Poeta Ruske Due - Sergej Jesenjin

  • Published on
    27-Dec-2015

  • View
    39

  • Download
    0

Transcript

  • MISTERIJA JESENjIN (1)

    Poeta ruske due

    PIE: VITALIJ BEZRUKOV

    DVADESET osmog decembra 1925, pre tano osamdeset godina, u lenjingradskom hotelu "Angleter"

    naeno je mrtvo telo velikog ruskog pesnika Sergeja Jesenjina. Njegov buran i plodan ivot prekinutje u trideset prvoj godini, prema zvaninoj verziji, samoubistvom. I ta verzija vaila je sve doraspada Sovjetskog Saveza. Ali kad su arhivi otvoreni, kad se strunjacima pruila mogunost dasprovedu objektivnu istragu, pojavilo se niz pitanja koja ozbiljno stavljaju pod sumnju zvaninuverziju dogaaja.

    Ispostavilo se da nije bilo nijednog svedoka koji je video pesnika obeenog, da su legendarni stihovi,napisani krvlju: "Do vienja, drue, do vienja", nastali mnogo pre te kobne noi i najverovatnijenisu bili posveeni Erlihu. Povrede na licu nisu nastale od vrele cevi za grejanje, jer te noi grejanjauopte nije bilo, poloaj ruke mrtvog pesnika bi morao da bude drugaiji da je umro od veanja... ijo itav niz zagonetki na koje ni do dananjeg dana nema odgovora. Ipak, na osnovu istragepukovnika milicije Eduarda Hlistalova, koji je 15 godina istraivao pesnikovu smrt, Vitalij Bezrukovnapisao je knjigu o ivotu i smrti pesnika kojeg i danas smatraju olienjem "ruske due". Po knjizi jesnimljena i TV serija koja je izazvala pravu pometnju meu poznavaocima pesnikovog ivota, ionima koji to nisu. "Novosti" e u nekoliko nastavaka da objave delove romana koji svedoe oodnosima Sergeja Jesenjina s njegovim velikim savremenicima - Lavom Trockim, kojeg pisacdirektno optuuje za ubistvo pesnika, Borisom Pasternakom, Vladimirom Majakovskim, IsidoromDankan.

    Knjiga "Sergej Jesenjin, istorija jednog ubistva" moe da se kupi u knjiarama. Ekskluzivnidistributer je "Book bridge".

    - Pa, ko ste vi, Jesenjine? Boljevik ili privezak? - i ne saekavi odgovor, moda ga i ne elei,pounim tonom, upitno gledajui kroz stakla naoara u Jesenjina, Trocki je produio piskavimglasom:

    - Na savetovnju CK RKB(b) o pitanjima knjievne politike, posebna panja bila je posveena odnosuboljevike partije prema "privescima", i pre svega seoskim pesnicima i piscima. Mi moramo daimamo seljaku knjievnost. Jasna stvar, moramo i da je usmeravamo.

    Stavivi jednu ruku na lea, a drugom maui, on je iao napred-nazad ispred Jesenjina, kao da dripredavanje u sali.

    - Treba li da je guimo zato to nije proleterska? To je besmisleno... Ali mi smatramo da trebaseljake, pod rukovodstvom proletarijata, povesti ka socijalizmu, koristei sva radikalnarevolucionarna sredstva.

    Razumete? Radikalna! Ja sam uvek direktno ukazivao na vanost otre dik-ta-ture proletarijata,

  • neophodnost prinude! Naglaavam - prinude u odnosu na seljatvo.

    - I u oblasti umetnike knjievnosti? - skrenuo je Jesenjin panju na sebe.

    I u oblasti knjievnosti i u drugim ideolokim oblastima! - crni pramen brade Trockog izazovno setrgnuo. - Mi moramo da stvorimo novu knjievnost koja bi bila siguran oslonac boljevike vlasti.Nova revolucionarna umetnost mora da postane vaspita i nastavnik masa... A ta mi imamo?"Ispovest mangupa!" - neoekivano se zaustavi ispred Jesenjina. - elite da budete "jedro uto konom kraju kud nas vali nose"? Nee moi, Jesenjine - zapretio je prstom. - Ja vidim da moja tenjaka daljim revolucionarnim reformama u sferi rada partijsko-dravnih organa izaziva strah kod mnogihinovnika naviklih da jedu i piju za troje... Uzgred! Vi ste itali moj lanak "Literarni privescirevolucije"?

    Jesenjin je klimnuo glavom.

    - Da, Lave Davidoviu!

    - To je dobro! Veoma dobro! U njemu kao da su sabrani svi moji lanci! Onda razumete o emugovorim - Trocki je skinuo naoari, ne skinuo, pre bi se reklo strgao, i uperio u Jesenjina oi bele odbesa. "Kako on to sa mnom, kao s maetom? ta on hoe?", pokuavao je da shvati Jesenjin.

    - Ja smatram da je poezija Kljujeva tetna - nastavljao je Trocki, izgovarajui svaku re kao osudu...- I njegov dalji put - bie daleko od revolucije. Suvie je pun prolosti. A s vama, SergejuAleksandroviu, nije sve tako prosto - ponovo se iskezio... - Od velikog talenta, vea su ioekivanja... Meni se ne dopada vaa drama "Pugaov". Va Jemeljka, njegovi neprijatelji ipoklonici - sve sami mainist...

    Jesenjin je hteo da protestuje, ali Trocki ga je zaustavio gestom.

    - Pa, ipak, bez obzira na velike primedbe, Sergeju Aleksandroviu, uzimajui u obzir vau mladost, iponavljam, veliki talenat, mi vam poklanjamo mogunost da nastavite rad u novoj knjievnosti. Poduslovom da moete da postanete revolucionarni pesnik. A dotle ste, drue Jesenjin, samo privezakrevolucije, "uto jedro", kako ste sami sebe nazvali u "Ispovesti mangupa".

    - Iako nisam blizak komunistima, kao romantiar u svojim poemama - poeo je da se pravda Jesenjin-

    ja sam im blizak u mislima... i nadam se da u, moda, uspeti da im se pribliim i svojimstvaralatvom.

    MISTERIJA JESENjIN (2)

  • Poezija i vlastPIE: VITALIJ BEZRUKOV

    - JA se, takoe, nadam, prekinuo ga je Trocki. - Zato sam vas i pozvao. Malo je pesnika koji su ostaliuz revoluciju... Blumkin me je obavestio da vas je hapsila CK... Koliko ste vremena proveli uzatvoru?

    - Osam dna!

    - Osam dana?! - zavrteo je saaljivo glavom. - Za ta vs optuuju?

    - Za kontrarevoluciju - odgovorio je Jesenjin.

    Trocki je poeo da se cereka kao avo.

    - Sad jo i kontrarevolucija?! Idiot!!!Ja znam vae delo, Jesenjine - poeo je da govori - paljivo gapratim... Vi ste hrabar ovek, ponekad nerazumno hrabar, zato u govoriti s vama onoliko otvorenokoliko mi dozvoljava moj poloaj u vlasti.

    Jesenjin je postao oprezan: "Pazi se, Sergun!" - setio se Galjinih predavanja.

    - Sve te provokacije u vezi s vama... da, da, upravo provokacije i nita vie, ja smatram da je tako -

    Trocki je stegao zube - optube za antisemitizam pri svakom pijanom skandalu - to je sve izazovmeni, Lavu Trockom. Sva ta kampanja protiv Jesenjina i drugih seljakih pesnika, optube zaantisemitizam -

    rezultat su mog suprotstavljanja trijumviratu Zinovjev - Staljin - Kamenjev. Borba za vlast je dostiglatakve visine da su sva sredstva dozvoljena.

    - Je ne razumem kome je bilo potrebno i zato, da u, kako vi kaete, borbi za vlast, die svu tu bukuoko incidenta u pivnici - iskreno je rekao Jesenjin.

    - Objasniu prosto - Trocki je prezrivo iskrivio usta. - Moji politiki protivnici koje sam nabrojao...i drugi s njima, pored umanjenja mog znaaja u istoriji revolucije kao predsedniak Revolucionarnogsaveta, kao rukovodioca Oktobarskog ustanka, ne ustruavaju se da igraju i na nacionalnu kartu... Sveu svemu... to to vama pripisuju i beskonano ponavljaju u novinama, tekstovi o "idovskoj vlasti"

    sraunati su da privuku panju naroda i, pre svega, lanova partije na to da je poela borba santisemitizmom... Tim jedva pismenim ljudima predlau da se zamisle: "Uh, zar se pesnici u pivnicinisu izrugivali Trockom?!! Aha, Nije slujano to se pria da je Trocki na reima demokrata, a kadadobije vlast - nee dati da se ivi! Ni pivo nee ovek moi mirno da popije!"

    Jesenjin se osmehnuo.

    - Da, Sergeju Aleksandroviu, a ko e optuiti za antisemitizam Jesenjina o kojem je tako gnevno

  • pisao lan CK, drug Lav Sosnovski? Tako vam je to, Sergeju Aleksandroviu.

    Jesenjin je odglumio naivnost.

    - Svete mi se zato to ste vi tako dobronamerni prema meni?!

