Principi sindikalnog organizovanja i različiti tipovi sindikata Miloš Brdar 169-08

  • Published on
    29-Jul-2015

  • View
    152

  • Download
    4

Embed Size (px)

Transcript

UNIVERZITET U ISTONOM SARAJEVU SAOBRAAJNI FAKULTET DOBOJ

Tema:

Principi sindikalnog organizovanja i razliiti tipovi sindikataSeminarski rad iz sociologije rada

Student:

Mentori:

Sadraj: Uvod......................................................................................................................3 1.0 Princip sindikalnog organizovanja..................................................................4 1.1 Granski princip organizovanja..............................................................4 1.2 Organizovanje sindikata na teritorijalnom principu..............................4 1.3 Organi u sindikalnoj organizaciji..........................................................5 2.0 Oblici sindikalnog organizovanja i djelovanja................................................6 2.1 Granski sindikat....................................................................................7 2.2 Nacionalna konferencija sindikata........................................................7 2.3 Meunarodna konfederacija slobodnih sindikata.................................8 2.4 Svetska sindikalna federacija................................................................8 2.5 Evropska sindikalna konfederacija........................................................8 3.0 Tipovi sindikata.............................................................................................10 Zakljuak.............................................................................................................11 Literatura.............................................................................................................12

2

Uvod: U vrijeme industrijske revolucije, krajem devetnaestog i pogetkom dvadesetog vijeka javlja se potreba za organizacijom radnika u cilju poboljanja uslova rada i poveanja zarada. Prvi skupovi radnika organizovli su se uglavnom u Velikoj Britaniji i zemljama zapadne Evrope, bili su organizovani spontano i oni su bili osnova za stvaranje sindikata. Sindikat je pravno lice kojim se za razliku od korporacije upravlja u skladu sa demokratskim principima: pravilom jedan lan jedan glas. To je organizacija nastala sa ciljem da pregovara sa poslodavcem da izbori bolji status i zatitu prava zaposlenih, odnosno da unapredi ivotni standard radnika. U poslednjih 300 godina sindikati su se razvili u vie formi - pod uticajem razliitih ekonomskih i politikih deavanja iz okruenja u kojem djeluju. Iako naini rada i djelovanja sindikata nisu isti, oni uglavnom ukljuuju: Obezbeivanje pogodnosti za lanove: U razvijenim zemljama sindikati obezbeuju pogodnosti za lanove kroz obezbeivanje pravne pomoi. Pruanja saveta u vezi edukacije, zatite u radu, zastupanja u sporovima protiv poslodavaca itd. Kolektivno pregovaranje: Vrlo vaan segment djelovanja sindikata, kada sindikati pregovaraju sa poslodavcem u cilju definisanja odnosa izmeu radnika i poslodavca. Industrijske akcije: Sindikati mogu organizovati trajk ili protest u cilju ispunjenja svojih zahtjeva. Politiku aktivnost: Sindikati mogu promovisati zakonska reenja koja odgovaraju lanovim sindikata kroz lobiranje, podrku odreenim politikim partijama i kandidatima, anketiranjem graanja itd.

3

Principi sindikalnog organizovanja Princip dobrovoljnosti je opti princip sindikalnog organizovanja, o emu svedoi i Konvencija broj 87 o sindikalnim slobodama i zatiti sindikalnih prava. Treba razlikovati horizontalni (teritorijalni) nain organizovanja od vertikalnog (profesionalnog) naina organizovanja. Lokalne i regionalne sindikalne asocijacije obrazuju se na osnovu teritorijalnog, a granske i konfederacijske na osnovu profesionalnog principa organizovanja i delovanja. I strukovni sindikati, koji okupljaju radnike istog zanimanja ili profesije, organizuju se uz punu primenu principa vertikalne sindikalne solidarnosti.

