Pojam i Znacaj Saobracaja

  • Published on
    15-Oct-2015

  • View
    323

  • Download
    6

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Osnovi saobracaja i transporta

Transcript

SEMINARSKI RAD

Predmet :Osnovi saobraaja i transporta

Seminarski rad :Pojam i znaaj saobraaja

Profesor: Student :

SADRAJ:Uvod......1Saobraaj.2Istorijski razvoj saobraaja........2Drumski saobraaj.............................6elezniki saobraaj.........9Vazduni saobraaj..............................................................11Potanski saobraaj.............................................................14Telekomunikacijski saobraaj.............................................17Vodeni saobraaj..................................................................19Zakljuak.....32Literatura.....33

Uvod

Saobraaj ima za cilj da poveze sferu proizvodnje sa sferom potronje. U tome je osnovna funkcija transporta kao privredne delatnosti i njegov ogroman znaaj za privredni ivot svake zemlje. Saobraaj utie na razvijanje teritorijalne podele rada, kako u okviru jedne zemlje, tako i u svetskim razmenama, kako bi se to bolje iskoristili prirodni uslovi koji postoje u pogledu privrednog izvora sirovina, energetskih goriva, racionalnijeg i boljeg korienja radne snage u pojedninim podrujima itd. Izgradnja i modernizacija gradskog saobraajnog sistema uslovljava ubrzanje razvoja drutvene podele rada i razvoj novih industrijskih grana (industrija inskih vozila, automobilska industrija i dr.) to ima veliki uticaj na zaposljavanje stanovnitva. Saobraaj je znaajan uslov privrednog razvitka svake zemlje kao i pojedinih regiona. Saobraajna infrastruktura:putevi,eleznicke pruge, reke i kanali, sa osnovnim infrastrukturnim objektima omoguavaju odvijanje procesa proizvodnje saobraajnih usluga, istovremeno su odluujui inilac prostornog povezivanja razliitih faktora proizvodnje saobraajnih usluga.

Saobraaj

Podela saobraaja:Podela saobraaja moe se vriti na razne naine. Kao kriterijumi za podelu mogu nam sluiti izvesne tehnike karakteristike,zatim nain organizacije prevoza, kao i izvesne ekonomske funkcije pojedinih saobraajnih delatnosti. Transportni sistem sastoji se od vidova saobraaja. Prema nainu prevoza i prevoznih sredstava saobraajnim putevima, mogue je razlikovati: -Kopneni saobraaj koji se deli na: drumski, elezniki, cevovodni, i saobraaj sa prenosivim trakama,-Vodeni saobracaj koji delimo na:pomorski, reni, jezerski i kanalski, -Vazdusni saobraaj, -Postanski saobraaj, -Telekomunikacijski saobraaj.Prema nainu povezivanja vrsta saobraaja, razlikujemo jednoredne i viestruke (kombinovane) prevoze, koji mogu biti prekinuti ili neprekinuti.

Istorijski razvoj saobraaja

Efikasna distribucija robe i promet putnika je oduvek bio vaan faktor za odravanje ekonomske kohezije, jo od doba starih carstva do modernih drava danas u svetu. Sa tehnolokim i ekonomskim razvojem, sredstva za postizanje tog cilja su znaajno evoluirala. Tako je i razvoj saobraaja u tesnoj vezi sa prostornim razvojem ekonomskog sistema. itav istorijski period razvoja saobraaja mogue je pratiti od preindustrijskog do savremenih saobraajnih mrea na poetku XXI veka, a kroz pet velikih faza, gde se svaka odlikuje specifinim inovacija u transportnom sektoru.

