PORESKA KONTROLA OBRAČUNA POREZA NA DOBIT PREDUZEĆA I PRIZNAVANJE RASHODA U PORESKOM BILANSU

  • Published on
    28-Jul-2015

  • View
    292

  • Download
    7

Embed Size (px)

Transcript

<p>PORESKA KONTROLA OBRAUNA POREZA NA DOBIT PREDUZEA I PRIZNAVANJE RASHODA U PORESKOM BILANSUZakon o porezu na dobit preduzealan 69 U postupku poreske kontrole ne menja se iznos poslovne dobiti iskazan u finansijskom izvetaju - Bilans uspeha. Ako se u postupku kontrole utvrdi da je poreska prijava nepotpuna, da sadri netane podatke ili da postoje druge nepravilnosti, Poreska uprava utvruje poresku obavezu za poreski period, odnosno mesenu akontaciju za tekuu godinu"I Sa stanovita Zakona o porezu na dobit preduzea: 1. Po lanu 6. stav 2. Zakona o porezu na dobit preduzea ("Sl. glasnik RS", br. 25/2001, 80/2002, 43/2003 i 84/2004 - dalje: Zakon), oporeziva dobit utvruje se u poreskom bilansu usklaivanjem dobiti obveznika iskazane u Bilansu uspeha, koji je sainjen u skladu sa Meunarodnim raunovodstvenim standardima i propisima kojima se ureuje raunovodstvo, na nain utvren ovim zakonom. Naime, pravna lica dostavljaju finansijske izvetaje Narodnoj banci Srbije - Centru za bonitet (NBS), koja vri prijem, kontrolu i obradu tih izvetaja. Ispravka podataka u finansijskom izvetaju vri se, na zahtev NBS, ukoliko se u kontroli i obradi utvrde nedostaci ili nepravilnosti, u skladu sa Odlukom o nainu na koji Narodna banka Srbije prima finansijske izvetaje i obrauje podatke iz tih izvetaja ("Sl. glasnik RS", br. 15/2005 i 83/2005). Nakon toga, podaci iz finansijskih izvetaja unose se u registar finansijskih izvetaja. U skladu sa pomenutom odlukom Narodne banke Srbije, NBS je odgovorna za istovetnost podataka iz registra finansijskih izvetaja sa podacima iz primljenih finansijskih izvetaja. Prema tome, u postupku poreske kontrole ne menja se iznos poslovne dobiti iskazan u finansijskom izvetaju - Bilans uspeha. lanom 69. Zakona, propisano je da ako se u postupku poreske kontrole utvrdi da je poreska prijava nepotpuna, da sadri netane podatke ili da postoje drugi nedostaci i nepravilnosti od znaaja za utvrivanje poreske obaveze, Poreska uprava utvruje poresku obavezu za poreski period, odnosno mesenu akontaciju za tekuu godinu, u skladu sa zakonom kojim se ureuje poreski postupak i poreska administracija. Prema lanu 116. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon i 63/2006 - ispr. dr. zakona), poreska kontrola (kancelarijska i terenska) je postupak provere i utvrivanja zakonitosti i pravilnosti ispunjavanja poreske obaveze, koji Poreska uprava vri u skladu sa ovim zakonom. 2. Prema lanu 6. Pravilnika o Kontnom okviru i sadrini rauna u Kontnom okviru za preduzea, zadruge i preduzetnike ("Sl. glasnik RS", br. 53/2004, 11/2005 i 51/2005) u okviru rauna 023 - Postrojenja i oprema, iskazuje se kod primaoca lizinga i oprema uzeta u</p> <p>finansijski lizing i za nju se, u skladu sa propisima o raunovodstvu i MRS, odnosno MSFI, obraunava amortizacija. Po odredbi lana 10. st. 1. i 2. Zakona, amortizacija stalnih sredstava priznaje se kao rashod u iznosu i na nain utvren ovim zakonom, pri emu stalna sredstva ( za koja se obraunava poreska amortizacija) obuhvataju materijalna sredstva iji je vek trajanja dui od jedne godine i ija je pojedinana nabavna cena u vreme nabavke vea od prosene bruto zarade po zaposlenom u Republici, prema poslednjem objavljenom podatku republikog organa nadlenog za poslove statistike, kao i nematerijalna sredstva. Usluaju kada obveznik nabavi materijalno sredstvo (konkretno opremu) putem ugovora o finansijskom lizingu (iji je vek trajanja dui od jedne godine i ija je pojedinana nabavna cena u vreme nabavke vea od prosene bruto zarade po zaposlenom u Republici), koje vodi u svojim poslovnim knjigama na raunu 023 - Postrojenja i oprema i obraunava amortizaciju u poreskom periodu za tu opremu u raunovodstvene svrhe, obveznik za ovu opremu u istom periodu treba da obrauna amortizaciju po poreskim propisima, u skladu sa Zakonom, koja se priznaje u poreskom bilansu, jer se radi o materijalnom sredstvu evidentiranom kod obveznika koje ispunjava uslove iz lana 10. Zakona, za obraun amortizacije. 