    - Moe da se shvati i tako... primitivno... U kontekstu te borbe, kad partija, kad svaki njen lan,lavirajui izmeu voa, tei istovremeno da bude odan proleterskoj ideologiji... Vaa poezija,Sergeju Aleksandroviu, pojavljuje se kao moneta za potkusurivanje uz pomo koje, igrajui seprijatelja ili neprijatelja seljatva, mogu da se zarade poeni u borbi za vlast.

    - Zar samo ja? - zbunio se Jesenjin.

    - Pa i drugi seljaki pesnici. Ali, upravo vas kao najtalentovanijeg od savremenih pesnika, koriste uuzajamnim odnosima izmeu nacija.

    - Jebi ga! - otelo se Jesenjinu. - U kakvu sam jamu upao.

    Trocki se nasmejao zbog njegove neposrednosti.

    - Da, jebi ga! Politike prostitutke! Jasnije ne moe da se kae. U vrtlog... upravo u jamu! Upali ste unevidljivi vrtlog tajne i prljave borbe za vlast, Sergeju Aleksandroviu. Ali u politici nemasentimentalnosti: "la-la-la..." Ja vas samo molim, ne dajte miliciji ikakvog povoda za takveprovokacije.

    A u ostalom, mogu da vam pomognem - pogledao je na sat. - Gde se vi tampate?

    - "Crvena novost" - odgovorio je Jesenjin.

    - Znam. Urednik je Vronski. Dobar asopis. Ja tamo takoe objavljujem svoje tekstove. Istina, tamoje Vardin objavio i otre napade na mene... Vi ga poznajete? - kao usput, upita Trocki.

    - Ne, to jest, ja sam se upoznao s njim preko Ane Berzin, to je bilo u Kremaljskoj bolnici. Uporno mije savetovao da ponem da radim na temu revolucije i njenih voa.

    - Voa, naravno, Zinovjeva, Staljina, Kamenjeva, Buharina? - upao je Trocki, - I, ta ste muodgovorili?

    - nastavio je da ga ispituje.

    - Nisam pokazao nikakav entuzijazam - odgovorio je Jesenjin.

    - I navukli ste gnev visokog boljevikog funkcionera?

    - Naprotiv, on mi je ak predloio da delimo njegov velikolepni stan.

    Trocki je gledao upitno.

  • Ali, ja sam odbio, ne elim da imam nikakve obaveze.

    MISTERIJA JESENjIN (3)

    Piem kako diem

    Pie: Vitalij BEZRUKOV

    - KAO i uvek, postupili ste lakomisleno, Sergeju Aleksandroviu! I uskoro ete osetiti posledice... -

    Priao je stolu, seo na stolicu, protegnuo se i ne ustruavajui se, iroko zevnuo. - Izvinite, nisam seispavao! Posla preko glave! "Lav oblizuje ralje", podsmeljivo je pomislio Jesenjin. "A zubi su tivetaki..."

    I, kao da je pokuavao da zaviri u taj "vrtlog", pitao je s iskrenom strepnjom:

    - Lave Davidoviu, molim vas otvoreno... Da li me vi lino smatrate antisemitom?

    - Vidi sad! Opet direktno, u glavu... - nije odmah odgovorio Trocki. - Glupost! Znate, SergejuAleksandroviu, kad ja ne bih imao mo koju imam, ti Sosnovi, Uustinovi, Buharini, ne bi seustruavali da me proglase za rusofoba. Odmah bi pitali sa stranica novina i ostalih izdanja: "Modaporeklo Brontajna Trockog smeta da se poveruje u istorijske mogunosti ruskog naroda?" Niste vinikakav antisemit, isto kao to ni ja nikad nisam bio niti u biti rusofob... - kao da ne odgovaraJesenjinu nego ozbiljnom i stranom oponentu, Lav Davidovi se ponovo pretvorio u "tribuna", vourevolucije. -

    Prosto funkcionie sistem koji je Lenjin stvorio za osvajanje i zadravanje vlasti po svaku cenu. I tajsistem u ijem sam stvaranju i ja uestvovao, uspeo je da srui rusku imperiju ne zato to je bio boljii savreniji, ve zato to u izboru sredstava kojima se osvajala vlast nije bilo nikakvih moralnihogranienja. I ta igra na nacionalnom oseanjima - samo je jedno i ne najgore sredstvo zapreivljavanje! - Trocki je pogledao na sat. - I dosta o tome! Hoete li da izdajete asopis?

    - To je tako neoekivano, Lave Nikolajeviu - zaprepastio se Jesenjin, ne oekujui takav obrt.

    - Ali, zato... Zar vam nije dosadilo da zavisite od Voronskih, Ustinovih i drugih, i drugih...Zaponite svoj posao! Novac u ja dati, koliko treba, samo se opredelite s kim ste, Jesenjine! Ali...ako u vaem stvaralatvu ne doe do preokreta, va politiki put e se za mene zavriti. Da li ste merazumeli?

    - Razumeo - kratko je odgovorio Jesenjin. U njegovim plavim oima blesnule su ledenice, zube jevrsto stisnuo.

    -

    I JO, Sergeju Aleksandroviu - nastavio je Trocki tonom trgovca koji je ve napravio povoljanugovor. - eleo bih da vas ubedim, Jesenjine, da savremeni revolucionar umetnik ne treba da obraaprevie panje na potekoe u kojima ivi narod, na njegovo siromatvo ili promaaje vlasti. Pesnik

  • treba da usmerava svoj pogled u budunost, u ono vreme kad e svetska revolucija objediniti svenarode u jednu srenu porodicu. Vi treba da dajete ljudima nadu da njihova iskuenja i patnje neebiti beskonani. Evo, ja lino... Ja nemam merkantilnih briga o svom sopstvenom ognjitu! (Tu jeJesenjin nehotice pogledao ogroman kabinet Trockog. ) Budite i vi iznad banalnog i radite za svetlubudunost.

    - Shvatio sam - tvrdoglavo naklonivi glavu kao pred tuu, ponovio je Jesenjin.

    - ta ste shvatili?

    - Ja... Ja sam Boja svirala! - izgovorio je Jesenjin oajno.

    Trocki je ponovo umorno skinuo naoari:

    - Sad ja nita ne razumem. ta znai: "Boja svirala"?

    - Ja nisam pobornik niije knjievne politike. Ja imam sopstvenu. Samo ja! Piem kako diem.

    Kao to govore seljaci kod nas u Konstantinovu, "ta udahnem, to i izdahnem". Razumete, LaveDavidoviu? Seljak na severu nee posaditi ispod svog prozora kiparis jer zna zakon koji mu jepriroda doapnula poretkom stvari i pojava. "Ovaj `seljak u cilindr nije tako prost... Oigledno, makoliko hranio vuka, on u umu gleda", prolo je Trockom kroz glavu.

    - ta da se radi... Diite, Jesenjin, diite... Samo nemojte sluajno da se uguite. To je sve!

    Do vienja! Uzdam se u vau seljaku bistrinu. Nadam se da e vam ona pokazati "ta da udiete i tada izdiete". Obraajte se direktno meni ili Blumkinu. O naem razgovoru nikome ne "izdite". ak niBenislavskoj... Dobra devojka. Sluao sam o njoj od svog sina, Lava Sedova... Eh, mladost, mladost!Do vienja, Jesenjin - opratao se Trocki, demonstrativno stavivi ruke iza lea. I dodao je zapesnikom koji je odlazio lakim korakom: - Bilo bi vam bolje da odete iz Moskve, ako se ukae takvamogunost.

    MISTERIJA JESENjIN (4)

    Sergej, nisi spomenik

    Pie: Vitalij BezrukovOD prvih dana poznanstva s Jesenjinom, Pasternak je pokazivao za njegaveliko interesovanje. Pri svakom susretu je oekivao da e Jesenjin obavezno da lupi po glavi i njegai druge mlade pesnike neim neoekivanim to izaziva sloeni oseaj oduevljenja pomean sazaviu, uenje pred ogromnim talentom Jesenjina, i istovremeno duboko nezadovoljstvo. Hteli nehteli, svi su oni suparnici na poetskom Parnasu.

    - Jesenjin! - progovorio je Pasternak kada su svi prestali da se smeju. - uo sam da vi ovde dajeteocenu stvaralatva celog poetskog bratstva. - Okrenuo se prema mladim pesnicima.

    - Evo, Bezimenski, Utkin, Altauzen, pa i druga pesnika omladina, verujem da odavno eli da uje tavi mislite o njihovoj poeziji?

  • - Prestanite, Borise! Ne pretvarajte se! Vi znate ta on misli! - sloe se Sobolj i Kusikov.

    - Ja znam! I oni znaju! - nije se dao Pasternak. - Ali ne iza lea, ve ovde, pred svima! Neka kae dasvi uju!

    Jesenjin je lagano ustao. Kusikov mu se obesio o rukav pokuavajui da zadri druga: "Nemoj,Sergeju!" - ali Jesenjin je otro istragao ruku.

    - Ovde! Pred svima! I glasno! Rei u - poeo je da govori Jesenjin jedva zadravajui bes. - Vaistihovi, Pasternak - vi valjda elite da ujete, ta o njima mislim? - pa evo, ja vae stihove ne moguda podnesem! Sva vaa poezija potrebna je samo ogranienom krugu italaca... zato to su vaistihovi...

    zamuckivanje. Za-muc-ki-vanje! Njih niko ne razume. Narod vas nikad nee priznati - nisam ironiani ne alim se!

    Pasternak je ispio svoje vino i paljivo spustio au na sto.

