pravilnik o refraktometrima koji se koriste u prometu roba i ?· Refraktometri imaju ure đaj koji obezbe…

  • Published on
    02-Apr-2019

  • View
    212

  • Download
    0

Embed Size (px)

Transcript

<p> Preuzeto iz elektronske pravne baze Paragraf Lex </p> <p>PRAVILNIK </p> <p>O REFRAKTOMETRIMA KOJI SE KORISTE U PROMETU ROBA I USLUGA </p> <p>("Sl. glasnik RS", br. 65/2015) </p> <p>Predmet </p> <p>lan 1 </p> <p>Ovim pravilnikom propisuju se zahtevi za rune, Abbe i automatske refraktometre koji se koriste u </p> <p>prometu roba i usluga (u daljem tekstu: refraktometri), oznaavanje refraktometara, nain utvrivanja </p> <p>ispunjenosti zahteva za refraktometre, nain ispitivanja tipa refraktometara, metode merenja, kao i nain i </p> <p>uslovi overavanja refraktometara. </p> <p>Primena </p> <p>lan 2 </p> <p>Ovaj pravilnik primenjuje se na refraktometre koji mere i prikazuju indeks prelamanja i maseni sadraj </p> <p>eera u tenom rastvoru (vodenom rastvoru eera ili iri), ukoliko su refraktometri snabdeveni </p> <p>odgovarajuim skalama. </p> <p>Znaenje pojedinih izraza </p> <p>lan 3 </p> <p>Pojedini izrazi koji se upotrebljavaju u ovom pravilniku imaju sledee znaenje: </p> <p>1) refraktometar je merilo koje meri i prikazuje indeks prelamanja ili maseni sadraj eera u tenom </p> <p>rastvoru unutar navedenih granica greke; </p> <p>2) runi i Abbe refraktometar je reftarktometar kod koga se teni uzorak nanosi na mernu povrinu, a </p> <p>pokazivanje se oitava na skali refraktometra; </p> <p>3) automatski refraktometar je refraktometar kojim se meri i prikazuje indeks prelamanja svetlosti rastvora </p> <p>eera ili prirodne ire pre fermentacije koja se zasniva na pojavi totalne refleksije svetlosti; </p> <p>4) indeks prelamanja svetlosti homogene supstance definisan je odnosom brzine svetlosti u vazduhu i </p> <p>brzine svetlosti u toj supstanci; </p> <p>5) maseni sadraj eera je odnos mase eera u vodenom rastvoru, odnosno iri i mase tog rastvora koji </p> <p>ima isti indeks prelamanja svetlosti odreene talasne duine; </p> <p>6) greka merenja je izmerena vrednost indeksa prelamanja ili masenog sadraja eera koju prikazuje </p> <p>refraktometar, umanjena za referentnu vrednost merene veliine; </p> <p>7) najvea dozvoljena greka (u daljem tekstu: NDG) je ekstremna vrednost greke merenja, u odnosu na </p> <p>poznatu referentnu vrednost indeksa prelamanja ili masenog sadraja eera u vodenom rastvoru, </p> <p>propisana ovim pravilnikom; </p> <p>8) referentna temperatura refraktometra je temperatura merne povrine refraktometra i uzorka. Referentna </p> <p>temperatura iznosi 20 C; </p> <p>9) vodeni rastvor eera je svee pripremljen referentni rastvor saharoze. </p> <p>Drugi izrazi koji se upotrebljavaju u ovom pravilniku, a nisu definisani u stavu 1. ovog lana, imaju </p> <p>znaenje definisano zakonima kojima se ureuju metrologija i standardizacija. </p> <p>Zahtevi </p> <p>lan 4 </p> <p>Zahtevi za refraktometre dati su u Prilogu 1 - Zahtevi, koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini njegov </p> <p>sastavni deo. </p> <p>Rezultat merenja </p> <p>lan 5 </p> <p>Rezultat merenja refraktometrom izraava se u procentima (%) i indeksu prelamanja (nD). </p> <p>lan 