalogu Nacionalne i sveuiline knjinice u Zagrebu </p><p>pod brojem 815929</p><p>ISBN: 978-953-7290-32-0 (AZOO)</p><p>ISBN: 978-953-6218-49-3 (IDIZ)</p></li><li><p>Opaanje i unapreivanje kolske nastave</p><p>Petar Bezinovi, Iris Marui, Zrinka Risti Dedi</p><p>Agencija za odgoj i obrazovanje</p><p>Institut za drutvena istraivanja u Zagrebu</p><p>Zagreb, 2012.</p></li><li><p>Sadraj</p><p>Predgovor. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7</p><p>Saetak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9</p><p>1. O vrednovanju obrazovanja i nastave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11</p><p>1.1 Odrednice kvalitetne nastave. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13</p><p>2. Kolegijalno opaanje nastave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15</p><p>2.1 Kontekst za kolegijalno opaanje nastave kultura kvalitete . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16</p><p>2.2 Naela opaanja nastave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17</p><p>3. Organizacija opaanja nastave u koli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19</p><p>3.1 Izbor opaaa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19</p><p>3.2 Priprema uitelja za opaanje nastave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20</p><p>4. Faze opaanja nastavnog procesa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21</p><p>4.1 Uvodni dogovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22</p><p>4.2 Proces opaanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24</p><p>4.3 Profesionalna rasprava razgovor nakon opaanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25</p><p>4.3.1 Priprema za razgovor o nastavnom satu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25</p><p>4.3.2 Tijek razgovora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25</p><p>4.3.3 Refleksija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27</p><p>5. Opaanje nastave i profesionalni razvoj uitelja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29</p><p>5.1 Planiranje osobnog profesionalnog razvoja uitelja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31</p><p>5.1.1 Definiranje prioriteta i cilja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31</p><p>5.1.2 Dokazivanje uspjenosti ostvarenja cilja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32</p><p>5.1.3 Planiranje aktivnosti, suradnje, resursa i vremena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32</p><p>6. Obrasci za opaanje i samoanalizu nastavnog procesa prikaz instrumenata . . . . . . . . 35</p><p>6.1 Sadraj obrazaca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36</p><p>6.1.1 Razredno ozraje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36</p><p>6.1.2 Strukturiranje nastavnog sata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36</p><p>6.1.3 Ukljuenost i motiviranost uenika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38</p><p>6.1.4 Individualizacija i diferencijacija pouavanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38</p><p>6.1.5 Pouavanje metakognitivnih vjetina i strategija uenja . . . . . . . . . . . . . . . . . 40</p><p>6.1.6 Povratne informacije i formativno vrednovanje uenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42</p><p>7. Zakljune napomene. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45</p><p>8. Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47</p><p>9. Prilozi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51</p><p>9.1 Obrazac za opaanje nastave muka verzija (OZON M) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53</p><p>9.2 Obrazac za samoprocjenu nastavnog sata enska verzija (OSNAS ) . . . . . . . . . 57</p><p>9.3 Protokol opaanja nastavnog sata. