Porez na dobit preduzeća - seminarski Porez na dobit preduzeća

  • Published on
    08-Feb-2016

  • View
    71

  • Download
    0

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Porez na dobit preduzea - seminarskiPorez na dobit preduzea

Transcript

<p>Porez na dobit preduzea - seminarskiPorez na dobit preduzeaVid oporezivanja prihoda jeste oporezivanje dobiti korporacija (drutava kapitala).Elementi sistema poreza na dobit korporacijaa) Poreski obveznikPostoje dve osnovne grupe trgovakih drutava:1) drutva lica i2) drutva kapitala.U drutvima lica, zbog naglaenih personalnih svojstava, postoji neograniena odgovornost lanova za obaveze tog drutva, dobit se raspodeljuje saglasno ueu svakoga od lanova, pripisuje se njegovim drugim prihodima i oporezuje porezom na dohodak gradjana. Znai, drutva lica su obveznici poreza na dohodak gradjana.U drutvima kapitala je potisnut lini element, te pravo na podelu dobitka odnosno obaveza snoenja gubitka postoji samo do visine uloga. U drutvima kapitala, koja imaju status pravnog lica, ekonomska snaga je nezavisna od ekonomske snage njenih lanova, pa se zato oporezuje posebnim porezom - porezom na dobit preduzea. Praktino, obveznik poreza na dobit preduzea je drutvo kapitala (korporacija) koje obuhvata:1) deoniko drutvo,2) drutvo sa ogranienom odgovornou i3) komanditno drutvo na deonice.Drugi bitan elemenat za definisanje obveznika na dobit preduzea jeste rasprostiranje poreske obaveze. I ovde se susreemo sa potrebom da se definiu odluujue injenice koje predivdja medjunarodno poresko pravo kod utvrdjivanja poreske jurisdikcije odredjene drave. Zapravo, radi se o utvrdjivanju dve odluujue injenice:1) rezidentstva i2) izvora dohotka.Rezident se moe utvrditi na osnovu mesta registracije, odnosno na osnovu mesta iz koga se obavlja efektivna kontrola i uprava korporacije, poreskog obveznika. Ovu injenicu za odredjivanje svojstva rezidenta koristi najvei broj zemalja. Medjutim, preduzea ne rezidentuje takodje obveznik ovoga poreza, ali samo za onaj deo dobiti koji ostvari u zemlji u kojoj ima svojstvo nerezidenta.b) Koncepti oporezivanja dobiti preduzeaUprimeni su praktino dva mogua koncepta oporezivanja dobiti preduzea:1) klasini (apsolutni) sistem i2) sistem poreske integracije.U klasinom sistemu oporezivanja dobiti preduzea nije ostvarena integracija (veza) sa oporezivanjem dohotka gradjana, pa se dividende (kao deo raspodeljene dobiti) dvostruko, u punom iznosu, oporezuju jednom kao deo dobiti korporacije porezom na dobit korporacije i drugi put, kada se nadju u rukama akcionara (prihod od kapitala), porezom na dohodak gradjana. Nerasporedjeni deo dobiti korporacije se oporezuje samo porezom na dobit preduzea. Ovaj klasini koncept oporezivanja dobiti preduzea radja sistem dvostrukog ekonomskog oporezivanja. Prema tome, dvostruko ekonomsko oporezivanje postoji kada se istovremeno uvodi isti ili istovrsni porez na isti poreski objekt, pri emu poreski obveznici nisu u pravnom smislu ista lica, ali u ekonomskom smislu jesu, ili su bar povezana.Klasini sistem oporezivanja dobiti je u primeni u jednom relativno malom broju savremenih drava.Za savremene poreske sisteme je uobiajenija primena koncepta poreske integracije. Dosta je razloga alokativne i redistribitivne prirode posebno koji govore u prilog prihvatanja i primenjivanja metoda poreske integracije. Mehanizmi poreske integracije podrazumevaju skup mera koje se preduzimaju na nivou preduzea ili na nivou akcionara, kako bi se smanjilo ili otklonilo dvostruko ekonomsko oporezivanje.Na nivou preduzea se mogu preduzeti dvojake mere radi eliminisanja (umanjenja) dvostrukog ekonomskog oporezivanja i to:1) sistem odbijanja dividendi i2) sistem dvojnih stopa.Sistem odbijanja dividendi, kao jedan od metoda eliminisanja dvostrukog oporezivanja na nivou preduzea, je u primeni