6 </p> <p>Kod automatskih refraktometara rezultat merenja moe biti odtampan i/ili sauvan u memoriji </p> <p>refraktometra. </p> <p>Maseni sadraj eera u vodenom rastvoru eera izraava se u procentima, a jednak je broju grama </p> <p>eera u 100 g rastvora. </p> <p>U vidnom polju refraktometra nalaze se najvie dve skale meusobno jasno razmaknute ili odvojene </p> <p>neprekidnom linijom razdvajanja. Ukoliko su refraktometri snabdeveni odgovarajuim skalama, koriste se </p> <p>za odreivanje masenog sadraja eera u tenom rastvoru: </p> <p>WB = 100 m1/m2 </p> <p>gde je: </p> <p>- m1 masa eera u tenom rastvoru, </p> <p>- m2 masa rastvora, </p> <p>pod uslovom da su mase m1 i m2 izraene u istim jedinicama mase. </p> <p>Skale su graduisane u jedinicama - indeksa prelamanja ili masenog sadraja eera. </p> <p>Na skali sa masenim sadrajem eera u vodenom rastvoru nalazi se na jasan i vidljiv nain naneta </p> <p>oznaka "%". </p> <p>Rezultati merenja izraavaju se kao vrednost: </p> <p>1) indeksa prelamanja ire ili vodenog rastvora eera; </p> <p>2) masenog sadraja eera u iri ili vodenom rastvoru eera; </p> <p>3) koncentracije eera u iri ili vodenom rastvoru eera; </p> <p>4) veliine koja je u direktnom odnosu sa nekom od navedenih veliina (npr. stepenima Eksla (Oechsle), </p> <p>Baboa (Babo)). </p> <p>Tehnika dokumentacija i pratea oprema </p> <p>lan 7 </p> <p>Proizvoa refraktometra sainjava tehniku dokumentaciju koja omoguava ocenjivanje usaglaenosti </p> <p>refraktometra sa zahtevima iz lana 4. ovog pravilnika. Tehnika dokumentacija prati svaki pojedinani </p> <p>refraktometar i tampana je na srpskom jeziku. </p> <p>Tehnika dokumentacija sadri naroito: </p> <p>1) opis opteg principa merenja refraktometra; </p> <p>2) uputstvo za upotrebu refraktometra; </p> <p>3) najnie i najvie temperature skladitenja, kao i druge relevantne mehanike i elektromagnetne uslove </p> <p>sredine; </p> <p>4) radne uslove; </p> <p>5) verziju softvera etilometra (za automatske refraktometre); </p> <p>6) uslove za bezbedan i siguran rad. </p> <p>lan 8 </p> <p>Runi refraktometri su snabdeveni termometrom koji meri temperaturu ambijenta. </p> <p>Abbe refraktometri se povezuju na cirkulacioni termostat da bi se obezbedilo termostatiranje merne </p> <p>prizme i uzorka. </p> <p>Automatski refraktometri imaju ugraenu automatsku temperaturnu kompenzaciju, kojom preraunavaju </p> <p>trenutnu vrednost temperature uzorka na vrednost referentne temperature. </p> <p>Refraktometri imaju ureaj koji obezbeuje da pokazivanja instrumenta odgovaraju mernim vrednostima </p> <p>na temperaturi 20C. Temperatura se izraava u stepenima Celzijusa (C). Takav ureaj za temperaturnu </p> <p>kompenzaciju signalizira uvek kad radna temperatura pree opseg kompenzacije. </p> <p>Radna temperatura refraktometra treba da bude u granicama od +10C do +30C. </p> <p>Oznaavanje </p> <p>lan 9 </p> <p>Na refraktometar se postavljaju sledei natpisi i oznake: </p> <p>1) naziv merila i oznaka tipa; </p> <p>2) poslovno ime i/ili znak, odnosno naziv proizvoaa; </p> <p>3) merena veliina i oznaka merene veliine; </p> <p>4) proizvodni broj i godina proizvodnje; </p> <p>5) referentna temperatura; </p> <p>6) merni opseg. </p> <p>Identifikacija