OSNOVI FINANSIJA

  • Published on
    18-Jan-2016

  • View
    45

  • Download
    2

Embed Size (px)

DESCRIPTION

OSNOVI FINANSIJA. Predmetni nastavnik : Prof. dr MARKO IVANI Nedelja 11 Nefiskalni javni prihodi i budet. NEFISKALNI JAVNI PRIHODI. - PowerPoint PPT Presentation

Transcript

<ul><li><p>OSNOVI FINANSIJAPredmetni nastavnik : Prof. dr MARKO IVANINedelja 11 Nefiskalni javni prihodi i budet </p></li><li><p>NEFISKALNI JAVNI PRIHODI Za razliku od fiskalnih javnih prihoda, nefiskalni (privredni) javni prihodi ine specifinu vrstu javnih prihoda. Oni se jo nazivaju i originarni javni prihodi. Njihova osnovna karakteristika sastoji se u tome to se ostvaruju po osnovu dravnog (javnog) vlasnitva nad ekonomskim dobrima ili po osnovu delatnosti drave i njenih organa. Iz grupe nefiskalnih javnih prihoda najvei znaaj imaju sledei prihodi :(1) Domenski prihodi(2) Prihodi dravnih ustanova(3) Prihodi dravnih preduzea(1) Domenski prihodi - podrazumevaju prihode koje drava ostvaruje po osnovu svojinskog raspolaganja imovinom. Ova vrsta prihoda se moe sticati : (a) prodajom imovine, (b) davanjem imovine u zakup, ili (c) korienjem imovine, odnosno njenom ekonomskom eksploatacijom. (NPR. u pojedinim zemljama u tranziciji, postoji dravna imovina u obliku velikih kompleksa poslovnog prostora koji se nedovoljno koristi, pa se izdaje). </p></li><li><p>(2) Prihodi od dravnih ustanova - predstavljaju javne prihode koji se ostvaruju od delatnosti dravnij (javnih) ustanova (NPR. ustanove kulture, obrazovanja, nauke, zdravstva itd). Ovde se radi o javnim ustanovama koje su neprofitnog karaktera ije se finansiranje ostvaruje iz budeta. Meutim, treba pomenuti da dravne i javne ustanove mogu da ostvaruju i druge vrste prihoda, bavei se razliitim sporednim aktivnostima, ali ti prihodi nemaju karakter javnih prihoda o kojima se ovde govori.(3) Prihodi dravnih preduzea - predstavljaju prihode koje ostvaruju dravna preduzea. Ova vrsta nefiskalnih javnih prihoda upravo ima najvei znaaj. Brojni su motivi i razlozi osnivanja dravnih preduzea, ali su najee ekonomske, socijalne i finansijske prirode. Meutim, najvei razlog osnivanja dravnih preduzea je socijalno-poliotike prirode. Naime, drava osniva preduzea u cilju zatite zdravstvenih interesa stanovnitva, razvoja eljenih demografskih trendova, reavanja javnih komunalnih problema itd. U svim tim delatnostima, nije realno oekivati zainteresovanost privatne inicijative, budui da cene usluga nisu uvek u stanju da pokriju rashode poslovanja, dok drava ima interesa da te cene dri na niem nivou. </p></li><li><p>PRIHODI NA KREDITNOJ OSNOVI(JAVNI ZAJAM)Javni zajam predstavlja oblik javnih prihoda koji ostvaruje drava kod mosilaca dohotka ili kod emisione ustanove, a radi postizanja odreenih javnih ciljeva, odnosno zbog pokria javnih rashoda. Naime, drava pristupa emisiji javnog zajma u cilju pokria debalansa u budetu. Zbog toga, zajam predstavlja vanredni izvor sredstava za finansiranje javnih potreba. Novana sredstva koja drava pribavlja po osnovu javnog zajma za nju predstavljaju obavezu vraanja pozajmljenih sredstava. Deugim reima, zajam znai da je drava kreirala dug koji ona kao dunik mora ispuniti prema poveriocima. Na ovaj nain dolazi se do kategorije (pojmova) javni zajam i javni dug. S tim u vezi, treba rei da se ova dva pojma najee u finansijskoj literaturi identifikuju.Meutim, izmeu javnog zajma i javnog duga ne mora uvek postojati znak jednakosti, jer javni dug predstavlja pojam iri od pojma javnog zajma. To proizlazi iz injenice da drava moe imati neku obavezu plaanja tj. duga nevezano od dravnog zajma. </p></li><li><p>Osim navedenih razlika u irini pojma javnog i javnog zajma, treba imati u vidu i injenicu da se pod javnim dugom obino podrazumeva skup zajmova koje je emitovala drava radi postizanja budetskih ciljeva. Pri tome, javni zajam predstavlja samo metod kojim se to