Petar Matovic, Koferi Dzima Dzarmusa

  • Published on
    29-Jun-2015

  • View
    351

  • Download
    1

Embed Size (px)

Transcript

<p>Petar Matovi} KOFERI XIMA XARMU[A</p> <p>Petar Matovi}Edicija POVEQA Biblioteka POEZIJA, DANAS kwiga pedeset deveta</p> <p>Urednik @IVORAD NEDEQKOVI]</p> <p>KOFERI XIMA XARMU[A</p> <p>NARODNA BIBLIOTEKA STEFAN PRVOVEN^ANI KRAQEVO 2009</p> <p>Na korici: Giuseppe Arcimboldo, Spring, 1573</p> <p>za S. L.</p> <p>5</p> <p>URU[ENE PARALELE</p> <p>6</p> <p>NA O[TRICI BRIJA^A</p> <p>Ove godine lipe kasne u cvetawu, Ana se opet ne}e vratiti iz Gr~ke, a sobu sam okre~io u `uto: smiruje. Svako jutro budim se umoran i znojav, vreme do paqewa prve cigarete je misao o stihu, ritmu i {ibici. Nemam celinu. Moja utroba je kormoran s maramom pod vratom. Dok lutam, sam sebi nisam Odisej, a ni Ahasfer. Svaki put obe}avam, kad pred brijawe palcem ispitujem o{tricu `ileta, da }u, ~im budem zadovoqan sobom, napisati pesmu.</p> <p>9</p> <p>IZ KAPETANOVOG DNEVNIKASeferisu Na kormilo udario talas, a u potpalubqu zrak sunca ostao kao na fotografiji. Kapetan u brodski dnevnik pi{e: Bura je uni{tila topose, mornari poput galebova kri~u od gladi, Homer /brodski pas/ o~ima svetluca u spremi{tu: strah! Kopno i sirene ne videsmo danima. Vetar nas je odvukao daleko, na more nezabele`eno u kartama i zvezdama. Paluba {kripi od oluje i vode. Ne zna se {ta je vi{e pocepano: jedra, ili na{e du{e. Navigator Matios Paskalis krizira: odlazi na jarbol, me|u gromove, i o~ajava za ru`ama. Nestaje mastila. Ovo pi{em u trenu muwa.</p> <p>SELIDBA</p> <p>I no}as sam preterao s nikotinom. Grudni ko{ stru`e pod neprihva}enom te`inom, suva je usna dupqa, u dahu oporosti vi{e no u `ivotu klo{ara, {to se kao zmije mno`e pod mostovima. Ne ose}am tragi~nost egzistencije, ne polemi{em s wom. Plamte diodne bakqe u mojoj sobi, svetlost razvu~ena u mre`u, senke se razdiru... To je ono {to me greje. Pomisao na bekstvo katkad je sasvim dovoqan beg, pomalo sam neosetqivi Dedal, a klepsidra je velika la` o vremenu. Svet prodire reqefnim odrazom u oknu, sad je zima, sneg provejava, `alim za novembrom, koji je pro{ao bez danono}nih ki{a, smisao isisan kao mu{mula, i jedino me taj duhansko plavi dim, {to poput astronauta putuje u ovoj geometriji zaga{ene beline, otvara ka nekoj nepoznatoj svetlosti koja dolazi iznutra, iz krvi. Ironiju nisam iska{qao: Metempsihoza je su{tina orgazma.</p> <p>10</p> <p>11</p> <p>GLUHI ODISEJU san mi do|i o~e Da znam da ne sawam Moj sto je razo~arani Telemah. Ispod miqea mrvice hleba krune se pod laktom. Okno me izla`e hijerogamiji svetlosti. Koliko sam sm? Ova ti{ina je mala, kao gutqaj kafe. Sunce grize nogare stolice. Ka`e{: praznina, i to je {oqica s koje se qu{ti boja. Katkad i: mrav koji urnebesno pre|e zamku soli. Qutiti me opteretio Sizifom: mewam raspored tegli zavidim mu! Vetar naglo nagna zavese ka sredi{tu, do stola, gde svih svetova razlike za}ute, one potpuno o`ive, ko karikature: nali~e trudnicama na ven~awu... U pet popodne svakodnevno izlazim, da se zbli`im sa senima: eros, to je sve}a na grobu mog oca.