Paltni Promet Komerc.banka

  • Published on
    01-Nov-2015

  • View
    9

  • Download
    0

Embed Size (px)

DESCRIPTION

platni promet-pojam,podela,znacaj

Transcript

Univerzitet u Novom Sadu

Diplomski Rad

Tema: PLATNI PROMET I INOVACIJE U POSLOVANJU

(na primeru Komercijalne banke, ad Beograd)

S A D R A J:

1.0.FUNKCIJA I POSLOVI PLATNOG PROMETA3

2.0.BANKE KAO NOSIOCI FUNKCIJE PLATNOG PROMETA5

3.0.DUNIKI NASUPROT POVERILAKIM INSTRUMENTIMA PLAANJA8

4.0.BRUTO NASUPROT NETO OBRAUNU9

4.1.RTGS Sistemi10

5.0.INSTRUMENTI PLATNOG PROMETA12

5.1.Instrumenti platnog prometa u zemlji13

5.1.1.Menica18

5.1.2.Akreditiv 19

5.1.3.Cirkularno pismo19

5.1.4.ek20

5.1.5.Garancije20

5.2.Platni promet sa inostranstvom22

6.0.PLATNE KARTICE25

7.0.ELEKTRONSKI NAIN OBAVLJANJA PLATNOG PROMETA29

8.0.OGRANIENE MOGUNOSTI ZLOUPOTREBA33

9.0.ELEKTRONSKA BANKA KOMERCIJALNE BANKE AD BG35

9.1.Web E Bank za graane 36

9.2.SMS Servis37

10.0.ZAKLJUAK39

11.0.LITERATURA40

12.0.PRILOZI41

1.0.Funkcija i poslovi platnog prometa

Platni promet ine sva plaanja u novcu (gotovinska i bezgotovinska) izmeu domaih lica (pravnih i fizikih) i izmeu domaih i stranih lica, koja se vre radi izmirivanja finansijskih obaveza. U prvom sluaju radi se o unutranjem platnom prometu - platni promet u zemlji, a u drugom sluaju o platnom prometu sa inostranstvom .

Organizovani platni promet u zemlji obuhvata sva novana plaanja izmeu domaih pravnih i fizikih lica - uesnika u platnom prometu, koja se obavljaju preko rauna koji se vode kod zakonom ovlaenih institucija - nosilac platnog prometa u zemlji. Drutveno organizovani platni promet u zemlji obuhvata:

prijem naloga za plaanje sa rauna;

kontrolu ispravnosti naloga za plaanje;

izvravanje naloga za plaanje, odnosno transfer sredstava sa rauna

na raun;

obavetavanje uesnika u platnom prometu o izvrenom plaanju.

Platni promet koji se ne obavlja preko rauna i u kojem uestvuju samo fizika lica, ne spada u kategoriju drutveno organizovanog platnog prometa.

Platni promet se javlja kao odgovarajui novani odnos, novano plaanje izmeu dva fizika ili pravna lica, ili meovito, od kojih jedno izmiruje obaveze, a drugo naplauje svoja potraivanja.

S obzirom na nain na koji se odvija, platni promet moe biti:

neposredan, izmeu isplatioca i primaoca sredstava,

posredan, posredstvom odgovarajue bankarske ili finansijske

institucije.

Neposredno obavljanje platnog prometa vie je zastupljeno izmeu graanskih lica, dok posredno obavljanje platnog prometa preovlauje u odnosima plaanja izmeu pravnih subjekata. Moe se rei da se platni promet u savremenim uslovima poslovanja gotovo ne moe ostvariti bez posrednike uloge finansijskih institucija, pre svega banaka i bankarskih organizacija.

Funkcija platnog prometa realizuje s e pomou odgovarajueg oblika novca. Tu funkciju obavljaju: a) gotov novac, b) surogati novac, c) iralni ili bezgotovinski novac. U zavisnosti od navedenih oblika novca, i platni promet se moe obavljati kao:

gotovinski platni promet,

bezgotovinski platni promet.

Gotovinski platni promet se ostvaruje u relativno skromnim razmerama, opet najvie u odnosima izmeu graanskih lica, ili za sitne uplate i isplate pravnih i drutvenih subjekata.

Prenosivi, bezgotovinski nain plaanja obavlja se virmanski, prenosom sredstava na osnovu naloga sa rauna jednog na raun drugog korisnika sredstava. U praksi preovlauje virmanski nain plaanja.

Sa stanovita domicila subjekta platnog prometa koji u njemu uestvuju razlikujemo:

a) platni promet u zemlji, ako su oba korisnika sredstava, uesnika u platnom prometu, unutar zemlje,

b) platni promet sa inostranstvom, ako domai korisnik sredstava ima poslovni odnos, a pri tome plaanja sa partnerom iz druge zemlje.

Sve obaveze, prava i poslovi koji su zakljueni u domicilnom privrednom prostoru izraavaju se samo u dinarima.

Platni promet na podruju Srbije obavlja se prema jedinstvenim naelima, iju podlogu ine elementi jedinstvenosti privrednog sistema, kao to su: jedinstveno trite robe, jedinstvena valuta, jedinstveni devizni i kreditno-monetarni sistem i dr.

Osnovni subjekti platnog prometa su fizika i pravna lica koja stupaju u odreene finansijske odnose, plaanja i naplate, bez obzira na osnove uspostavljanja tih odnosa.