postie. Sledstveno tome, proizlazi da se javni zajmovi i ne mogu smatrati pravim javnim prihodom kao to su porezi, takse i prihodi od dravnih preduzea. U kontekstu navedenog, zajmovi su samo anticipiranje prihoda. To znai da kada su dravi hitno potrebna velika sredstva koja ne moe fiskalno pribaviti, onda e ih ona odmah pozajmiti, pa e kasnije stvarnim (pravim) javnim prihodima postepeno da vraa tako kreiran dug i plaa kamatu. Na osnovu toga, sledi zakljuak da izmeu stvarnih (pravih) javnih prihoda i javnog duga postoji organska veza, jer se javni dug ne moe realizovati bez pravih javnih prihoda (poreza i privrednih prihoda drave).Meutim, javni zajam je danas postao jedan od osnovnih oblika vanrednih prihoda savremene drave. Na taj nain, on predstavlja znaajan instrument ekonomske intervencije u privredi i finansijskom sistemu zemlje. </p></li><li><p>Osnovne karakteristike javnog zajma su sledee :(1) Javni zajam je destinirani prihod drave ;(2) javni zajam vanredni prihod drave ;(3) Javni zajam je dobrovoljan u ugovornoj formi ;(4) javni zajam je povratan, uz plaanje ugovorene kamate.U savremenim privredama javni zajam se danas redovno javlja kao znaajan izvor prihoda u dravnim finansijama, ali ne sa jedinim ciljem uspostavljanja budetske ravnotee, ve i kao veoma pogodan i efikasan instrument ekonomske politike drave. </p></li><li><p>a) Uzroci stvaranja javnog dugaU situaciji kada drava raspolae itavim nizom razliitih instrumenata za prikupljanje javnih prihoda, postavlja se pitanje u kojim e sluajevima ona pribei javnom dugu. S tim u vezi, finansijska teorija izdvaja nekoliko osnovnih razloga za stvaranje javnog duga koji se ogledaju u sledeem :(1) Vanredni i veliki javni rashodi drave (ini najvaniji razlog);(2) Ekonomski intervencionizam drave u privredi ;(3) Vremensko nepoklapanje formiranja javnih rashoda i prihoda ;(4) Stalni budetski deficit koji se ne moe pokriti redovnim prihodima. U kontekstu navedenog, prvi navedeni razlog je najvaniji, jer danas u savremenoj dravi nije mogue stalno rastue javne rashode pokriti samo porezima. Analogno tome, drava lake pristupa formiranju javnog duga. U pogledu prirode i uzroka nastanka javnog duga, mogu se izdvojiti dva osnovna teorijska pravca, to su : (a) Klasina teorija javnog duga(b) Savremena terija javnog duga. </p></li><li><p>(a) Klasina teorija javnog duga - u potpunosti odbacuje javni dug, a kada ga prihvata onda je to vezano samo za uspostavljanje ravnotee u budetu. Zgovornici ove teorije osporavaju javni dug sledeim argumentima :(1) Odsustvo racionalnog gazdovanja dravnom imovinom ;(2) Rasipnitvo u upotrebi tako prikupljenih javnih sredstava ;(3) Ograniavanje slobodnog privrednog razvoja ;(4) Lako zaduivanje sa mogunou bankrotstva dravne blagajne.(b) Savremena teorija javnog duga - posmatra javni dug kao znaajan instrument finansijske i razvojne politike drave. Zagovornici ove teorije potrebu postojanja javnog duga opravdavaju sledeim argumentima :(1) Moderna drava bez sredstava javnog duga ne bi mogla vriti svoje funkcije ;(2) Sredstva javnog duga upotrebljena za proizvodne svrhe sama stvaraju sredstva za otplatu javnog duga, ime jaa ukupan privredni potencijal zemlje ;(3) Sredstva javnog duga upotrebljena u proizvodne svrhe jaaju materijalnu osnovu drave ;(4) Javnim dugom se mogu u vrlo kratkom roku prikupiti mnogo vrea sredstva nego porezima ;(5) Javni dug zakljuen u inostranstvu poveava domau (nacionalnu) akumulaciju ;(6) Najvei deo javnog duga pokriva generacija koja ga stvara, uglavnom iz svog nacionalnog dohotka, dok manjim delom to predstavlja teret buduih generacija jer se radi uglavnom o kratkoronom javnom dugu.