softvera prikazana je na pokaznom ureaju automatskog refraktometra. </p> <p>Ukoliko veliina refraktometra ne dozvoljava postavljanje svih navedenih natpisa i oznaka, natpisi i oznake </p> <p>iz stava 1. ta. 5) i 6) ovog lana navode se u uputstvu za upotrebu. </p> <p>lan 10 </p> <p>Refraktometar se overava samo ako je za to merilo izdato uverenje o odobrenju tipa, u skladu sa </p> <p>propisom kojim se ureuju vrste merila za koje je obavezno overavanje i vremenski intervali njihovog </p> <p>periodinog overavanja. </p> <p>Overavanje refraktometra moe biti prvo, redovno ili vanredno, u skladu sa zakonom kojim se ureuje </p> <p>metrologija. </p> <p>Nain utvrivanja ispunjenosti zahteva </p> <p>lan 11 </p> <p>Ispunjenost zahteva utvruje se ispitivanjem tipa refraktometra koje obuhvata sledee provere i ispitivanja: </p> <p>1) proveru uputstva za upotrebu refraktometra; </p> <p>2) vizuelni pregled refraktometra; </p> <p>3) ispitivanja tanosti i ponovljivosti. </p> <p>Nain ispitivanja tipa refraktometra, odnosno metode merenja i ispitivanja dati su u Prilogu 2 - Utvrivanje </p> <p>ispunjenosti zahteva, koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo. </p> <p>Overavanje </p> <p>lan 12 </p> <p>Overavanje refraktometra obuhvata: </p> <p>1) vizuelni pregled i proveru funkcionalnosti refraktometra; </p> <p>2) ispitivanje tanosti refraktometra. </p> <p>Refraktometri se overavaju pojedinano. </p> <p>Vizuelnim pregledom i proverom funkcionalnosti iz stava 1. taka 1) ovog lana proverava se da li je </p> <p>refraktometar u potpunosti u skladu sa uverenjem o odobrenju tipa merila izdatim za taj tip refraktometra, </p> <p>odnosno da nema oteenja pokaznog ureaja ili drugih delova koji mogu uticati na funkcionalnost </p> <p>refraktometra. </p> <p>Ispitivanje tanosti iz stava 1. taka 2) ovog lana vri se na nain opisan u taki 3.3.1 Priloga 2 ovog </p> <p>pravilnika, s tim da se ispitivanjem proverava ispunjenost zahteva za NDG iz pododeljka 1.3 Priloga 1 </p> <p>ovog pravilnika, kada refraktometar radi u referentnim uslovima iz pododeljka 3.2 Priloga 2 ovog </p> <p>pravilnika, za prvo, redovno i vanredno overavanje refraktometara. </p> <p>Ispitivanje tanosti refraktometra vri se u tri take ravnomerno rasporeene prema mernom opsegu </p> <p>refraktometra, uz obaveznu proveru nule refraktometra. Prilikom ispitivanja tanosti refraktometra za prvo, </p> <p>redovno i vanredno overavanje koriste se referentni rastvori - vodeni rastvori eera ili ire. </p> <p>Ukoliko se vizuelnim pregledom, proverom funkcionalnosti i ispitivanjem tanosti utvrdi da refraktometar </p> <p>ispunjava propisane metroloke zahteve, refraktometar se igoe u skladu sa zakonom kojim se ureuje </p> <p>metrologija, propisom donetim na osnovu tog zakona i uverenjem o odobrenju tipa merila izdatim za taj tip </p> <p>refraktometra. </p> <p>lan 13 </p> <p>Proizvoa automatskog refraktometra obezbeuje zatitno igosanje svih delova refraktometra koji nisu </p> <p>na drugi nain zatieni od podeavanja, odnosno zamene delova kojima bi se uticalo na metroloke </p> <p>karakteristike i integritet softvera refraktometra. </p> <p>Naini i uslovi overavanja refraktometara dati su u Prilogu 1 i Prilogu 2 