</p> <p>PARIS, TEXAS</p> <p>Ba{ negde na sredi januara po~ele su da plamte zrake na krovovima. I jo{ jedna zima u istom gradu, istom stanu (a to je ba{ kockasta re~), na obi~nom zelenom etisonu, pe}i ispod prozora... Zna{ kako ume nebo da se zapali u tek ogrejano januarsko predve~erje, nozdrve su prevarene na prole}e, zamisli kadar u kome ptice pohrle ka gorwoj ivici, a svestan si da je platno u pitawu, to je ve} davna navika, i {ta god da se ugleda, pomireno ka`e{: U bioskopu sam. Izazove{ i kloparawe projektora, nalik vozovima koje no}u oslu{kuje{... I opet si pokuwen, to je ista boqka, `al {to ne kazni{ oca da odgleda Paris, Texas: se}a{ se neba i asfalta kroz pustiwu, jedne drumske krstarice, udaqi se i to je tek de~ji crte`, ako pretera{, mo`e se ~ak i tuma~iti, ali ostaje to ose}awe: sav projektovan u ovo prosuto sunce, jedno januarsko predve~erje koje ka`e prokleti da su o~evi {to su prerano umrli.</p> <p>12</p> <p>13</p> <p>ARMAGEDON</p> <p>POVRATAK U STAN</p> <p>Negde pred zatvarawe U mrtvom uglu kafea Iza ~a{a neispijene `estine [to se `are poput zlata Wegovo telo je sprud Sa olupinom Hrista</p> <p>Vra}am se u stan. Naglo otkqu~avawe, kao kad pukne{ prstima, pra{ina {to se zasrebri u piramidi videla, senka savlada prag /dezintegracija svetlosti/, a onda {kripno zatvarawe vrata, jo{ glasnije obrtawe kqu~a (kako bi predstavio zvuk {to se upije u mermerna stubi{ta, ovde, iza debelih vrata bez {pijunke?), i okretawe tela ka unutra{wosti evo te u egzilu, intimnoj izbi ~iju ulogu skriva{ ~ak i od poznanika, zalu|enih Belom. Osmislio sam ovaj dom, diskretnu naseobinu qubavi, stari name{taj {to jo{ uvek miri{e na smolu, kao zvuk smawena svetlost, i ja: kad iz foteqe pogledom pre|em po kutovima sobe /krajem oka drum udari u okno/, zastanem na pau~ini evo ga!: taj blagoslov nesavr{enstva, ova soba {to odbija dizajn milenijuma, ta mana, ta zapu{tenost otkloni umor. Pod kapcima, zenica jo{ pamti: vrevu, drumski sabor ma{ina, besede bankomata, kanon ode}e... Ali bez emocija! Varka bledi u strujawu maqa na vratu pretvorenog u {apat {to ka`e: Pusti... Usni... Opusti se: Jo{ uvek mogu} je Bog!</p> <p>14</p> <p>15</p> <p>OZRA^EWE SOBEIvanu V. Lali}u Muwe lome nebo, ispod le`i grad koji gubi struju u pomra~ewu: igra se s nevidqivo{}u. Postoji skriveno zna~ewe oluje: ako spusti{ kapke po`utela uspomena sa letovawa lahor mora {to ga je zapamtilo oko, a ne uho sviklo na mete` psihe. Mu~i se s postojawem, grad tutwi, u grmqavini, sav zbran u blesku: Bog je velik, govori{ sam sa sobom, iza okna, sa bezbednog mesta. Bog je velik, ponavqa{ u svakom ozra~ewu sobe {to otkrije smetove posteqe prazne od ko{mara. Tvorac je ukinuo boje, i sada mo`e{ da bira{ stvarnost u kojoj postoji{ vi{e: onog kojeg sluti{ ipak }e{ sresti.</p> <p>ZMIJSKI SJAJ</p> <p>16</p> <p>VE@BA</p> <p>Oblaci u ofanzivi. Rastiwe u kontinentalnom frontu, volumen mirisa intenziviran. Te`ina i oporost {to pritiska, kao doma}i duvan, grudni ko{. Bronhije, bulke ucvetale, opstrui{u udisaj. Bagrem, lipa razarawe vazduha, u frustraciji zelenilo. Oslu{kujem li{}e pod centima ki{e. Pravim dobro izve`ban pokret, u {irokom luku izbacim opu{ak: `ar! spretno provla~ewe dok ne blesne u milisekundi kapqice, poput muwe, a onda padne ~udno: kao onaj list kestena, strmoglavce, s peteqkom nani`e.