Porez i Poreska Politika

  • Published on
    26-Jun-2015

  • View
    1.540

  • Download
    3

Embed Size (px)

Transcript

Visoka poslovna kola strukovnih studija aak

Seminarski rad iz predmeta PORESKA I CARINSKA POLITIKA

Tema:

POREZ I PORESKA POLITIKA

Mentor: Prof. dr Miroslav Dini

Student: Andreji Sanja, 118-019-06

2009, Kladovo

SadrajSadraj.......................................................................................................................................2 Uvod..........................................................................................................................................3 1. PORESKI SISTEM................................................................................................................4 ................................................................................................................................................4 1.1 Pojam i definicija poreza..................................................................................................5 1.2 Svrha oporezivanja...........................................................................................................5 2. Ciljevi oporezivanja..............................................................................................................6 2.2 Problemi i tekoe u ostvarivanju nefiskalnih ciljeva oporezivanja................................6 3. Osnovna obeleja poreza.......................................................................................................7 4. Tipovi poreza.........................................................................................................................7 4.1 Osnovni porezi su:............................................................................................................8 3. Ekonomski poreski principi..................................................................................................9 3.1 Klasifikacija poreskih principa.........................................................................................9 4. Struktura poreskih sistema u lanicama EU ......................................................................10 5. Zakljuak.............................................................................................................................12 5. LITERATURA....................................................................................................................14 5. M. Dini i drugi, Poreska i carinska politika, VP aak, 2006......................................14

2

Uvod

U savremenom kapitalizmu privreda nikako ne bi mogla da opstane bez konstantnog uticaja drave. Kada god proizvodnja upadne u krizu, drava je tu da preduzme odgovarajue mere koje e pruiti pomo posrnuloj privredi i unaprediti je. Pored monetarne politike i politike cena i dohodaka, fiskalna politika predstavlja zasebnu grupu mera drave u cilju regulisanja potronje, investicija i zaposlenosti. Drugi njen naziv jeste i aktivna budetskoporeska politika. To je zato to su joj osnovne ekonomske kategorije pre svih budet, a potom i porezi, kao osnovni dravni prihodi. Postoji mnogo vrsta poreza, od kojih je neke lake, a neke tee naplatiti. U manje razvijenim zemljama prevagu odnose oni koji se lake prikupljaju, indirektni porezi, jer se vezuju za robe i usluge. Sa druge strane, u razvijenim zemljama preovlauju direktni porezi, vezani za lica i preduzea. Iako se znatno tee sakupljaju, oni mogu da ine ak i do 90% ukupnih poreskih prihoda u razvijenim dravama. Zbog toga je njihov uticaj na dravni budet neizmerno vaan. Porezi su najvaniji izvor dravnih prihoda, a direktni porezi ine najvei deo poreskih prihoda u razvijenim zemljama.

3

1. PORESKI SISTEMIako je kapitalizam u poetku bio zasnovan na nemeanju drave u privredne poslove, pokazalo se da su dravne intervencije ipak neophodne. Kapitalizam je bio nemoan da se samostalno izvue iz svake krize u koju zapadne. Iz tog razloga kapitalistike drave jo od tridesetih godina prolog veka poinju da preduzimaju efikasne mere, sa ciljem obezbeivanja stabilnog privrednog razvoja i pune zaposlenosti. Postoji nekoliko metoda koje kapitalistika drava koristi za sprovoenje odreenih mera, koje podrazumevaju ulaganje dravnog novca u one grane proizvodnje za koje je privatni kapital manje zainteresovan ili uopte nezainteresovan. Time drava podstie poveanje efektivne tranje. Prva u nizu metoda jeste aktivna budetsko-poreska politika ili krae, fiskalna politika. Poreski sistem je skup poreskih propisa, instituta i normi, vezanih u jedinstven mehanizam, a u svrhu ostvarenja odreene poreske politike.

Slika br1.