Za tzv. opti sindikat karakteristian je poseban princip sindikalnog organizovanja. lanstvo se regrutuje iz svih grana i svih struka i zanimanja. Takvi sindikati su retki, jer ih razjedaju unutranji sukobi i razliiti interesi.Sindikat opteg tipa je godinama bio jedini oblik sindikalnog organizovanja u socijalistikim zemljama. U nekim od njih takvi sindikati jo uvek deluju. Opti sindikat ili sindikat opteg tipa, primera radi, deluje i u Velikoj Britaniji, ali nema veliki uticaj na stanje industrijskih odnosa.Jedan od specifinih oblika sindikalnog organizovanja su i nezavisni sindikati u preduzeima, koji esto kritikuju i osporavaju rad i rezultate rada granskih i drugih sindikata, u ije lanstvo ne ele da uu. Savremene trendove sindikalnog organizovanja, izmeu ostalog, karakterie i granski princip organizovanja. Granski princip organizovanja doprinosi jaanju unutranje kohezije i solidarnosti unutar lanstva, to mu omoguuje da uspenije titi prava i interese zaposlenih. Iako i u granskom sindikatu povremeno nastaju izvesni potresi, injenica je da se oni uspeno reavaju. Granski, odnosno profesionalni princip organizovanja iskazuje veu snagu i vitalnost u odnosu na teritorijalni princip organizovanja i delovanja. Organizovanje sindikata na teritorijalnom principu, u savremenim uslovima, nema naroitu vanost. Savezi sindikata, koji imaju svoje lokalne i regionalne organizacije, suoeni su s tekoama u vezi sa utvrivanjem delokruga njihovih poslova i sveukupnih sindikalnih aktivnosti. Te aktivnosti se najee svode na zastupanje interesa lanstva pred lokalnim organima vlasti i lokalnim i regionalnim udruenjima poslodavaca, na pruanje pravne pomoi lanstvu i slino.

4

Organi u sindikalnoj organizaciji

Skuptina sindikalne organizacije, Izvrni odbor, Nadzorni odbor i Sindikalni povjerenik (predsjednik sindikalne organizacije).

Skuptina je najvei organ sindikalne organizacije i ine je svi lanovi sindikalne organizacije. Skuptina se obavezno saziva najmanje jedanput godinje, a prema potrebi moe se sazvati i ranije na zahtjev Izvrnog odbora ili najmanje jedne treine lanstva. Izvrni odbor ine lanovi koje bira sindikalna organizacija na svojoj skuptini. Prava i obaveze predsjednika i lanova Izvrnog i Nadzornog odbora za vrijeme obavljanja sindikalne funkcije reguliu se optim i posebnim kolektivnim ugovorom. Izvrni odbor broji pet lanova. Nadzorni odbor sindikalne organizacije vri nadzor nad korienjem finansijskih i drugih sredstava i o tome informie sindikalnu organizaciju. Nadzorni odbor ine lanovi koje bira sindikalna organizacija, odnosno Skuptina. lan Nadzornog odbora ne moe biti istovremeno i lan Izvrnog odbora i obrnuto. Sindikalna organizacija i Izvrni odbor duni su da razmatraju izvjetaje i zakljuke Nadzornog odbora. Nadzorni odbor broji tri lana. Sindikalni povjerenik:

predstavlja i zastupa sindikalnu organizaciju; saziva sjednice Izvrnog odbora i njime rukovodi; odgovoran je za sprovoenje odluka i zakljuaka Izvrnog odbora; zastupa zaposlene pred poslodavcem; aktivno uestvuje u radu Optinskog odbora Sindikata prosvjete, nauke i kulture ; organizuje razne akcije u cilju poboljanja poloaja zaposlenih; angauje pravnog zastupnika u sluaju spora zaposlenog i poslodavca; posjeuje seminare koje organizuje sindikat; prati pravnu regulativu.

5

Oblici sindikalnog organizovanja i djelovanja Najznaajniji oblici sindikalnog organizovanja su: sindikat u preduzeu granski sindikat nacionalne konfederacije sindikata meunarodna konfederacija sindikata.