samo na Islandu. Preduzee ima pravo da prilikom utvrdjivanja oporezive dobiti odbije isplaene dividende. Iznos dobiti koji ostaje po isplati dividendi se oporezuje porezom na dobit.Sistem dvojnih stopa (sistem "split rate") je takodje u primeni samo u jednoj zemlji, u Nemakoj, i to u kombinaciji sa sistemom pune imputacije (sistemom koji se realizije na nivou akcionara). Raspodeljena dobit se oporezuje niom poreskom stopom, a dobit koja se akumulie se oporezuje viom poreskom stopom. Jasno je, da je korporacija (akcionari) zainteresovana da to vie ostvarene dobiti raspodeli u vidu dividendi kako bi profit izloila niem poreskom optereenju. Osnovne mane ovog sistema su u njegovoj sloenosti ali i u mogunosti da filijale inostranih kompanija izbegnu primenu viih poreskih stopa ukoliko bi u zemlji u kojoj obavljaju poslovnu aktivnost, najpre ceo iznos profita raspodele akcionarima, ime bi se on podvrgao nioj poreskoj stopi, a zatim ga repatrirale u inostranstvo, gde se dobit moe reinvestirati.Na nivou akcionara postoje takodje dve varijante poreske integracije:1) sistem imputacije ( puna ili delimina) i2) sistem delimine olakice za akcionare.Sistem imputacije se realizuje u tri faze. U prvoj fazi se, na nivou preduzea, uvodi porez na ukupnu dobit preduzea. U drugoj fazi, koja se sprovodi na nivou akcionara, prihodi od dividendi se ukljuuju u dohodak koji podlee oporezivanju po zakonu o porezu na dohodak gradjana. Naime, akcionar je u obavezi da porez na dobit preduzea u celini (puna imputacija tj. puno pripisivanje), odnosno u odredjenom procentu (delimina imputacija) imputira na primljene dividende i da zatim tako dobijene bruto dividende ukljui u svoj oporezivi dohodak. U treoj fazi, akcionar primenom progresivnih stopa utvrdjuje svoj porez na dohodak gradjana. On istovremeno dobija poreski kredit na ime poreza na dobit preduzea, koji je prethodno imputirao (pripisao) na svoje neto primljene dividende. Pri tome se polazi od pretpostavke da je deo poreza koji je naplaen na nivou preduzea, u sutini, naplaen po odbitku na raun akcionara. Zbog toga poreski kredit najee odgovara delu poreza na dobit preduzea.Drugi sistem poreske integracije na nivou akcionara jeste sistem delimine olakice za akcionare i on je danas u upotrebi u Austriji, Kanadi, Portugalu, Spaniji,Danskoj i Japanu. Ukupna dobit se oporezuje kako je to predvidjeno zakonom, a zatim se akcionarima prua poreska olakica. Akcionaru je pruena mogunost da primljene dividende ukljui u poresku osnovicu poreza na dohodak gradjana u procentu koji je manji od 100%. Ovaj metod je dosta jednostavan za primenu, ali unosi odredjene socijalno-politike distorzije. Osim toga, teko je odrediti iznos umanjenja odnosno olakice.</p> <p>IZVOD IZ ZAKONA O POREZU NA DOBIT PREDUZEA</p> <p>PORESKI OBVEZNIKVrste poreskih obveznikalan 1Poreski obveznik poreza na dobit preduzea (u daljem tekstu: poreski obveznik) jepreduzee organizovano u jednom od sledeih oblika:1) akcionarsko drutvo;2) drutvo sa ogranienom odgovornou;3) ortako drutvo;4) komanditno drutvo;5) drutveno preduzee;6) javno preduzee.Poreski obveznik je i zadruga koja ostvaruje prihode prodajom proizvoda na tritu ilivrenjem usluga uz naknadu.Poreski obveznik je, u skladu sa zakonom, i drugo pravno lice koje nije organizovano usmislu st. 1. i 2. ovog lana, ako ostvaruje prihode prodajom proizvoda na tritu ilivrenjem usluga uz naknadu.Rezidenti i nerezidentilan 2Poreski obveznik iz lana 1. ovog zakona je rezident Republike Srbije (u daljem tekstu:rezidentni obveznik) koji podlee oporezivanju dobiti koju ostvari na teritoriji RepublikeSrbije (u daljem tekstu: Republika) i izvan nje.Rezidentni obveznik je, u smislu ovog zakona, pravno lice koje je osnovano ili imasedite stvarne uprave i kontrole na teritoriji Republike.lan 3Nerezident Republike (u daljem tekstu: nerezidentni