</p> <p>19</p> <p>PRED NEVREMEX. Xarmu{u [u{tawe bombon-celofana, pokret koji ga kona~no odbacuje u vodu. Vreme takvo da se ne mo`e izre}i. Zvu~no sisawe slatki{a, svejedno-mi-je pogled; ali pamti se: celofan, u vazduhu, slisko se raskriquje, takav raspon krila ni drusni albatrosi nemaju. Neko tu prepoznaje ose}awa, ja samo sliku: {qunak kako se kre}e po re~nom dnu. Ovo nije mesto za snove: kuhiwska stolica ulegla u re~ni sprud, belutak zadr`ava kesicu, li{}e se di`e u spiralu: odlazim pre nevremena. Sve u jednom kadru.</p> <p>ZMIJSKI SJAJ</p> <p>Le`ali smo na suncu, na obali reke koja se kao klin zavla~ila u stene preko puta. Ptice nisu graktale: gnezda svijena na liticama bila su krune zmijama, koje su nas posmatrale poput ma~ki sa ra{irenim zenicama, kao pred hramom u koji nisu smele da u|u. Na vrhu tih gromada o~ekivale su smrt. Osetiv{i posledwi trenutak bacale su se u vodu, u vazduhu lome}i se kao aluminijumske trake. O wih je bleskala svetlost, {amarav{i zenice. Nemi suicid zavr{avao se pquskom. Kapqice vode koje nas naglo prsnu{e nosile su zmijski sjaj.</p> <p>20</p> <p>21</p> <p>VATRE SVETOG HERAKLITA</p> <p>OPSTRUKCIJE</p> <p>Le`ali smo na obali reke, skrovitom mestu u klancu. Malo neba i sunca, hu~awe vode kroz podzemne {piqe, miris ribe natalo`en na stenama i {qunak koji je `uqao le|a: to je sve {to smo imali. Pomi{qali smo na smrt u na{oj mladosti, hteli neki drugi `ivot, ne ovaj! Zapalili smo vatru: da u woj vidimo na{e sudbine. Tra`ili smo qubav, a ona je bila tu: stari gr~ki bogovi i na{a tela presijavala su se od vode, jednaki u veri i strasti. Ose}awa bi nam eksplodirala svaki tren, a mi sa tim ni{ta nismo umeli. Le`ali smo na skrovitoj obali, u klancu. Kroz procep, tek {iri od reza, kao fini heroin sipile su zvezde na naga tela, uz vatru, za novi brodolom i novu mitologiju.</p> <p>Zrak je zlo~inac, soba je probodena kroz okno. O~iglednost je varka, ali u trileru uka`e na skriveno zlodelo: pra{ina je osvetqena, ~estice plutaju sporo dok ih ne zakovitla zlokobni pokret {arki. Besne, mu~no se prokrijum~are u udah. Ako ti pomiluju bronhe, gu{i}e te poput roditeqske pa`we. Zlo~in se, dakle, odigrava u disajnim putevima `ivuqke kao iskusni gerilci izvr{e prepad, stres razori sluzoko`u plu}a, modrina, kao u ribe ra{irenih, usana, laminat u vrtoglavici... Obrati pa`wu na obi~ne stvari: krevet, kuler {to jugovi u ku}i{tu pod stolom, i otvorene police pretrpane kwigama. Listaj ih i griwe ti sapli}u udisaj: Poezija je u`asna bolest! Jeftin triler bi usmrtio junaka uz Kafku, mo`da Celana, da se okrivi psihosomatika. Ali ovde nema junaka. Zrak se prekine s ve~eri ili roletnama, sporedni lik spretan je s pumpicom, pretresa sobu, sutradan }e za sitne novce rasprodavati pesni{tva pred Filolo{kim i, usput listaju}i Radovi}a, a za~iwu}i novi zlo~in, polemisati o famoznom lirskom subjektu sa studentkiwama, bez opstrukcija, van sobe.