ovog pravilnika. </p> <p>Prelazne i zavrne odredbe </p> <p>lan 14 </p> <p>Danom poetka primene ovog pravilnika prestaju da vae Pravilnik o metrolokim uslovima za rune i </p> <p>Abbe refraktometre ("Slubeni list SRJ", broj 34/98), Pravilnik o metrolokim uslovima za automatske </p> <p>refraktometre kojima se meri maseni sadraj eera u iri ("Slubeni list SFRJ", br. 70/89 i 74/90), </p> <p>Metroloko uputstvo za pregled runih i Abbe refraktometara ("Glasnik SZMDM", broj 4/98) i Metroloko </p> <p>uputstvo za pregled automatskih refraktometara kojima se meri maseni sadraj eera u iri ("Glasnik </p> <p>SZMDM", broj 4/98). </p> <p>lan 15 </p> <p>Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike </p> <p>Srbije", a primenjuje se od 1. septembra 2015. godine. </p> <p>Prilog 1 </p> <p>ZAHTEVI </p> <p>1. Metroloki zahtevi </p> <p>1.1 Merni opseg </p> <p>Merni opseg refraktometra je: </p> <p>- za indeks prelamanja: od 1,30000 do 1,71000 na talasnoj duini 589,3 nm na utvrenoj referentnoj </p> <p>temperaturi; </p> <p>- za maseni sadraj eera u rastvorima: od 0,0% do najmanje 85%. </p> <p>Odnos izmeu masenog sadraja eera, WB, izraenog kao % (0% &lt; WB &lt; 85%) i indeksa prelamanja u </p> <p>vazduhu ovog rastvora nv, na temperaturi 20C i talasnoj duini od 589 nm data je sledeom jednainom: </p> <p>nv A0 + A1 x WB + A2 WB2 + A3 x WB3 +A4 x WB4 + A5 x WB5 </p> <p>gde su: </p> <p>A0 + 1,3333488 </p> <p>A1 + 1,428372 x 10-3 </p> <p>A2 + 5,440473 x 10-6 </p> <p>A3 + 1,306219 x 10-8 </p> <p>A4 + 1,203625 x 10-10 </p> <p>A5 - 8,97784 x 10-13. </p> <p>Indeks prelamanja u funkciji masenog sadraja saharoze daje odnos izmeu masenog sadraja i indeksa </p> <p>prelamanja u vazduhu izraunat za vrednost uspostavljenu po B.Edllen-u indeksa prelamanja za vazduh </p> <p>pod referentnim uslovima na 1,00027191 i primenjujui formulu </p> <p>n nv/na </p> <p>Koncentracija eera c u groanom soku dobija se u funkciji indeksa prelamanja n ire preko sledeeg </p> <p>empirijskog odnosa: </p> <p>c 6844 (n-1,3358) </p> <p>za n manje ili jednako 1,3706 i </p> <p>c 6712 (n -1,3351) </p> <p>za n vee od 1,3706. Koncentracija je ovde izraena u gL-1. </p> <p>Kada se kao referentni rastvor koristi ira, pomou etalonskog refraktometra tano se odreuje indeks </p> <p>prelamanja ili maseni sadraj eera. </p> <p>Pre upotrebe referentni rastvor - iru treba profiltrirati kako bi se smanjila greka usled nehomogenosti </p> <p>rastvora. Odnos izmeu indeksa prelamanja i razliitih veliina na referentnim uslovima i za maseni </p> <p>sadraj eera u iri za proireni opseg od 10% do 30%, kao i odnos prema nekim drugim veliinama dat </p> <p>je u Tabeli 3 ovog priloga. </p> <p>Merni opseg refraktometra za odreenu veliinu mora obuhvatati odgovarajue vrednosti date u Tabeli 1 </p> <p>ovog priloga, a moe biti i iri, tako da obuhvata vrednosti manje od najmanje, odnosno vee od najvee </p> <p>vrednosti date u Tabeli 1 ovog priloga. </p> <p>Vrednosti proirene za iri merni opseg kao i odnos prema nekim drugim veliinama dat je u Tabeli 2 ovog </p> <p>priloga. </p> <p>Tabela 1 </p> <p>Tabela 2 </p> <p>Tabela 3 Odnos izmeu indeksa prelamanja i razliitih veliina pri referentnim uslovima </p> <p>Tabela 4 Korekcije masenog sadraja