OSNOVI TRANSPORTNIH SISTEMA- skripta - Ibarahim Jusufranić

  • Published on
    08-Feb-2016

  • View
    335

  • Download
    5

Embed Size (px)

Transcript

<p>OSNOVI TRANSPORTNIH SISTEMA</p> <p>UNIVERZITET U TRAVNIKUFakultet za privrednu i tehniku logistiku</p> <p>Odsjek: Drumski i gradski saobraaj</p> <p>Prof. dr. Ibrahim JusufraniOSNOVI TRANSPORTNIH SISTEMA</p> <p>(skripta)</p> <p>Travnik, mart 2009. GodineSTRUKTURA I SADRAJ PREDMETA ''OSNOVI TRANSPORTNIH SISTEMA''</p> <p>Predmet:</p> <p>OSNOVI TRANSPORTNIH SISTEMANosilac nastave:</p> <p>Prof. dr. Ibrahim Jusufrani</p> <p>Vrsta predmeta: obavezniGodina: IIFond asova: 75 (45P + 30V)ECTS: 6</p> <p>1. Uslovi za poetak rada, odnosno obavljanje studentskih obaveza</p> <p>Student mora biti upisan na godinu studija. Mora obaviti obaveze po nalogu profesora i asistenta. Student mora obaviti vjebe na kojima e aktivno sudjelovati, mora uspjeno uraditi seminarski rad, te usmeni i pismeni dio ispita.</p> <p>2. Cilj predmeta i predvieni studijski rezultati</p> <p>Studenti e:</p> <p> stei znanje iz podruja osnova transportnih sistema,</p> <p> stei temeljna znanja s podruja osnova transportnih sistema,</p> <p> upoznati znaaj osnova transportnih sistema, pri izvoenju globalne saobraajne djelatnosti, vidova i sistema prevoza,</p> <p> stei znanje o meusobnoj povezanosti grana saobraajne djelatnosti.</p> <p>3. Metode izuavanja</p> <p>PREDAVANJA: Na predavanjima studenti e se upoznati sa teorijskim sadrajem predmeta.</p> <p>VJEBE: Na vjebama e utvrditi steena teorijska znanja i spoznati aplikativne mogunosti.</p> <p>4. Sadraj predmeta</p> <p>- saobraajni sistem</p> <p>- faktori koji utiu na razvoj i strukturu saobraajno- transportnih sistema</p> <p>- cestovni saobraaj</p> <p>- putna mrea</p> <p>- javni gradski saobraaj</p> <p>- eljezniki saobraaj</p> <p>- potanski saobraaj</p> <p>- vodeni saobraaj</p> <p>- vazduni saobraaj</p> <p>- specijalni vidovi transporta</p> <p>- integralni transport</p> <p>- pojam i karakteristike unutranjeg transporta</p> <p>- pojam i sutina logistike</p> <p>- saobraajna politika</p> <p>5. Povezanost s drugim predmetima</p> <p>Predmet je povezan sa svim predmetima koji izuavaju prometne sisteme.</p> <p>6. Osnovna literatura i izvori</p> <p>1) Prof. dr. Ibrahim Jusufrani: Osnovi drumskog saobraaja, Saobraajni fakultet Travnik,</p> <p>2) Prof. dr. Ibrahim Jusufrani: Javni gradski prevoz, Fakultet za saobraaj i komunikacije Sarajevo,</p> <p>3) Prof. dr. Ibrahim Jusufrani: Prevoz putnika u gradovima, Fakultet za saobraaj i komunikacije Sarajevo,</p> <p>4) Dr. Milan Adamovi: Uvod u saobraaj,</p> <p>5) Prof. dr. Stojan Novakovi: Ekonomika saobraaja,</p> <p>6) Predavanja,</p> <p>7) Prof. dr. Risto Perii: Savremene tehnologije transporta I i II, Saobraajni fakultet Beograd,</p> <p>8) I. Markovi: Nove tehnologije transporta, Fakultet prometnih znanosti Zagreb, 1983.