</p> <p>22</p> <p>23</p> <p>OZRA^EWE SOBE</p> <p>24</p> <p>25</p> <p>HOSTIJA</p> <p>Danas je hladno. Sino}wi vetar oktobra za no} izgradio je piramide li{}a. Zgrada do moje nadzi|uje se: kran je montiran, vrti se sporo i bu~no, poput balerine u mirovini. Moj strmi pogled ustavi se na ostavqenoj pivskoj fla{i na vrhu posledweg ozidanog bloka. Nedeqa je i nema zidara. Popne{ se na vrh zgrade: kobac, vidi{ {are, i otvoren kqun krik se ne ~uje. Potom odlazi na jugozapad, u nezidani predeo. Gore od toga nema: tra`i{ ti{inu, a nedostatak zvuka vratolomno te goni u jesewu depresiju. Tmasti oblaci, ra{~upani kao balice vate. Ovde je vreme tik do tebe, kaput, ki{obran {to se rascveta u intimni svod, tu`an i ozbiqan. Li{}u, odavde svedenom na geometriju masona, ispucali su kapilari. Gori kao bakar hramovnog krova. Moje telo je hostija tom po`aru {to plamti u opomeni na sunce.</p> <p>26</p> <p>27</p> <p>NEGIRAWE FUZIJE</p> <p>U ROPCU TI[INE</p> <p>Svetlost se ne lomi u zenici, ve} u naprslini kristalne pepeqare na ovom stolu. [est je posle podneva avgusta meseca, sun~ev disk se nanometarski sunovra}uje: boju mu opa`am ne kao zatvorenonaranxastu, ve} orange: mislim o re~ima koje me emocionalizuju vi{e no qudi. Ne}u se pomeriti sa stolice, kolena sam primakao pognutom licu, i pri tom, gle!, ni nalik nisam mehuru, ni rasprsnu}u. Qudolik sam, i to bih izmenio, svio bih se poput zmije, u samog sebe, obgrlio bih se, krug je jedini polo`aj kad ne izgovaram, a razumem se. Dosta mi je odla`ewa ne pomeraju}i se: ipak nema ni~eg uzbudqivog u fuziji mog lika i suna{aca, na dnu ove piksle.</p> <p>Gle!: kako se sporo obru{ava kap sa slavine u bezdan sudopere, u cev, ne doti~u}i re{etkicu... Bez zvuka! Nije li to gadno za uho, za opnu {to ve} po~iwe da treperi u pripremi za nalet zvu~nog talasa iznevereno o~ekivawe? Tako bolno za organe! U~aurio sam se na stolici, u ranoavgustovskom podnevu, u vrelini {to }e no}u doneti bube i leptirice i onu ubila~ku gluvo}u izme|u wihovih udara o zidove, o sijalice, u svetlost, onu nemost {to se mahnito{}u krila raspoluti na nejednake delove, onu mutavost nalik na pokvareni metronom, `iv~anu }utwu me|u srditim otkucajima ~asovnika, i tad po~ne{ da i sam treperi{ od bubne opne {to mo`e pu}i u toj luda~koj ti{ini.</p> <p>28</p> <p>29</p> <p>trip!</p> <p>POSLE RU^KA</p> <p>Ti{inu sam raskrilio prstima, kao vulvu. Legao na pod i treptao brzo, kao sekundara. To {to nemam nameru da optr~im krug, to i daje smisao krovovima koje posmatram s poda, iz polo`aja `abe, di{u}i {umno: Po wima lije novembar. Praznina: zgrabi}u je kao bilo koju `enu [ta }u osetiti?! Iz xepa izvla~im ogledalce, /vreba me odraz, blesak!/ na wemu pa`qivo razvu~em crtu, snif je magijska formula, prebaciva~: ne}u videti telo poezije, ve} krvotok ironiju.</p> <p>Sklonim tawire sa stola. Kraji~kom oka, sneg pada koncem marta. Ukqu~im radio. Tre}i program Radio Beograda, Koncert za... Na krevetu zatvorim o~i i opet sve isto: beli slapovi samo}e, ipak su to zidovi moje sobe, drhte u sebi. I ~ega god da se dotaknem nije bol, ve} praznina. Gde je ono {to ubija.</p> <p>30</p> <p>31</p> <p>ISIJAVAWE</p> <p>STRA@Aza J. T.