Porez Na Dodatu Vrednost

  • Published on
    14-Jul-2015

  • View
    368

  • Download
    0

Embed Size (px)

Transcript

SADR AJ: 1 2 3 4 Uvod ........................................................................................................................ 2 Karakteristike ......................................................................................................... 2 Kritike ...................................................................................................................... 2 Porez na dodatu vrednost (PDV) u drugim zemljama ......................................... 34.1 4.2 4.3 PDV u Evropskoj Uniji .............................................................................................. 3 PDV u Sjedinjenim Ameri kim Dr avama................................................................ 3 PDV u Bosni i Hercegovini ....................................................................................... 3

5 6 7 8

Porez na dodatu vrednost u Republici Srbiji ....................................................... 6 Porez na dodatu vrednost u Gra evini ................................................................ 7 ZAKLJU AK ......................................................................................................... 26 LITERATURA ........................................................................................................ 28

1 UvodPorez na dodatu vrednost (PDV) je najrasprostranjeniji sistem oporezivanja prometa roba (dobara) i usluga u svetu. Primenjuje se u preko 120 dr ava sveta, a u nekim od njih se javlja i pod druga ijim nazivima - Ujedinjeno Kraljevstvo, Kanada, Novi Zeland i Singapur imaju tzv. goods and services tax (GST) (porez na dobra i usluge), dok je u Japanu poznat kao porez na konzumiranje. Porez na dodatu vrednost je indirektni porez, to zna i da se ne prikuplja direktno od lica koje je porezni obveznik, ve od lica koja se smatraju krajnjim potro a ima. S obzirom da je PDV zami ljen kao porez na konzumiranje, izvoz (koji se, po definiciji, konzumira vani) nije predmet oporezivanja. PDV je izumeo francuski ekonomista Maurice Laur (Moris Lore) 1954. godine. On je bio direktor francuske poreske slu be koja je 10. aprila 1954. uvela taxe sur la valeur ajoute (TVA). Ovaj porez je isprva uveden kao optere enje za velike kompanije, ali je vremenom njegovo delovanje pro ireno na sve oblasti poslovanja. U Francuskoj je PDV najzna ajniji izvor javnog finansiranja i procenjuje se da donosi oko 45% prihoda.

2 KarakteristikeZa njega treba re i da je neto svefazni porez. Svefazni jer se obra unava u svakoj fazi prometa dobara i usluga podlo nih oporezivanju, a neto, jer se ne obra unava na ukupnu prodajnu vrednost u svakoj od faza, ve samo na dodatu vrednost, nastalu u konkretnoj fazi. On u velikoj meri onemogu ava razli ite oblike prevara, ali je i meta brojnih kritika zbog toga to je to regresivni porez. Sistem poreza na dodatu vrednost dr avi omogu ava ve e javne prihode, naro ito u zemljama koje su u klasi nim sistemima imale mnogo problema sa prikupljanjem poreza. Mnogo je manja mogu nost razli itih utaja, mada se na razvijenijim tr i tima svi ovi efekti pomalo gube zbog mnogo irih mogu nosti za malverzacije. Kako je izvoz oslobo en pla anja PDV-a, to je oblast za koju se najve i broj utaja i ve e.1

3 KritikeOsnovna kritika je vezana za injenicu da stvarni teret oporezivanja snose krajnji potro a i. Naro ito su time pogo eni siroma niji slojevi dru tva. Iz tog razloga su u mnogim dr avama uvedene umanjene stope poreza na dodatu vrednost, negde ak i nulta stopa. Tim, ni im stopama su uglavnom obuhva ene osnovne namirnice, lekovi, knjige, ortopedska pomagala i sli no.2

1 2

Dejan Popovi , Poresko pravo, Pravni fakultet i Slu beni glasnik, Beograd 2008. Milena Rakovi , Finansije i finansijsko pravo, Banja Luka, Pravni fakultet, 2005.