</p> <p>7. Oblici provjeravanja i ocjenjivanja znanja</p> <p>Ispit sadri pismeni i usmeni dio.</p> <p>8. Materijalni uslovi za izvoenje nastave iz predmeta</p> <p>Za izvoenje nastave potrebna je standardne uionica s LCD projektorom, za vjebe odgovarajua manja uionica opremljena s potrebnim pomagalima za uenje.</p> <p>SADRAJ</p> <p>GLAVA I</p> <p>UVOD U TEORIJU SISTEMA</p> <p>1. TEORIJA SISTEMA I SISTEMSKO MILJENJE</p> <p>1</p> <p>2. UOPTE O SISTEMIMA</p> <p>3</p> <p>2. 1 Pojam sistema</p> <p>2. 2 Sistemi poslovnih informacija</p> <p>2. 3 Opti pristup sistemima</p> <p>2. 4 Statika i dinamika sistema</p> <p>2. 5 Funkcija i struktura sistema</p> <p>2. 6 Hijerarhija sistema</p> <p>3. EKONOMSKI SISTEM</p> <p>6</p> <p>4. SAOBRAAJNI SISTEM</p> <p>8</p> <p>4. 1 Funkcije saobraajnog sistema</p> <p>4. 2 Struktura saobraajnog sistema</p> <p>4. 3 Podsistem saobraajnog sistema</p> <p>4. 4 Metod analize saobraajnog sistema</p> <p>GLAVA II</p> <p>ISTORIJSKA USLOVLJENOST POJAVE SAOBRAAJA KAO SAMOSTALNE OBLASTI DRUTVENE PROIZVODNJE</p> <p>10</p> <p>GLAVA III</p> <p>SAOBRAAJNA POLITIKA</p> <p>1. POJAM I FUNKCIJA SAOBRAAJNE POLITIKE</p> <p>12</p> <p>1. 1 Pojam saobraajne politike</p> <p>1. 2 Opte obiljeje saobraaja</p> <p>1. 3 Specifina obiljeja saobraaja</p> <p>2. PRIRODA I VRSTE SAOBRAAJNE POLITIKE</p> <p>14</p> <p>3. MJESTO I ULOGA SAOBRAAJNE POLITIKE</p> <p>15</p> <p>4. DETERMINANTE SAOBRAAJNE POLITIKE</p> <p>15</p> <p>4. 1 Geografsko- saobraajni poloaj</p> <p>4. 2 Prevozna potranja</p> <p>4. 3 Prevozna ponuda</p> <p>4. 4 Mogunost zemlje da zadovolji potrebe za prevozom</p> <p>4. 5 Drutveno- ekonomski sistem i uslovi poslovanja</p> <p>4. 6 Ciljevi razvoja saobraajnog sistema</p> <p>4. 7 Tehnoloki napredak</p> <p>4. 8 Neekonomske determinante i razvojna ogranienja</p> <p>GLAVA IV</p> <p>OPTI PRISTUP I PRINCIPI FORMIRANJA PREVOZNIH CIJENA I TARIFA</p> <p>1. OSNOVE FORMIRANJA I POLITIKA CIJENA U SAOBRAAJU</p> <p>19</p> <p>1. 1 Principi formiranja prevoznih cijena</p> <p>1. 2 Tarife i cijene prevoznih usluga</p> <p>1. 3 Formiranje i utvrivanje cijena prevozne usluge</p> <p>2. CIJENA KOTANJA PREVOZNIH USLUGA</p> <p>22</p> <p>3. TARIFNA POLITIKA</p> <p>24</p> <p>3. 1 Uloga tarifne politike</p> <p>3. 2 Teoretske osnove za politiku cijene</p> <p>3. 3 Opta politika cijena</p> <p>3. 4 Odreivanje cijena</p> <p>4. TARIFNI SISTEMI</p> <p>28</p> <p>4. 1 Vrste tarifnih sistema</p> <p>4. 1. 1 Prirodni tarifni sistem</p> <p>4. 1. 2 Ekonomsko- politiki tarifni sistem</p> <p>4. 1. 3 Dravni tarifni sistem</p> <p>4. 1. 4 Mjeoviti tarifni sistem</p> <p>4. 2 Tendencije u razvoju tarifnih sistema</p> <p>4. 