    - Da ste vi, Sergeju Aleksandroviu, obrazovaniji, znali biste kako je opasno igrati se reju "narod".

    Postojao je jedan pisac, Kukolnik, za kojeg, ubeen sam, vi niste nikad uli. I njemu se, takoe, iniloda je on znamenitost koju je priznao narod. A ispostavilo se: "P-u-u-k" - napravio je zvuk usnama.

    Mnogi su se nasmejali, a mladi pesnici koji su paljivo pratili njihovu raspravu, poeli su daaplaudiraju.

    - Ne boj se, Borja! O Kukolniku znam nita manje od tebe. Ali znam i to da e nai potomci govoriti:"Pasternak? Pesnik? Ne znam, ali evo, travu pasternak znamo i volimo." To se tie i vae poezije.

    - Bravo, Uitelju! - dreknuo je Pribludni. - Trava si ti, Pasternak. Pelin gorki!

    - A to se tie mladih sovjetskih talenata koje ste pomenuli - Jesenjin je pogledao pesnike koji suprili blie - ovih je l` - Bezimenski, Utkin... ko je jo tamo?.. Oni su garda netalentovanosti koja seskuplja na njivi ruske pismenosti i mae svakog puta kad zatreba svojim jevre...

    Kusikov je opet povukao Jesenjina, ali on ga je ljutito odgurno i nastavio:

    - Svojim... jevrejskim poreklom. To je banda! Druga re za njih ne postoji. Solidarni i drski i kaoljudi i kao knjievnici... Tako im prenesite! Evo, opkolili su nas! A ti!.. Ti! Pasternak!!! - Jesenjin jestegao pesnice. - Kao pasternak e i iveti!

    Poslednje rei su se uinile Pasternaku uvredljivije od svih. On je takoe skoio.

    - A ti nisi spomenik!.. Sergeju... Aleksandroviu, zato to ti nisi Aleksandar Sergejevi (Pukin,prim.prev) - viknuo je on piskavo i bacio na Jesenjina izguvanu maramicu kojom je brisao svojeoznojene dlanove.

  • Taj runi teatralni gest razveselio je Jesenjina.

    - Ako sam dobro shvatio, poziva me na dvoboj, Pasternak? - rekao je on, osvrui se oko sebe kaoda sve prisutne poziva za svedoke. - Dobro! Dvoboj - to je lepo! Primam izazov! Iako nisamAleksandar Sergejevi.

    - Kakav dvoboj! ta je tebi? - zbunio se Pasternak.

    - Daj pesnicama... hajdemo napolje i poteno, samo nas dvojica. Dvoboj! ta je, usrao si se?

    Kao i uvek i svuda, gomila sita hleba, trai igara. Tako je i sada, u kafeu, publika koja je radoznalopratila skandal, poela da ih bodri:

    - Ura! Dvoboj! Dvoboj! Pukin i Dantes! Pesnicama! Genijalno! Bravo, Jesenjin - Pukin, Pasternak -

    Dantes. Kukavica! Kukavica! Kukavica!

    - Dobro! Idemo! - sloio se Pasternak - ti misli da ja ne umem da se bijem, - hrabrio se on, idui zaJesenjinom prema zadnjem izlazu u dvorite - ali treba da uzmemo i sekundante, to je dvoboj, a netua!

    - Koji e nam ..... svedoci? - zastao je Jesenjin. - Hoe da sutra u novinama izae: "Pijani Jesenjinprebio Pasternaka"? Dobro, neka te avo nosi, uzmi sekundante... samo dva.

    BUDNI PRIBLUDNI

    - DA li vi to Jesenjina putate samog? - proaputala je jedna od devojaka na uvo Pribludnom.

    - Ja sam s tobom, Uitelju! - rekao je Pribludni, ali ga je Jesenjin zaustavio:

    - Hvala! Ne treba, Ivane! Idem sam! Neu da se navikavam. - I zaturivi kapu na potiljak, nestade uhodniku.

    - Ako zatreba, ja sam ovde! - viknuo je Pribludni za njim, i videvi kako je pet Pasternakovih ljudikrenulo u hodnik, pregradio im put.

    - Kuda, kurve! Uitelj je rekao: samo dva sekundanta... Znai, dva! A ostali - nazad! Inae, poto samu graanskom ratu uestvovao zajedno s Buonim, svima u vam otkinuti glave!

    MISTERIJA JESENjIN (5)

  • Dvoboj na sneguUZEVI gitaru, Kusikov je seo na stolicu zagradivi leima hodnik kojim su otili pesnici i nervoznoprebirajui po strunama, neto zapevao. Devojke su sele pred njega.

    - Ne bojte se, drue Sandro. Mi emo vam pomoi, ako zatreba. Za Jesenjina emo svima iskopatioi!

    Dvorite na koje je izlazio zadnji izlaz kafea "Domino" bilo je pod snegom. Meava je trajala do presamo jedan sat. Nebo je sad bilo isto. Mutna lampica osvetljavala je mali prostor oko ulaza.

    Jesenjin je izaao jedva otvorivi vrata i zaustavio se osvrui se oko sebe.

    Stajao je prislukujui nekoliko trenutaka, onda se odluno uputio prema oblinjem smetu i iz svesnage bacio se na njega unazad. "Sigurno je tako i Pukin u Crnoj reci", palo mu je na pamet.

    Jesenjin je leao na snenoj perini gledajui u nebo obojeno crvenilom zalazaeg sunca. U seanju suse javili stihovi drugog velikog duelanta. "Nad Moskvom velikom zlatoglavom,

    Nad zidom kremaljskim belokamenim...

    Crvena zora svie...

    O zato se ti, crvena zoro, budi?

    Kakvoj se radosti nada?"

    - ta to mrmlja, seljaino rjazanjska? - zauo je Jesenjin. Pogledao je prema ulazu. Na vratima jestajao Pasternak s dva sekundanta. - Bogu se moli? - izazivao ga je.

    Jesenjin je ustao i kapom poeo da otresa sa sebe sneg krenuvi im u susret.

    - "Kako su dolazili, spremali se

    Uspeni borci moskovski...

    ...u boj pesnicama

    da se provedu za praznik, da se utee"

    - zvonko je recitovao Jesenjin Ljermontovljeve stihove, gurajui nogama sneg na sve strane.

    - ta ste stali, gospodo? Sekundanti je...! To je va posao - da pripremite mesto za dvoboj!

    Mladi pesnici su brzo poeli da, isto kao Jesenjin, nogama raiavaju sredinu dvorita. Kada jebilo gotovo, Bezimenski i Utkin, oni o kojima je tako neprijatno govorio Jesenjin, stali su sa strane.

  • - I ti si, naravno, Kalanjikov, "mladi trgovac, uspeni borac"? - prihvatio je Pasternak ljermontovskutemu, jo uvek ne verujui u ozbiljnost "dvoboja" nadajui se da e se ovde, na mrazu, Jesenjinohladiti i da e se sve pretvoriti u alu.

    ALI, Jesenjin je skinuo kaput i kapu, bacio ih pored sebe na gomilu snega i stao u centar ugaenepovrine. Pogledavi na sekundante koji su ga okruili sa desne i leve strane, ne urei je izvadiokutiju cigareta "safo", zapalio jednu i izazovno izbacio stub dima prema protivniku, a onda prezrivopljucnuo kroz zube.

    -

    ta ekamo, Kiribeviu? - pitao je Jesenjin, namerno naglaavajui r kao Jevreji.

    Pasternak je skinuo kaput, dao ga Bezimenskom koji je usluno priskoio i neodluno koraknuo premaJesenjinu.

    - Kako emo se tui? Ozbiljno? Do krvi? Tako treba, obeavam za praznik. Pustiu te kad pone damoli - hrabrio se on.

    unuvi nekoliko puta i mahnuvi rukom, poeo je da skae oko Jesenjina kao bokser na ringu. AJesenjin je stajao pukajui cigaretom stegnutom u zubima, iroko rastavivi noge i gurnuvi ruke udepove od pantalona i povremeno, namrteno gledao u Pasternaka i njegove sekundante kao dapredosea da bitka nee biti "jedan na jedan".

    - Nije vreme za alu - klimnuo je glavom na sekundante. Izaao sam ti na dvoboj, ja basurmanski sin.Na strani boj, na poslednji boj.

    - Dosta lirike, Jesenjine! - naljutio se Bezimenski. - Ostavi svoje stihie za prostitutke. Hajde, tucitese!

    - Pokai mu, Borise! - podrao je Utkin druga. - Nemoj vie da ga mazi, inae e opet poeti svojuliriku...

    HAJDE, UDRI ME...

    - HAJDE, hajde, udari me u lice! - koraknuo je Jesenjin prema Pasternaku koji je odskoio.

    Ivakao je ugaenu cigaretu i pljunuo je u lice protivnika. Pasternak je obrisao lice rukavom i suzvikom: "Svinjo!", uhvatio kovrdavu Jesenjinovu kosu. Spustivi mu glavu, poeo je kolenom da gaudara u lice.

    - Evo ti! Na! Traio si u lice? Evo! Svinjo, seljaka! Na! Na! Evo ti. Evo ti, gade!!!

    Videvi takvo preimustvo, sekundanti su likovali.

    - Tako, Borise! Tako! S prostakom se ne moe drugaije! - urlao je Utkin.