Sindikalno organizovanje u preduzeu je od posebne vanosti jer se u njemu, kao osnovnom subjektu privreivanja, odvijaju znaajni oblici saradnje izmeu zaposlenih i poslodavaca, sindikata i menadmenta i slino. U postupku ureivanja odnosa izmeu vlasnika kapitala i vlasnika radne snage u preduzeu primenjuju se razliiti modeli, od kojih su najpoznatiji: 1) anglosaksonski, odnosno ugovorni, 2) evropskokontinentalni, odnosno institucionalni i 3) kombinovani modeli. Prema prvom modelu, kolektivni radni odnosi ureuju se izmeu uprave (menadmenta) preduzea i sindikata, u postupku kolektivnog pregovaranja. Interesi radnika tite se kolektivnim ugovorom, zbog ega oni nemaju razloga da participiraju u upravljanju preduzeem. Drugi koncept polazi od pretpostavke da radnici moraju biti ukljueni u upravljanje preduzeem. To znai da radnici moraju imati svoje predstavnike u savetu zaposlenih, organima upravljanja i organima kontrole u preduzeu. Uloga sindikata u preduzeu je od perifernog znaaja. Subjekt kolektivnog pregovaranja nisu sindikati u preduzeu nego granske sindikalne organizacije. Kolektivni radni odnosi, koji se uspostavljaju na nivou preduzea, ureuju se granskim kolektivnim ugovorom, kao osnovnim oblikom kolektivnog pregovaranja. I najzad, trei model, tj. kombinovani sistem ureivanja odnosa izmeu rada i kapitala u preduzeu, najzastupljeniji je u Francuskoj. Socijalni partneri Francuske su dugo teili zakonskoj regulativi radnih odnosa, zbog ega je takva regulativa imala vei znaaj od ugovornog ureivanja individualnih i kolektivnih prava i obaveza iz radnog odnosa, odnosno povodom radnog odnosa. Takav sistem podrazumeva kombinovanu primenu anglosaksonskog i evropskokontinentalnog modela. Prema tom modelu, radnicima se omoguava da deluju preko saveta zaposlenih, kao i da imaju sindikalnog predstavnika ili sindikalnu sekciju u preduzeu. Osim toga, doputa im se i mogunost osnivanja nezavisnog sindikata u preduzeu. Od snage i organizovanosti tog sindikata zavisi ko e uestvovati u kolektivnom pregovaranju, budui da osnovni6

kolektivni ugovor u preduzeu ne mora uvek biti ugovor koji se zakljuuje na nivou preduzea. To moe biti i granski kolektivni ugovor. Sve zavisi od konkretnih prilika i stanja socijalnog partnerstva u preduzeu. Subjekt kolektivnog pregovaranja na nivou preduzea moe da bude i nezavisni sindikat, pod uslovom da je organizovan u preduzeu, da okuplja veinu radnika i da nije pod uticajem poslodavca. Za razliku od evropske prakse, prema kojoj osnovni oblik sindikalnog organizovanja ini granski sindikat, u SAD, Japanu i nekim drugim zemljama osnovu sindikalnog organizovanja i delovanja ini sindikat koji se osniva u preduzeu. Granski sindikati organizuju se na nivou privredne grane, odnosno delatnosti i predstavljaju dominantan oblik sindikalnog organizovanja i delovanja. Granski, odnosno strukovni sindikati imaju bogatu tradiciju delovanja na evropskom prostoru, na kome se odnosi izmeu rada i kapitala najee ureuju granskim kolektivnim ugovorom. Oni ne potcenjuju znaaj svog delovanja ni u preduzeu, bez obzira na to to se odmeravanju snaga izmeu poslodavaca i posloprimaca na granskom nivou pridaje vea vanost. Granske sindikalne centrale, zbog toga, u preduzeima imaju svoje poverenike, sekcije i klubove, preko kojih uspenije tite prava i interese svoga lanstva.

Nacionalna konfederacija sindikata je savez granskih, a ree i drugih sindikalnih udruenja. Osniva se u skladu s meunarodnim radnim standardima, utvrenim odgovarajuim aktima MOR-a, a uz puno potovanje principa dobrovoljnosti. Nacionalne kofederacije nemaju ujednaen odnos prema svome lanstvu. Kod jednih je taj odnos centralizovan, a kod drugih decentralizovan. Centralizovane konfederacije svojim lanicama mogu davati obavezna uputstva ili odreivati uslove za davanje saglasnosti za zakljuivanje granskih kolektivnih ugovora, za razliku od decentralizovanih konfederacija, koje mogu samo koordinirati pojedine aktivnosti svojih lanica i davati im odreene predloge, sugestije i preporuke. Pravilo je da se u jednoj dravi osniva jedna nacionalna konfederacija sindikata. Meutim, ima zemalja u kojima se zbog ideolokih, politikih, verskih, istorijskih i drugih posebnosti osniva i po nekoliko konfederacija. U takve zemlje se ubrajaju Francuska, Nemaka, Italija, vedska, Australija i druge. U Nemakoj, Australiji i vedskoj, na primer, deluju posebna nacionalna sindikalna udruenja za fiziku radnu snagu, odnosno za tzv. plave kragne, a posebna za nemanuelne radnike i slubenike, odnosno za tzv. bele kragne. Nazivima "plava kragna" i "bela kragna" potencira se razlika u odei, koja se u procesu rada pojavljuje izmeu manuelnih i ostalih (nemanuelnih) radnika.7

