Pravna lica

  • Published on
    20-Jul-2015

  • View
    167

  • Download
    0

Embed Size (px)

Transcript

<p>Predmet: Privredno pravo Smer: Poslovna informatika i e - biznis</p> <p>SEMINARSKI RAD Tema: Pravna lica</p> <p>Profesor: dr. uro urovi Student: eljko Nikoli 2A1/0185/10Beograd 2012.</p> <p>Sadraj:1. Uvod..........................................................................................................................................4 2. Pravno lice i organizacija..........................................................................................................5 2.1 Organizacije sa statusom pravnih lica...................................................................................5 2.2 Pravno lice kao pravnosposobna organizacija......................................................................5 3. Naelo pravne razdvojenosti i samostalnosti...........................................................................6 3.1 Samostalnost u spoljnom i unutranjem odnosu..................................................................6 3.2 Samostalnost organizacija koje nisu pravna lica..................................................................6 3.3 Odstupanja od naela..............................................................................................................7 4. Funkcije pravnog lica................................................................................................................7 4.1 Ostvarivanje trajnih nadindividualnih ciljeva......................................................................7 4.2 Olakanje odvijanja pravnih odnosa, pogotovo pravnog prometa.....................................8 4.3 Obezbeenje namirenja poverilaca (garantna funkcija).....................................................8 4.4 Ogranienje odgovornosti (limitna funkcija)........................................................................9 5. Vrste pravnih lica.......................................................................................................................9 5.1 Udruenja.................................................................................................................................9 5.1.1 Jednolana i vielana udruenja........................................................................................9 5.1.2 Lina i korporativna udruenja........................................................................................10 5.2 Ustanove.................................................................................................................................11 5.2.1 Zadubine............................................................................................................................11 6. Komercijalna i nekomercijalna pravna lica..........................................................................11 7. Jednosvojinska i meovita oravna lica...................................................................................12 8. Privatnopravna i javnopravna pravna lica...........................................................................13 9. Elementi pravnog lica..............................................................................................................13 9.1 Pravilima ureena organizacija............................................................................................13 9.2 Organi.....................................................................................................................................14 9.3 Cilj...........................................................................................................................................14 9.4 Sredstva i imovina..................................................................................................................15 10. Indetitet pravnog lica.............................................................................................................15 11. Pravni subjektivitet................................................................................................................16 11.1 Nastanak organizacije i nastanak pravnog lica................................................................162</p> <p>11.2 Naini (sistemi) priznavanja pravnog subjektiviteta........................................................16 11.3 Pravna poslovna i deliktna sposobnost..............................................................................18 11.4 Pravna sposobnost...............................................................................................................18 11.5 Poslovna sposobnost............................................................................................................18 11.6 Deliktna sposobnost.............................................................................................................19 12. Uenje o pravnim licima........................................................................................................20 