</p> <p>Le`im, dok snovi kao fluktuiraju}e pihtije zami~u u svaki, pa i zami{qeni kutak sobe. Da mogu, sudbu svoju bih preko kolena. Ovde nedostaju topline, koje su i{~a{ile svoj zglob, koje su se uru{ile u sebe. Razmi{qam {ta ho}u da budem: sredi{te pau~ine, a istovremeno i plen uhva}en u samog sebe... Sijalica se klati poput obe{ene ve{tice, oko we muve zuje besmisao, {to se ne d opaziti.</p> <p>Daleka je svetlost grada koju osmatram pod spu{tenim kapcima. U prstima preme}em telefon brojanicu, ~ekaju}i ogla{avawe displeja, ispis koji }e zasvetleti, javiti se kao...: ~itavo malo jevan|eqe, istorija i proricawe `ivota, levitacija ograni~ene nade... [ake sam sklopio oko te ne`ne larve kao svici, pohrli}e iz we svetlost.</p> <p>32</p> <p>33</p> <p>BU\EWE MESE^INE(oma` modernizmu) Rovove sam iskopao u sebi. Kramp, lopata i budak odzvawali su u unutra{wosti kao stari, bu~ni ~asovnici. Kopao sam po kazni, udaqen od drugova, dan i no}, pod vedrim nebom, pod mesecom. Opa`en od neprijateqa, bio sam zasut mecima, ~esto od zabave. I `ice, bodqikave, morao sam da rastegnem, sa malim zvonima koja trepere na sredi jeseni. Nisam se skrivao, ki{e su bile stra{nije, dubina rova punila se opu{cima. Jedan neuga{eni palio je ostale, kao `ar kuglice oda{iqale su svetlost ponad rova: mali light show, gotovo da bih zaplakao, a na rub geler je pao... O wega, slomila se mese~ina.</p> <p>XEZ BAJKA</p> <p>Te no}i otac nije umro, a mraz stegao. Kola su plesala, wihala se kao barka pod mese~inom; led bi blesnuo u zenicama, za{kripao. Klizili smo Kao nebeska jedrilica Radio je emitovao I put a spell on you Promenili smo Rakurs ove situacije Izmislili xez bajku Mo`da idemo u smrt Ali ne neveselu</p> <p>34</p> <p>35</p> <p>EKSKURZIJA VEDRINE</p> <p>36</p> <p>ISPOVEST PREVARANTKIWE</p> <p>iz osvete sam to uradila, tvoja nemost bila je plavore{etkasta, li~io si na tu`no podne oli~eno u kowskoj lobawi na smetli{tu... oti{la sam jer si voleo svoju qubav prema meni, ne mene!, i kad se to desilo, `uto staklo neba raspuklo se u parampar~ad, ostao si u sobi, me|u zidovima u sukobu, opusto{enim belinama, docnije si govorio da su te izvukli hormoni svetlosti, i sreli smo se opet, pri~ala sam da je ~ovek naru{ena paralela, a ti, na rastanku, pogledao si u nebo /kao da je to lako/ rekav{i: Ovoj no}i nedostaje malo mitologije, malo brodoloma.</p> <p>39</p> <p>KOFERI XIMA XARMU[A</p> <p>WITHOUT SHAVING</p> <p>Vidim sebe kao putnicu, sa crvenim koferima u crno-belom filmu, govorila je postarija devojka koja ve} decenijama ne izlazi iz svog stana. Moje lice biva uznemireno motelskim pe{kirima, gnojne bubuqice pojave se ba{ u prepunim kupeima kad se ne bih libila biti plen mladih jastrebova. Oslu{kujem melodiju wene naracije sede}i spram okna koje osmatra napu{tenu `elezni~ku stanicu preko puta: vagoni izvaqeni poput gmizavaca kraj mrtvih koloseka. Gase}i `ar-pticu ronhila u boci julskog piva, u trenu setim se, a ni sam ne znaju}i {to, kafanske floskule: do nestanka nevinosti, `ene su doista genijalna bi}a.</p> <p>... mete` ~ar{ava... Mi u poraznom rumenilu li...</p>