  • - Bravo, Borja! Neka zapamti nae! Odlino! Daj mu i za nas! - ponavljao je Bezimenski, oiglednoelei da uestvuje u tui.

    Pasternak se zaustavio, drei Jesenjina za kosu, celim telom je bio nagnut nad njim.

    - Pa, ta je, je l dosta? Ili hoe jo, junaino?

    -

    MISTERIJA JESENjIN (6)

    Agent prekida tuu "ONO to je sueno, to e se desiti, boriu se za pravdu do poslednjegdana!", kazao je Jesenjin i isljpunuo krv iz razbijenih usta.

    Pasternak je opet hteo da ga udari kolenom u lice, ali je Jesenjin uspeo da ga uhvati za nogu jednomrukom. Izvio se, spremio - i neoekivano uhvatio Pasternaka za monice.

    - Joj! Joj! Boe moj! - zakretao je Pasternak. - Boli! Pusti, Jesenjine, svinjo! Pusti. Joj, dosta, neuvie! Joj, boe moj! - kukao je Pasternak.

    Oba "sekundanta" su se bacila na Jesenjina, poeli su da ga tuku gde stignu.

    Jesenjin ih je besno odbijao nogama, nastavljajui da vrsto dri protivnika za muki ponos. Niko uaru borbe nije primetio da se na vratima pojavio islednik u konoj jakni. Najpre je samo gledaotuu, a onda je stavio bokser na ruku i osvrnuvi se oko sebe, hteo da udari Jesenjina. U tom trenutkusu lupila vrata i u dvorite je utrala Benislavska a s njom i Jesenjinova sestra Kaa s Nasetkinom iPribludnim.

    - Sergeju! - oajno je zavikala Benislavska. - Prestanite odmah!

    Ona je odvano krenula prema onima koji se tuku i obesila se oko vrata Bezimenskom. On se, neoekujui takav napad, okliznuo i pao. Nasetkin je oborio Utkina, jednostavno mu postavivi nogu.

    - Serjoa, mili, ta je to? Zato se tuete? - vukla je Kaa brata za ramena.

    Jesenjin je otvorio pesnicu, i Pasternak je, pavi na kolena i zgrivi se od bola, legao u sneg.

    - Dosta! Kakva je to tua?! - zavikao je ekist, neprimetno sakrivi bokser u dep.

    - To nije tua, to je dvoboj! - tucnuvi, oduevljeno je rekao Pribludni.

    - Kakav dvoboj? Jesi li poludeo? - uznemirio se Nasetkin.

    - Pa ja sam vam rekao - pravi!... Pesnicama... Jesenjin ga je sam izazvao!... - veselio se Pribludni.

    - Dosta, pokaite dokumenta! - pretei je zatraio ekist.

  • - Ja sam sekretar VK Benislavska - pruila je Galja svoja dokumenta. - A ovaj kojeg su ti nitkovitukli je poznati sovjetski pesnik Sergej Jesenjin.

    - A ja sam njegova sestra, Katarina Jesenjin - dodala je Kaa, pomaui Nasetkinu da podigneJesenjina. - A ovo je moj mu, pesnik Vasilij Nasetkin.

    - Serjoenka, boe moj, zato su te napali?! - poela je ona da otresa brata i brie mu krv sa lica.

    - Pokazao sam im! ... - osmehnuo se Jesenjin razbijenim ustima. Uzeo je pregrt snega, i istrljao njimelice. Ponovo je uzeo sneg i stavivi u usta poeo da vae i pljuje okrvavljenu kaicu. - Pokazao samim! - ponovo je rekao.

    - Razumem! Pijana tua - ekist je vratio dokumenta Benislavskoj. - ta niste podelili graanineJesenjin?

    - Rusiju!... Rusiju nismo podelili! - rekao je ozbiljno Jesenjin, trudei se da ugura ruku u rukav kaputakojeg su Nasetkin i Galja pokuavali da mu obuku.

    - A vi? - obratio se ekist Pasternaku i njegovim sekundantima. - Nije vas sramota? Trojica najednog!

    Dobro to sam sluajno svratio... Moglo je sve da se zavri ubistvom... pijana tua.

    - Sam je kriv! On je prvi poeo! Evo, ja imam sekunda... to jest svedoke... mlade pesnike... Utkin iBezimenski - poeo je vatreno da se pravda Pasternak - ja sam pesnik Pasternak...

    - Nisam uo za takvoga - prekinuo ga je ekist. - Jesenjina sam itao, "Ispovest mangupa".

    Jesenjin se neoekivano nasmejao, tako veselo, zarazno, da su svi prisutni nevoljno poeli da sesmekaju, ni sami jo ne znajui zato.

    - Pasternak, ti si pesnik, veliki, nema ta. A on ti je - Jesenjin se udario po licu - on ti je, avaj, takomali... ja sam sluao da vam ga obrezuju, ali da je to tako... Jedva sam uhvatio!

    Tu su svi poeli da se kikou, ak i Pasternakovi sekundanti.

    - Svinja! - zviznuo je Pasternak i ponovo se bacio na Jesenjina, ali Ivan Pribludni, smejui se na savglas, pregradio mu je put.

    - Jesi li video ovo? - gurnuo je pod nos Pasternaku svoju pesnicu. - Ako te dohvatim, i tebe i tvojesekundante... Ti mene zna... ja sam kod Buonog... tokom celog rata skidao glave belima...

    - Dosta! - viknuo je ekist, uzimajui pitolj. - Stojte svi! Drugarice Benislavska, ja u da odvedemovu trojicu... ili e ponovo poeti... A vi druga Jesenjina.

    - Hvala, drue! Sve e biti u redu.

  • - Idemo, graani pesnici... mali i veliki... hajde, mar odavde!...

    -

    MISTERIJA JESENjIN (7)

  • Pijanka sa IsidoromATELjE umetnika Jakulova nalazio se na poslednjem spratu zgrade broj 10 na Boljoj sadovoj. Bioje do vrha napunjen slikama, najavama pozorinih predstava, svuda okolo stajalo je mnogo figura istatua. Na podu je bio ogroman persijski tepih. Nametaj je bio skroman: nekoliko stolova i tabureazatrpanih bojama. Pored velikog prozora bio je tafelaj. Neobino dugaak, nizak sto napravljen ponarudbini Jakulova, bio je natrpan bocama vina, raznovrsnim aama i jednostavnom zakuskom. Luksa zavesom boje trule vinje skrivao je od tuih oiju malu udobnu sobu s velikim leajem, dve mekefotelje u okovima i malim stolom izmeu njih. Boemska urka bila je na vrhuncu: dim je, kako sekae, mogao noem da se see, svi su u isto vreme govorili i niko nikoga nije sluao; odjekivale sueksplozije bezrazlonog smeha.

    Pijani Sandro Kusikov i Marijengof igrali su dame - onaj ko izgubi morao je da govori svoje stihove.

    Ispred zavese stajao je Jesenjin okruen oboavateljkama sumnjive reputacije, poznatim glumcima iglumcima iz pozorita Tairova koji su se smestili na tepihu kao gledaoci u parteru s aama icigaretama u ruci i gledali svog idola. A on je, svirajui na harmonici, pevao i poigravao: "Vezi,harmoniko. ama mori... ama...

    S pristiju se lije zvuk u valu tamnom

    Lumpuj sa mnom, ti meino sramna.

    Lumpuj sa mnom

    Obljubie te, uprljae sasvim

    Ta stiskanja muka.

    Zato gleda tako tim izbljuvkom plavim?

    Zar te svrbi njuka?"

    Jesenjinovi stihovi su se lepo slagali s muzikom. Zasvirao je pesmu! Gorku i oajnu. Izgledalo je dase sve ponienje zbog Zinaide Rajh ulilo u te stihove: "Nisam tebe prvu od ena oprob,

    Znam ene ko gro:

    Ali sa strvinom poput tebe, s tobom,

    Nisam nikad jo."

    NIKO od prisutnih, pa ni sam domain, obuzeti Jesenjinovim nastupom, nisu primetili kako je u ateljetiho ula Isidora Dankan u pratnji svog menadera Snajdera. On je eleo da privue optu panju zbogdolaska zvezde, ali ga je Isidora zadrala odlunim gestom. Zaueno i s neskrivenim oduevljenjemposmatrala je Jesenjina koji je pevao i igrao. Njegov mangupski izgled, vatrene oi, tuni zvuci

  • harmonike, oamutili su Isidoru. Pauzu koja je nastala poto je zautala harmonika, ona je prvanaruila.

    - Bravo! Bravo, drue! Bravo! - aplaudirala je pruajui prema njemu svoje ruke genijalne balerine.

    Jesenjin je zanemeo gledajui stasitu enu odline figure i veoma lepog lica. Svi su se okrenuli,poeli da viu, poskakali s mesta i oduevljeno okruili Isidoru:

    - Gospode, stvarno? Lino Isidora! Ura, Isidora! ivela Isidora! or, zato nisi rekao da e doilino Isidora?

    Neobino ponosan to je Isidora, koju je pozvao preko najdera, ipak dola u studio, Jakulov seuurbao pokuavajui da napravi kakav-takav red na stolu.

    - Isidora, najzad! A ja sam mislio da neete doi!