obveznik) podlee oporezivanjudobiti koju ostvari poslovanjem preko stalne poslovne jedinice koja se nalazi na teritorijiRepublike.Nerezidentni obveznik je, u smislu ovog zakona, pravno lice koje je osnovano i imasedite stvarne uprave i kontrole van teritorije Republike.lan 4Stalna poslovna jedinica je svako stalno mesto poslovanja preko kojeg nerezidentniobveznik obavlja delatnost, a naroito:1. ogranak;2. pogon;3. predstavnitvo;4. mesto proizvodnje, fabrika ili radionica;5. rudnik, kamenolom ili drugo mesto eksploatacije prirodnog bogatstva.Stalnu poslovnu jedinicu ine i stalno ili pokretno gradilite, graevinski ili montaniradovi, ako traju due od est meseci, i to:a) jedna od vie izgradnji ili montaa koje se uporedno obavljaju, ilib) nekoliko izgradnji ili montaa koje se obavljaju bez prekida jedna za drugom.Ako lice, zastupajui nerezidentnog obveznika, ima i vri ovlaenje da zakljuujeugovore u ime tog obveznika, smatra se da nerezidentni obveznik ima stalnu poslovnujedinicu u pogledu poslova koje zastupnik vri u ime obveznika.Ne postoji stalna poslovna jedinica ako nerezidentni obveznik obavlja delatnost prekokomisionara, brokera ili bilo kog drugog lica koje, u okviru vlastite delatnosti, posluje usvoje ime, a za raun obveznika.Stalnu poslovnu jedinicu ne ini ni:1. dranje zaliha robe ili materijala koji pripadaju nerezidentnom obvezniku iskljuivo usvrhu skladitenja, prikazivanja ili isporuke, kao ni korienje prostorija iskljuivo za tonamenjenih;2. dranje zaliha robe ili materijala koji pripadaju nerezidentnom obvezniku iskljuivo usvrhu prerade u drugom preduzeu ili od strane preduzetnika;3. dranje stalnog mesta poslovanja iskljuivo u svrhu nabavljanja robe ili prikupljanjainformacija za potrebe nerezidentnog obveznika, kao ni u svrhu obavljanja bilo kojedruge aktivnosti pripremnog ili pomonog karaktera za potrebe nerezidentnog obveznika.lan 5Nerezidentni obveznik vodi u stalnoj poslovnoj jedinici evidenciju kojom se obuhvatajusvi podaci o prihodima i rashodima, kao i drugi podaci za utvrivanje dobiti koju tajedinica ostvaruje poslovanjem na teritoriji Republike.Nain voenja evidencije iz stava 1. ovog lana propisuje ministar finansija.</p> <p>c)Poreska osnovicaOstvarena dobit predstavlja osnovicu poreza na dobit preduzea i ista se utvrdjuje u poreskom bilansu. Poreski bilans ima za cilj da za poreske svrhe izvri, na osnovu normi iskazanih u poreskim propisima, korekciju dobiti iskazanu u bilansu uspeha korporacije. Korekcije se vre kako na strani prihoda, tako i na strani rashoda.Korekcije prihodakoje se vre u poreskom bilansu imaju najpre za cilj da izvre proveru cena koje su koriene u izvetajnom bilansu. Namera je da se iskljui primena tzv. cena izmedju povezanih lica. Druga korekcija koja se vri na strani prihoda se odnosi na iskazivanje zaliha, budui da se priznaju samo one koje se odnose na posmatrani period.Mnogo su znaajnije i obimnije korekcije rashoda. Za potrebe izvetajnog bi-lansa, trokovi poslovanja se mogu iskazivati korisenjem razliitih metoda utvrdjivanja cena (metode FIFO, LIFO, planske i prosene cene), ali za svrhe oporezivanja priznaje se samo obraun po prosenim cenama. Druga korekcija na strani rashoda se odnosi na izraunavanje amortizacije. Za obraun oporezive dobiti se mogu koristiti svi poznati metodi amortizacije, osim progresivne, ali je obavezna stalnost primene na poetku odabrane metode amortizacije do konanog amortizovanja vrednosti pojedinanog sredstva ili grupe sredstava.Poreska osnovica iz redovnog poslovanja se, takodje, koriguje za evetualno postojee kapitalne gubitke odnosno dobitke. Dodavanjem dobitka (oduzimanjem gubitka) poreska osnovica se poveava (smanjuje). Konano, poreski propisi dozvoljavaju da se poreska osnovica moe korigovati (umanjiti) za iznos poslovnih gubitaka iz tekue ili neke prethodne godine. Prenoenje gubitaka iz redovnog poslovanja je inae mogue i unapred i unazad.