Preduzetnistvo Pitanja i Odgovori

  • Published on
    12-Jul-2015

  • View
    269

  • Download
    0

Embed Size (px)

Transcript

<p>EKONOMSKI FAKULTET U SARAJEVU PREDUZETNITVO KOLSKA 2009/10 GODINA I Parcijalni test ESEJSKA PITANJA 1. Moe li malo preduzee imati monopolni poloaj na tritu? Objasnite. Ne, ne smije imati monopolni poloaj na tritu, jer u suprotnom ne moe imati status malog preduzea i ne moe koristiti benficije malog preduzea koje drava namjenjuje tom sektoru. To je uobiajeno u razvijenim zemljama, pogotovo u SAD. Clj drave je jaanje malih preduzea i njihovo dalje razvijanje. Zbog toga vrlo je bitno jasno definirati ta je mali biznis zarad racionalnog odnosa drave prema njemu. 2. U emu se teoretiari slau da malo preduzee ne smije imati da bi imalo status malog preduzea? Malo preduzee ne smije imati veliki godinji prihod, takoer mora imati manji broj zaposlenih. Teorijska usaglaenost jeste da malo preduzee ne smije imati monopolski poloaj na tritu, ne smije imati uticaja na kretanje cijena niti dovoditi druge na tritu u bilo kakav nepovoljan poloaj. ___________________________________________________________________________ Struktura firmi u zapadnoj Europi prema broju zaposlenih i bilansa u milionima eura: Manje od 10 uposlenih: Umjetni zanati i jako mala preduzea (mikropreduzea) 10-40 zaposlenih: mala preduzea (0 do 1,5 mil. Eura), 50-500 zaposlenih: preduzea srednje veliine (1,5 mil. Do 9,5 mil. Eura), Preko 500 uposlenika: velika preduzea (9,5 mil. i vie). 3. Odreivanje veliine malog preduzea kvantitativna mjerila.</p> <p>Kriteriji su: A. godinji ukupni prihod (suma novca koji se stekne u jednoj godini prodajom ili nekom drugom aktivnoscu, razliito od brane do brane), B. broj zaposlenih( cijeni se prema djelatnostima, zbog razliitosti nivoa radne snage i efekata koje zaposleni u razliitim branama ostvaruju, C. dionika suma firme(uloeni novac dioniara prilikom osnivanjafirme) i D. ukupna vrijednost firme( zemljite, zgrade, oprema, zalihe i novac). 4. Odreivanje veliine malog preduzea kvalitativna mjerila. Kvalitativni kriteriji: veza preduzetnitva i privatnog vlasnitva, samostalnost u djelovanju, nezavisnost u upravljanju i nedominantnost u grani, nedostatak znanja u upravljajnju preduzeem 1</p> <p>grupno odluivanje je rijetko tehniki orijentisano obrazovanje malo ili nikakvo planiranje neposredno uestvovanje u dogaajima u firmi potencijal menadmenta nije razumljiv veliko znaenje inercije i inprovizacije nedominirajua pozicija (monopol) bilo kojeg malog preduzea u svojoj brani; Nema utjecaj na kretanje cijena Ne dovodi druge na tritu u bilo kakav nepovoljan poloaj. 5. Aspekti definisanja malog biznisa. Aspekti biznisa su: 1) aspekt poslova 2) aspekt subjekta 3) vanjski aspekt 4) interni aspekt. 5) institucionalni aspekt. 6) internacionalni aspekt. 6. Objasnite aspekt poslova, aspekt subjekta i vanjski aspekt u definisanju malog biznisa. Pri razmatranju sutine malog biznisa treba posmatrati i sljedee aspekte: 1) aspekt poslova. Obim poslova proizvodnje, usluga i sl.u kvantitativnom smislu relativno je nevaan sa take malog biznisa. Meutim rast proizvodnje i usluga moe da dovede firmu u vie skale koritenje obima kapaciteta i zaposlenosti pa tako je izvedu iz kruga MiSP. 2) aspekt subjekta. Moemo rei da neki poslovi ne samo zbog veliine ve i po svojoj prirodi spadaju u mali biznis jer ih vlasnik obavlja po modelu male firme. Npr.-zanatska radnja koja potuje porodinu tradiciju. 3) vanjski aspekt. Ima iri znaaj i odnosi se na cjelinu sfere malog biznisa u nekoj zemlji. On ukazuje na mjesto i status MB (malog biznisa) kao sektora u strukturi cjelokupne privrede jedne zemlje.sa tog aspekta moe imati razliite organizacione oblike a moe imati i druge poslove npr.samostalni subjekat, ortaki subjekat i sl. 7. Objasnite interni, institucionalni i internacionalni aspekt u definisanju malog biznisa. 