eera u funkciji temperature na talasnoj duini 589,3 nm </p> <p>1.2 Vrednost podeljka skale </p> <p>Vrednost podeljka na skali refraktometra iznosi 2 x 10-4, 5 x 10-4 ili 1 x 10-3 za indeks prelamanja, odnosno </p> <p>0,1%, 0,2% ili 0,5 % za maseni sadraj eera, za rune i Abbe refraktometre. </p> <p>Kod automatskih refraktometara zavisno od merene veliine vrednost podeljka skale iznosi najmanje: </p> <p>1) 210-4 ili 210-5 za indeks prelamanja; </p> <p>2) 0,01% ili 0,02% za maseni sadraj eera; </p> <p>3) 1 g/L ili 2 g/L za koncentraciju eera. </p> <p>1.3 NDG </p> <p>NDG refraktometra pri prvom i vanredno overavanju posle popravke, iznosi 1 podeljak skale u odnosu </p> <p>na pokazivanje etalonskog refraktometra. </p> <p>Pri redovnom overavanju, NDG iznosi 1,5 podeljak u odnosu na pokazivanje etalonskog refraktometra. </p> <p>NDG pri prvom i vanrednom overavanju iznosi 2 podeljka skale, u sluaju korienja ire kao </p> <p>referentnog rastvora. </p> <p>NDG pri redovnom overavanju iznosi 2,5 podeljka skale, u sluaju korienja ire kao referentnog </p> <p>rastvora. </p> <p>1.4 Skale refraktometra </p> <p>U vidnom polju refraktometra mogu da budu najvie dve skale meusobno razmaknute ili odvojene </p> <p>neprekidnom linijom razdvajanja. Skale mogu biti graduisane u jedinicama: </p> <p>- indeksa prelamanja ili </p> <p>- masenog sadraja eera. </p> <p>Na skali sa masenim sadrajem eera nalazi se na jasan i vidljiv nain naneta oznaka %. </p> <p>1.5 Nula skale kod refraktometara </p> <p>Merni opseg ima za polaznu taku "nulu" skale koja odgovara vrednosti za destilovanu vodu. </p> <p>Refraktometri mogu biti snabdeveni ureajem za podeavanje nule, pri emu je podeavanje jednostavno </p> <p>i kontinualno bez obzira na tip pokaznog ureaja. Prilaz komandama za podeavanje nule je zatien. </p> <p>Refraktometri koji nisu opremljeni ureajem za podeavanje nule konstruisani su tako da rezultat koji </p> <p>odgovara izabranoj kontrolnoj vrednosti odstupa od te vrednosti najvie za jednu etvrtinu podeljka. </p> <p>Takvi refraktometri opremljeni su ureajem za samokontrolu kontrolne vrednosti. </p> <p>Gornja granica mernog opsega definisana je od strane proizvoaa. </p> <p>Automatski refraktometar pokazuje kada je prekoraena gornja granica mernog opsega. </p> <p>1.5.1 Pomak nule </p> <p>Odstupanje nule refraktometra, pri normalnim uslovima upotrebe (koje propisuje proizvoa) u toku etiri </p> <p>sata od ukljuivanja nije vee od pola podeljka. </p> <p>1.6 Minimalni zahtevi za nazivne uslove upotrebe </p> <p>Refraktometar je projektovan i proizveden tako da njegove greke ne prelaze NDG date u pododeljku 1.3 </p> <p>ovog priloga pod sledeim nazivnim uslovima upotrebe: </p> <p>najnia + 10C a Temperatura okoline </p> <p>najvia + 30C </p> <p>b Napon 10% nazivnog napona, za automatske refraktometre </p> <p>v Frekvencija 2% nazivne frekvencije, za automatske refraktometre </p> <p>Odredbe ovog pododeljka primenjuju se posebno na svaki uticajni faktor i pri svakom odreivanju greke. </p> <p>1.6.1 Radna temperatura </p> <p>Radna temperatura moe da bude u granicama od 10C do 30C. Abbe refraktometri se povezuju na </p> <p>cirkulacioni termostat da bi se obezbedil...</p>

Recommended

View more >