Pregled Opste Knjizevnosti III

  • View
    178

  • Download
    24

Embed Size (px)

DESCRIPTION

pregled opste knjizevnosti 3SKRIPTA

Transcript

Romantizam

Pregled opte knjievnosti III

Predromantizam

Zajedniki pojam za razliite stilske tendencije, idejne pokrete i knjievne pravce u Evropi polovinom 18. v. koji nagovetavaju romantizam. Tu spadaju:

engleski sentimentalizam;

francuski racionalizam i rusoizam;

nemaki pijetizam (religiozni pokret nastao iz protestantizma koji podrazumeva okrenutost ka unutranjem ivotu) i Sturm und Drang;

austrijski jozefinizam (prosveeni apsolutizam, duhovni stav proet prosvetiteljskim idejama) ;

u zemljama iz grupacije Slavia Ortodoxa pojave koje se oslanjaju na klasicizam i prosvetiteljstvo.

RomantizamTermin - Romantizam je jedan od prvih knjievnih pokreta koji zahvata skoro celu Evropu i Ameriku. Termin romantizam moe imati vie znaenja, potie od vrste panske folklorne pesme romanse sa bajkovitim i ljubavnim sadrajem, a kasnije postaje naziv za umetniku tvorevinu koja govori o ljubavnim avanturama nekog znamenitog junaka.

U znaenju knjievnog pravca i stila, prvi put termin upotrebljavaju braa legel. Vreme i mesto nastanka - Teko je odrediti tano vreme trajanja romantizma jer se nejednako razvijao u razliitim zemljama ali, okvirno gledano, odnosi se na period od kraja 18. do polovine 19. veka.Romatizam nastaje u Nemakoj, ve 70 ih godina 18. veka, odatle se prenosi na Francusku, zatim u Englesku i Rusiju, neto kasnije u Italiju i paniju. Iz Engleske i Rusije iri se na Ameriku i slovenske zemlje. Kraj romantizma prilino je teko odrediti precizno jer se na njegovom zavretku uporedo stvaraju i dela romatizma i realizma, koji se nakon njega javlja. Romantizam je nagoveten jo u 18. veku, sa pojavom prosvetiteljstva, sentimentalizma, pijetizma, rusoizma, Sturm und Dranga pa se sve te struje jednim imenom nazivaju predromantizmom.

Drutveni uslovi Osnova za razvoj romantizma je pre svega Francuska buroaska revolucija koja propagira slobodu, jednakost i bratstvo, iji neuspeh i propast dovode do degradiranja linosti, do gubitka vere u postojee stanje i do povlaenja ljudi u neki drugi svet, svet mate i iluzije. Period nakon revolucije je i period ruenja feudalnog sistema i stvaranja modernog graanskog drutva, to je period reformacija i kontrareformacija, period zanosa i neuspeha, kolebljiv period koji je kod ljudi stvarao sumnju u budunost, u ono to sledi. Nije ostvareno obeanje enciklopedista da e drutvo, oslanjajui se na razum, moi da ostvari idelane odnose koji e se zasnivati na bratstvu, slobodi i jednakosti. Reagujui na takvo stanje, osetivi sopstvenu nemo, ovek poinje da se povlai u sebe.Poetika romantizma Romantizam nastaje kao suprotnost klasicizmu i pre svega normiranosti, imao je za knjievnost oslobodilaku ulogu oslobaa je od stega i konvencija. Pesnik se oslanja na svoje unutranje pretenzije, pie o svojim linim oseanjima, dela se individualizuju, javlja se pojam pesnikog genija pesnik dobija boanski karakter, razvija se kult slobodne stvaralake linosti, dela postaju izraz pesnikovog doivljaja, tei se novinama, tajanstvenosti, oseajnosti. Imaginacija i fantastika postaju osnovni postupci u stvaranju, pesnikov zadatak je da stvara, ne da imitira. To je period nastanka istorije knjievnosti kao zasebne discipline nauke o knjievnosti jer se tada panja usmerava na pisca koji je izvor stvaralatva, prouava se njegova linost jer se na taj nain dela mogu bolje razumeti poto je u njima izraz njegovih emocija, tako da u delima ima dosta autobiografskog (to je bilo nezamislivo za klasicizam).