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59</p><p>9.4 Raspored opaanja nastave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60</p><p>9.5 Iskustva opaanja nastave iz uloge opaanog uitelja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61</p><p>9.6 Iskustva opaanja nastave iz uloge opaaa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62</p><p>9.7 Plan osobnog profesionalnog razvoja uitelja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64</p><p>Biljeke o autorima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67</p><p>Iz recenzija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68</p></li><li><p>7Predgovor</p><p>Prirunik je izraen u okviru projekta Razvoj instrumenata za vrednovanje kolske nastave koji je proveden u suradnji Instituta za drutvena istraiva-nja u Zagrebu i Agencije za odgoj i obrazovanje tijekom 2011. godine. Ovdje prikazani instrumenti za opaanje i samoprocjenu nastave, kao i pristup ko-legijalnom opaanju nastave, testirani su u osnovnim kolama grada Zagre-ba: O Antuna Gustava Matoa, O dr. Ante Starevia, O Frana Galovia i O Vrbani.</p><p>Izraavamo zahvalnost strunim suradnicama u kolama, Dijani Kova, El-viri Nimac, Sanji Reek i Sonji Srebai, koje su uloile svoja velika struna znanja i puno truda u rad na ovome projektu, te ravnateljima njihovih kola koji su iskazali spremnost i otvorenost za istraivanje, promjene i inovaci-je. Zahvalnost svakako zavreuju uitelji u kolama koji su se dragovoljno ukljuili u ovaj projekt, hrabro se otvorili i svojim primjedbama i idejama pomogli da se pristup to bolje prilagodi specifinostima rada u naim ui-onicama.</p><p>Posebno zahvaljujemo koordinatoru projekta iz Agencije za odgoj i obrazo-vanje, prof. Mariu Rogau, koji je osiguravao i poticao nesmetanu provedbu projekta.</p><p>Autori</p></li><li><p>9Saetak</p><p>Kolegijalno opaanje nastave oblik je meusobne podrke uitelja koji se pokazuje djelotvornim za unapreivanje kvalitete nastavnog procesa.</p><p>Ovaj pristup potie profesionalni razvoj tako to uiteljima omoguuje raz-mjenu neposrednih iskustava, raspravljanje o kvaliteti nastave, razvijanje stava poticajne konstruktivne kritinosti, preispitivanje vlastitoga rada, isprobavanje novih i uinkovitijih nastavnih metoda i naina rada s ueni-cima.</p><p>Praktina provedba postupka sastoji se od tri kljune faze: 1) pripremnog do-govora, 2) procesa opaanja i 3) razgovora nakon opaanja. Ukljueni uitelji imaju uloge opaanoga i opaaa.</p><p>Kao pomono sredstvo u procesu opaanja nastavnog sata opaai koriste Obrazac za opaanje nastave (OZON), dok opaani uitelj koristi Obrazac za samoprocjenu nastavnog sata (OSNAS).</p><p>U priruniku je opisan cjelovit postupak provedbe opaanja nastave, opi-sane su mogunosti koritenja pristupa za profesionalni razvoj uitelja te sadraj i namjena pripremljenih obrazaca.1</p><p>Osim za kolegijalno opaanje nastave i profesionalni razvoj uitelja razvije-ni se obrasci mogu koristiti i za potrebe supervizije i strunog usavravanja pripravnika, odnosno mladih uitelja te kao vrijedan izvor informacija za ope samovrednovanje kola.</p><p>1 Postupak je razraen i testiran u osnovnim kolama te se zato u tekstu koriste termini uitelj i uiteljsko vijee, no postupak je takoer primjenjiv u srednjim kolama.</p><p>Rijei i pojmovi koji imaju rodno znaenje koriteni u ovom Priruniku odnose se jednako na osobe oba spola bez obzira na to jesu li koriteni u mukom ili enskom rodu.</p></li><li><p>11</p><p>1 O vrednovanju obrazovanja i nastaveVrednovanje obrazovanja je skup analitikih postupaka koji su vani za utvrivanje, praenje i unapreivanje uinkovitosti i kvalitete obrazovanja. Ono je preduvjet za kreiranje promiljene obrazovne politike i donoenje razvojnih odluka. Kao mehanizam za unapreivanje kvalitete vrednova-nje obrazovanja postalo je jednom od sredinjih tema obrazovne politike u Europi (Commission of the European Communities, 2001a, 2001b; Wastiau--Schlter, 2004).</p><p>Vie je europskih drava vrednovanje kolskog obrazovanja zakonski regu-liralo, prebacujui vei dio odgovornosti za kvalitetu obrazovanja na same kole (Wilcox i Gray, 1996; Leithwood i sur., 1999; MacBeath i sur., 1999; Ree-zigt, 2001).</p><p>Dva su osnovna pristupa vrednovanju obrazovanja u kolama: vanjsko i unu-tarnje. Vanjsko vrednovanje provode vanjske nezavisne slube koje prate ostvarivanje i odravanje standarda kvalitete kola, dok su za unutarnje vrednovanje i unapreivanje vlastite kvalitete nadlene same kole. kole osiguravaju i jame svoju kvalitetu samovrednovanjem, unapreivanjem procesa uenja i pouavanja te dokazivanjem vlastite uinkovitosti (Hofman i sur., 2004).