2

4 Porez na dodatu vrednost (PDV) u drugim zemljama4.1 PDV u Evropskoj UnijiPorezni sistem Evropske Unije je ozna en serijom direktiva od kojih je za PDV najzna ajnija esta direktiva. Iako postoje osnovne smernice, neke dr ave su uspele da stvore razli ite stope za odre ene regije i teritorije. Na primer, Kanarska Ostrva, Ceuta i Melilla ( panija), Gibraltar (Velika Britanija), land (Finska) su svi izvan EU sistema poreza na dodatu vrednost. Azurna Ostrva i Madeira (Portugal), pak, imaju ne to ni u stopu nego je to u kontinentalnom delu Portugala. Razli ite stope postoje i unutar nekih drugih dr ava Evropske Unije. Uobi ajena stopa je 15%, ali ponegde postoje i sni ene do 5%, ali i povi ene gde je maksimum 25%. Kona no, iako nije predvi eno estom direktivom, neke dr ave za izvesna dobra i usluge imaju "nultu stopu". Va na napomena je da to nije isto to i osloba anje od poreza na dodatu vrednost. esta direktiva zahteva da odre ena dobra budu oslobo ena od PDV-a. Na primer, po tanske usluge, medicinska njega, osiguranje i bankarske usluge i drugo). Tako e, za odre ene vrste usluga va e specifi na pravila o mestu oporezivanja i, kao i kod nas, neophodno je sagledati propise kako bi se znao njihov status.3

4.2 PDV u Sjedinjenim Ameri kim Dr avamaU Sjedinjenim Ameri kim Dr avama, porez na dodatu vrednost je prisutan samo u dr avi Michigan gde postoji tzv. Single Business Tax. Usvojen je 1975. godine.

4.3 PDV u Bosni i HercegoviniU Bosni i Hercegovini, porez na dodatu vrednost (PDV) se po eo primenjivati 1. januara 2006. godine i to sa samo jednom jedinstvenom stopom od 17%. Koncept delovanja se najbolje mo e videti na primeru. Ukoliko neko preduze e vr i nabavku u iznosu od 10.000 KM, dobavlja e mu obra unati PDV od 17% (tj. 1.700 KM). Dakle, preduze e e platiti 11.700 KM od ega je 1.700 KM tzv. ulazni porez. Kada preduze e ho e dalje da prodaje isto dobro, recimo po ceni od 12.000 KM, ono e tako er obra unati 17% na tu cijenu (2.040 KM). Ukupna cena koju e platiti kupac je 14.040 KM, a dodatnih 2.040 KM je za preduze e tzv. izlazni porez. Ukupan iznos PDV-a koji ide dr avi (u ovom slu aju) je 2.040 KM. Razlika izme u izlaznog i ulaznog poreza od 340 KM je porezna obaveza preduze a prema dr avi, ostatak je obaveza njegovog dobavlja a, ali e im to sve biti nadokna eno jer je kona no optere enje na krajnjem potro a u koji e to platiti kroz cenu. Porezni obveznici su sva zakonom definisana lica koja vr e poslovnu delatnost na teritoriji Bosne i Hercegovine. Zakon o porezu na dodatu vrednost kao uslove isti e da su to sva pravna i fizi ka lica koja imaju godi nji promet od preko 50.000 KM, te poljoprivredna doma instva iji katastarski prihod od poljoprivrednog zemlji ta i3

Gordana Ili -Popov, Poresko pravo Evropske unije, Slu beni glasnik, Beograd 2004.

3

umarstva svih lanova doma instva prelazi 15.000 KM. Ostala lica nisu zakonski obveznici, ali se mogu dobrovoljno prijaviti to bi im u nekim slu ajevima moglo doneti odre ene koristi. Me utim, na njima je samim da sagledaju svoj polo aj i procene da li bi im to bilo povoljno ili ne. Tablica 1. Zemlje Evropske Unije