    Marijengof i Kusikov su, trudei se da nadmae jedan drugog po galantnosti, pomagali Isidori daskine kapu i eir s velikim obodom. najder je buno otvorio bocu ampanjca koju je doneo isipajui u ae poeo da govori engleski:

    - Isidora! Upoznajte se: ovo su moskovski umetnici, pesnici, glumci... Boemi! Pozorite!

    - Boemi! Karao (harao, rus. dobro)! Lublu (ljublju, rus. volim)! Ja jest bogema! - govorila je onakotrljajui ruske rei i nastavljajui da netremice gleda Jesenjina.

    Jakulov je stavio na fini posluavnik au vina i priao Isidori:

    - Mis Dankan, treba piti! Drink! Obiaj! Do dna!

    - Drink! Karao! Drug! - Isidora se elegantno poklonila i uzela au.

    Svi su zapevali: "Dunja! Dunja! Dunja!

    Dunja, pij do dna!

    Pij do dna, pij do dna!..."

    POLjUBAC PESNIKU

    ISIDORA je lagano ispila tano pola ae, neoekivano prila Jesenjinu i pruila mu au.

    - Drink! Karao! Drug! Bruderaft, do you njant (do dna, hoete li)?, dodala je na nemako-engleskom, poto je potroila itav svoj fond ruskih rei.

    Jesenjin je kao zaaran ispustio harmoniku, uzeo au i jednim gutljajem je ispio.

    Isidora je, gurnuvi prste u njegovu kosu, prila i strasno ga poljubila.

  • - Zlatna glava! Zlatna glava! Aneo! - proaputala je kad se odvojila od njega.

    MISTERIJA JESENjIN (8)

  • U vrtlogu strastiPIE: VITALIJ BEZRUKOV

    POZNATA balerina Isidora Dankan, kraljica plesa, koja je osvojila svojom umetnou Evropu iAmeriku, bila je jedan od malog broja zapadnih intelektualaca, pisaca, umetnika, pozorinih radnikakoji su umorni od sitog amerikog i evropskog ivota videli u ruskoj revoluciji sve vetar. Ona jepoverovala da se na ogromnom prostoru Rusije stvara nova svetska budunost.

    - Ja hou da igram za mase, za radne ljude kojima je potrebna moja umetnost... Hou za njih da igrambesplatno. elim da radim za budunost ruske revolucije i njene dece.

    Oinjena tim idealima, dola je u Moskvu uopte ne pretpostavljajui da e ovde, jedne tople jesenjeveeri, da sretne svoju sudbinu, svoju poslednju ljubav, svog jedinog zakonitog mua - velikogruskog pesnika Sergeja Jesenjina.

    A on? On se jo ranije zaljubio u slavu Isidore Dankan, ali kad je konano video tu oaravajuu enu,silno ju je poeleo. U njemu je planula nezadriva strast. I misli i oseanja toliko su se prepleli da sushvatili jedno drugo bez rei. "Evo, to je ena kakva mi je potrebna. Ona moe da postane mojamuza." "ta on to govori? Ne, ne govori - neno peva? Zlatna glava?" "Divna je... kako neno milujemoju kosu. Koliko toplote i ljubavi isijavaju njene oi, njen glas, njene ruke, usne!" "Njegove usne...isto plavetnilo oiju... Kako je prekrasno graen! Kako su proporcionalne linije njegovog tela!""Kako je ona prekrasna! Boginja! Bronzana boginja!... ta je to sa mnom? ta me to privlai! Vueme kao u vrtlog!" "Kako je mlad! Moj bog! Koliko je mlai od mene? Ako je... Godine i dua nisuuvek vrnjaci... A njegova dua... O kako je ona duboka... kao jama! On me privlai! Nemam snageda se suprotstavim!"

    I Isidora je ponovo poljubila Jesenjina. Pripijeni jedno uz drugo, oni su se spustili na kolena.Jesenjin, obuhvativi njeno prekrasno telo, poeo je bukvalno da kida Isidoru, kao da eli da je usisau sebe, da se slije s njom u jedno.

    - No! No! - s mukom se otrgla iz njegovog zagrljaja, ustala i pruila mu ruke. Tako su nastavili dastoje drei se za ruke, gledajui jedno drugo u oi! Sve je iezlo, samo su ostali njih dvoje! On iona!

    - Hej, Isidora! Ukrotila si naeg Sergeja - naalio se neko od gostiju.

    - Nije ba jasno, ko je koga ukrotio! - usprotivio se Kusikov.

    Ona je sedei na krevetu, sladostrasno uronila ruku u zlatne Jesenjinove kovrde, a on je sedeo natepihu pored njenih nogu i recitovao, ne odvajajui pogled od njenih malih nenih usana.

    Al ipak ti mi nenost daj

    U strasti poljupca to vara,

  • Nek srce veno sanja maj

    I s onom drugom razgovara.

    I mada nije nita razumela od onoga to je Jesenjin govorio, muzika njegovih stihova zaarala ju je.

    Isidora je svom svojom duom oseala da je pred njom - genije!

    Uesnici zabave su posle ponoi naruili njihovu osamljenost:

    - Ples! Isidora! Ples! "Internacionala!" - traili su oni, skandirajui. - Ustajte, vi zemaljsko roblje, visunji koje mori glad - pevali su svi zajedno.

    Isidora je poljubila Jesenjina u glavu:

    - Genije! Ti si genije! - Graciozno je ustala s kreveta i obuhvatila carskim pogledom ceo atelje ipolupijane goste. - No! Net karao! - odmahnula je glavom. - Odmah koijaa, idemo kod mene naPereistenku! Tamo e igrati Isidora Dankan. Prevedite, najder! - rekla je na engleskom.

    najder je usluno preveo:

    - Isidora sve poziva u svoju kuu na Pereistenki. Tamo e vam plesati.

    - Yes, yes! Igrati! Igrati! - potvrdila je Isidora, oblaei kaput i kapu koje joj je pruio Jakulov.Uzevi Jesenjina pod ruku, aljivo omotavi njega i sebe dugakim lakim alom, Isidora ga je srenai oduevljena, povukla za sobom. - Moj darling! Zlatna glava! Mon amour!

    Sergej Jesenjin, pijan, da li od vina ili od Isidore, blaeno se osmehujui, povinovao se i pratio ju jeu stopu.

    - Gotov je, propao je Jesenjin. Vodi naeg genija kao telence na uzici! - pakosno je rekao Marijengof.-

    Amur Jesenjin! Anelak s krilima! - gunao je podiui harmoniku s poda.

    - Zavidi mu? Krivo ti je to boginja plesa nije tebe izabrala? - rekao je Kusikov.

    Ali njihovo bockanje vie niko nije sluao. Cela gomila gostiju koja je pevala iz sveg glasa"Internacionalu", na radost usnulih komija, krenula je napolje. Bilo je sasvim svetlo kad su izali naulicu. Zaustavivi jedini fijaker koji se tako rano kretao ulicom, u njega su seli Isidora i Jesenjin, anajderu nije preostalo nita drugo nego da sedne napred, pored koijaa.

    Ostali su poli peice u nadi da e usput da uhvate jo neko prevozno sredstvo.

    Proavi kroz Sadovu, koija je skrenuo na Pereistenku. Konji je jedva iao po kaldrmi,povremeno se spotiui i drmajui koiju, ali Isidora i Jesenjin to uopte nisu oseali. Ona jedremala, udobno se smestivi na Jesenjinovom ramenu i bila je savreno srena. I Jesenjin je

  • zatvorio oi, ali ih je povremeno otvarao i gledao njeno lice ispod svog obraza. Koijau zagrejanimzracima izlazeeg sunca takoe je padala glava, i on je opustio dizgine.

    VENANjE

    - EJ, oe! ta radi, venava nas, ta li? Otvori oi? Ve trei put obilazi oko crkve, kao okoanaloja!

    - prebacivao je najder, drmajui koijaa za rame.

    Jesenjin se, shvativi o emu se radi, radosno nasmejao, pokazujui Isidori crkvu pored koje suprolazili:

    - Venao nas! Razume? Svadba! Ti i ja smo venani!

    Kad joj je najder preveo, ona se sa srenim osmehom ponovo privila uz Jesenjina.

    MISTERIJA JESENjIN (9)

  • Ples za SergejaPie: Vitalij Bezrukov

    KOIJA se zaustavila na Pereistenki, pored raskone kue koju je sovjetska vlada dodelila Isidori injenoj koli. Jesenjin je pruio Isidori ruku. Popeli su se stepenicama i uli u kuu. Od te noi,tanije, od tog sunanog jutra Jesenjin je poeo da ivi kod Isidore. I ve posle pola sata, poto su sebrzo obukli, primili su vesele boeme koji su stigli za njima. Gosti su oduevljeno i sa zaviurazgledali ogromnu salu, seli u meke fotelje ili na prostrti upavi tepih. najder je pruio svima poau ampanjca, i otvorio veliku bombonjeru.

    - One moment! Tango! - Isidora je dohvatila plou i dala je Kusikovu. - Tango! Argentinski tango!

    Please! - a sama se sakrila iza zavese. Kusikov je otvorio gramofon, zavrteo ruicu i stavio plou.

    Zauli su se zvuci argentinskog tanga.

    I kao da je eleo da pomogne Isidori, Jesenjin je razvukao talijanku i zasvirao tango, ali tako sigurno,iroko razvlaei meh harmonike, da je izgledalo kao da je sama Rusija rairila svoju duu,primajui u zagrljaj tu beskonano talentovanu i nesrenu strankinju.