Pre pojave parne maine i inovacija u industrijskoj revoluciji krajem XVIII veka, nisu postojale nikakave forme motorizovanog saobraaja. Transportna sredstva su se mahom vezivala za ivotinjsku tegleu snagu u kopnenom saobraaju ili za snagu i pravac duvanja stalnih vetrova u pomorskom saobraaju. Bilo je ogranienja u koliinama robe koja se prevozila, kao i u brzini transporta ljudi i roba. Vodeni saobraaj je bio najvie razvijen i najefikasniji, tako da su gradovi na obalama mora ili velikih reka trgovali sa udaljenim regionima i na taj nain zadobijali veu ekonomsku, politiku i kulturnu mo i vei uticaj nad okolnom teritorijom. Zato nije ni iznenaujue to su se prve civilizacije razvile upravo u dolinama velikih reka, kako zbog dobrih uslova za bavljenje poljoprivredom, tako i zbog trgovine (npr: doline Tigra i Eufrata, Nila, Inda, Ganga, Hoang Hoa). Kako je efikasnost transportnog sistema u ovom periodu bila izuzetno niska, tako je trgovina uglavnom imala lokalni karakter. Iz perspektive regionalnih ekonomija, u takvom okruenju uticaj grada na okolni prostor kroz trgovake veze bio je najvie do 50 km u preniku. Meunarodna trgovina je i tada postojala, ali su proizvodi kojima se trgovali spadali u kategoriju luksuzne robe (bili su izrazito skupi i dostupni malom broju bogatih), jer je bilo re o zainima, svili, vinu, parfemima robi koja je do Evrope dovoena uvenim Putem svile. U takvom okruenju, bilo je teko govoriti o bilo kakvom urbanom sistemu, ve pre o relativno samostalnim ekonomskim sistemima sa vrlo ogranienom trgovinskom razmenom.

Ipak, kao najpoznatiji izizeci ovog pravila jesu uvena Rimska imperija i Kinesko carstvo. Oba carstva su tokom svoje istorije posveivale velike napore izgradnji saobraajne mree, pokuavajui na taj nain da odre kontrolu nad svojom velikom teritorijom tokom dueg vremena. Rimljani su bili poznati graditelji puteva, te su tako prvo premostili kopnene provincije na Apeninskom poluostrvu, a potom i u drugim delovima carstva, povezujui velike gradove u Mediteranu. Kako je carstvo raslo, tako se putna mrea razvijala i dostigla u jednom trenutku 80000 km odlino izgraenih puteva (III vek). Sa druge strane Zemljine kugle, Kinesko carstvo je bilo daleko poznatije po ozgradnji sistema kanala i renom saobraaju. Ti kanali inili su sitem pod nazivom Veliki kanal (neki delovi i danas postoje). Tokom period XIV-XVII veka ovaj sistem dostigao je duinu od 2500 km,povezujui Peking na severu i Handou na jugu sa obolaom mora na istoku (dva velika rena basena Jangcekjanga i Hoanhoa).

Tokom srednjeg veka trgovina se intenzivirala i to trgovina pomorskim putem. Plovidbe su bile intenzivne La Manom, Severnim morem, Baltikim morem i Mediteranom, gde je bilo skoncentrisano i najvie luka (Venecija, Barselona, Lisabon, Bordo, Hamburg, Norvi, London). Najvie se trgovalo groem, vinom, vunom, drvetom, kamenom, sa soli, ili nekim luksuznim robama. Tokom XIV veka pojavili su se savremeniji i bri brodovi (karavele i galeoni). Evropljani su krenuli u traganje za novim, alternativnim i pomorskim putem za bogatu Indiju jer su padom Carigrada 1453.godine Turci konano presekli kopnene trgovake puteve sa Bliskim i Dalekim Istokom. Tom prilikom, poto je re bilo o jedrenjacima, glavni uslov i faktor plovidbe bili su stalni vetrovi i kretanje morskih struja, pa su tako i traganja za alternativnim pravcima bila znatno uslovljena ovim prirodnim faktorima. Ipak, Evropljani su krajem XV i tokom XVI i XVII veka uspeli da otkriju amerike kontinente, oplove Afriku, naprave krunu turu oko Zemljine kugle, otkriju Australiju, plove po Okeaniji, i na taj nain znatno proire granice i mogunosti pomorskih saobraajnih pravaca. U tom periodu smenjivalo se nekoliko velikih pomorskih sila: panija i Portugalija, Holandija, Engleska. Do kraja XVII veka najvei deo kolonija u svetu drali su Evropljani i zahvaljujui njima odvijala se intenzivan kolonijalna trgovina, korienjem pre svega pomorskog saobraaja.