4) interni aspekt. Ima u vidu saimanje poslovnih funkcija u kontekst jedne osobe kao menadera i izvrioca ili pak malog broja izvrioca.Tu se radi o spajanju poslova u jednu ili dvije funkcije(npr. nabava,</p> <p>2</p> <p>prodaja i sl. kao jedna cjelina a ostali operativni poslovi-proizvodnja, usluge u drugu cjelinu) 5) institucionalni aspekt. Privredni sistem i druga institucijalna rjeenja mogu se prema MB odnositi podsticajno, neutralno ili ograniavajue. Praksa razvijenih zemalja praktikuje prvu varijantu iji je rezultat ekspanzija malog biznisa u tim zemljama. 6) internacionalni aspekt. Evropska unija, SAD i Japan su protagonisti tih strategija. Aspekt te strategije su aktivnosti meunarodnih finansijskih institucija koje pod pokroviteljstvom svjetske banke finansiraju preduzetnike poduhvate u sektoru MiSP 8. Navedite najmanje 6 prednosti MSP-a. Prednosti(snage) MiSP 1. mogunost da ukratkom vremenskom roku spoznaju elje kupaca i da im izau u susret. 2. brzo prilagoavanje promenama na tritu. Dok velika preduzea uoe promenu mala ve izvuku neku korist iz te promene. One zapravo ive od tih promena. 3. efikasnije koritenje raspoloivih resursa. Maine za proizvodnju, transportna sredstva i sl.Kod MB nikada ne stoje jer on ih ili eksploatie ili daje u zakup, licencu. 4. efikasno i fleksibilno koritenje radne snage. Zaposlenost je intezivna jer nema dubinske podele rada i jedan zaposleni po potrebi radi vie operacija. 5. mali biznismeni brzo komuniciraju sa trinim okruenjem, (nabava, prodaja, distribucija) 6. fleksibilno upravljanje zalihama 7. MB brzo ulazi u konkurentsku borbu konkuriui ponekad u pojedinim segmentima i velikim firmama koje obino kasne u svojim reagovanjima. 8. motivi za rad, razvoj i rezultate poslovanja vlasnika malog biznisa su intenzivniji nego u sluaju kada bi taj isti menader vodio veliku firmu. 9. ovisnost velikog biznisa od malog biznisa nije retka pojava . Mala preprodaju proizvode velikih kompanija, vre usluge u njihovo ime, proizvode delove itd. 9. Navedite najee slabosti MSP-a. Slabosti MiSP: 1. promjena dravnog sistema i ekonomske politike brzo pogaa male firme i to preko noi, takoe teko dolaze do dodatnog kapitala potrebnog za saniranje nastalih potekoa. 2. deava se da se u MB nau i oni koji se za to nisui osposobili pa ak ni planirali osnivanje firme. 3. loe i povrne procene o ansama za uspeh na tritu, esto bez planiranja. 4. pomanjkanje vlastite sposobnosti za voenje vlastite firme. Na startu su uspeni pomiljajui da mogu voditi preduzee sa vie poslovnih jedinki i vie zaposlenih. Zbog nedostatka menaderske sposobnosti to ih najee dovodi do neuspeha. 10. Koji su najei uzroci propasti preduzea? 44% Nekompetentnost Nesposobnost voenja preduzea. Psihika , moralna ili intelektualna 17% Pomanjkanje menaderskog iskustva</p> <p>3</p> <p>Malo ili nikakvo iskustvo u upravljanju zaposlenima prije pokretnja preduzea 16% Neujednaeno iskustvo menadera Nedovoljno poznavanje marketinga, finansija, nabave, itd. 15% Neiskustvo u struci - Malo ili nikakvo iskustvo u proizvodu ili usluzi pre pokretanja preduzea 1% Nemar Nedostatno pridavanje panje preduzeu kao posljedica loih navika ili branih nevolja. 1% Prevara ili nesrea - Prevara,zavaravajue,ime ,laan finasijski izvetaj,nepotrebna kupovina. Nesrea, poar, poplava, trajk itd. 6% Nepoznato Neotkriveni uzroci</p> <p>Prema tome najei uzrok propadanja firmi je NEKOMPETENTNOST tj.nesposobnost voenja firmi, ljudi se precenjuju i to skupo plate.</p> <p>4</p> <p>11. Grafiki prikaz i objanjenje Timmonsovog modela procesa preduzetnitva.