Junaci dela romantizma, za razliku od prethodnih, umesto radosti zbog saznanja i otkria oseaju tugu to ne mogu da dosegnu krajnje granice saznanja, tako su oni nosioci svetskog bola (saznanje da je ovaj svet najgori od svih svetova, oseanje nezadovoljstva, pesimizma, oajanje, melanholije, tuga zbog svetskih nevolja i problema), nemoni su da spoznaju svet razumom, zato pribegavaju mati. Metaforina slika kosmosa ili okeana predstavlja tenju ka nedostinim. Junak u romantizmu je esto doveden u situaciju kada mora da donese vanu, presudnu odluku, a takva sitacija naziva se situacija na pragu.

U romantizmu se javlja i bunt, kao jedna od osnovnih odlika, elja junaka da reaguju na nesavreni svet i da ga menjaju.

Romantizam se okree srednjem veku i tradiciji uopte. Romantizam je period stvaranja nacija, okretanje individualnom, period okretanja narodnom jeziku i narodnoj tradiciji (narodna poezija najbolje izraava onaj specifini duh koji je karakteristian za svaki narod), ne antikoj, ne podraavanju. Uvoenje pojma narodni duh je osnova da se romantizam razlikuje u pojednim zemljama.Priroda za romatiare predstavlja ideal, ona je neiskvarena, mistina. Slikanje pejzaa je dominantno u romantizmu, njih suprotsavljaju surovom svetu, esto su slika ovekovog duevnog stanja. Karakter pejzaa zavisi od jaine pesnikovih emocija. Iz baroka preuzimaju gotske elemente slikanje groblja, ruevina, mranih predela, to takoe koriste u cilju izraavanja oseanja. esto se uvode dijabolini motivi i bavljenje onostranim (Po, Laza Kosti, Bajron, Gete). Pored fantastinih elemenata, insistira se i na estetici runog. Zato se koriste nosi stilski postupci i figure (groteska, satira, sarkazam, crni humor, romantiarska ironija).Poetika romantizma je entuzijastika, to je suprtono prethodnoj normativnoj to je shvatanje da umetnost proitie iz emocija, iz uzbuenja i nadahnua, razoaranje u razum dovodi do oslanjanja na ula i emocije. Romantiarska revolucija je antiklasicistika i antiracionalistika. Razumom odreeni stari estetiki ideali zamenjeni su novim idealima, kojima razum nije bio merilo lepote i koji nisu priznavali nikakva unapred formirana pravila lepote.anrovi U romantizmu se zapaa dominacija poezije i lirizacija svih knjievnih oblika, s obzirom na to da se insistira na unutranjem oseanju. Poetika romantizma takoe dovodi do meanja svih knjievnih vrsta jer se tei uklanjanju svih pravila. Sinkretizam je takoe jedno od obeleja romantizma, ztako da se u anrovima meaju lirsko i epsko, poezija i proza, knjievnost, muzika i likovna umetnost. Novi anrovi: pria u stihu, roman u stihu, pesma u prozi (poema), lirska drama, dramski spev.

Pozorite: lirska drama, istorijska tragedija, satira. Ili je politiki angaovano, ili izrazito lirski obojeno.Proza znaaj e dobiti tek u realizmu: novela, istorijski i gotski roman. Novela u romantizmu prikazuje neobilan dogaaj i zato pisci unose elemente fantastike i detektivske prie (Po, Gogolj).S obzirom da pisci tee izraavanju linog, zastupljene forme su i dnevnici, memoari, pisma, a vei broj pesama, romana i poema dobija autobiografski karakter.