13. Zakljuak................................................................................................................................21 14. Literatura................................................................................................................................22</p> <p>3</p> <p>1. UvodPravni subjekti ili linosti u pravu mogu se definisati kao imaoci pravne sposobnosti, koja se sastoji u mogunosti da se bude imalac prava i obaveza (mogunost biti vlasnik, poverilac, dunik, naslednik, itd.). Pravni subjekti se esto nazivaju nosiocima prava i obaveza, to je jedan rogobatan nain odravanja, jer se prava i obaveze imaju ili nemaju, pa je stoga bolji naziv imaoci. Za pojam pravnog subjekta dovoljno je postojanje same pravne sposobnosti, ak i ako bi se zamislilo da se na osnovu nje ne poseduje nijedno pravo niti obaveza, mada u praksi takvih subjekata praktino nema (i dete im se rodi ima npr. Pravo na izdravanje, pravo svojine na stvarima koje su mu kupljene i sl.). Na dananjem stupnju drutvenog i pravnog razvoja postoje dve vrste pravnih subjekata: 1. Ljudi kao pojedinci (fizika lica); 2. Organizacije snabdevene pravnom sposobnou(pravna lica); ivotinjama zasad nije priznat pravni subjektivitet, a pravnu zatitu koju uivaju(zabrana ubijanja i zlostavljanja), pravnici objanjavaju na razliite naine: da su to zatiene stvari, da je re o krivinopravnim propisima ija je svrha suzbijanje niskih instikata i postupaka brutalnosti. S obzirom na opte elemente pravno lice se definie kao pravilima ureena organizacija, koja radi ostvarenja doputenog cilja, objedinjuje organe i imovinu, poseduje identitet(ime, sedite i dravljanstvo) i priznati pravni subejktivitet (pravnu, poslovnu i deliktnu sposobnost). Pravno lice je drutvena tvorevina kojoj je priznato svojstvo subjekta prava jer je dovoljno organizovana i uobliena celina. Iako pravno lice nema svoju posebnu svest i volju, ono je ipak priznato kao subjekat prava kao i fiziko lice koje tu svest i volju ima. To je uinjeno stoga to i pravno lice raspolae ovlaenjima i obavezama koje odgovaraju njegovom karakteru i cilju zbog koga je osnovano. Fizikim licima je dozvoljeno da neto ine ili ne ine sve dok njihovo ponaanje izriito nije zabranjeno pravnim normama, to je u skladu sa shvatanjem da je pravno dozvoljeno sve to nije zabranjeno. Pravna lica smeju neto slobodno da ine ili ne ine, samo ako je to izriito dozvoljeno pravnim normama, to je u skladu sa shvatanjem da je slobodno ono samo to je pravno dozovoljeno.</p> <p>4</p> <p>2. Pravno lice i organizacijaPravno lice i organizacija nisu isto, kao to ni fiziko lice i ovek ne znae isto. Biti pravno lice, to za organizaciju znai imati prava i obaveze u graansko pravnim odnosima. Pravno lice oznaava tek jedno pravno svojstvo organizacije njen pravni status (da je u oblasti prava subjekat prava i obaveza) kao to su njena druga vanpravna svojstva, da je ekonomski subjekat, politiki, kulturni i dr.</p> <p>2.1 Organizacije sa statusom pravnih licaVeliki broj organizacija u kojima ovek uestvuje (preduzea, banke, bolnice, optine, fakulteti, politike stranke itd.) jesu, kao i ovek, subjekti prava. Dok je danas svaki ovek pravni subjekat (fiziko lice), svaka organizacija nije pravno lice. Svako pravno lice jeste organizacija, ali svaka organizacija nije pravno lice. Da bi organizacija bila pravno lice, neophodno je da bude: 1. Pravno urediva Pravna lica mogu postati samo organizacije koje jesu ili bi mogle i trebale da budu pravno ureene. Ukoliko nisu takve spadaju u tzv pravno slobodan prostor, jer ne dobijaju status pravnog lica, kao to su npr.: kafansko drutvo, grupa penzionera koja se sastaje u parku, izletnika druina, sedeljka i sl. Ali, ni sve pravno uredive organizacije nisu pravna lica, kao to su npr.: ortakluk, porodina zadruga, dobrotvorna akcija, suvlasnitvo i sl. 2. Pravno dopustiva pravna lica mogu postati samo pravnouredive organizacije koje su ureene na pozitivan nain tj. Pravno doputene. Ako su pravom zabranjene, ne dobijaju status pravnog lica, koa to je sluaj, npr. Sa zloinakim udruenjima, udruenjima za nasilno obaranje vlasti, za irenje nacionalne mrnje, politika stranka koja se finansira iz inostranstva i sl. Ali ni sve pranvno doputene organizacije nisu pravna lica, kao to je sluaj, npr., sa branom zajednicom, porodinim domainstvom, porodinom stambenom zgradom, tuilatvom, sudom, radnjama i sl. 3. Da joj je priznata sposobnost da ima prava i obaveze od pravno uredivih i pravno doputenih organizacija samo one kojima pravni poredak prizna moguost da stiu prava i obaveze postaju pravna lica. Pravni poredak odreuje vrste organizacija koja mogu biti pravna lica (tzv. Numerus clausus) : preduzea, zadubine, fondovi, fakulteti, zadruge, udruenja graanja, stambene zgrade u drutvenoj svojini i sl.2.2</p> <p>Pravno lice kao pravnosposobna organizacija</p> <p>Status pravnog lica ima samo ona organizacija uz koju pravni poredak vezuje subjektivna prava i obaveze kao njena prava i njene obaveze. Prema tome, ono to je najjasnije razlikuje organizaciju koja jeste pravno lice od one koja to nije, jeste sposobnost organizacije da ima svoja