</p> <p>Prilike U sreditu preduzetnikog procesa se nalaze anse, povoljne prilike, preduzetnici, inventori, inovatori i studenti obiluju razliitim novim idejama. Razviti ideju, primeniti je i izgraditi uspean biznis na osnovu nje je najvanije pitanje preduzetnike aktivnosti. Uspeni preduzetnici znaju da dobra ideja ne mora nuno da znai i dobru poslovnu mogunost. U stvarnosti na svakih 100 ideja prezentiranih investitorima u formi biznis plana ili ponude neke vrste vrste obino 1 ili ponekad 2 ili 3 bivaju finansirane. Radi razumevanja osnovne distinkcije vano je imati na umu da je preduzetnitvo proces koji je trino orjentiran. anse se stvaraju zbog promenljivih okolnosti, haosa, zaostajanja ili napredovanja, informacionog jaza i ostalih razliitih treinijh nedostataka i zato to preduzetnici mogu prepoznati i iskoritisti prednost tih imperfektnosti. Iskusan i vet preduzetnik moe uobliiti i stvoriti ansu zato to drugi vide malo ili nita ili vide prerano ili prekasno. Ukoliko neka od ansi zadovoljava sve neophodne zahteve prozor ansi, mogunost e biti vie otvoren nego zatvoren i bie dovoljno dugo otvoren. Za preduzetnika koji opaa i razume povoljne prilike prozor je otvoren, a ne zatvoren i otvoren je dovoljno dugo da bi se uoene anse iskoristile u poslovnoj aktivnosti. Vrijeme igra znaajnu ulogu. Resursi Stavljati novac na prvo mesto je prema Timmonsu ogromna greka. Investitori koji raspolau novcem esto se ale da imaju previe novca za relativno malo poslovno izglednih projekata. Drugaije reeno, nedostatak postoji na strani kvalitetnih preduzetnika i poslovnih mogunosti a ne novca. Neki resursi su vaniji od drugih, a to opet znaajno zavisi od vrste delatnosti u kojoj se vri investiranje. Pronicljiv preduzetnik nastoji da ostvari kontrolu kritinih resursa bez postojanja potpunog vlasnitva nad njima. Uspjeni preduzetnici tedljivo koriste oskudne resurse.</p> <p>5</p> <p>Njihovi reijski trokovi su niski, produktivnost velika, a vlasnitvo kapitalne aktive svedeno minimalno. Preduzetnici nastoje da minimiziraju obim kapitala koji im je potreban za rast biznisa. Preduzetniki tim Postoje razliita miljenja oko toga da li je preduzetniki tim kljuni element u ulaganjima visokog potencijala. Doerr smatra da u vremenu kada postoji obilje tehnologije, dovoljno preduzetnika, obilje novca, bogatstvo VC pravi izazov predstavlja izgradnja kvalitetnog tima. Kapitalisti koji finansiraju preduzetnike poduhvate imaju prostu listu od pet zahteva na osnovu kojih procenjuju potencijale za uspeg novog preduzea, a to su: Preduzetnik i kvalitete tima x 4 i trini potencijal Preduzetniki tim mora biti kvalitetan, irok i zreo, sa iskustvom, u privrednoj delatnosti u kojoj kompanija eli da postigne uspeh. Kvalitetan preduzetniki tim je znaajan ne samo za nastanak nego i za opstanak i uspean razvoj nekog preduzetnikog poduhvata. Niz istraivanja preduzetnikog procesa i praktinih iskustava ukazuju na to da tim razvija i unapreuje biznis, dok mu pojedinac preduzetnik daje ivot.</p> <p>12. Organizacione faze rasta kratko objasnite i grafiki prikaite. Greiner (1972.) prikazuje model tipinog obrasca razvoja s kojim s suoavaju sve kompanije. On smatra da sve kompanije ako ele postii prihvatljiv nivo uinkovitosti moraju proi kroz odreen broj faza. On prikazuje pet faza od kojih svaka zavrava krizom kako bi prela u viu fazu razvoja organizacije. Te faze i njihove krize su : Rast kroz kreativnost i kriza vostva Rast kroz davanja uputa i kriza autoriteta Rast kroz delgiranje i kriza kontrole Rast kroz koordinaciju i kriza birokracije ili crveni signal Rast kroz saradnju i kriza internih limita rasta Faza interorganizacionog povezivanja</p> <p>6</p> <p>13. Objasnite rast kroz kreativnost. U ranim fazama ivota kompanije dok je jo mala i ima jednostavnu strukturu, kompanija raste kroz kreativne aktivnosti malih vjetih timova. Meutim nakon nekog vremena, kompanija se suoava sa krizom vostva. S rastom kompanije postaje nemogue upravljanje na osoban i neformalan nain. 14. Objasnite rast kroz davanje uputa. Ako je kriza vostva uspjeno razrijeen kroz profesionalizaciju menadmenta, specijalizaciju njegovih funkcija i utemljenje formalnih sistema, kompanija nastavlja rasti na nain koji se odreuje u njenom sreditu. To vodi krizi autoriteta. Organizacija postaje sve vea i vea, zaposleni se osjeaju sputani hijerarhijom, a vrh ima sve vie i vie potekoa u odravanju detaljne kontrole. 