</p></li><li><p>U razvijenim trinim privredama - uloga i znaaj javnog duga postaje sve vei, pogotovo to u ovim privredama postoje veoma razvijena finansijska trita na kojima se vri prodaja i kupovina obveznica javnog duga. Takoe, ovim aktivnostima se regulie i novani opticaj i likvidnost privrede, odnosno vri se monetarna kontrola. Sledstveno tome, odnos javnog duga prema ukupnim javnim rashodima i drutvenom proizvodu u svim savremenim privredama je veoma visok, a po stanovniku dostie visinu koja odgovara skoro visini nacionalnog dohotka jedne srednje razvijene zemlje.U privredama zemalja u tranziciji - uloga i znaaj javnog duga je mali. Kao osnovni razlog nedovoljnog korienja javnog duga u ovim zemljama navodi se : nizak nivo privrednog razvoja, mali per capita dohodak, nedovoljno razvijeno finansijsko trite, nerazvijen bankarski sistem, nepostojanje finansijskih navika stanovnitva i otean plasman dravnih obligacija. Zbog svega toga, ove zemlje umesto javnog duga najee koriste direktnu emisiju bankarskog sistema, zbog ega je uee javnog duga u drutvenom proizvodu izuzetno nisko. </p></li><li><p>b) Vrste i klasifikacija javnog dugaU finansijskoj literaturi se moe naii na vie klasifikacija javnog duga. Njihovo grupisanje u pojedine grupe omoguava detaljnu analizu i upoznavanje sa prednostima i nedostacima pojedinih vrsta javnog duga. Inae, javni dugovi su veoma nehomogena kategorija, budui da se radi o razliitim vrstama i razliitim specifinostima ovog oblika prihoda drave.Analogno navedenom, najee se razlikuju sledee vrste javnog duga :(1) Unutranji i spoljni javni dug (interni i eksterni) ;(2) Dobrovoljni, patriotski i prinudni javni dug ;(3) Kratkoroni, srednjoroni i dugoroni javni dug ;(4) Rentni i amortizacioni javni dug ;(5) Produktivni i neproduktivni javni dug. Imajui u vidu znaaj navedene klasifikacije javnog duga, u nastavku izlaganja emo u najkraim crtama blie pojasniti znaenje pojedinih kategorija javnog duga (zajma). </p></li><li><p>(1) Unutranji i spoljni javni dug - kao kriterijum za podelu slui teritorija kojoj pripadaju upisnici javnog zajma, a to mogu biti domai ili strani subjekti. Unutranji javni dug zakljuuje se na domaem tritu i u domaoj valuti, dok se spoljni javni dug zakljuuje na inostranom tritu i u stranoj valuti. Zajmove u inostranstvu, drava zakljuuje najee preko banaka ili bilateralno, kod Vlade druge drave. (2) Dobrovoljni, patriotski i prinudni javni dug - kao kriterijum za podelu slui dobrovoljnost, koja se zasniva na osnovnim interesima upisnika zajma. Dobrovoljni zajmovi se zasnivaju na principu dobrovoljnosti i predstavljaju sporazum drave i pravnih ili fizikih lica, gde postoji zajedniki interes najee u vidu vie kamatne stope, poreskih olakica i drugih pogodnosti. Patriotski zajmovi se takoe zasnivaju na dobrovoljnosti ali se upisnici zajma ne rukovode linim interesom (kamata, poreske olakice) ve zajam upisuju iz patriotskih oseaja. Prinudni javni zajamovi su oni kada drava jednostrano odreuje ko i koliko mora da upie zajma. Elementi prinude ine ove zajmove bliskim porezima, ali se od njih razlikuju jer se vraaju uz plaanje kamate. </p></li><li><p>(3) Kratkoroni, srednjoroni i dugoroni javni dug - kao kriterijum za podelu slui vreme vraanja zajma, odnosno broj godina za koje zajam treba da se isplati. Kratkoroni zajmovi, najee se emituju sa rokom vraanja do 5 godina. Srednjoroni zajmovi se emituju sa rokom otplate od 5-15 godina, dok se dugoroni zajmovi zakljuuju sa rokom vraanja duim od 15 godina.(4) Rentni i amortizacioni javni dug - kao kriterijum za podelu slui nain otplate zajma. Kod rentnog javnog duga, drava kao dunik preuzima obavezu plaanja ugovorene kamate, dok u pogledu glavnice rezervie sebi pravo da to uini onda kada joj to bude omoguavala finansijska situacija u budetu. Kod amortizacionog javnog duga, postoji obaveza drave ve kod formiranja duga u smislu da ga ona prem autvrenom planu amortizacije otplati uz plaanje odgovarajue kamate. S tim u vezi, amortizacioni javni dug ima prednosti jer se unapred znaju godinje obaveze drave i to se te njene obaveze gase u odreenom roku. U pogledu roka