prava i obaveze: pravna sposobnost organizacije. Po tom najodluenijem momentu moe se pravno lice definisati kao pravno sposobna organizacija. Organizacija je pravno lice ako je pravno sposobna odnosno pravno lice je organizacija koja je pravno sposobna.5</p> <p>3. Naelo pravne razdvojenosti i samostalnostiAko je organizacija pravno lice, sama organizacija je imalac prava i obaveza, a nisu to njeni osnivai i uesnici (organi, lanovi, zaposleni): njij, a ne njima, pripadaju prava i obaveze. Pravno lice nastaje, postoji, funkcionie i prestaje nezavisno od svojih osnivaa i uesnika. Pravna razdvojenost i samostalnost ispoljava se naroito u sledeem. Imovinska i neimovinska prava i obaveze, koja pravni poredak priznaje organizaciji, pripadaju njoj samoj i samo njoj a nisu ujedno prava i obaveze njenih osnivaa i uesnika. I obrnuto. Na primer: zgrada preduzea nije i direktorova; ko banci duguje kamatu, ne duguje je njenim slubenicima. Kada organizacija tui ili je tuena, stranka u postupku nisu i njeni osnivai i uesnici. Ni obrnuto. Organizacija odgovara samo za svoje obaveze, samo svojim poveriocima i samo svojom imovinom, a tako isto njeni osnivai i uesnici. Ako npr. Fakultet ne vrati zajam, ne mogu se zapleniti sredstva sa tekueg rauna dekana. Pravne radnje (ugovori, delikti i dr.) koje uesnici organizacije preduzmu kao delovi organizacije, raunaju se samo njoj, a za njih ne proizvode pravna dejstva. Npr. Ako se radnici godinama slue alatom kao da pripada fabrici, odrajem stie svojinu fabrika, a ne oni; ako lekar nestruno lei pacijenta, bolnica mu duguje naknadu tete. Ime, sedite i dravljanstvo organizacije ne odreuje se po osnivaima i uesnicima. Npr. Ako organizacija i dobije ime po osnivau, njegovo ime ini samo jedan deo njenog imena. U javnim registrima (npr. Zemljinoj knjizi) vode se prava i obaveze na ime organizacije, a ne njenih osnivaa i uesnika. Organizacija ne prestaje niti se menja usled smrti, izmene, iskljuenja i sl. osnivaa i uesnika. Prestaje i menja se iz razloga koji se tiu nje same zbog zabrane rada, neuspenog poslovanja, ostvarenja cilja i dr.</p> <p>3.1Samostalnost u spoljnom i unutranjem odnosuPravna osamostaljenost organizacije spram osnivaa i uesnika ispoljava se kako u spoljnom odnosu sa treima, tako i u unutranjem sa uesnicima. U oba, ona je samostalan pravni subjekat, jasno razliit od osnivaa i uesnika. U odnosu sa treima samo je organizacija pravni subjekat. Uesnik se javlja tek kao deo organizacije. Za trea lica uesnici organizacije ni ne postoje kao subjekti prava (kao imaoci prava i obaveza). Npr. Ugovor, obaveze naknade, tete, upis u zemljinu knjigu itd., ne glasi ni na koga iz organizacije, niti na sve uesnike zajedno, ve na samu organizaciju. Organizacija je pravni subjekat i u odnosu sa uesnicima. Uesnici su u pravnom odnosu sa njom, a ne meusobno. Npr. kada se zapoljava, radnik ne stupa u radni odnos sa drugim zaposlenima, nego je organizacija poslodavac; kada jedan slubenik drugome na radu prouzrokuje tetu, nije slubenik dunik ve ustanova.</p> <p>3.2Samostalnost organizacija koje nisu pravna licaNeke organizacije koje nisu pravna lica brana zaednica, porodina zadruga, i dr. poseduju vei ili manji stepen pravne samostalnosti organizacije spram osnivaa i uesnika, u spoljnom6</p> <p>odnosu, unutranjem ili u oba. Imalac prava i obaveza tada je grupa : svi uesnici zajedno, u svojoj povezanosti. Prava i obaveze grupe razdvojeni su od pojedinevih (zajednika imovina od posebne i sl.). Ono to duguje grupa, ne duguje uesnik i obrnuto. Grupa se javlja pod sopstvenim imenom, u pravnom prometu, u zemljinoj knjizi i sl., stranka je u postupku. Ne prestaje smru i promenoom uesnika. Ali takvim organizacijama uvek nedostaje vie ili manje elemenata pravne samostalnosti grupe, u spoljnom odnosu, unutranjem ili u oba. Sanaslednici, suvlasnici, ortaci, etani vlasnici porodine zgrade, nisu kao grupa npr. ugovorna stranka, parnina stranka, subjekti upisa u zemljnu knjigu, nego su to svi uesnici poimence. No, element koji uvek ne dostaje, makar svi ostali bili zastupljeni, jeste to da nije organizacija kao takva imalac prava i obaveza: prava i obaveze pripadaju grupi svim uesnicima zajedno, a ne organizaciji kao odvojenoj od uesnika i grupe. Po tome je pravna samostalnost uvek najpotpunija kod pravnih lica. Organizacija koja je pravno lice pravno je osamostaljena od osnivaa i uesnika u najveoj moguoj meri, i u oba odnosa, spoljnom i unutranjem. Jedino je kod takve organizacije pravna samostalnost naelo.</p> <p>3.3Odstupnja od naelaPoto je kod organizacija koje su pravna lica pravna samostalnost naelo, odstupanja moraju biti posebno predviena da bi vaila. Naroito su znaajna odstupanja od iskljuive odgovornosti pravnog lica svojom imovinom za svoje obaveze. Za obaveze nekih vrsta pravnih lica zadruga, drutava sa neogranienom solidarnom odgovornou lanova (ortakih trgovakih drutava, komanditnih drutava), i dr. neodgovara samo organizacija svojom imovinom nego i pojedini ili svi uesnici svojom imovinom. Kod svake vrste pravnog lica mogu je tzv. Prodor kor prav...</p>