</p> <p>IZVOD IZ ZAKONA O POREZU NA DOBIT PREDUZEA</p> <p>PORESKA OSNOVICAOporeziva dobitlan 6Osnovica poreza na dobit preduzea je oporeziva dobit.Oporeziva dobit utvruje se u poreskom bilansu usklaivanjem dobiti obveznika iskazaneu bilansu uspeha, koji je sainjen u skladu sa meunarodnim raunovodstvenimstandardima (u daljem tekstu: MRS) i propisima kojima se ureuje raunovodstvo, nanain utvren ovim zakonom.Usklaivanje rashodalan 7Za utvrivanje oporezive dobiti priznaju se rashodi u iznosima utvrenim bilansomuspeha, u skladu sa MRS i propisima kojima se ureuje raunovodstvo, osim rashoda zakoje je ovim zakonom propisan drugi nain utvrivanja.lan 7aNa teret rashoda ne priznaju se:1) trokovi koji se ne mogu dokumentovati;2) ispravke vrednosti pojedinanih potraivanja od lica kojima se istovremeno duguje;3) pokloni i prilozi dati politikim organizacijama;4) pokloni i drugi rashodi propagande koji nisu dokumentovani ili je primalac povezanolice u smislu lana 59. ovog zakona;5) kamate zbog neblagovremeno plaenih poreza, doprinosa i drugih javnih dabina;6) novane kazne i penali;7) primanja zaposlenih ili drugih lica po osnovu udela u dobiti;8) trokovi koji nisu nastali u svrhu obavljanja poslovne delatnosti, ako ovim zakonomnije drukije ureeno.lan 8Trokovi materijala i nabavna vrednost prodate robe priznaju se u iznosima obraunatimprimenom metode prosene cene ili FIFO metode.U pogledu nabavne cene materijala i vrednosti robe nabavljenih od povezanih licaprimenjuju se odredbe lana 61. ovog zakona.lan 9Trokovi zarada, odnosno plata, priznaju se u iznosu obraunatom na teret poslovnihrashoda.lan 9aObraunate a neisplaene otpremnine i novane naknade zaposlenom po osnovu odlaskau penziju ili prestanka radnog odnosa po drugom osnovu, ne priznaju se kao rashod uporeskom bilansu.lan 10Amortizacija stalnih sredstava priznaje se kao rashod u iznosu i na nain utvren ovimzakonom.Stalna sredstva iz stava 1. ovog lana obuhvataju materijalna sredstva iji je vek trajanjadui od jedne godine i ija je pojedinana nabavna cena u vreme nabavke vea odprosene bruto zarade po zaposlenom u Republici, prema poslednjem objavljenompodatku republikog organa nadlenog za poslove statistike, kao i nematerijalna sredstva.Sredstva iz stava 2. ovog lana razvrstavaju se u pet grupa sa sledeim amortizacionimstopama:1) I grupa 2,5%;2) II grupa 10%;3) III grupa 15%;4) IV grupa 20%;5) V grupa 30%.Amortizacija za stalna sredstva razvrstana u I grupu utvruje se primenomproporcionalne metode, na osnovicu koju ini nabavna vrednost sredstva, za svako stalnosredstvo posebno.Amortizacija za stalna sredstva razvrstana u grupe II-V utvruje se primenom degresivnemetode na vrednost sredstava razvrstanih po grupama.Osnovicu za amortizaciju iz stava 5. ovog lana u prvoj godini ini nabavna vrednost, a unarednim periodima neotpisana vrednost.Stalna sredstva razvrstana u I grupu jesu nepokretnosti.Ministar finansija blie ureuje nain razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i nainutvrivanja amortizacije.lan 15Izdaci za zdravstvene, kulturne, obrazovne, naune, humanitarne, verske, zatituovekove sredine i sportske namene, priznaju se kao rashod u iznosu najvie do 3,5% odukupnog prihoda.Izdaci za humanitarne namene priznaju se samo ako su izvreni preko humanitarnihorganizacija registrovanih za te namene.Izdaci za ulaganja u oblasti kulture priznaju se kao rashod u iznosu najvie do 1,5% odukupnog prihoda.lanarine komorama, savezima i udruenjima priznaju se kao rashod u poreskom bilansunajvie do 0,1% ukupnog prihoda.lanarine ija je visina propisana zakonom priznaju se kao rashod u iznosu koji jepropisan zakonom.Izdaci za reklamu, propagandu i reprezentaciju priznaju se kao rashod u iznosu do 3% odukupnog prihoda.Kao rashodi propagande u poreskom...</p>