Principi ekonomije

  • Published on
    05-Dec-2015

  • View
    11

  • Download
    3

Embed Size (px)

DESCRIPTION

10 principa ekonomije ,

Transcript

<p>PowerPoint Presentation</p> <p>SEMINARSKI RADTEMA: PRINCIPI EKONOMIJE DESET PRINCIPA EKONOMIJEPROFESOR:Miroslava PetrevskaVISOKA TEHNOLOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA ABACSTUDENT:Goran Krsti, 2-25/2012.Ana Kujundi, 5-55/2012.abac, april 2013.PRINCIPI EKONOMIJE10 PRINCIPA EKONOMIJERe ekonomija potie od grke rei (olKOVOlKO = oikonomikos) koja znai ,,onaj koji upravlja domainstvom. DRUTVOmora da odlui koji e se poslovi obavljati i ko e ih obavljati. Potrebni su mu ljudi koji e proizvoditi hranu, koji e praviti odeu, koji e kreirati kompjuterski softver. Kad drutvo jednom alocira ljude (kao i zemljite, zgrade i maine) na razliite poslove, mora da alocira i autput dobara i usluga koje ti ljudi proizvode.DOMAINSTVOmora da donese mnoge odluke. Mora da odlui: ko obavlja odreene zadatke i ta zauzvrat dobija? Ko kuva ruak? Ko pere ve? Ko dobija kola vie posle ruka? Ko bira ta e se gledati na TV? Ukratko, domainstvo mora da alocira svoje oskudne resurse na svoje lanove, uzimajui u obzir sposobnosti, trud i elje svakog lana.POJAM EKONOMIJEODLUIVANJETRITEU veini drutava, resurse ne alocira jedan centralni planer, ve se alokacija obavlja kroz zdruene postupke miliona domainstava i preduzea. RESURSIUpravljanje resursima drutva je vano jer su resursi retki. Retkost znai da drutvo ima ograniene resurse i da nije u stanju da proizvede sva dobra i usluge koja ljudi ele da imaju. Ba kao to domainstvo nije u stanju da svakom svom lanu da sve to on ili ona poeli, tako ni drutvo ne moe svakom pojedincu pruiti najvii ivotni standard kome on ili ona tei.EKONOMIJAprouava kako drutvo upravlja svojim retkim resursima. POJAM EKONOMIJEKAKO LJUDI REAGUJU MEUSOBNO JEDNI NA DRUGEPRINCIPI EKONOMIJEKAKO LJUDI DONOSE ODLUKEPRINCIPIKAKO FUNKCIONIE PRIVREDA KAO CELINAPRINCIPI EKONOMIJEPrincip 1: Ljudi se suoavaju sa izboromPrincip 3: Racionalni ljudi ramiljaju o graninim sluajevimaPrincip 10: Drutvo se na kratak rok suoava s izborom izmeu inflacije i nezaposlenostiPrincip 9: Cene rastu kad drava tampa previe novcaPrincip 4: Ljudi reaguju na podsticajePrincip 5: Trgovina moe svakog dovesti u bolji poloajPrincip 8: ivotni standard zemlje zavisi od njene sposobnosti da proizvede Princip 2: Troak neega jeste ono ega se odriete da biste to dobiliPrincip 7: Vlade su ponekad u stanju da poboljaju trine ishodePrincip 6: Trita su obino dobar nain da se organizuju ekonomske aktivnosti10PRINCIPADa bismo dobili neto to nam se dopada, obino moramo da se odreknemo neeg drugog to nam se, takoe, dopada. Odluivanje zahteva odmeravanje vrednosti jednog cilja u odnosu na drugi.</p> <p>1. Klasian izbor je izbor izmeu puaka i butera.</p> <p>2. Izbor izmeu: efikasnosti i pravinosti.