    Isidora je plesala tango apa, udnu i prekrasnu igru. Uzano roze "telo" ala izvijalo se u nenimrukama. Ona mu je lomila kimu, drhtavim prstima surovo stezala grlo. Tragino je zvidala okruglasvilena glava tkanine. Ona je plesala ispred Jesenjina koji je ve bio njen gospodar, naredbodavac.

    Njemu je ona, kao pas, lizala ruku...

    Isidora je zavrila ples ispruivi na tepihu ispred Jesenjina al i sama se spustila pored njega.

    Ja lublu Jezenin! - zagrcnuto se uvijala oko njegovih nogu. Jesenjin nije video vie nita osim njenognapaenog lica oblivenog suzama. Ostavio je harmoniku, podigao svoju Isidoru na ruke i paljivo jesteui, proneo pored njih, kao da eli da je zatiti od tih pijanih, halapljivih i skaradnih ljudi.

    - Ja sam s tobom, Isidora! Ja sam s tobom, voljena! Ne boj se, ja sam s tobom!

    - Jezenin! Jezenin! - mrmljala je Isidora kad se probudila traei ga pored sebe u krevetu. - Jezenin? -

    Ne naavi ga, naglo se podigla, zabrinuto se osvrnula, izvukla se iz kreveta i ogrnuvi poluprozirnukunu haljinu, potrala prema vratima i provirila. U susednoj sobi, za ogromnim pisaim stolom,obuen u areni kunu mantil, u papuama na bosu nogu, saginjui se prema stonoj lampi, sedeo jeJesenjin i usredsreeno pisao.

    ISIDORA se sreno osmehnula i na prstima, graciozno ljuljajui bedrima, prila, neno zagrlilaJesenjina oko vrata.

    - Jezenin! - rekla je. - Zato si otiao? Zato ne spavati? Isidora se ne dopada kao ena?

  • Odgurnuvi ispisane papire, ona je sela ispred njega na sto, izazovno privlana.

    Jesenjin se s razumevanjem osmehnuo:

    - Dopada se ena, Isidora! Dopada! - milovao joj je bedra. - Ali ja sam radio, Isidora! Pisao stihove!

    Nadahnue je nailo i ja sam se probudio! Evo! - pruio joj je jedan papir.

    Isidora je uzela i kao majmune iz basni Krilova pokuala da shvati nepoznata slova.

    as ih je izmicala, kiljei oima, as privlaila, as udisala miris mastila.

    - Karao! Jes! Jezenin! Bajron!

    Jesenjin se oduevljeno smejao.

    - Kako si ti smena, Isidora! Sluaj, proitau ti!

    Uzeo je papir i nastavljajui jednom rukom da joj miluje bedra, poeo da ita: Sedi pored mene,draga

    I u oi gledaj meni.

    Oseanja naih snaga

    Krotki pogled nek zaseni

    Zatvorivi oi, Isidora se blaeno klatila u taktu stihova. Promukli Jesenjinov glas budio je u njojelju da se kree, da plee.

    - Jezenin! Ti - Bog, tvoji stihovi - muzika! Ja sve razumi! Jo! Jo! Jezenin!

    I kao da je odgovarao na njen strasni poziv, njegov glas, kao nepoznati muziki instrument, zazvuaoje novom snagom.

    Isidora je, lagano se podigavi na stolu ispred njega, poela ples ljubavi, namenjen samo njemu -

    Jesenjinu! Ples intimni, otvoren i ist u svojoj otvorenosti. Kao grka boginja u prozirnom hitonu, onaje pevala u ritmu stiha i Jesenjinovog glasa svim svojim prekrasnim telom, oima, usnama. Njenigestovi bili su sublimacija strasti poslednje ljubavi.

    Ja ostavih kraj gde raste

    Cvet u umi i na njivi,

    Usred gorke slave gradske

    Ko protuva da proivim.

  • Zavrili su se stihovi, prestala je muzika, Isidora u otmenoj, gracioznoj pozi usnule Venere, legla jena pisai sto ispred Jesenjina.

    - Bravo, Isidora! Ti si udo! Kako si ti lepa ena!

    KRV NA OGLEDALU

    - TI genij! Ti aneo! Ti si avo! Skoila je sa stola, potrala prema ogledalu i uzevi jarko crvenikarmin, napisala na njemu velikim slovima: "I love Jezenin!"

    - Ja lublu Jezenin! Karao?

    Jesenjin je priao ogledalu. Dugo je gledao natpis, sve dok njegovo lice nije iskrivila grimasa straha:uinilo mu se da su slova na ogledalu poela postepeno da krvare, kapi su tekle po staklu. Jesenjin jezadrhtao, okrenuo se Isidori:

    - Isidora! Tamo... tamo je krv! Pogledaj, krv!

    Ali je Isidora, neshvatajui njegov strah, nastavila da se osmehuje i da mu se umiljava: MISTERIJAJESENjIN (10)

  • Gost kod BlokaPie: Vitalij BEZRUKOV

    NADAHNUTO je priao Jesenjin Galini Benislavskoj kad su jedne bele prolene noi etali obalomNeve: - Bloka sam upoznao odavno ne samo po knjigama. On je za mene bio kao ikona. Jo u Moskvisam odluio da, ako ikad odem u Petrograd, obavezno moram da ga vidim. Zarekao sam se sebi:odmah sa stanice idem pravo kod njega kui. Ali, kad sam se naao na Nikolajevskoj eleznikojstanici s koferom u rukama, zastao sam na trgu ne znajui kuda dalje. Zanima li te, Galja? Da ti nisamdosadan?

    - Meni je interesantno sve to ima veze s tobom, Serjoa - odgovorila je ona zaljubljeno gledajui uJesenjina. - A onda, ti lepo pria. Tako ivo sve mogu da zamislim! I jo ova udesna bela no!...

    Nikad ranije to nisam videla!

    - Pa, dobro, kad se umori od sluanja, kai! Dakle, tako, idem ja Nevskim prospektom. Narodnekuda uri, gura se, galami... Koga god upitam gde ivi Aleksandar Blok - niko ne zna. Dosetio samse da svratim u knjiaru. I zamisli, tamo sam dobio adresu. Krenem na put, a stanuje daleko. Od jutranisam nita jeo, torba samo to mi nije otkinula ramena. Ali, idem, idem... Najvaniji zadatak mi je davidim Bloka. Konano, doem do njegove zgrade. Uao sam, popeo se stepenicama. Zamisli, Galja,stojim i ne mogu da podignem ruku da pozvonim. ta ako otvori lino Aleksandar Aleksandrovi?!

    - Ni ja ne bih mogla - proaputala je Galja.

    - Da. Dakle... ja sam siao i krenuo iz dvorita, na sporedan ulaz. Popeo sam se, a kod njih otvorenavrata. Doekuje me kuvarica: "ta eli, momak?" - Ja bih... Aleksandra Aleksandrovia da posetim.

    Kuvarica me je zaueno pogledala i obrisavi ruke o kecelju, rekla: "Dobro, idem da mu kaem.

    Samo, mili, idi na stepenice i tamo saekaj. Ovde su mi, i sam vidi, erpe, posue, a ti si nepoznatovek, ko zna!" Otila je i zakljuala kuhinju. Konano se vrata ponovo otvaraju: "Ui, ali prvoobrii noge". Uao sam u kuhinju, spustio kofer i skinuo kapu. I odjednom se iz sobe pojavio linoAleksandar Aleksandrovi...

    - Oh! - oduevljeno je uzviknula Benislavska.

    - I ja sam tako reagovao - nasmejao se Jesenjin. - Kako i ne bih! On, onako visok, stasit, seam se, udomaoj flanelskoj jakni i beloj koulji. "Dobar dan! Ko ste vi?" - pitao je dosta hladno.

    - Ja, ja sam - mucam - Sergej Jesenjin, doneo sam vam svoje stihove. Samo vama verujem. Kako vikaete, tako e i biti - ispalio sam. "A ja sam pomislio da ste iz ahmatova", osmehnuo se Blokdobroudno. "Kod mene ponekad svraaju zemljaci. Dobro, idemo", i Blok me je poveo u sobu zagoste i smestio za sto, a onda pitao: "Dajte da vidimo ta to imate?" Izvadio sam svesku sa stihovima.

    Pruio sam mu. Blok je poeo da ita povremeno gledajui u mene. "Da, interesantno, interesantno.

  • Dobro je!", osmehivao se i klimao glavom. On ita, a ja maramicom briem znoj sa ela. Blok jeprimetio i osmehnuo se: "ta vam je? Zar je tako toplo?!" - Ne, to ja onako! Prvi put u ivotu vidimpravog pesnika! - lupio sam i trgao se. Blok se nasmejao. "Dobro, ime da vas ponudim? PolinaNikolajevna", viknuo je kuvarici, "posluite gosta ajem!" Potom me je pogledao i dodao: "Modaneete odbiti ni kajganu?" Ja sam slegao ramenima. "Spremite i kajganu!", viknuo je kroz vrata. "Adok ona priprema, moda da malo recitujete? Hou da ujem va glas". Pruio mi je moju svesku, a jasam skoio i rekao: - Mogu ja i napamet - i zapevao:

    - Kako zapevao? - pitala je Benislavska, zaustavljajui se.