Nova era u razvoju saoraaja bila povezana sa industrijskom revolucijom i primenom parne maine u konstruisanju savremenih saobraajnih sredstava. Zato se u nekom istorijskom razvoju saobraaja prvo izdvaja period od 1800-1870. godine, kada se deavaju brojne inovacije, vane i za razvoj saobraajnog sistema:

-parna lokomotiva Stivensona 1812.godine i njen prvi put od stanice Stokton do stanice Darlington u Engleskoj, nakon ega elezniki saobraaj poinje intenzivni razvoj. Zavretak transkontinentalne pruge u SAD 1869. godine bio je od presudnog znaaja za teritorijalni razvoj ove drave. Tada je konano Istona obla SAD povezana kopnenim putem sa Zapadnom obalom.; -prvi parobrodi se pojavljuju 40-ih godina XIX veka i oznaavaju pravu revoluciju u renom i pomorskom saobraaju. Razvoj pomorskog saobraaja bio je podstaknut i prokopavanjem dva velika kanala koji su uticali neposredno na skraivanje meunarodnih pomorskih puteva (Suecki kanal 1869.godine i Panamski kanal 1914.godine)

Situacija se radikalno promenila posle Drugog svetskog rata. Morski transport je dostigao preko 70% prometa tereta u meunarodnoj trgovini. Prosena tonaa brodova je viestruko poveana sa nekoliko hiljada tona poetkom druge polovine XX veka, do nekoliko desetina hiljada tona danas. Najvee promene bile su u konstrukciji teretnih brodova. Ranije su tankeri nosivosti preko 10 000 t smatrani velikim, a sada se grade brodovi nosivosti preko 500 000 t. Tonaa brodova za prevoz ruda, pred Drugi svetski rat retko je prelazila 20 000 t, a danas esto prelaze 50 000 t, a neki i preko 200 000 t. Brodovi postaju sve vie specijalizovani, to olakava poslove oko pretovara robe (automatizacija rada utovara i istovara). Vana je, takoe, i eksploataciona brzina morskih brodova pod kraj tridesetih godina ona je iznosila 9-10 vorova (1 vor = 1 morska milja ili 1852 m/h), a sada dostie 25 vorova. Teorijski to znai mogunost prevoza u istom vremenu, vie nego dvostruko vee teine tereta. Sve ovo znatno sniava cene transporta.

Slika 1. Veliina tereta i cene prevoza po toni

Tabela 1. Uslovi i faktori koji utiu na saobraajne trokoveUsloviFaktoriPrimeri

GeografijaDistance, prirodna geografija, dostupnostPlovidba izmeu Francuske i Engleske vs. Plovidba izmeu Francuske i Holandije

Tip proizvodaPakovanje, teina, kvarljivostPrevoz ugljaPrevoz cvea ili vina

Ekonomije obimaVeliina prevoznog sredstvaA 747 u poreenju sa 737 (putnici)A ULCC u poreenju sa VLCC (tovar)

Trina neravnoteaPrazan hodTrgovina izmeu Kine i SAD

InfrastrukturaKapacitet, ogranienja, uslovi korienjaIzmeu drava

ModaKapacitet, ogranienja, uslovi korienjaAutobus u poreenju s automobilom

Zakoni i propisitarife, sigurnost, vlasnitvoEvropska Unija

Istorijski posmatrano, razvoj saobraajne mree reflektovao je procese industrijalizacije i urbanizacije. Uticaj saobraajne mree na ekonomski regionalni razvoj oslikan je i kroz poznati fazni model saobraajne transformacije u nerazvijenim zemljama model Tafa, Mirila i Golda. Model prikazuje meusobne uticaje evolutivnog razvoja saobraajne mree i urbanog rasta. Poetak prva faza jeste prvobitno kolonijalno sovajanje Novog sveta, gde se formiraju prvobitna kolonijlna naselja du obala. Sledea faza obuhvata izgradnju kopnenih saobraajnih koridora izmeu najboljih luka i unutranjih lokacija rudnika, plantaa ili naselja. Eksportno orijentisana privreda u datim podrujima dalje jaa pomenute saobraajne koridore du kojih se pojavljuje niz naselja srednje veliine. Sve ovo rezultira evolucijom saobraajne mree u treoj fazi rast postavljenih saobraajnih ruta prema unutranjosti. U etvrtoj fazi postavljeni saobraajni koridori utiu na konkurentnost glavnih lukih centara i centara u zaleu. Naselja koja su se razvila du datoh ruta postaju lokalni gravitacioni centri (vorita) od kojih polaze lokalni saobraajni pravci ka manjim centrima u okolini. Peta faza zapoinje od trenutka kada saobraajna mrea uspe da povee sve vane centre na datom podruju, a esta i poslednja faza oznava razvoj visoko prioritetnih koridora koji dodatno utiu na snagu pojedinih urbanih centara na datom podruju.