4

Tablica 2. Druge zemlje

5

5 Porez na dodatu vrednost u Republici SrbijiNajzna ajniji instrument poreskih reformi u Srbiji, porez na dodatu vrednost (PDV), stupio je na snagu 1. Januara 2005. PDV zamenjuje dosada nji porez na promet u iznosu od 20 odsto na svu robu i usluge op tom poreskom stopom od 18 procenata, osim za osnovne namirnice, lekove, knjige i novine za koje e iznositi 8 odsto. Porez se obra unava u svakoj fazi proizvodnje i prodaje.4 Zakon o porezu na dodatu vrednost donela je Skup tina Republike Srbije na svom VI vanrednom zasedanju odr anom 23. jula 2004. godine (Sl. glasnik 84/04). Do sada je doneto petnaest podzakonskih propisa kojima je detaljnije ure ena primena odre enih odredbi zakona, dvanaest Pravilnika i tri Uredbe, i to: Pravilnik o obliku i sadr ini prijave za evidentiranje obveznika PDV, postupku evidentiranja i brisanja iz evidencije i o obliku i sadr ini poreske prijave PDV, objavljen je 19. avgusta 2004. godine. (Sl. glasnik 94/04), sa ijom e se primenom otpo eti 1.januara 2005.godine osim odredaba l.2 i 6 (evidenciona prijava, potvrda o izvr enom evidentiranju za PDV) koje e se primenjivati od dana stupanja na snagu ovog pravilnika. Pravilnik o utvr ivanju opreme i objekata za vr enje delatnosti i o na inu utvr ivanja srazmernog poreskog odbitka i sprovodjenja ispravke odbitka prethodnog poreza za opremu i objekte za vr enje delatnosti objavljen 19. avgusta 2004. godine. (Sl. glasnik 94/04), sa ijom e se primenom otpo eti 1. januara 2005.godine osim odredaba l. 3 (oprema i objekti za vr enje delatnosti) koje e se primenjivati od dana stupanja na snagu ovog pravilnika. Pravilnik o utvr ivanju novoizgra enih gra evinskih objekata i ekonomski deljivih celina u okviru tih objekata iji je prvi prenos prava raspolaganja predmet oporezivanja PDV objavljen 21.09.2004. godine (Sl. glasnik br. 105), sa ijom e se primenom otpo eti 1. januara 2005. godine. Pravilnik o na inu utvr ivanja poreske osnovice za obra unavanje PDV u slu aju prevoza putnika autobusima koji vr i strani obveznik objavljen 21.09.2004. godine (Sl. glasnik br. 105) sa ijom e se primenom otpo eti 1. januara 2005. godine. Pravilnik o odre ivanju slu ajeva u kojima nema obaveze izdavanja ra una i o ra unima kod kojih se mogu izostaviti pojedini podaci objavljen 21.09.2004. godine (Sl. glasnik br.105), sa ijom e se primenom otpo eti 1. januara 2005. godine. Pravilnik o utvr ivanju dobara koja se smatraju umetni kim delima, kolekcionarskim dobrima i antikvitetima objavljen 21.09.2004. godine (Sl. glasnik br.105), sa ijom e se primenom otpo eti 1. januara 2005. godine. Pravilnik o obliku, sadr ini i na inu vo enja evidencije o PDV objavljen 28.09.2004. godine (Sl. glasnik br. 107), sa ijom e se primenom otpo eti 1. januara 2005. godine. Pravilnik o postupku ostvarivanja prava na povra aj PDV i o na inu i postupku refakcije PDV objavljen 28.09.2004. godine (Sl. glasnik br.107), sa ijom e se primenom otpo eti 1. januara 2005. godine. Pravilnik o utvr ivanju dobara i usluga iji se promet oporezuje po posebnoj stopi PDV objavljen 01.10.2004. godine (Sl. glasnik br.108), sa ijom e se primenom otpo eti 1. januara 2005. godine. Pravilnik o utvr ivanju ta se smatra uzimanjem i upotrebom dobara koja su deo poslovne imovine poreskog obveznika, pru anjem usluga i svakim drugim prometom bez naknade i o utvr ivanju uobi ajenih koli ina poslovnih uzoraka i poklona manje4

J. Gor i , M. An elkovi , Javne finansije, fiannsijska prava i ekonomija javnog sektora, Proinkom, Beograd, 2005, str 564

6

vrednosti, objavljen 18.10.2004. godine (Sl. glasnik br.114), sa ijom e se primenom otpo eti 1. januara 2005. godine. Pravilnik o na inu ostvarivanja prava na odbitak poreza na promet kao prethodnog poreza kod PDV, objavljen 19.11.2004. godine (Sl. glasnik 124), sa ijom e se primenom otpo eti 1.januara 2005. godine. Pravilnik o na inu i postupku ostvarivanja poreskih oslobo enja kod PDV sa pravom i bez prava na odbitak prethodnog poreza, objavljen 19.11.2004. godine (Sl. glasnik 124), sa ijom e se primenom otpo eti 1.januara 2005. godine. Uredba o koli ini rashoda (kalo, rastur, kvar i lom) na koji se ne pla a porez na dodatu vrednost, objavljen 19.11.2004. godine (Sl. glasnik 124), sa ijom e se primenom otpo eti 1.januara 2005. godine. Uredba o izvr avanju Zakona o porezu na dodatu vrednost na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija za vreme va enja rezolucije saveta bezbednosti OUN broj 1244, objavljen 19.11.2004. godine (Sl. glasnik 124), sa ijom e se primenom otpo eti 1.januara 2005. godine. Uredba o kriterijumima na osnovu kojih se utvr uje ta se, u smislu Zakona o porezu na dodatu vrednos, smatra prete nim prometom dobara u inostranstvu, objavljen 19.11.2004. godine (Sl. glasnik 124), sa ijom e se primenom otpo eti 1.januara 2005. godine.5 Poreski obveznici ra unaju i pla aju porez za iznos koji se dodaje u trenutku razmene, i to je razlog to se zove porez na dodatu vrednost i predstavlja vi e od poreza na promet. To je novi oblik oporezivanja, ali ne u smislu novih i dodatnih poreskih optere enja, nego u smislu oblika oporezivanja koji zamenjuje porez na promet.6