2. 1 Karakteristike razvoja tarifnog sistema</p> <p>4. 2. 2 Osnovne tendencije tarifnih reformi</p> <p>5. STRUKTURA I VRSTE TARIFA</p> <p>31</p> <p>GLAVA V</p> <p>OSNOVNI POJMOVI, STRUKTURA SAOBRAAJNOG I TRANSPORTNOG SISTEMA</p> <p>1. STRUKTURA SAOBRAAJNOG SISTEMA</p> <p>34</p> <p>2. INIOCI KOJI UTIU NA SAOBRAAJ</p> <p>38</p> <p>2. 1 Prirodni inioci</p> <p>2. 2 Drutveni inioci</p> <p>2. 3 Ekonomski inioci</p> <p>3. UTICAJ STRUKTURE SAOBRAAJNOG SISTEMA NA RAZVOJ POJEDINIH PRIVREDNIH DJELATNOSTI</p> <p>39</p> <p>4. STRUKTURA SAOBRAAJNOG SISTEMA KAO FAKTOR PROSTORNOG RAZMJETAJA I PROIZVODNIH SNAGA</p> <p>41</p> <p>5. PROJEKCIJA RAZVOJA TRANSPORTNOG SISTEMA BiH U NAREDNOM </p> <p>PERIODU</p> <p>43</p> <p>GLAVA VI</p> <p>KARAKTERISTIKE POJEDINIH VIDOVA SAOBRAAJA</p> <p>1. ELJEZNIKI SAOBRAAJ</p> <p>45</p> <p>2. RIJENI SAOBRAAJ</p> <p>46</p> <p>3. POMORSKI SAOBRAAJ</p> <p>46</p> <p>4. DRUMSKI SAOBRAAJ</p> <p>47</p> <p>5. VAZDUNI SAOBRAAJ</p> <p>48</p> <p>6. CJEVOVODNI SAOBRAAJ</p> <p>49</p> <p>7. POTANSKI SAOBRAAJ</p> <p>49</p> <p>7. 1 Pojam i obiljeje potanskog saobraaja</p> <p>7. 2 Znaaj potanskog sistema kao drutveno- ekonomske djelatnosti</p> <p>7. 3 Znaaj potanskog sistema kao drutveno- ekonomske organizacije</p> <p>8. TELEKOMUNIKACIONI SAOBRAAJ</p> <p>53</p> <p>8. 1 Razvoj i pojam telekomunikacija</p> <p>8. 2 Vrste telekomunikacionih usluga</p> <p>8. 3 Telekomunikaciona infrastruktura</p> <p>8. 4 Telekomunikaciona suprastruktura</p> <p>8. 5 Meunarodna organizacija za telekomunikacioni saobraaj</p> <p>8. 6 Meunarodni savez za telekomunikacije UIT (ITU)</p> <p>8. 7 Meunarodne konferencije</p> <p>8. 7. 1 Svjetska administrativna konferencija za telegrafsko- telefonski saobraaj (WATTC)</p> <p>8. 7. 2 Svjetska administrativna konferencija o radiosaobraaju (WARC)</p> <p>8. 8 Meunarodni komiteti za telekomunikacije</p> <p>8. 9 Meunarodni konzorcij za telekomunikacije</p> <p>8. 10 Meunarodne organizacije za telekomunikacije na regionalnom nivou</p> <p>9. VERTIKALNI TRANSPORT</p> <p>59</p> <p>9. 1 iarski transport</p> <p>9. 2 iarska infrastruktura</p> <p>9. 3 iarska suprastruktura</p> <p>GLAVA VII</p> <p>TEHNOLOGIJE TRANSPORTA</p> <p>1. KLASINE TEHNOLOGIJE TRANSPORTA</p> <p>61</p> <p>1. 1 Karakteristike tehnologija klasinog transporta</p> <p>1. 2 Tehnologije kopnenog klasinog transporta</p> <p>1. 3 Direktan kopneni transport</p> <p>1. 4 Kombinovani kopneni klasini transport</p> <p>1. 5 Tehnologija kopneno- rijenog klasinog transporta</p> <p>1. 6 Tehnologija kopneno- pomorskog klasinog transporta</p> <p>1. 7 Tehnologija kopneno- vazdunog klasinog transporta</p> <p>2. INTEGRALNI TRANSPORT</p> <p>69</p> <p>2. 1 Znaaj integralnog transporta kao drutvena djelatnost</p> <p>2. 