Izvor: http://sr.wikipedia.org/srel/%D0%9%D1%8%D1%9F%D0%B5%D1%2#searchInput

(datum pristupa: 19.05.2009)

4

1.1 Pojam i definicija porezaPorezi predstavljaju osnovni oblik ili instrument finansiranja javnih prihoda, pokria budetskih rashoda i zadovoljavanje javnih potreba. Porezima smatramo davanje novca ili druga materijalna davanja dravi ili drugim javno pravnim telima u cilju zadovoljavanja javnih potreba od strane javne vlasti, koja se ubiraju na osnovu jednostrano utvrenog naina i u jedinstveno utvrenim iznosima prema nekom optem merilu.1 Poreski sistem, u uem smislu, predstavlja skup poreskih oblika koji se u odreenom periodu primenjuju u odreenoj zemlji. Poreski sistem, u irem smislu, predstavlja skup poreskih oblika i drugih javnih prihoda koji se primenjuju u odreenoj zemlji. Poreski sistem odreene zemlje obino sadri relativno veliki broj poreskih oblika (nekoliko stotina) koji su uvedeni u poreski sistem u razliitim periodima i sa razliitom namenom. Stoga, pojedinani poreski oblici ne moraju biti u skaldu sa poreskim principima kao ni sa aktulenim ekonomskim i socijalnim ciljevima.

1.2 Svrha oporezivanjaOsnovna svrha ubiranja poreza je finansiranje budeta i propisanih nadlenosti drave i njenih jedinica. Porezi su najvaniji izvor budeta i bez njih drava ne bi mogla da funkcionie i finansira javna dobra i zajednike potrebe, kao to su odbrana, zatita svojine i prava graana, javni red i mir, obrazovanje, zdravstvo , infrastrukturu i slino. Pored ovog glavnog cilja, drugi ciljevi oporezvianja su: a) redistribucija dohotka ili imovine, gde se neki graani optereuju porezom vie, a drugi manje, b) destimulisanje neeljenog ponaanja, kao potronje duvana i alkohola kroz visoke akcize, i/ili c) ugradnja stabilizatora ukupnog dohotka zmelje kroz progresivno oporezivanje, kako veruju neki ekonomisti. Vana osobina pojedinih poreza je vrsta poreske stope. Ona moe biti proporcionalna, kada stopa ostaje ista bez obzira na rast dohotka, progresivna, kada stopa raste sa poveanjem dohotka, i regresivna, kada se stopa smanjuje sa poveanjem dohotka.

1

M. Dini i drugi, Poreska i carinska politika, VP aak, 2006, str 21

5

2. Ciljevi oporezivanjaNefiskalni ciljevi javljaju se sa razvojem ekonomske teorije i jaanjem stavova da je kroz poresku politiku mogue uticati na ostvarenje razliitih ekonomskih i drutvenih ciljeva Nefiskalni ciljevi postaju znaajniji od 40-tih godina XX veka. Nefiskalni ciljevi mogu biti: Ekonomski Neekonomski Ekonomski ciljevi oporezivanja Mikroekonomski (stimulisanje konkretnih subjekata i aktivnosti) Makroeekonomski (stabilnost cena, rast privredne aktivnosti i zaposlenosti, uravnoteenje platnog bilansa, meunarodna konkurentnost) Neekonomski ciljevi oporezivanja su socijalni (zatita sirmanih, reavanje stambenog pitanja), zdravstveni, demografski (podsticanje sklapanja brakova i raanja dece i dr.) i dr. Neekonomski ciljevi ostvaruju se diferenciranim oporezivanjem proizvoda i usluga, razliitim odbicima, poreskim kreditima, poreskim oslobaanjima.