    - Tako, pevao sam:

    Pojila si konja iz dlana u hodu,

    A breze su smerno gledale u vodu

    Vrebao sam tajno povezau plavu,

    Uvojcima crnim pokrivenu glavu.

    Jesenjin se takoe zaustavio i nalaktivi se na granitnu ogradu, gledajui u Galju, otpevao svojupesmu do kraja:

    - I uz pla opela, uz pojanja jeku,

    Kao da sam uo potkovica zveku.

    - Tuno! Tuna je tvoja ljubav, Serjoa - rekla je Galja i zautala poto je Jesenjin zavrio pesmu.

    On se nasmejao: - avo da ga nosi, Galja! Upravo tako je i Blok rekao: "Tuno! Vaa ljubav je tuna,Sergeju Aleksandroviu!" A ja sam mu onda zapevao drugu, veselu - i Jesenjin je zapevao glasno,drsko, obesno:

    - Utkala u jezero zrake rujna zora.

    Kroz zvonjavu tetrebi jecaju sa bora.

    Plae negde srnatka, u duplji se krije.

    Samo ja sam veseo - do plaa mi nije.

    Retki prolaznici i zaljubljeni parovi poeli su da se zaustavljaju i oslukuju Jesenjinovo pevanje. Ali,on nije video nita, pevao je Benislavskoj strasno, izazovno.

    BRAVO, SERGEJU "BRAVO! Hvala, Sergeju Aleksandroviu! Bravo, Jesenjine!", ulo se oko njih."Pevajte jo", molili su sluajni prolaznici koji su prepoznali Jesenjina.

  • Ali Jesenjin je, uhvativi Benislavsku pod ruku, odluno zakoraio mimo njih, klanjajui se u hoduoboavaocima:

    - Hvala! Hvala! Izvinite, nemam vremena!

    MISTERIJA JESENjIN (11)

  • Duel dva pesnikaPie: Vitalij Bezrukov

    SAMO mi je jo to nedostajalo, da nastupam na ulici! - rekao je Sergej Galji kad su se udaljili odljudi koji su se skupili na obali. - Ne moe da zamisli ta je bilo sino posle moje autorske veeri...

    - Mogu da zamislim! Oduevljenje slualaca, vrisku i pisku devojaka! Ja sam to i u Moskvi gledala.

    - Na rukama su me izneli iz sale! - ponosno je ispriao Jesenjin. - Samo to me nisu raskomadali!Hteli su i pertle iz cipela da mi izvuku. Kravatom samo to me nisu udavili - on se zadovoljnonasmejao.

    Kod Benislavske se probudilo oseanje ljubomore. Nije elela da trpi nikoga pored njega. On morada pripada samo njoj, jedino njoj!

    - A ta je bilo dalje? - vratila je Jesenjina prii o Bloku.

    - Blok je pohvalio. "Vatreno! I pevate vatreno! I stihovi...", a onda je zamolio neto od poslednjih...

    Jesenjin nije primetio njenu promenu raspoloenja.

    - Pitao sam: due ili krae? On je pogledao na sat i zamolio: "Dajte krae, inae e kajgana izgoreti".

    Oj, Rusijo, draga moja,

    Svaka kua rizu vije...

    Beskrajna su polja tvoja -

    Plavetnilo oi pije

    Ako viknu sveci s neba: "Neka zemlje, u raj ajmo!"

    Ja u: "Meni raj ne treba,

    Otadbinu hou samo."

    Jedva sam uspeo da zavrim pesmu kad se pojavila kuvarica s posluavnikom, stavila ga na sto, aBlok je poeo tako da aplaudira da je ona odskoila i vrisnula. Zahvalio joj se, a kad je izala,ozbiljno mi je rekao: "Prekrasno, Sergeje Aleksandroviu! Vi jedite, a ja u za to vreme da napiempisamce vaem imenjaku, pesniku Sergeju Mitrofanoviu Gordeckom. On e vam pomoi. Vaistihovi zasluuju da budu objavljeni" - i otiao je u susednu sobu. Ja sam kao gladan pas za trenpoistio sve s posluavnika i ve ispijao aj kada se on vratio i pruio mi pisamce: "Evo, izvolite!Na poleini je adresa. Hvala vam za pesme! One su iste, jasne... Hou da kaem, ne radi reda, negoiz due: za svaki svoj korak, ranije ili kasnije, ovek mora da odgovara, a danas je teko koraati, uknjievnosti, sve tee i tee... Znam kako je teko uraditi tako da vas vetar ne odnese i blato ne

  • povue! Ali, sreno, Sergeju Aleksandroviu Jesenjine!" Pruio mi je ruku za oprotaj. Ja sam jestegao sa obe ruke, namestio sam kapu, uzeo svoj kofer i hteo sam da izaem kroz kuhinju, odaklesam i uao, ali Blok me je zadrao: "Ne, pesnie Jesenjin, sada na glavni ulaz! Samo kroz glavni! Iinae, doite kod mene ako neto zatreba..." "Hvala, Aleksandre Aleksandroviu, pamtiu celogivota!" - zahvalio sam mu se. Osmeh mi je bio od uva do uva od sree kad sam izaao napolje krozglavni ulaz.

    Dva najbolja pesnika i najvea skandal-majstora ivela su u Moskvi u isto vreme. Sergej Jesenjin,huligan, zlatokosi Ljelj, osvaja devojakih srca, i Vladimir Majakovski, govornik, grlati idejni voakosomolske bratije. Svaki je imao svoju armiju potovalaca i oboavalaca, koja je svog idolasmatrala jedinim dostojnim oboavanja, i boljim od onog drugog.

    Ranije ili kasnije, Jesenjin i Majakovski su morali da se nau u poetskoj tui, da jedan od njih pobedii zaslui slavu najboljeg pesnika sovjetske Rusije.

    I doao je taj dan. U ogromnoj sali Politehnikog muzeja skupilo se mnogo naroda - igla nije imalagde da padne. Atmosfera u sali se odmah usijala. Svaku repliku, svaku pesmu "svoga" lidera, publika,podeljena na dva tabora, doekivala je s oduevljenjem i aplauzima.

    - U dananje, materijalistiko vreme, pesnik je onaj ko je koristan! - dreknuo je Majakovski. Jesenjinje, sedei na ivici stola, pogledao odozdo Majakovskog koji je stajao na sceni kao spomenik idobacio ne razmiljajui:

    - Ja smatram da je u svako vreme koristan onaj ko je pesnik!

    - A ja nisam pesnik?! - pitao je Majakovski obraajui se sali i dobio podrku "svojih" u oblikugromkih aplauza.

    - Pesnik! Ali neinteresantan! - rekao je Jesenjin smejui se kad su se aplauzi utiali. - Vi ste pesnik zaneto, ja pesnik od neega, ne znam ni sam od ega... Vi ete iveti do osamdeset godina,Majakovski, postavie vam spomenik na trgu... - pogledao je podsmeljivo. - Evo u takvoj pozi, kaoto sad stojite, ostaete zauvek, okamenjeni!... - Sala se zakikotala. ak i vatreni pokloniciMajakovskog su se smejali. - A ja u cri pored neke ograde na kojoj su zalepljeni vai stihovi-parole. Pa, ipak, ja se ne bih s vama menjao! - Jesenjin je ustao i priavi kraju scene, izgovorio, kaoMajakovski: Prihvatam sve,

    kako jeste, prihvatam

    Gotov sam da idem po tragu

    Dau svoju duu Oktobru i Maju

    Ali samo liru milu, ne dam!

    Publika je poela da aplaudira, a Jesenjin se okrenuo i ponovo seo na kraj stola.

    MISTERIJA JESENjIN (12)

  • Ui, egrte!

    Pie: Vitalij Bezrukov

    BOLjE su moje parole na tarabama nego vai bestidni stihovi na zidovima Strasnog manastira! -

    uvreeno je odgovorio Majakovski. Jesenjin se obradovao to je Majakovski poeo da gubi svojuprepotentnost:

    - To nisu stihovi, ve huliganstvo! Vi ste mene nazvali "Zvonki pijanica - egrt"! Laete, Majakovski.Ja sam odavno majstor! A pitanje ko je od nas majstor, a ko egrt, reie istorija!

    Strasti su se usijale. Uzbuena omladina napeto je zujala diskutujui o kvalitetima svakog pesnika injegovog nastupa. Izgledalo je da su u vazduhu dva punjenja s visokim naponom, pozitivni inegativni, i dovoljno je da se samo dodirnu, pa da doe do kratkog spoja, da sevne munja i udarigrom. I kao uvek i u sva vremena, naao se ovek koji je namerno isprovocirao skandal:

    - Zato da ekamo da vreme rei? Predlaem da odmah organizujemo duel Majakovski-Jesenjin!... ipublika je trenutno reagovala:

    - Bravo! Odlino! Duel! Du-el! Du-el! - skandirali su okupljeni ne alei ni glasova ni dlanova.Jesenjin je osetio neto srednjovekovno u njihovom besu. Liilo mu je na Arenu u kojoj gomilazahteva: "Krvi!

    Kr-vi!" Hleba i igara u svim vremenima!