3. Po lanu 15. st. 1. do 3. Zakona, izdaci za zdravstvene, obrazovne, naune, humanitarne, verske, zatitu ovekove sredine i sportske namene, priznaju se kao rashod u iznosu najvie do 3,5% od ukupnog prihoda. Izdaci za humanitarne namene priznaju se samo ako su izvreni preko humanitarnih organizacija registrovanih za te namene. Izdaci za ulaganja u oblasti kulture priznaju se kao rashod u iznosu najvie do 1,5% od ukupnog prihoda. Prema tome, zbirni izdaci u poreskom periodu u vidu donacija za sportske, obrazovne, naune i verske namene, koji su izvreni u iznosu manjem od 3,5% od ukupnog prihoda, priznaju se u poreskom bilansu obveznika kada su neposredno uinjeni licima registrovanim za te namene, jer za navedene namene nije propisan uslov da se moraju vriti preko humanitarnih organizacija. Izdaci za ulaganja u oblasti kulture priznaju se ukoliko su izvreni u skladu sa Pravilnikom o ulaganjima u oblasti kulture koja se priznaju kao rashod ("Sl. glasnik RS", br. 9/2002). 4. Prema Zakonu, izdaci za humanitarne namene priznaju se samo ako su izvreni preko humanitarnih organizacija registrovanih za te namene. Izdaci obveznika uinjeni kao dobrovoljni prilog za AP Kosovo i Metohija, u akciji koju je sprovodila Vlada Republike Srbije za pomo AP Kosovo i Metohija ( npr. za zdravstvene, obrazovne, naune, verske namene) moe se priznati u poreskom bilansu u skladu sa lanom 15. st. 1. do 3. Zakona, ukoliko su prikupljena sredstva, po programu Vlade, koriena za navedene namene koje se priznaju kao rashod. 5. Po lanu 25a stav 2. Zakona, fundamentalnom grekom smatra se greka definisana na nain u meunarodnim raunovodstvenim standardima (MRS), konkretno u MRS 8, ako za vie od 2% menja oporezivu dobit, odnosno gubitak iskazan u poreskom bilansu.</p> <p>Prema tome, ukoliko se greka nastala u prethodnom poreskom periodu smatra fundamentalnom grekom u skladu sa MRS 8 (kao i usvojenom raunovodstvenom politikom obveznika u skladu sa ovim MRS), a za vie od 2% menja oporezivu dobit, odnosno gubitak iskazan u poreskom bilansu, takva greka smatra se fundamentalnom grekom u smislu Zakona. Fundamentalnu greku koju uoi, obveznik ispravlja u finansijskom izvetaju (korekcijom poetnog stanja nerasporeene dobiti ili gubitka iz ranijih godina - kao da greka nije ni nastala), to je osnov za podnoenje novog poreskog bilansa i izmenjenu poresku prijavu za period za koji je greka ustanovljena. U poreskoj kontroli, u skladu sa lanom 69. Zakona, ako se u postupku poreske kontrole utvrdi da je poreska prijava nepotpuna, da sadri netane podatke ili da postoje drugi nedostaci i nepravilnosti od znaaja za utvrivanje poreske obaveze, Poreska uprava utvruje poresku obavezu za poreski period, odnosno mesenu akontaciju za tekuu godinu, u skladu sa zakonom kojim se ureuje poreski postupak i poreska administracija. Naime, saglasno lanu 116. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, poresku kontrolu, odnosno postupak provere i utvrivanja zakonitosti i pravilnosti ispunjavanja poreske obaveze, vri Poreska uprava u skladu sa ovim zakonom. 