2.2 Problemi i tekoe u ostvarivanju nefiskalnih ciljeva oporezivanjaNamera da se kroz poresku politiku ostvari mnotvo nefiskalnih ciljeva dovodi do: poveanje alokativne pristrasnosti poreskog sistema poveanje njegove sloenosti stvara se prostor za lobiranje i korupciju raste utaja poreza (oslobadjanje nekih aktivnosti i proizvoda, zahteva preterano optereanje drugih) u nekim situacijama raste degresivnost poreza

Poreski sistem kroz koji se nastoji ostvariti mnotvo ekonomskih i neekonomskih ciljeva udaljava se od poreskih principa. Stoga jaa stav da razliite nefiskalne ciljeve, naroito neekonomske, treba realizovati kroz politiku rashoda, a ne kroz poresku politiku. 6

3. Osnovna obeleja porezaPoreze karakteriu sledee osnovne osobine: 1. Porez je javni (dravni) prihod koji se plaa za zadovoljavanje optih interesa, 2. Porez je prinudno davanje koje se naplauje kroz finansijsku prinudu dravne vlasti, 3. Porez je davanje poreskih obveznika bez direktne protivnaknade, to je usko vezano za nepovratnost poreza, 4. Porez je davanje iz vika proizvoda ili, to je retko, iz imovine 5. Porezi su redovni prihodi, 6. Jednostrano su utvreni od strane drave, 7. Redovno se naplauju u novcu, 8. Porezi su nedestinirani javni prihodi i dr. Tim svojim osobinama porezi snano deluju na preraspodelu nacionalnog dohotka.2

4. Tipovi porezaPostoji mnogo razliitih vrsta javnih prihoda. Neki od njih se naplauju na nivou cele drave, dok se neki naplauju na nivou jedinice lokalne samouprave. Najvaniji i najvei izvori dravnih prihoda su porezi. Postoji nekoliko naina na koje se moe izvriti klasifikacija poreza. Najee se dele na direktne i indirektne. Direktni su oni koji porezi koji se odnose na lica i preduzea. Sa druge strane, indirektni porezi se odnose na robe i usluge. Veoma je esta i podela poreza na sledee tri grupe: 1. porezi na dohodak 2. porezi na potronju 3. porez na imovinu2

M. Dini i drugi, Poreska i carinska politika, VP aak, 2006, str23

7

Osnovna podela poreza je na neposredne i posredne. Neposredni porezi su oni koje plaaju poreski obveznici koji ih i snose (porezi na dohodak graana, dobit preduzea i slino), dok se kod posrednih poreza (porezi na promet, carine i slino) unapred zna da e ih poreski obveznik (trgovinsko preduzee ili uvoznik) prebaciti na nekog drugog (potroaa). Podela je ipak nepotpuna i nejasna, budui da postoji prevaljivanje i neposrednih poreza, pa nije uvek jasno ko ih snosi.

4.1 Osnovni porezi su:Porezi na dohodak graana, koji pokuava da obuhvati sve prihode jednog graanina (ili ponekad porodice). Pogodan je za redistribuciju i obino progresivan, kako bi se jae zahvatili dohoci najbogatijih. Znatna progresivnost iz prvih decenija posle II svetskog rata (marginalna poreska stopa i do 70%) naputena je u veiuni zemalja, jer se pokazala negativno sa stanovita produktivnog rada, investiranja i odliva kapitala iz zemlje. Sada je progresija obino umerena, ili je ak nema. Od ukupnog prihoda obino se odbijaju neke stavke da bi se dobio oporezivani dohodak, kao to su izdravanje lanova porodice, zdravstveni trokovi, donacije i slino. Naplatu poreza olakava tehnika zvana oporezivanje po odbitku, gde akontaciju poreza ne uplauje sam obveznik,ve onaj ko njemu upauje prihod/dohodak, kao to je poslodavac za porez naplatu ili isplatilac autorskog honorara. Porez na dobit preduzea, koji plaaju preduzea na profit koji ostvare u jednoj godini. Dobit se tretira kao razlika izmeu ukupnih prihoda i trokova poslovanja. Mogua su i dodatna umanjenja, na primer za za izvrene investicije, ubrzanu amortizaciju i slino. Stopa je uvek proporcionalna. U Srbiji je 2004-2006. godine 10%. Porez na promet, je monofazni porez koji se naplauje u maloprodaji. I dalje postoji u SAD. Porez na dodatu vrednost je porez na promet koji se naplauje u svakoj fazi prometa. Ideja je da se uzajamnom kontrolom platilac poreza, a u sopstvenom interesu, smanji stepen izbegavanja plaanja poreza. Prvi put je primenjen u Francuskoj, danas ga koristi velika veina zemalja u svetu. Srbija ga je uvela 1. januara 2005. godine.