otplate amortizacioni zajmovi se dele na : (a) zajmove sa promenljivim rokom otplate, i (b) tajmove sa fiksnim rokom otplate. Pri tome, dominiraju ovi drugi, sa fiksnim rokom i planom otplate. </p></li><li><p>(5) Produktivni i neproduktivni javni dug - kao kriterijum za podelu slui osnovna svrha zakljuivanja javnog zajma. Kod produktivnih javnih zajmova, sredstva se koriste u produktivne svrhe to ih sa ekonomskog aspekta ini potpuno opravdanim. Naime, ova sredstva se upotrebljavaju u reproduktivne svrhe ime se poveava i materijalna baza nacionalne privrede. Kod neproduktivnih javnih zajmova, upotreba sredstava ne dovodi do poveanja materijalne baze privrede, to znai da se ne stvara osnova iz koje bi ova sredstva bila vraena.Na kraju, opravdano je osvrnuti se i na pitanje kakve su perspektive u razvoju i znaaju javnog duga. S tim u vezi, moglo bi se rei, da e delovanje javnog duga u savremenim privredama postajati sve znaajnije, to e zavisiti od delovanja mnogih faktora kao to su : (a) struktura javnog duga prema upisnicima, (b) visina javnog duga prema ukupnim javnim rashodima, (c) opte stanje nacionalne privrede i oekivana budua kretanja, (d) socijalni i politiki odnosi u jednoj zemlji, (e) razvijenost politike otvorenog trita i njegova uloga u sistemu kreiranja novca. </p></li><li><p>c) Emisija javnog dugaPojam emisije javnog duga podrazumeva metode kojima se drava slui da bi uruila obveznice svoga duga poveriocima. U literaturi se obino navode dve osnovne metode emisije javnog duga, to su : (a) Direktni metod emisije javnog duga (b) Indirektni metod emisije javnog duga. (a) Direktna emisija javnog duga - obino se sprovodi u razvijenim privredama koje poseduju razvijenu tednju i finansijska trita. Direktna emisija znai da dravni organi sami ustupaju obveznice javnog duga fizikim i pravnim licima za odgovarajui novani iznos. Ovaj metod formiranja javnog duga veoma je efikasan, pri emu se izbegava plaanje visoke provizije bankama za njihove usluge. Dakle, obveznice javnog duga neposredno se uruuju upisnicima zajma ime se izbegava preprodaja i spreavaju se pekulativne aktivnosti vezano za obveznice javnog duga. Direktna emisija javnog duga predstavlja najracionalniji i najbolji nain emisije javnog duga. </p></li><li><p>Osnovne prednosti - direktnog metoda emisije javnog duga su sledee :(1) Izbegava se mogunost pekulacije obveznicama ;(2) Mali su trokovi, jer se izbegava posredovanje banaka ;(3) Sigurnost kontrole i izbegavanje eventualne inflacije.Osnovni nedostaci - direktnog metoda emisije javnog duga su sledee :(1) Drava preuzima na sebe ogroman posao oko publikovanja svih elemenata koji su relevantni za upis javnog zajma ;(2) Novana sredstva koja se pribavljaju direktnom emisijom drava ne moe prikupiti odjednom u planiranom iznosu, ve se sredstva prikupljaju njihovim postepenim prilivom;(3) Drava preuzima na sebe kompletan politiki i finansijski rizik, vezano za emitovanje i realizaciju javnog duga. </p></li><li><p>(b) Indirektna emisija javnog duga - svodi se na to da se javni dug ustupa po utvrenoj ceni bankama ili bankarskom konzorcijumu. Pri tome, banke isplauju zajam odmah, a kasnije formiraju sredstva preprodajom obveznica fizikim i pravnim licima. S tim u vezi, banke nalaze interes u zaradi koja nastaje na razlici izmeu plaenog kursa i onog kursa po kojem banke prodaju obveznice javnog duga. Osnovne prednosti - indirektne emisije javnog duga su sledee : Drava odmah dolazi do celokupnog iznosa dravnog zajma. Osnovni nedostaci - indirektne emisije javnog duga su sledee : Bankama se omoguava da na razlici kurseva obveznica javnog duga ostvaruju velike zarade, koje u krajnjoj instanci plaaju poreski obveznici.Metod indirektne emisije javnog zajma drava najee korsti kada nije sigurna da e upisati potrebnu (planiranu) sumu sredstava. Prilikom emisije javnog duga, bez obzira na izabran...</p></li></ul>