6 Porez na dodatu vrednost u Gra eviniSredinom 2007 godine izvr ene su zna ajne izmene Zakona o porezu na dodatu vrednost (Slu beni glasnik RS, br. 84/04, 86/04, 61/05 i 61/07) i podzakonskih propisa koje se u znatnoj meri odnose na promet dobara i usluga u gra evinarstvu. Tako e, od strane nadle nih organa data su nova mi ljenja i obja njenja u vezi sa primenom propisa o PDV u gra evinarstvu i nova uputstva i obja njenja. Pravilna primena poreskih propisa vrlo je bitna za poslovanje preduze a i preduzetnika koji obavljaju gra evinsku delatnost, pogotovu to se na promet dobara i usluga u gra evinarstvu primenjuje vi e poreskih propisa i vi e razli itih vrsta poreza za koje je dosta slo eno utvrditi poresku osnovicu, pravo na povra aj poreza ili poresko osloba anje. Promet dobara i usluga u gra evinarstvu karakteri u zna ajne specifi nosti u odnosu na druge privredne delatnosti. Pre svega, to su du ina proizvodnog procesa koji esto traje i vi e godina, ve i broj u esnika u procesu proizvodnje i finansiranju izgradnje gra evinskih objekata (koji me usobne odnose ure uju zaklju ivanjem posebnih ugovora, kao to su ugovori o zajedni koj izgradnji, ugovori o sufinansiranju izgradnje, ugovori sa elementima zajedni ke izgradnje i sufinansiranja izgradnje i ugovori o zajedni kom ulaganju na izgradnji objekata), razmena dobara i usluga putem koje se vr i me usobno izmirenje potra ivanja i obaveza koje nastaju u vezi sa izgradnjom i finansiranjem izgradnje gra evinskih objekata i pru anje usluga bez naknade koje nastaju izvr enjem ugovora o sufinansiranju i zajedni kom ulaganju radi izgradnje objekata. Takvi poslovni odnosi koji5 6

Milena Rakovi , Finansije i finansijsko pravo, Banja Luka, Pravni fakultet, 2005. Komentar Nata e Kova evi , zamenik direktora Poreske uprave za SETimes.com

7

se uspostavljaju zaklju ivanjem posebnih ugovora o izgradnji i finansiranju izgradnje gra evinskih objekata, pri izvr avanju ugovornih obaveza dovode do nastanka razli itih vrsta prometa dobara i usluga koji podle u obavezi PDV u skladu sa odredbama Zakona o porezu na dodatu vrednost i obavezi poreza na prenos apsolutnih prava u skladu sa Zakonom o porezima na imovinu (Slu beni glasnik RS, br. 26/01, . . . i 61/07). Zbog tih specifi nosti u praksi se javljaju problemi pravilnog utvr ivanja prometa dobara i usluga u gra evinskoj delatnosti. Za ovaj seminarski autor je spremio set pitanja na koje je dobio odgovor, a ti e se oko poreza na dodatu vrednost u oblasti gradjevinarstva: 1. Pitanje: Da li gra evinsko preduze e koje je primilo avanse za stanove do 31.12.2004. godine, koji e se graditi u 2005. godini, mo e koristiti odredbe lana 62. stav 2. Zakona (tj. mo e da umanji poresku obavezu po osnovu PDV za isporu ena dobra i usluge u poreskom periodu, za iznos pla enog poreza na promet) i za iznos poreza sadr anog u tim avansima (za koje do 31. 12. nije bilo obaveze pla anja poreza) umanjiti PDV? Odgo...

Recommended

View more >