    Nita se ne menja u oveku. Ma kako daleko otila civilizacija, ovek je uvek isti: ljubav i mrnja,dobro i zlo, velikodunost i zavist - osmehnuo se on svojim mislima i izaao napred, podigavi ruku izamolivi za tiinu:

    - Ako na jednu poljanu pusti dva lava, oni moraju da se biju! Sramota pada na glavu onoga ko jemaloduan i pone da bei! Ja sam spreman! - Jesenjin je bacio sako kao da se spremio da se stvarnotue s Majakovskim. Taj gest izazvao je buru oduevljenja u sali.

    - Bravo, Jesenjine! Bravo! Jesenjine! "Huligan"! "Huligan!" - zahtevala je publika.

    Jesenjin je klimnuo glavom i rairivi ruke kao da ljudima otkriva duu, on je zvonko i veselo poeoda baca u salu stihove:

    Kiica mokrim metlama mete

    Balegu vrba s trave to sija.

    Pljuckaj naramke lia, o vetre,

    Huligan si ti, ali sam i ja.

  • Ritam stiha je odvajao reui vazduh skupljenom pesnicom i klimajui kudravom glavom,izgovarajui malo glasnije nego obino kraj stihova. Uzviknuvi poslednje rei, Jesenjin se pokloniopublici i otiao u stranu, ustupajui mesto Majakovskom.

    - Ui, egrte! - Majakovski je rastavio noge i zatresavi pesnicom nad glavom, zagrmeo basom, kaokomandant u armiji:

    Krenite marem!

    Pametno protiv smutnje.

    Tie oratori!

    Vaa

    re

    Drug mauzer

    Treba iveti

    Ko Adam s Evom.

    Kljuse gonimo.

    Levom!

    Levom!

    Levom!

    Sva komsomolija je ustala i kao po komandi ponavljala za svojim idolom:

    - Levom, levom, levom!

    Dok je Majakovski recitovao, Jesenjin je obuhvatio glavu rukama i uplaeno gledao u salu. Ali, ipak,je mirno saekao da se utia fanatina buka "majakovaca" i, gledajui kako Majakovski brie znoj,rekao:

    - Dok se Majakovski drao, ja sam se pitao da li ima smisla da vam otvaram duu, kad nemate ukusa, ine moete da odluite ta vam je drae: to dreanje koje udara u ui, ili oseaj iz dubine due... maloje outao, a onda odmahnuo rukom - ali avo da vas nosi, sluajte!

    Mi se sada spremamo sve vie

    U blaenstva kraj, u tihi kut.

    I meni se, moda, skoro pie

  • Zemne prnje da skupljam za put.

    Mila umo, brezovo drvee!

    Zemljo, dole, gde se pesak sja!

    Pred tim mnotvom to odovud kree

    Svoju tugu ne znam skriti ja!

    * * *

    Znam da tamo ne zri umsko cvee

    Nit razvije svoj labui vrat,

    I zato me pred mnotvom to kree

    Uvek hvata uas nepoznat.

    Znam da tamo, kada magla budi,

    Kroz nju njiva ne zlati se splet.

    Zato su mi ba i dragi ljudi

    Koji sa mnom idu kroz taj svet.

    Jesenjin je dugo stajao zagledan u posetioce kao da svakom zaviruje u duu. U sali je bila mrtvatiina i samo se ponegde ulo plakanje. Tiinu je naruio isti onaj Fridman.

    MISTERIJA JESENjIN (13)

    Crni ovek

    PIE: VITALIJ BEZRUKOV

    BRAVO! - plaljivo je uzviknuo. - Kakvo neobino vee! Takvo vee ne pamti istorija ruskeliterature!

    Kad se pije adska smesa od raznih napitaka, moe se uzleteti na nebesa!...

    - Imate re, gospodine mauzer - obratio se on Majakovskom.

    Majkovski je ozbiljno posmatrao salu. Oseao je da su ljudi opinjeni Jesenjinom. ak i njegovipotovaoci gledali su ga upitno i nepoverljivo.

    - Da... teko je recitovati kad je cela sala "ojesenjinila". Pa ipak, Sergeju Aleksandroviu, vi niste

  • Aleksandar Sergejevi (Pukin, prim. prev). "Jubilarno", tom prvi, stranica dvesta petnaesta -objavio je ljutito.

    - Aleksandar Sergejevi dozvolite da se predstavim, Majakovski.

    Posle smrti moraemo da stojimo skoro jedan pored drugog: Vi na "Pe" a ja na "eM".

    Majakovski je shvatao da je, nesumnjivo, iza Jesenjina po dubini oseanja i po filozofskom shvatanjuivota. Osetio je da e konano izgubiti ako bude nastavio da se bori na lirskom polju, gde jesuparnik mnogo jai od njega, pa je preao na primitivne uvrede s nategnutom rimom: Pa, Jesenjin zaovekolike bande. Podsmeh! Krvlju. U rukavicama lajavim. Kad oslune... Pa to je iz hora! Svira!

    To je zazvualo tako bizarno da je sala poela da negoduje:

    - Dole! To nije poezija! To je rimovana glupost! Recituj poeziju, a ne uvrede! - Neko je ak poeo ida zvidi... Majakovski se zbunio. Rasejano slegnuvi ramenima, on je otiao sa scene.

    Jesenjin je lagano priao kraju scene, zahvalno je pogledao publiku, duboko uzdahnuo i zatvoriosvoje jasne oi. I svima se uinilo da je pao mrak! Da su se Sunevi zraci, koji su prodirali u salukroz pranjave prozore, ugasili. Svima je u dui postalo hladno i vlano. I u tom, za trenutakzaustavljenom ivotu, zauli su se stradalniki stihovi "Crnog oveka".

    Prijatelju, prijatelju moj,

    Teko sam ti, teko oboleo.

    Sam ne znam kako skoli me taj bol.

    Da li vetar cvili

    Nad pustarom kroz do ogoleo

    Il ko on, u umi u novembru

    Po mozgu mi hara alkohol?

    Glava mi uima mae

    Ko ptica krilima. Gledam -

    Na vratu joj noge da smotrim

    Ja vie nemam moi.

    Crni ovek,

    Crni, crni,

  • Crni ovek

    Na krevet mi seda,

    Crni ovek mi ne da

    Da trenem cele noi.

    Nije svima dato da oseaju snagu dubokih duevnih potresa - veina je osetljiva samo na nekaivotna uzbuenja. Oduzmi od njih ljubav i mrnju, radost i tugu, nadu i strah, i nee ostati nikakvedruge emocije. Ali pesnici, genijalni pesnici, ljudi drugaijeg psihikog sklopa, mogu da pate kao danemaju pet nego est ula i sposobni su da izraavaju misli i oseanja koja prevazilaze uobiajeneprirodne granice. U tome je njihova prednost nad gomilom. I zato ih teko ranjavaju podsmeh inerazumevanje gomile koja ne eli da prizna tu prednost njima vaniju od iega na svetu.

    Nikoga nema.

    S cilindrom na glavi

    Stojim. Sam...

    U sri ogledala...

    zavrio je Jesenjin.

    Majakovski koji je sluao "Crnogo oveka", pokrivi lice dlanovima, priao je Jesenjinu, zagrlio gasvojim ruerdama i poljubio. Opustoen, Jesenjin je uzeo sako, skoio s bine i lagano, ni u koga negledajui, krenuo izmeu redova. Cela sala je ustala kao jedan. Neki studenti i studentkinje su, kad jeJesenjin prolazio, padali pred njim na kolena, brisali suze i ponavljali: "Serjoa! Serjoa! Serjoa!"On se samo rasejano osmehivao. Kad je ve izlazio, kao da se neega setio, okrenuo se i rekao saaljenjem:

    - Vi, Majakovski, imate sree: samo vas dva slova dele od Pukina! Ali zato kakva: "N" i "O" - On jemahnuo rukom i rekao naroito razvlaei: "N-n-o-o!"

    Zauo se zagluujui kikot. Smejao se i sam Majakovski, koji je pozdravio Jesenjinovu otroumnualu.

    - Mi smo kvit, Sergeju! - viknuo je pomirljivo. - Dajte da se ujemo telefonom. Kod nas na LEF-umoete kad god hoete da dobijete svoje odeljenje.

    Ali Jesenjin se oseao kao pobednik i na predlog pobeenog Majakovskog odgovorio je isto takosnishodljivo otroumno:

    - Odeljenje? Dali biste mi odeljenje i odelili biste me od dela! Hvala Majakovski, ja ne ratujem nalevom frontu. Napraviu svoje udruenje "Rusijanin".

  • - A zato ne "Sovjetijanin", nastavljao je Majakovski. - Kuda ete, Jesenjine, da denete Ukrajinu,Azerbejdan, Gruziju?

    - Uh, uh! - mahnuo je rukom Jesenjin - od vaih internacionalista re "Rusija" nikad se ne moe uti!

    - Pustite vi to vae seljatvo!... vae Oreine, Ganine i Klikove! Svi vi nosite glinu na opancima?

    - Ja glinu, a vi gvoe! Od gline je stvoren ovek, a od gvoa, ta?

    - A od gvoa spomenici!

    - E, pa postavite sebi spomenik, u zdravlje! Adio deco!

    Jesenjin je, opratajui se, mahnuo svima rukom i zapevao: Ne alim, ne zovem, ne plaem.

    Sve e proi, ko s belih jabuka kad.

    I zlatom venecija zakaen

    Neu biti ni ja vie mlad.

    Za njim je zapevala i sva omladina u sali.

    (KRAJ)

  • Table of ContentsStart

    Start