</p> <p>Efikasnost znai da drutvo dobija maksimum od svojih oskudnih resursa. Pravinost znai da se koristi od tih resursa pravdeno raspodeljuju na sve lanove drutva. </p> <p>Politike za postizanje vee pravinosti imaju trokove u vidu smanjene efikasnosti. Kada vlada raspodeli dohodak od bogatih ka siromanima, ona smanjuje nagradu za vee zalaganje na poslu, kao rezultat toga, ljudi rade manje i proizvode manje dobara i usluga. PRINCIP 1: LJUDI SE SUOAVAJU SA IZBOROM</p> <p>Ne postoji besplatan ruak!I KAKO LJUDI DONOSE ODLUKEOdluivanje podrazumeva da se vri poreenje izmeu trokova i koristi alternativnih pravaca delovanja. U mnogim sluajevima troak neke aktivnosti nije tako oigledan kao to to na prvi pogled izgleda.</p> <p>Odlazak na fakultet?</p> <p>Oportunitetni troak neke stvari jeste ono ega se odriete da biste tu stvar dobili. Prilikom donoenja bilo koje odluke, recimo, da li da se upiu na fakultet, donosioci treba da budu svesni oportunitetnih trokova koji prate svaki mogui postupakPRINCIP 2: Troak neega jeste ono ega se odriete da biste to dobili</p> <p>Kobi BrajantUmesto odlaska na koled potpisao milionski ugovor u NBA.I KAKO LJUDI DONOSE ODLUKEPRINCIP 3: Racionalni ljudi ramiljaju o graninim sluajevimaLast-minute aranmani</p> <p>I KAKO LJUDI DONOSE ODLUKE </p> <p>Odluke u ivotu retko su iskljuivo crno-bele, ukljuuju i nijanse sive. </p> <p>Granine (marginalne) promene - stalna sitna prilagoavanja postojeeg plana delovanja.</p> <p>Pojedinci i preduzea mogu da donose bolje odluke ukoliko razmiljaju o graninim sluajevima. Racionalni donosilac odluke stupa u akciju ako, i samo ako, marginalna korist akcije premauje marginlni troak.</p> <p>PRINCIP 4: LJUDI REAGUJU NA PODSTICAJECENE BENZINA U REGIONULjudi donose odluke poreenjem trokova i koristi pa njihovo ponaanje moe da se promeni kada se promene trokovi i koristi. Primer: Jabuke i krukeUticaj cene na ponaanje kupaca i prodavaca na tritu kljuan je za razumevanje funkcionisanja privrede.Kreatori javne politike nikad ne bi trebalo da zaborave na podsticaje. Mnoge politike menjaju trokove ili koristi sa kojima se ljudi suoavaju, a time menjaju i ponaanje. Primer: porez na benzin podstie ljude da voze manja kola koja troe manje benzina.</p> <p>I KAKO LJUDI DONOSE ODLUKE10PRINCIP 5: TRGOVINA MOE SVAKOG DOVESTI U BOLJI POLOAJII KAKO LJUDI REAGUJU MEUSOBNO JEDNI NA DRUGEPrimer: konkurencija Japana i SAD u svetskoj ekonomiji. Na neki nain to jeste istina, jer amerika i japanska preduzea zaista proizvode mnogo istih dobara (Ford i Tojota, Kompak i Toiba).Lako je doi do pogrenog zakljuka kad se razmilja o konkurenciji meu zemljama. Trgovina izmeu SAD i Japana nije poput sportskog takmienja, u kojem jedna strana dobija, a druga gubi. Tano jesuprotno: trgovina izmeu dve zemlje dovodi obe zemlje u bolji poloaj.Primer: porodice - meusobni konkurenti kada trae posao, kad idu u kupovinu, jer svaka porodica eli da kupi najbolju robu po najniim cenama. Uprkos ovoj konkurenciji, vaa porodica nee biti u boljem poloaju ako se izoluje od drugih porodica. U tom sl bi morala da proizvodi hranu i odeu sama za sebe, izgradi sama svoj dom. Trgovina omoguuje svakom da se specijalizuje za aktivnosti koje najbolje obavljaBa kao i porodice, i drave imaju korist od