Na meunarodnom planu deluje vei broj sindikalnih konfederacija, organizovanih na globalnom ili regionalnom nivou. Veina ih je osnovana posle Drugog svetskog rata. Najreprezentativnija meu njima je Meunarodna konfederacija slobodnih sindikata (MKSS), osnovana 1949. godine u Londonu. U njenom sastavu je oko 150 lanica, koje deluju u vie od 100 zemalja. Pokriva ogroman geografski prostor i ima vie od 110 miliona lanova. Pod njenim okriljem deluju skoro sve vodee nacionalne konfederacije zapadnoevropskih zemalja, kao i konfederacije iz pojedinih zemalja Severne i Latinske Amerike, Azije i Afrike. U sastavu MKSS je i jedna australijska sindikalna organizacija.

Na meunarodnom globalnom planu deluju i Svetska sindikalna federacija (SSF) i Svetska konfederacija rada (SKR). Prva je osnovana 1945. godine u Parizu i druga je po veliini i uticaju meunarodna konfederacija sindikata. Do 1949. godine okupljala je skoro sve znaajnije sindikalne asocijacije u svetu. Meutim, te godine u Federaciji nastaje neoekivan rascep, zbog ega je naputa veliki broj sindikalnih centrala, meu kojima je bio i Savez sindikata Jugoslavije, to je znatno oslabilo njen uticaj u meunarodnom radnikom pokretu. I pored toga, SSF i dalje okuplja veliki broj sindikalnih organizacija zemalja Azije, Afrike, June i Srednje Amerike i Istone i Zapadne Evrope. Svetska konfederacija rada, za razliku od Svetske sindikalne federacije, tradicionalno okuplja sindikate ije je lanstvo katolike i protestantske veroispovesti. Osnovana je 1921. godine u Hagu. Udarnu snagu ove organizacije ine hrianske konfederacije sindikata pojedinih zemalja Zapadne Evrope i Latinske Amerike.

Meu konfederacijama koje deluju na meunarodnom regionalnom planu posebno mesto zauzima Evropska sindikalna konfederacija (ESK), osnovana 1975. godine u Briselu. Okuplja sindikalne centrale velikog broja evropskih zemalja. Dugo je bila zatvorena za zemlje Istone i Centralne Evrope, zbog njihove opredeljenosti za izgradnju socijalizma. Naputanjem koncepta socijalistikog razvoja i dirigovanog upravljanja privredom, vrata ESK postaju otvorena i za nacionalne sindikate evropskih postsocijalistikih zemalja. Ve 1995. godine, na primer, toj konfederaciji pristupaju i odgovarajue nacionalne sindikalne asocijacije Maarske, Rumunije, Bugarske, Slovake, eke i Poljske.

8

Meunarodne konfederacije sindikata pruaju nemerljiv doprinos utvrivanju meunarodnih radnih standarda. Jaanjem multinacionalnih kompanija i integracionih tokova u svetu sve vie se internacionalizuju i odnosi izmeu rada i kapitala. Dravne granice postaju pretesne za subjekte kolektivnog pregovaranja. Pojavljuju se i transnacionalni kolektivni ugovori. Kolektivno pregovaranje na nivou Evropske unije, na primer, postaje redovna aktivnost socijalnih partnera. Na taj nain dolazi do transnacionalizacije i kolektivnih radnih sporova (industrijskih konflikata) i mehanizama za njihovo reavanje. Meunarodne konfederacije sindikata su...

Recommended

View more >