</p><p>Unutarnje vrednovanje obrazovanja u kolama odnosi se na sustavne pri-stupe kojima kole planiraju, prate, unapreuju i osiguravaju kvalitetu svih aspekata svoga djelovanja, a posebice podruja uenja i pouavanja. Uenje i pouavanje, koje se u najveoj mjeri realiziraju u okviru kolske nastave, sre-dinji su odgojno-obrazovni procesi. Sredinji poloaj ovih procesa moe se uoiti u sklopu CIPO modela (Scheerens, 2000, 2004a, 2004b) koji je iroko prihvaen model za analiziranje i istraivanje uinkovitosti kola (Slika 1).</p><p>ishodi, rezultati</p><p>outputs</p><p>kontekstdrutveno okruenje, obiljeja uenika, </p><p>vrsta kole, urbano/ruralno...</p><p>odredniceinputs</p><p>procesina razini kole</p><p>na razini razrednog odjelanastava</p><p>Slika 1. CIPO model (Context, Inputs, Processes, Outputs)</p><p>Kao sredinji proces formalnog obrazovanja kolska je nastava okosnica kolskih programa koja odreuje i sadraje i smjer obrazovanja. U nastavi aktivno sudjeluju uitelji i njihovi uenici. Temeljna je uloga uitelja motivi-</p><p>Openito o vrednovanju obrazovanja</p><p>Vanjsko i unutarnje vrednovanje kolskog obrazovanja</p><p>Nastava kao najvaniji proces kolskog obra-zovanja</p></li><li><p>12 OPAANJE I UNAPREIVANJE KOLSKE NASTAVE</p><p>ranje uenika na uenje koje treba imati trajan, dubok i pozitivan transfor-macijski utjecaj na njihovo miljenje, emocije i ponaanje.</p><p>Brojna suvremena istraivanja dokazuju da je kvaliteta rada uitelja izuzet-no vana za uinkovito uenje i akademska postignua uenika (Ingvarson i Rowe, 2008; Rowe, 2003, 2004; Stronge i sur., 2011; Willms, 2000). Od svih kolskih imbenika kvaliteta pouavanja i interakcije s uenicima ima naj-vaniji utjecaj na kognitivne, emocionalne i bihevioralne ishode kolovanja, i to bez obzira na sve ostale vane imbenike koji se u literaturi i praksi na-vode, poput spola uenika ili socijalnog okruenja iz kojega uenik dolazi.</p><p>Budui da kvaliteta nastave ima presudan utjecaj na ishode uenja, smatra se da je profesionalni razvoj uitelja, odnosno razvoj njihovih uiteljskih kompetencija, prioritetni cilj koji je potrebno trajno ostvarivati ukoliko se eli unaprijediti kvaliteta obrazovanja openito.</p><p>Vrednovanje kvalitete nastave, meutim, kontroverzno je podruje uz koje se vezuje niz otvorenih pitanja. Prvi se problem odnosi na odreenje samoga pojma kvalitete nastave. Definiranje kvalitete nastave naime uvjetuje inje-nica da ono ovisi o prihvaenim ciljevima obrazovanja, trenutno dominant-nim obrazovnim teorijama i ideologijama, postojeim spoznajama o uenju i pouavanju i slino. Uz to se kvaliteta nastave moe razmatrati iz razlii-tih perspektiva iz perspektive samih uitelja, uenika, kolega, ravnatelja, strunih suradnika, roditelja, strune i nestrune javnosti te tako i njezino shvaanje i interpretiranje ovisi o specifinim perspektivama.</p><p>Na ovo se nastavlja problem definiranja standarda kvalitete, kao i kriterija vrednovanja, tj. odreivanja mjerljivih pokazatelja kvalitete nastave. Iz per-spektive edukacijskih mjerenja postoje odreene potekoe pri razvoju va-ljanih i pouzdanih mjernih instrumenata u tome podruju, koje nisu samo konceptualne, ve i metodoloke, pa i metrijske prirode.</p><p>Zbog navedenih razloga ne postoji jednostavan, univerzalni pristup, a ni jedinstveni instrument kojim bi se prikladno mogli zahvatiti svi imbeni-ci sloenog podruja kvalitete nastave (Burnett i Meacham, 2002). No, bez obzira na pojmovnu nejednoznanost i metodoloke probleme u svijetu je razvijeno vie teorijskih pristupa i razliitih postupaka za vrednovanje na-stave koji se, manje ili vie uspjeno, koriste u kolskoj praksi i obrazovnim istraivanjima unutar razliitih obrazovnih sustava.</p><p>U Hrvatskoj ne postoje standardizirani kriteriji i instrumenti za vrednova-nje (procjenu, praenje) nastave. U kolama se kvaliteta nastave uglavnom ne prati sustavno, a rad uitelja najee je preputen njima samima.</p><p>Uvoenje samovrednovanja kola kao zakonske obveze postavilo je pred kole nove zahtjeve kojima one esto nisu mogle prikladno odgovoriti (Bezi-novi, 2010). Jedan je o...</p></li></ul>