sposobnosti da meusobno trguju. Trgovina omoguava dravama da se specijalizuju za ono to najbolje rade i da koriste raznovrsnija dobra i usluge.ROBNA RAZMENA SRBIJA-NEMAKAGodinaIzvozUvozUkupnoSaldo1990.1111,621500,332611,66-388,711991.1111,301135,612251,91-29,311996.146,42523,87670,29-77,451997.218,01644,54862,55-426,531998.335,53588,50924,03-252,971999.165,25384,39549,64-219,142000.175,42456,22631,64-280,802001.230,05549,95780,00-319,902002.241,83762,121003,95-520,292003.287,961020,651308,61-732,692004.372,701501,201873,90-1128,502005.445,801092,201538,00-646,402006.637,001251,101888,10-614,102007.937,502169,703107,20-1232,202008.1142,002704,403846,40-1562,402009.871,551944,342819,89-1072,792010./jun484,61846,531331,14-361,92PRINCIP 5: TRGOVINA MOE SVAKOG DOVESTI U BOLJI POLOAJII KAKO LJUDI REAGUJU MEUSOBNO JEDNI NA DRUGECENTRALNO UPRAVLJANJEPad komunizma u SSSR-u i istonoj Evropi predstavlja najznaajniju promenu u svetu tokom poslednjih pedeset godina. Komunistike zemlje funkcionisale su na polaznoj pretpostavci da su centralni planeri u vladi u najboljoj poziciji da upravljaju ekonomskom aktivnou. Ovi planeri odluivali su koja e se dobra i usluge proizvoditi, koliko e se proizvoditi i troiti.Teorija na kojoj je poivalo centralno upravljanje glasila je da je samo vlada u stanju da organizuje ekonomsku aktivnost na nain koji e unaprediti ekonomsku doborbit za zemlju u celini.</p> <p>TRINA EKONOMIJAOdluke donose milioni preduzea i domainstava. Preduzea odluuju koga e zaposliti i ta e proizvoditi. Domainstva odluuju za koja preduzea e da rade i ta e kupiti za svoje dohotke. Ova preduzea i domainstva zajedniki deluju na tritu.Uspeh trinih ekonomija deluje zbunjujue. U trinoj ekonomiji niko ne tei ekonomskoj dobrobiti za drutvo u celini i svi su prvenstveno zainteresovani za linu dobrobit.Uprkos decentralizovanom odluivanju i donosiocima odluka koji su okrenuti linim interesima, trine ekonomije su se pokazale kao izuzetno uspene .PRINCIP 6: TRITA SU OBINO DOBAR NAIN DA SE ORGANIZUJU EKONOMSKE AKTIVNOSTIII KAKO LJUDI REAGUJU MEUSOBNO JEDNI NA DRUGEU svojoj knjizi Istraivanje prirode i uzroka bogatstva naroda objavljenoj 1776. godine, ekonomista Adam Smit izneo je najuvenije zapaanje u oblasti ekonomije: domainstva i preduzea meusobno deluju na tritima kao da su voena nevidljivom rukom koja ih dovodi do eljenih trinih ishoda. Cene su instrument pomou kog nevidljiva ruka usmerava ekonomsku aktivnost. Cene oslikavaju i vrednost nekog dobra za drutvo i troak koji drutvo snosi da bi to dobro proizvelo. Domainstva i preduzea na osnovu cena odluuju ta da kupe i prodaju. Tako, nesvesno uzimaju u obzir drutvene koristi i trokove svojih postupaka. Kao rezultat cene vode pojedinane donosioce odluka ka ishodima koji, u mnogim sluajevima, maksimiziraju blagostanje drutva u celini.Vana posledica umenosti nevidljive ruke da upravlja ekonomskom aktivnou jeste da: kad vlada spreava cene da se prirodno usklauju sa ponudom i tranjom, ona ometa sposobnost nevidljive ruke da koordinira milionima domainstava i preduzea