2 Definicije i opte postavke integralnog transporta</p> <p>2. 3 Istorijski pregled intermodalnog transporta</p> <p>2. 4 Jedinice intermodalnog transporta</p> <p>2. 5 Razvoj kombinovanog kopnenog transporta</p> <p>2. 6 Ogranienja u irenju kombinovanog transporta</p> <p>3. INTEGRALNI TRANSPORT I LOGISTIKA</p> <p>78</p> <p>4. POJAM I ZNAAJ INTEGRALNOG I KOMBINOVANOG SAOBRAAJA</p> <p>79</p> <p>5. DIREKTNI TRANSPORT I KOMBINOVANI TRANSPORT</p> <p>79</p> <p>5. 1 Kombinovani kopneni klasini transport</p> <p>5. 2 Integralni transport i logistika</p> <p>5. 3 Osnovne karakteristike novog koncepta transportnog sistema zasnovanog na logistikim principima</p> <p>GLAVA VIII</p> <p>TERMINALI I ROBNO- DISTRIBUCIJSKI CENTRI</p> <p>1. ULOGA I ZNAAJ TERMINALA I ROBNO- DISTRIBUCIJSKIH CENTARA</p> <p>82</p> <p>2. TERMINALI KAO PODSISTEM TEHNOLOGIJE PREVOZA</p> <p>84</p> <p>2. 1 Tehnoloki elementi terminala</p> <p>2. 2 Osvrt na definisanje mree terminala</p> <p>2. 3 Osnovne napomene o informacijskom sistemu terminala</p> <p>3. MANIPULACIJSKI PROSTORI</p> <p>87</p> <p>3. 1 Garno- servisni objekti elementi infrastrukture</p> <p>4. TERMINOLOKI ASPEKT DEFINIRANJA TEHNOLOGIJE U CESTOVNOM SAOBRAAJU</p> <p>88</p> <p>5. OSNOVNE SPECIFINOSTI I KARAKTERISTIKE RAZVOJA PRIVREDNE I TRANSPORTNE TEHNOLOGIJE U SVIJETU</p> <p>89</p> <p>GLAVA IX</p> <p>IZBOR OPTIMALNOG ALTERNATIVNOG SREDSTVA</p> <p>1. ALTERNATIVNE METODE PREVOZA</p> <p>92</p> <p>2. ODLUIVANJE O TRANSPORTU</p> <p>94</p> <p>3. OSTALI PRUAOCI TRANSPORTNIH USLUGA</p> <p>95</p> <p>4. PROBLEM SPOLJNJEG TRANSPORTA</p> <p>96</p> <p>5. TRANSPORTNI PROCES, NJEGOVA INTEGRALNOST I MEUZAVISNOST96</p> <p>6. IZBOR OPTIMALNOG NAINA TRANSPORTA</p> <p>97</p> <p>GLAVA X</p> <p>UNUTRANJI TRANSPORT</p> <p>1. POJAM UNUTRANJEG TRANSPORTA</p> <p>101</p> <p>2. ANALIZA UNUTRANJEG TRANSPORTA</p> <p>102</p> <p>3. ORGANIZACIJA UNUTRANJEG TRANSPORTA</p> <p>102</p> <p>GLAVA XI</p> <p>SAVREMENI INTEGRALNI PROCES TRANSPORTA</p> <p>1. OSNOVNI POJMOVI VEZANI ZA SAVREMENI INTEGRALNI PROCES </p> <p>TRANSPORTA</p> <p>103</p> <p>2. KONTEJNERIZACIJA TRANSPORTA KAO FAKTOR UBRZANJA PROCESA PREVOZA ROBE</p> <p>105</p> <p>3. KOORDINACIJA MODALITETA TRANSPORTA</p> <p>106</p> <p>4. PRIMJENA INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA U SAVREMENOM </p> <p>TRANSPORTU</p> <p>106</p> <p>5. DIREKTNI EFEKTI U TROKOVIMA I ANGAOVANIM SREDSTVIMA ZA KORISNIKE SAOBRAAJNIH USLUGA</p> <p>107</p> <p>6. DIREKTNI EFEKTI U TROKOVIMA SAOBRAAJNIH PREDUZEA</p> <p>107</p> <p>7. INDIREKTNI EFEKTI ZA DRUTVO I INTERES DRUTVA ZA RAZVOJ SISTEMA INTEGRALNOG TRANSPORTA S ASPEKTA ENERGIJE I ZATITE IVOTNE SREDINE I DRUGO</p> <p>108</p> <p>8. ZNAAJ MEUNARODNIH TRGOVAKIH OBIAJA I PRAVILA U SAVREMENOM TRANSPORTU</p> <p>110</p> <p>8. 1 Incoterms 1990.