15. Objasnite rast kroz delegiranje. Ako se kroz primjenu formalnih struktura i decentralizaciju uspjeno rjei kriza autoriteta tada se rast nastavlja kroz delegiranje. To vodi do krize kontrole. Vrh kompanije osjea da gubi kontrolu, a njeni odjeli razvijaju podaniki stav. 16. Objasnite rast kroz koordinaciju.</p> <p>7</p> <p>Ako se kriza kontrole uspjeno rijei uvoenjem sistema koji donose veu koordinaciju i kooperaciju, rast kompanije se nastavlja. Kompanije postaje sve vea i sloenija pa tako dolazi do pojave krize birokracije. Kriza na utrb efikasnosti i na tetu profita. 17. Objasnite rast kroz saradnju. Kriza birokracije je razrjeena snanom meusobnom saradnjom i kontrolom pomou zajednike kulture, umjesto formalnih kontrola. Kljuni izvor problema pri kraju faze saradnje jeste nedostatak mogunosti za dalji rast u okvirima jedne organizacije. 18. Navedite dugorone trendove razvoja malog biznisa. Nakon svestranog prihvatanja i snanog razvoja u Japanu, SAD i razvijenim zemljama Zapada ovi trendovi razvoja se prihvataju i u ostalim delovima sveta.Takve tendencije e dimezionirati sljedei faktori: Razvoj nauke, tehnike i tehnologije u svetu Dva posebno bitna razloga i to prvi: rezultati nauke bilo gde u svetu postaju sve vie transparentni(prenosivi), i drugo-primenjivi su u sferi malog biznisa u veoj meri nego u sferi velikog biznisa jer bre i neposrednije apliciraju. Trendovi obrazovanja Oni se dinamino menjaju, drutvene promene tehnoloki pa i kulturni trendovi, podstaknuti razvojem raunarske tehnike nameu promene u obrazovnom sistemu. Rezultat toga jeste bre nastajanje i sazrevanje novih ideja, skraivanje puta i vremena od njihovih nastajanja do njihove implementacije.</p> <p>Promjene u strukturi organizatora malog biznisa</p> <p>Preduzetnitvom u malom biznisu su se preteno bavili mukarci, ali sada to jenjava. ene stupaju na scenu i preuzet e primat. Porast enske populacije u obrazovanju i zapoljavanju doprinosi novim trendovima. Sigurnost radnog mjesta, zapoljavanja svoje porodice u vlastitoj firmi i druge prednosti doprinjet e da suptilnost i enska mata uine svoje u porastu novih zanimanja i razvoju malog biznisa. Socijalni trendovi Socijalno-drutveni trendovi i promene usvajaju nove vrednosti u sistemu socijalne zatite, u zbrinjavanju hendikepiranih lica, siromanih, nemonih itd. To trai nova zanimanja pre svega nove uslune aktivnosti na bazi mnotva malih preduzea. Porodini trendovi Broj lanova porodice e se nastaviti smanjivati. To je globalni zahtev oveanstva. A to znai: sigurnija radna mesta, deljenje porodinog prihoda na manje lanova porodice, bolji standard. Individualizam oveka posebno je interesantan za razvoj malog biznisa. Sve vie</p> <p>8</p> <p>ljudi nastoji da radi za sebe, a ne za druge. ele napustiti velika preduzaa i posvetiti se neem gde mogu sami da ostvaruju, da odluuju i preuzmu sudbinu u svoje ruke. 19. ta je preduzetnitvo? Preduzetnitvo je djelatnost usmjerena na pokretanje, organizovanje i inoviranje poslovanja preduzea, sa osnovnim ciljem stvaranja novog trita i ostvarivanja dobiti. Ono je vezano za sve aspekte ljudskog ponaanja i djelovanja - razvija kreativnost, pospeuje raanje ideja i obogauje ljudske potrebe. 20. Ko je preduzetnik? Osnova preduzetnika kao biznismena je elja za stvaranjem neeg novog, proizvoda ili neeg novog na proizvodu.Takav preduzetnik razvija ideje, selekcionie ih, rangira i bo...</p>