koji ine privredu. Ovo pokazuje zato porezi negativno utiu na alokaciju resursa: porezi iskrivljuju cene, a posledino i odluke domainstava i preduzea. Ona objanjava i jo veu tetu koju nanose politike koje direktno vre kontrolu nad cenama Na kraju, ona objanjava i pad komunizma. U komunistikim zemljama cene nisu odreivane na tritu ve su ih diktirali centralni planeri. Njima su nedostajale informacije koje se reflektuju kroz cene kad cene slobodno reaguju na dejstvo trinih snaga. Centralni planeri pretrpeli su neuspeh jer su pokuavali da vode ekonomiju drei jednu ruku vezanu iza lea nevidljivu ruku trita.</p> <p>PRINCIP 6: TRITA SU OBINO DOBAR NAIN DA SE ORGANIZUJU EKONOMSKE AKTIVNOSTIII KAKO LJUDI REAGUJU MEUSOBNO JEDNI NA DRUGESledei lini interes, pojedinac esto unapreuje interes drutva uspenije nego kada to zaista namerava da ini.</p> <p>Smit kae da uesnike u ekonomiji motivie lini interes i da nevidljiva ruka ekonomije usmerava njihov lini interes ka podsticanju opte ekonomske dobrobiti.</p> <p>Adam Smit je roen u kotskoj 5. juna 1723. godine, a umro je 17. jula 1790-e. Izvrio je sistematizaciju svih ekonomskih znanja do tada. 1776. Godine je napisao delo ,,Istraivanje o prirodi i bogatstvu naroda. Objasnio je princip rada manufakturnih radionica. Tvrdio je da je radna snaga jedini inilac proizvodnje. Jedini element trita koji je poznavao bila je ponuda. Dao je teoriju apsolutnih prednosti ili vrednosti. </p> <p>PRINCIP 6: TRITA SU OBINO DOBAR NAIN DA SE ORGANIZUJU EKONOMSKE AKTIVNOSTIII KAKO LJUDI REAGUJU MEUSOBNO JEDNI NA DRUGE</p> <p>Statua Adama Smita u EdinburguPRINCIP 7: VLADE SU PONEKAD U STANJU DA POBOLJAJU TRINE ISHODEAko je nevidljiva ruka trita toliko mona, zato nam je potrebna vlada? Jedan odgovor glasi da je nevidljivoj ruci potrebna vlada da je titi. Trita funkcioniu samo ako su zakonom zatiena vlasnika prava. Postoji jo jedan - unapreenje efikasnosti i pravinosti. Veina politika ima za cilj da uvea ekonomski kola ili da promeni nain na koji se kola deli.Jedan od moguih uzroka trinog neuspeha jesu eksternalije. Primer: zagaenje.II KAKO LJUDI REAGUJU MEUSOBNO JEDNI NA DRUGENevidljiva ruka ponekad ne uspeva da obezbedi da se ekonomski prosperitet raspodeli pravino.Nevidljiva ruka ne obezbeuje da svako ima dovoljno hrane, pristojnu odeu i odgovarajuu zdravstvenu negu. Mnoge javne politike (porez na dohodak i sistem socijalne zatite) imaju za cilj postizanje pravinije raspodele ekonomske dobrobiti.Rei da vlada u nekim sluajevima moe da pobolja trine ishode ne znai da e ona uvek to i uraditi. Jedan od ciljeva studija ekonomije jeste da nam pomogne da procenimo kada je vladina politika opravdana jer poboljava efikasnost ili pravinost, a kada nije.</p> <p>16PRINCIP 8: IVOTNI STANDARD ZEMLJE ZAVISI OD NJENE SPOSOBNOSTI DA PROIZVEDE DOBRA I USLUGEIII KAKO FUNKCIONIE PRIVREDA KAO CELINARazlike u ivotnom standardu u razliitim delovima sveta sve su izraenije. Proseni Amerikanac je 2000. godine imao dohodak u iznosu od 34.100 dolara. Iste godine, proseni Meksikanac zaraivao je 8.790 dolara, a proseni Nigerijac 800. Nije iznenaenje da ove velike razlike izmeu prosenih dohodaka oslikavaju razlike u kvalitetu ivota. Stanovnici zemalja s visokim dohotkom imaju vie televizora, vie automobila, bolju ishranu, bolju zdravstvenu zatitu i dui ivotni vek nego stanovnici zemalja sa niskim dohotkom.