</p> <p>8. 2 DUN- 14 numerisanje jedinica isporuke</p> <p>ISPITNA PITANJA</p> <p>114</p> <p>TEME ZA SEMINARSKI RAD</p> <p>116</p> <p>LITERATURA</p> <p>117</p> <p>KOLOKVIJ I (primjer pismenog dijela ispita)</p> <p>118</p> <p>KOLOKVIJ II (primjer pismenog dijela ispita)</p> <p>119</p> <p>GLAVA IUVOD U TEORIJU SISTEMA</p> <p>Sistem moe biti poslovni, informacioni.....Ova rije se upotrebljava od prirodnih preko tehnikih do organizacionih, gdje je organizacijska kombinacija tehnikih i prirodnih sistema. U principu sve je sistem i podsistem nekog sistema. </p> <p>Zbog toga to je sve sistem trebalo je nai neku nauku, metodologiju koja e sve sisteme tretirati jednako i upravljati na zajedniki nain za sve te sisteme.</p> <p>Osnovni cilj je nauno upravljanje poslovnim sistemima. Opta teorija sistema se zasniva na kibernetici, nauci o upravljanju. Prvi zaetnik kibernetike je Norbert Winer, koji je zasnovao sistemsko upravljanje na bazi informacija.</p> <p>Cilj teorije sistema je stavranje metoda i rada u prouavanju i rjeavanju problema. To postiemo na bazi principa ponaanja sistema.</p> <p>1. Teoretski pojmovi i naelne zakonitosti ponaanja sistema (principi ponaanja sistema)</p> <p>2. Metode kojima teorija sistema rjeava probleme</p> <p>3. Poslovni sistemi (funkcionisanje i upravljanje)</p> <p>1. TEORIJA SISTEMA I SISTEMSKO MILJENJE</p> <p>Teorija sistema je skup teorija koje imaju zajedniko objanjenje, obiljeja za analiziranje tih sistema. Osnovni zadatak teorije sistema je da objasni zakone postanka, organizacije, ponaanja i razvoja realnih sistema. Ovaj problem je mogue realizovati koritenjem apstraktnog sistema, koji nastaje kao rezultat matematikog opisa realnog sistema. Apstraktnim sistemom se dovoljnom preciznou moe adekvatno iskazati struktura, ponaanje ili razvoj realnog sistema. Prouavanje realnog sistema uz pomo apstraktnog sistema treba da omogui da se doe do saznanja o svojstvima koja posjeduje dati sistem.</p> <p>Pod sistemom podrazumijevamo postojanje skupa objekata (dijelova) objedinjenih vezama izmeu njih samih i njihovih osobina. Pri tome, objekti (dijelovi) funkcioniu u vremenu kao jedno cijelo. Svaki objekat, podsistem ili elija radi sa zajednikim ciljem, koji stoji ispred sistema kao cjeline.</p> <p>Sistem obuhvata cjelovitost ili kompleksnost elemenata ili dijelova. On ima odreenu strukturu, vri odreenu funkciju i daje ili prerauje informacije.</p> <p>Sistem se sastoji iz skupa elemenata koji posjeduju izvjesna svojstva i nalaze se u nekakavom odnosu izmeu sebe i sa elementima drugih sistema.