Drumski saobraaj: Drumski saobraaj je saobraaj koji se odvija na putevima. Uesnici u drumskom saobraaju se mogu kretati peice, jaui ivotinje i uz pomo raznih vozila. Drumski saobraaj je regulisan saobraajnim propisima koje moraju potovati svi uesnici u saobraaju. Osnovna pravila drumskog saobraaja su usvojena 1968. godine na Bekoj konvenciji o drumskom saobraaju. Sve drave nisu usvojile ovu konvenciju, a i meu njenim potpisnicama se javljaju odstupanja.Drumski saobraaj jedno je od bitnih obiljeja savremene civilizacije. Sve dobrobiti ovogfenomena, naalost, i nadalje plaamo visokom cijenom nepotrebnog ljudskog stradanja. Drumski saobraaj predstavlja dio sveobuhvatnog saobraajnog sistema koji je znaajan faktor drutvenih zbivanja, jer je nerazdvojiv pratilac razvoja savremenog drutva i danas predstavlja najzastupljeniji vid masovnog i individualnog transporta zahvaljujui prednostima koje ima uodnosu na ostale vidove saobraaja. Saobraaj ne predstavlja problem sam za sebe, ve se taj problem javlja u pojavama, odnosima i aktivnostima ljudskog drutva. Porast broja motornih vozila i relativno mali obim porasta savremene putne mree, kao i injenica da u saobraajnim nezgodama danas u svetu smrtno strada daleko vie ljudi nego iz bilo kojeg drugog razloga (poari, poplave, zemljotresi itd.) istakli su u prvi plan problem sigurnosti saobraaja. Prema stepenu drutvene opasnosti i posledicama, nesigurnost u saobraaju bi se mogla izjednaiti s kriminalitetom. Iako su gubici zbog kriminaliteta brojano vei, a zbog namernog delovanja potencijalno opasniji, nesigurnost putnog saobraaja to nadmauje u nenadoknadivim i nepopravljivim gubicima.Saobraajni znaci slue da uesnicima u drumskom saobraaju stave do znanja opasnostii ogranienja koja postoje na putu, kao i da daju potrebna obavetenja zarad breg i urednijeg odvijanja saobraaja. Uesnici u saobraaju su duni da se striktno pridravaju ogranienja, zabrana i obaveza.

Saobraajni znaci se dele na: znakove opasnostiznakove izriitih naredbiznakove obavetenjasvetlosne saobraajne znake oznake na kolovozusvetlosne i druge oznake na putu.

U dananjim uslovima korienja tehnike u saobraaju, antisocijalno ponaanje, nepanja, nedoraslost, kao i delovanje mnogih objektivnih faktora mogu opasnost pretvarati u saobraajnu nezgodu. Visoka gustina i intenzitet saobraajnih tokova, poboljanje vozno-dinamikih osobina motornih vozila, visok procent uea putnikih automobila kojima upravljaju osobe koje nisu u punoj meri stekle profesionalne navike za upravljanje, tehnika neispravnost motornih vozila, kao i porast gustine naseljenosti, doveli su do znaajnog poveanja broja preduslova za stvaranje opasnih situacija, a time i do nastanka saobraajnih nezgoda.

Osnovni pokazatelji stanja sigurnosti drumskog saobraaja na odreenom podruju su saobraajne nezgode i nastradale osobe u tim saobraajnim nezgodama. Jedan od zakljuaka u razmatranju saobraajnih nezgoda u Bosni i Hercegovini je da se potpuni obim problema sigurnosti na putevima ne moe u celosti razmotriti, budui da o saobraajnim nezgodama koje uzrokuju povrede/smrtne sluajeve ne postoji potpuni izvjetaj.Prema ZOSS-u1, saobraajna nezgoda je nezgoda na putu u kojoj je uestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu i u kojoj je jedna ili vie osoba poginulo ili povreeno ili je izazvana materijalna teta. Moe se rei, da je saobraajna nezgoda svaka negativna pojava koja nastaje kao posledica mehanikih i biomehanikih sistema u saobraaju. Saobraajne nezgode se retko dogaaju kao posledica jednog elementa, odnosno uzroka. One su najee isprepletene kombinacijom raznih elemenata. Saobraajne nezgode mogu nastati usled delovanja subjektivnih i objektivnih elemenata. Ovi elementi ne deluju izolovano, ve predstavljaju strukturalnu celinu u okviru koje se meusobno razlikuju po snazi svog uticaja, tako da je teko izmer...