8

Akciza dodatan i visok porez na promet koji se obino naplauje na robu sa niskom elastinou tranje, kao to su alkohol, duvan, kafa, nafta i i naftni derivati. Porez na imovinu porez kojim se obino obuhvataju nepokretna imovina i, ponekad,vrednosni papiri. Obino pripada lokalnim vlastima. Porez na naslee. Ideja sa ovim porezom je da se makar povremeno, u trenutku smrti vlasnika, oporezuje ukupan kapital pojedinaca ili porodice. U Srbiji su nasledstva najbilih roaka izuzeta od poreza. Porez na kapitalne dobitke porez koji se plaa u trenutku prodaje neke imovine (nekretnine, vrednosni papiri itd) na njenu uveanu vrednost od trenutka nabavke.3

3. Ekonomski poreski principiEknomski poreski principi treba da obezbede da poreski sistem bude u funkciji ostvarenje ekonomskih i drutvenih ciljeva. Poreski principi predstavljaju orijentire koje treba da zadovoljava poreski sistem u celini, a ne svaki pojedinani porez. Neki principi su meusobno konkurentni tako da je neophodno traiti trade off izmeu njih (npr. ekonomska efikasnost i pravdenost). Svaki poreski sistem se mora oslanjati na odreene poreske principe. Poreski pincipi treba da omogue ispunjavanje odreenih ciljeva poreske politike koji se u datom trenutku postavljaju. Poreski principi vae za poreski sistem u celini, a ne i za svaki pojedinani poreski oblik u tom sistemu.

3.1 Klasifikacija poreskih principa Finansijski principi 3

izdanost poreza elastinost poreza efikasnost oporezivanja umerenost poreskog optereenja

Ekonomski principi

http://sr.wikipedia.org/srel/%D0%9%D1%8%D1%9F%D0%B5%D1%2#searchInput (datum pristupa:05.05.2009)

9

izbor poreskog izvora fleksibilnost stabilnost poreskog sistema i identitet poreskog destinara i nosioca poreskog tereta optost oporezivanja i ravnomernost oprezivanja zakonitost poreza minimizacija administrativnih trokova minimizacija trokova plaanja poreza

Socijalno-politiki principi

Pravno-administarativni principi

Finansijski poreski principi Elastinost poreza: porezi treba da se to bre i potpunije prilagoavaju visini javnih rashoda. Princip je opravdan samo ako su rashodi uskladu sa ekonomskim mogunostima zemlje. Elastinost poreza moe biti legalna (pravna) i ostvaruje se promenama poreskih stopa ekonomska: Kretanje poreskih prihoda automatski da prati kretanje BDP Postie se adekvatnim izborom poreskih osnovica i poreskih stopa 4

4. Struktura poreskih sistema u lanicama EUStruktura poreskih sistema zemalja lanica EU meusobno se znaajno razlikuje. Naroito su znaajne razlike izmeu starih i novih lanica EU. U starim lnicama EU u proseku najznaanijii porezi su: 4

Doprinosi za socijalno osiguranje (oko 28%) Porezi na dohodak (oko 25 %)

http://www.mfin.sr.gov.yu/html/modules.php?op=modload&name=Subjects&file=index&req=viewpage&pageid=19

(datum pristupa: 19.05.2009)

10

PDV (oko 19%) Posebni porezi na potronju akcize (oko 10%) Porez na dobit (oko 9%)

Zakljuak je da u zemljama - starim lanicama EU dominiraju neposredni porezi (ukljuujui i doprinose) u odnosu na posredne (PDV i akcize), priblino u odnosu 2:1. U novim lanicama EU posredni porezi su znaajniji u odnosu na neposredne. Odnos izmeu neposrednih i posrednih poreza u 12 novih lanica EU iznosi 1,35:1, a u Srbiji 1,15:1. Vei znaaj posrednih poreza u zemljama u tranziciji u skladu je sa davanjem pred...