</p> <p>Teorija sistema je skup sistemskih teorija. Postoje dva naina razmiljanja: klasini i sistemski. Klasini nain razmiljanja se svodi na induktivno istraivanje (induktivan = koji se zakljuuje putem indukcije, indukcija = zakljuivanje iz pojedinanog o optem, metod miljenja kojim se dolazi na osnovu posmatranja). Dakle, o cjelini zakljuujemo na osnovu dijelova. Iz sistema sa izdvaja element kojeg rastavljamo na sitnije elemente.Sistemska analiza posmatra predmet (podsistem) kao dio okruenja i posmatra ga zajedno sa okruenjem, tj. posmatra ga sa onim to nije sistem. Klasina analiza zanemaruje okruenje, dok je sr sistemskog miljenja da je okruenje kljuno u odnosu na ono to posmatramo. Promjene koje se deavaju u sistemu su posljedica prilagoavanja okruenju. Osim toga, dijelovi sistema su povezani i oni meusobno utiu jedni na druge i na njih, kao dijelove sistema, utie okolina.</p> <p>Koncept sistemskog miljenja poiva na 7 osnovnih karakteristika:</p> <p>1. Sve je sistem i sve je podsistem</p> <p>Sistem je skup elemenata koji su povezani nekim relacijama da bi ostvarili odreeni cilj. Svaki sistem je sastavljen iz elemenata koji su povezani sa 4 stvari: idejama, materijom, energijom, informacijama. Sistem je relativna cjelina koju mi sami odreujemo.</p> <p>2. Probabilistiko shvatanje svijeta</p> <p>Probabilizam- stnovite vjerovatnoe; teoretski: shvatanje po kome nae saznanje i znanje mogu biti samo vjerovatni. Nita nije sigurno, ne postoji potpuno odreen- determinisan sistem. Svi zakoni su pravljeni na bazi pretpostavke da e se neto sigurno desiti.</p> <p>3. Kompleksnost prirode i sistema</p> <p>Sistem ne moemo do kraja opisati zbog mnogobrojnosti pojava i problema u sistemu, te neizvjesnosti i dinamike. Zato treba da nauimo pojednostavljivati kompleksne sisteme za svrhu jednog dovoljnog posmatranja.</p> <p>4. Sinergizam</p> <p>Sinergija- zajedniko djelovanje, saradnja, pomaganje. Sinergizam je djelovanje dva ili vie elemenata sistema u svrhu ostvarenja cilja. Dakle, vie elemenata djeluju zajedno.</p> <p>5. Dinamiko posmatranje pojava</p> <p>Pojava (ukljuuje jedinstvo vremena i prostora) ui nas da nikad ne posmatramo sistem statino, ve u vremenu.</p> <p>6. Halistiko posmatranje sistema</p> <p>Halos- cjelina, potpunost, kompletnost. Posmatranje sistema kao cjeline. Sistemsko miljenje je posmatranje svega onoga na ta sistem utie i to na sistem utie.</p> <p>7. Relativnost svih pojava</p> <p>Nita nije apsolutno. Sve je relativno, proizilazi iz prirodnih zakona.</p> <p>est kljunih nauka je integrisano u teoriji sistema:</p> <p>1. Opta teorija sistema</p> <p>Ima metodoloki pristup u prouavanju teorije sistema. Kljune rijei: cilj, model, upravljanje, regulacija, struktura, funkcionisanje, dinamiko ponaanje, kontrola.</p> <p>2. Kibernetika</p> <p>Bavi se upravljanjem, povratnom spregom.</p> <p>3. Teorija informacija</p> <p>4. Semiotika</p> <p>Nauka o znakovima i znakovnim sistemima. Bavi s...</p>