Nosioci platnog prometa su: Zavod za obraun i plaanja, sa svojim centralama, filijalama, ekspoziturama i poslovnicama, zatim bankarske organizacije i pote. Narodna banka Jugoslavije obavlja posebno deo funkcije platnog prometa sa inostranstvom, za svoje potrebe i za potrebe drave.

Krajem devedesetih godina, bankarski sektori u Srbiji i Crnoj Gori su bili praktino u stanju kolapsa, sa visoko negativnim kapitalom i aktivom u kojoj su dominirali zajmovi u docni. Takoe, veliko optereenje predstavljalo je i ogromno nepoverenje stanovnitva. U to vreme bilo je '' normalno '' da se u finansijskim transakcijama zaobilaze banke i prednost su imali koferi puni gotovine, odnosno razni oblici uzajamnog prebijanja obaveza.

U 2001. godini izvrene su krupne promene u bankarskom sistemu, emu je prethodilo definisanje strategije rekonstrukcije bankarskog sistema. Banke su klasifikovane u etiri grupe :

1. zdrave banke

2. banke kojima je potrebna dokapitalizacija

3. banke u kojima je nuno prestruktuiranje i zbog toga se nalaze pod upravom Agencije federacije za sanaciju banaka

4. banke nad kojima je pokrenut postupak likvidacije ili steaja.

Budui da su nedostajala sredstva za dokapitalizaciju bankarskog sektora, NBJ i Vlada su preduzele hrabar korak zatvaranjem etiri najvee banke, a est meseci pre toga 19 banaka je ve bilo zatvoreno, dok je 17 banaka bilo podstaknuto na spajanje. Krajem 2001. godine, u Srbiji je poslovalo

49 banaka, a ostalim bankama su dati vrsti rokovi do kada moraju poeti da se pridravaju prudencijalnih normi.

U toku 2002. godine testirani su softveri za ukljuenje banaka u jedinstvenu mreu nosilaca platnog prometa i za meubankarski kliring i obraun preko jednog klirinkog obraunskog centra. Uporedo sa aktivnostima na prenoenju platnog prometa u banke uraen je i predlog nove organizacione i funkcionalne transformacije Zavoda za obraun i plaanja.

U sklopu reforme finansijskog sistema izvrena je i transformacija sistema platnog prometa, kojom su poslovne banke dobile znaajnu ulogu u njegovom faktikom sprovoenju.

Svi uesnici platnog prometa bili su, po Zakonu, duni da nove raune, koje karakterie nova struktura, za obavljanje poslova platnog prometa otvore kod svoje depozitne ili druge banke do 1. januara 2003. godine, odnosno do datuma faktikog prebacivanja platnog prometa u poslovne banke.

Poetkom januara 2003. godine realizovan je jedan od najveih sistemskih projekata u naoj zemlji platni promet je iz Zavoda za obraun i plaanja prenet u poslovne banke.

Za realizaciju takvog projekta u svetu je obino potrebno vie od dve godine priprema, dok su kod nas te pripreme izvedene za samo pet meseci, bez veih potekoa u finansijskoj sferi.

Meunarodni monetarni fond je u svom izvetaju iz maja 2003. godine ocenio da je: Prenos platnog prometa iz Zavoda za obraun i plaanja u poslovne banke, u januaru 2003. godine, vana prekretnica u finansijskom razvoju Srbije. Infrastruktura platnog prometa Narodne banke Srbije sada je uporediva sa najboljim centralnim bankama u Evropi. Prelazak na moderan sistem plaanja, koji je obavljen u jednom danu, bio je neverovatan u tome to je postignut za samo pet meseci priprema.Sektor za platni sistem je novi organizacioni deo Narodne banke Srbije, koji, od 6. januara 2003. godine, obavlja poslove platnog prometa, a lociran je u Beogradu, u Pop-Lukinoj ulici br. 7-9.

Sektor se sastoji iz tri odeljenja: Odeljenja za operativne poslove platnog sistema, Odeljenja za nadgledanje platnog sistema i Odeljenja za metodologiju, razvoj i upravljanje rizikom.

2.0.Banke kao nosioci funkcije platnog prometa

Za razliku od aktivnih i pasivnih bankarskih poslova, koji predstavljaju osnovnu delatnost banaka, poslovi platnog prometa koji obavljaju banke pripadaju uglavnom grupi neutralnih bankarskih poslova. Banka ima ulogu posrednika, kada za raun svojih klijenata obavlja plaanje prema njihovim nalozima.

Sa sektorom stanovnitva banke u domenu platnog prometa obavljaju poslove: voenja iro i tekuih rauna graana, rauna tednje i rauna kredita, kao i prometa i evidencije promena po tim raunima. Promene na ovim raunima - uplate i isplate po iro, tekuim i tednim raunima stanovnitva, kao i isplate i otplate kredita - obavljaju se instrumentima platnog prometa.

Osim poslova platnog prometa za stanovnitvo, banke obavljaju znaajan deo platnog prometa i sa pravnim licima korisnicima sredstava: osnivaima banke, deponentima, komitentima.

Uesnici platnog prometa mogu kod banke (banaka) otvarati i voditi i raune za plaanje u stranoj valuti, a dozvoljena im je i mogunost vie od jednog rauna u jednoj banci, odnosno vie rauna kod razliitih banaka.

Narodna banka propisuje uslov i nain otvaranja, voenja i gaenja rauna kod banaka, plan rauna za obavljanje platnog prometa kod banke, kao jedinstvenu strukturu za identifikaciju i klasifikaciju raun