</p> <p>ta objanjava ove velike razlike u ivotnom standardu izmeu zemalja i tokom vremena?</p> <p>Produktivnosti koliina dobara i usluga koju radnik proizvede za sat vremena. PROSENA ZARADA STANOVNIKAPozicijaZemljaUkupno u USD$1SAD54,4502Irska 50,7643Luksemburg52,8474vajcarska 50,2425Australija44,9836Velika Britanija 44,7437Kanada 42,2538Norveka 46,1539Juna Koreja35,40610Holandija 47,05611Austrija 43,55512vedska 37,73413Danska 45,56014Japan 35,14315Francuska 38,12816panija 34,38717Finska 36,67618Belgija 44,36419Izrael 28,80420Nemaka 40,22321Italija 33,51722Grka 26,29523Portugalija 22,74224Republika eka19,63025Slovaka 19,06826Poljska 20,06927Estonija 17,32328Maarska 19,43717III KAKO FUNKCIONIE PRIVREDA KAO CELINAPRINCIP 9: CENE RASTU KAD DRAVA TAMPA PREVIE NOVCANovanica - 500 milijardi dinaraJanuara 1921. godine u Nemakoj dnevne novine su kotale 0,30 maraka. Manje od dve godine kasnije, novembra 1922. iste novine su kotale 70.000.000 maraka. Sve ostale cene u toj privredi porasle su za slian iznos. Ova epizoda predstavlja jedan od najspektakularnijih istorijskih primera inflacije, porasta opteg nivoa cena u ekonomiji.ta je uzrok inflacije? U skoro svim sluajevima visoke ili trajne inflacije, krivac je, izgleda, isti porast koliine novca. Kada vlada emituje velike koliine novca u zemlji, njegova vrednost opada.Tokom 1993SR Jugoslavijaje bila pogoena hiperinflatornom krizom. To je najvea inflacija koja je zabeleena u Srbiji, a i u istoriji oveanstva. Cene proizvoda su rasle veoma brzo ak i vie od 300% za samo nekolika sati i esto je dinar postajao samo pare papira. Kurs marke je skakao svakog dana. Sve vie novca se tampalo i nove novanice su imale sve vie nula.</p> <p>III KAKO FUNKCIONIE PRIVREDA KAO CELINAPRINCIP 10: DRUTVO SE NA KRATAK ROK SUOAVA SA IZBOROM IZMEU INFLACIJE I NEZAPOSLENOSTIFilipsova krivaKad vlada povea koliinu novca u ekonomiji, jedan od rezultata je inflacija. Drugi rezultat, barem na kratak rok, jeste nii nivo zaposlenosti. Kriva koja ilustruje ovaj kratkoroni izbor izmeu inflacije i nezaposlenosti naziva se Filipsova kriva.</p> <p>Kreatori politike mogu da iskoriste izbor izmeu inflacije i nezaposlenosti primenom razliitih instrumenata politike:menjanjem obima trokova vlade, iznosa koji ona oporezuje,i koliine novca koji se tampa,kreatori politike mogu da utiu na kombinaciju inflacije i nezaposlenosti koja e se ostvariti u privredi. Poto su ovi instrumenti monetarne i fiskalne politike potencijalno toliko moni, pitanje kako kreatori politike treba da ih koriste da bi kontrolisali ekonomiju i da li uopte treba da ih koriste, predmet je stalne rasprave. </p> <p>P, E, RPRINCIPI EKONOMIJEZ A K L J U A KPoslovanje preduzea moe biti rentabilno, a da istovremeno nije ekonominoSvaki ek...</p>