6. Po lanu 22v Zakona, na teret rashoda u poreskom bilansu ne priznaju se rashodi nastali po osnovu obezvreenja imovine, koje se utvruje kao razlika izmeu nabavne cene imovine utvrene u skladu sa ovim zakonom i njene procenjene nadoknadive vrednosti, osim u sluaju oteenja usled vie sile. U sluaju kada obveznik nabavi sredstvo (u konkretnom sluaju nekretninu) koje je prilikom nabavke i poetnog priznavanja u knjigovodstvu klasifikovano kao dobro, odnosno kao roba namenjena prodaji (u skladu sa MRS 2 - Zalihe) i ije je eventualno naknadno vrednovanje u knjigovodstvu, u skladu sa navedenim MRS, a za potrebe realne vrednosti zaliha robe, vreno na dan godinjeg bilansa (pri emu se moe iskazati obezvreenje imovine ukoliko je procenjena neto prodajna vrednost nia od njene nabavne vrednosti, utvrene u skladu sa propisima o raunovodstvu i reviziji i MRS), prodaja nekretnine u toku narednog poreskog perioda po ceni nioj od njene, na navedeni nain utvrene vrednosti u knjigovodstvu, u momentu prodaje ne moe se smatrati obezvreenjem sredstva u smislu lana 22v Zakona. 7. Po lanu 49. Zakona, koji se primenjuje od 1.8.2004. godine, obvezniku koji na neodreeno vreme zaposli nove radnike, obraunati porez na dobit preduzea umanjuje se u poreskom periodu za iznos jednak iznosu koji ini 100% bruto zarada, odnosno plata, isplaenih tim zaposlenima, uveanih za pripadajue javne prihode plaene na teret poslodavca. Poreski kredit priznaje se i u sluaju kada poreski obveznik raskine ugovor o radu sa jednim brojem zaposlenih, ako u istom poreskom periodu zaposli vie lica na neodreeno vreme nego to je broj zaposlenih sa kojima je raskinut ugovor o radu. Navedene odredbe odnose se na radnike koji su zaposleni na neodreeno vreme posle 1.8.2004. godine. To znai da obveznik za povean broj radnika koje je zaposlio na neodreeno vreme u 2004. godini (posle 1.8.) i 2005. godini, ima pravo na poreski kredit u skladu sa Zakonom i u sluaju raskida ugovora o radu sa jednim brojem zaposlenih (ako u istom poreskom periodu zaposli vie lica na neodreeno vreme nego to je broj zaposlenih sa kojima je raskinut ugovor o radu). Tako, obveznik ne gubi pravo na poreski kredit zbog otkaza ugovora o radu radnicima koji su zaposleni pre 1.8.2004. godine, s tim to se pravo</p> <p>na poreski kredit ostvaruje samo u poreskom periodu kada su zaposleni novi radnici (ne moe se preneti u naredni poreski period). Prema lanu 53. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzea ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004), obveznik koji je do dana stupanja na snagu ovog zakona (1.8.2004. godine) stekao pravo i zapoeo korienje poreske olakice po lanu 49. Zakona, za zapoljavanje novih radnika na neodreeno vreme, nastavlja sa korienjem te olakice do isteka roka njenog korienja, pod uslovima koji su bili propisani odredbama tog lana. Po lanu 49. Zakona, obveznik je gubio pravo na poresko osloboenje ukoliko je u periodu od dve godine od dana zaposlenja i godinu dana pre dana zaposlenja smanjio broj zaposlenih na neodreeno vreme, pri emu se pod smanjenjem broja zaposlenih smatrao prestanak radnog odnosa zaposlenog po osnovu otkaza ugovora o radu od strane poslodavca. Tako, ukoliko je obveznik u 2004. i 2005. godini nastavio sa korienjem poreske olakice iz lana 49. ranije vaeeg Zakona o porezu na dobit preduzea, a smanjio je broj zaposlenih ( konkretno radnici zaposleni tokom 1996. i 1999. godine) u smislu odredbe lana 49, s obzirom da se korienje nastavlja pod uslovima koji su bili propisani odredbama tog lana, obveznik gubi pravo na poreski kredit za te radnike (za koje je nastavio korienje poreskog kredita po ranijoj odredbi lana 49.). U tom sluaju, u skladu sa stavom 5. tadanjeg lana 49. Zakona o porezu na dobit preduzea, obveznik je duan da plati porez koji bi inae platio da nije koristio poresku olakicu, indeksiran stopom rasta cena na malo prema podacima republikog organa nadlenog za poslove statistike. Prestanak radnog odnosa po osnovu otkaza ugovora o radu od strane poslodavca odnosi se samo na zaposlene na neodreeno vreme, jer se u stavu 3. lana 49. prethodno vaeeg Zakona o porezu na dobit preduzea pozivalo na smanjenje broja zaposlenih u smislu st. 1. i 2. ovog lana, a zaposlenima u smislu stava 1. smatrali su se samo zaposleni na neodreeno vreme. 