Predstavnici Nemaka Gete, Herder, iler, Fridrih legel, Tik, August, Novalis, Brentan, braa Grim, Hofman; Francuska Madam de Stal, enije, Lamartin, De Vinji, Viktor Igo, Mise, Gotje, Dime, Nerval; Engleska Blejk, Berns, Vordsvord, Kolrid, Bajron, eli, Kits; Amerika Edgar Alan Po, Kuper, Ralf Emerson; Rusija ukovski, Ljermontov, Pukin, Njekrasov.Nemaki romantizamRomatizam se najpre javlja u Nemakoj. U Nemakoj ovaj pokret se sastojao iz nekoliko stupnjeva razvoja.Sturm und Drang (nem. bujnost i plahovitost, bura i oluja) pravac koji traje od 1770. do 1785. godine, odnosi se na nemaki predromantizam. To je period okretanja od klasicistike normiranosti , pojavljuje se kao reakcija na racionalizam koji je dominantan u klasicizmu i prosveenosti, predstavlja okretanje mati, imaginaciji, slobodi; buntovniko stvaralatvo, ruenje konvencija. Neki od stavova poetike poklapaju se sa pravcima koji mu prethode:

kult prirode i genija, velianje oseanja, strasti i slobode preuzet je iz sentimentalizma; kult mate iz pijetizma;

povratak prirodi iz rusoizma.

Novo gledite istie oveka, stvaraoca kao neku vrstu boanstva, umetnost postaje odraz pievih emocija. Umetnost postaje iracionalna. Nemaki graanski intelektualci nisu verovali u promenu socijalnih prilika koje je obeavala revolucija, zato se okreu pojavama koje su prostorno i vremenski daleke da bi u njima nali neostvarene ideale zato se u njima sreu motivi iz preistorije, persijske i srednjovekovne knjievnosti. Autoritet antike tradicije slabi i pisci se okreu nacionalnim tvorevinama i kulturi. Zanimaju ih Homer, Osijan, Ruso i ekspir (ali i itava narodna knjievnost) jer oni stvaraju na osnovu lokalne, nacionalne tradicije i narodne istorije. Od knjievnih anrova najzastupljenije su lirika i drama. Lirska poezija je prepuna intimnih oseanja i metaforike, subjektivna je i izraava naelo stvaralake slobode. Predstavnici: pesnici sakupljeni oko pesnikog kruga Lug: Helti, Fos, Miler, Klaudijus, Gete, iler. Drame su pisane u prozi, bave se drutvenom problematikom i kritikom drutva: jedna od tema je i sukob meu braom. Predstavnici: Gete, iler, Klinger (po ijoj je drami pokret dobio ime). Johan Gotfrid fon Herder je znaajna figura predromantizma, bio je pesnik i filozof, a njegov rad vezan je za ideje prosvetiteljstva, Sturm und Dranga i za vajmarsku klasiku. Bio je protivnik klasicizma i isticao je znaaj nacionalnog. Verovao je da se poezija nalazi u samom poreklu jezika, tj. u mitologiji i epu o ljudskom radnjama i govoru. Fridrih iler je predstavnik Sturm und Dranga, a njegovo najznaajnije delo drama Razbojnici u kojoj se on bavi temom sukoba meu braom i nastojanjem pojedinca da promeni svet.Vajmarska klasika ovaj period dobija naziv prema gradu Vajmaru gde je Gete bio sekretar na dvoru. Period je obeleen Geteovim dramama Ifigenija na Tauridi (obrada Euripidove tragedije, ali takva da mitolokoj grai pristupa sasvim slobodno, stavljajui u prvi plan psihologiju junaka) i Torkvato Taso (obrauje epizodu iz ivota Torkvata Tasa, uva klasicistika jedinstva, ali je tema romantiarska sukob umetnika sa drutvenom sredinom). Obe drame su pisane u stihu. Pored Getea, u ovom periodu stvaraju i iler i Hederlin. Obeleje ovog perioda je obnavljanje antikih formi i mitoloke tematike. Antika klasika prua model jer se teilo univerza