8. Po lanu 16. Zakona, na teret rashoda priznaje se otpis vrednosti pojedinanih potraivanja, osim potraivanja iz lana 7a taka 2) ovog zakona, pod uslovom: 1) da se nesumnjivo dokae da su ta potraivanja prethodno bila ukljuena u prihode obveznika; 2) da je to potraivanje u knjigama poreskog obveznika otpisano kao nenaplativo; 3) da poreski obveznik prui dokaze o neuspeloj naplati tih potraivanja sudskim putem. Prema tome, ukoliko navedeni uslovi nisu kumulativno ispunjeni (nije vren pokuaj naplate potraivanja sudskim putem), otpis takvih potraivanja ne priznaje se u poreskom bilansu. II Sa stanovita poreza na dohodak graana: Zakonom o porezu na dohodak graana ("Sl. glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 135/2004, 62/2006 i 65/2006 - ispr. - dalje: Zakon) propisano je da porez na dohodak graana plaaju fizika lica koja ostvaruju dohodak (lan 1. stav 1.). Saglasno odredbi l. 2. i 4. Zakona, porez na dohodak graana plaa se na prihode iz svih izvora, sem onih koji su posebno izuzeti Zakonom, nezavisno da li su ostvareni u novcu, naturi, injenjem ili na drugi nain.</p> <p>1. U sluaju kad ugovor o poklonu nepokretnosti - stana, zakljuen izmeu zaposlenog kao poklonoprimca i poslodavca kao poklonodavca, u pretenom delu nije izvren (predmetni stan je u momentu zakljuenja ugovora bio u izgradnji i poklonoprimac po osnovu tog ugovora nikad nije stupio u posed stana), ve je izvren prenos ugovora kojim je ranija obaveza prestala a nova nastala jer su se ugovorne strane saglasile da postojeu (jednostranu) obavezu iz ugovora o poklonu zamene novom (dvostranom) obavezom, koja ima isti predmet (stan) ali razliit pravni osnov - na osnovu ugovora o kupoprodaji predmetne nepokretnosti (stana), nema injenja pogodnosti zaposlenom od strane poslodavca na osnovu ugovora o poklonu koji de facto nije izvren. Saglasno tome, u tom sluaju nema pravnog osnova za obraun poreza na zaradu po lanu 14. Zakona. Kako u konkretnom, sluaju nije ni bilo ostvarivanja prihoda od strane fizikog lica zaposlenog, jer ugovor o poklonu nije izvren, ve je na osnovu ugovora o kupoprodaji nepokretnosti, kojim je izvren prenov ugovora o poklonu nepokretnosti pre nego to je stan izgraen i predat u posed zaposlenom kao poklonoprimcu i o emu postoji pravno validna dokumentacija, fiziko lice - zaposleni platio u celosti kupoprodajnu cenu nepokretnosti koja odgovara trinoj ceni u mestu gde se nalazi nepokretnost, u konkretnom sluaju pod navedenim uslovima, nema pravnog osnova da se obrauna porez na zarade. 2. U vezi poreskog tretmana duga po osnovu, dela neisplaene kupoprodajne cene zbog nedostataka stvari (reklamacije na izvedene radove na nepokretnosti), koji je prodavac stanova otpisao kupcu (fizikom licu) kao nenaplativo potraivanje, kao i u sluaju otpisa duga usled dugogodinje nemogunosti da se naplati potraivanje, pod odreenim okolnostima, nije predmet oporezivanja porezom na dohodak graana. 2.1. U sluaju kad prodavac otpie kupcu (fizikom licu) deo potraivanja po osnovu kupoprodajne cene utvrene ugovorom o kupoprodaji nepokretnosti (novoizgraeni stan u konkretnom sluaju), kao nenaplativo potraivanje iz razloga reklamacije kupca na kvalitet izvedenih radova (prokinjavanje i drugi nedostaci iako je nepokretnost izgraena u svemu prema propisima i pravilima struke) a kad ne postoji mogunost otklanjanja nedostataka na kupljenim stanovima, nema osnova za oporezivanje porezom na dohodak graana, pod odreenim okolnostima. Zbog postojanja navedenih okolnosti koje su od neposrednog uticaja na visinu kupoprodajne cene izgraene nepokretnosti - stana (npr. nezadovoljavajui kvalitet izvede...</p>

Recommended

View more >