Prirucnik Za Izbor Fotoaparata

  • Published on
    14-Oct-2015

  • View
    33

  • Download
    7

Embed Size (px)

Transcript

<ul><li><p> 2005 dfotoaparati.com</p><p>za poetnikedfotoaparati.com</p><p>Prirunik</p></li><li><p>- Uvod - Koji fotoaparat kupiti? - Motivi - Tehnike fotogra sanja- Izrada digitalnih fotogra ja- Nepoeljni efekti- dLaboratorija - Renik pojmova u dfotogra ji *</p><p>* ako trite neto odreeno, probajte sa opcijom Find (CTRL+F) u Acrobat Reader-u</p><p>Sadraj:</p></li><li><p> Fotogra ja je danas postala skoro neophodna potreba sva-kodnevnog ivota kulturnog oveka. Ona hiljadama ljudi priinjava ve-lika zadovoljstva, bilo kao dokumenat ivota, bilo kao saradnik u poslu i uenju, kulturna razonoda, umetnost, tehnika zabava, ili konano, kao obina pasija. Svakim danom hiljade ljudi nabavljaju foto-aparate i postaju foto-amateri, neki od njih i profesionalni fotogra , foto-reporteri, foto-laboranti, umetnici fotogra je, itd. ... ivojin Jeremi, Popularni kurs fotogra je, 1976 </p><p>Uvod</p></li><li><p>Koji fotoaparat kupiti? Najee postavljana pitanja od strane potencijalnih kupaca je Koji fotoaparat da kupim?, Koliko mi je novca potrebno?, itd.</p><p> Kao prvo; Odluku o kupovini dfotoaparata sami donosite na osnovu Vae nansijske mogunosti i fotografskih ambicija.Ako ste prosean korisnik, znai elite da sauvate uspomene sa letovanja, roendana i sl. za Vas bi bio dovoljan aparat od 2 MPix rezolucije 1600x1200, koja je sasvim dovoljna za razvijanje u formatu 10x15 cm. Moete da razvijate i vee formate ali sa poveavanjem formata gubite na kvalitetu slike. </p><p> Probajte da izbegavate dfotoaparate tipa 5 u jednom. U veini sluajeva to je sve, samo ne fotoaparat. On, ruku na srce, fotogra e ali kvalitet dobijene fotogra je je na vrlo niskom nivou... Trenutno na naem tritu postoje mnogi modeli koje moete da kupite, od (Vama) poznatih i nepoznatih modela. Kvalitet fotogra je zavisi od kvaliteta objektiva, svetlosnog senzora (dfotoaparati imaju svetlosni senzor (CCD ili CMOS) u mesto lma)) kao i od samog procesora za kompresiju slike. Obratite paznju na te stvari pri kupovini kao i na marku dfotoaparata. Najvei proizvoaci su Nikon i Canon kao i druge rme poput Sony, HP, Fuji, itd. ali izbor je opet, i uvek na Vama. Ako dfotoaparat ima 5 MPix, to ne mora da znai da pravi bolje fotogra je od onog sa 4! To zapamtite :) Potoje fotoaparati kojima se cena razlikuje i do 200 eura a oba imaju 5 MPix (opet razlike izmedju kvaliteta senzora, objektiva, dimen-zija, proizvoaa, itd.) Posavetujte se sa drugom, roakom koji vec ima dfotoaparat ili ima iskustva i kome verujete... Ako ste u mogunosti, pogledajte svo-jim oima kvalitet snimljenih fotogra ja nekih aparata. Pazljivo razmo-trite prodaveve izjave tipa: Ovaj je pravi enski, ovaj je najproda-vaniji, leto je najbolje vreme za kupovinu digitalnog fotoaparata i sl.</p><p> Jos informacija? Kontaktirajte nas: of ce@dfotoaparati.com Sreno!</p></li><li><p>Motivi- Deca *- Sportski snimci *- Portret *- Pejza *- Silueta *- Arhitektura * (graevine) *Tekst je preuzet iz knjige Popularni kurs fotogra je, ivojin Jeremi</p><p>- Deca</p><p> Deca ne znaju i ne mogu pozirati. Zato ih i ne treba siliti da to ine. Time moete postii samo negativan rezultat: dete e se raspalakati ili e imati neprirodan izraz, tako da se nee dobiti sni-mak kakav se eli. Neka vas ne brine to su ona stalno u pokretu i to neete imati dovoljno vremena da komponujete svoj snimak.</p><p> Strpljenje i vreme!</p><p> Pustite decu da se igraju, da neto rade ili se zabavljaju. Ona tada imaju uvek prirodan izraz, a temperamentno ispoljavanje utis-ka, tako svojstveno deci, daje bogatstvo tema za snimanje te e te dobiti dobru i sadrajnu fotogra ju. Posmatrajte mirno njihovu igru ili rad i u pogodnom momentu snimite.</p><p> Snimanje dece mora se obavljati brzo da bi se uhvatio najpo-godniji trenutak, poto dete brzo gubi strpljenje i panja mu skree na nove dogaaje i stvari u okolini. </p><p> Prilikom fotogra sanja, izaberite neku neutralnu pozadinu, kao nebo, vodu, zid i sl. ili ukoliko va fotoaparat ima opciju za manuelno podeavanje otvora blende, snimajte sa veim otvorom blende kako bi pozadina ostala bez detalja, odnosno bila mutna. &gt;&gt;&gt;</p></li><li><p> Decu treba uvek snimati u svetlom tonu, svetlim odelima, jer svetle povrine sugeriu vesela raspoloenja koja odgovaraju deci. Poto amateri nemaju ateljea, kao profesionalni fotogra , najbolje je da decu slikaju napolju, u prirodi. Oi deteta, ako fotogra ete u sobi, treba da se priviknu na svetlost tako da malo saekate pre fotogra sanja. Ovo posebno vai za bebe, kojima jako svetlo veoma smeta.</p><p>- Sportski snimci</p><p> Dobre sportske snimke nije lako praviti. Za ovo je potrebno veliko fotografsko iskustvo, ali istovremeno i dobro poznavanje sportskih disciplina kako bismo snimili karakteristine i najintere-santnije momente u sportu.</p><p> Snalaljivost i brzo odluivanje</p><p> Ne snimajte grupe sportista koji poziraju, jer su to snimci bez efekta. Samo kod snimanja pokreta moemo dobiti dobar sportski snimak, poto je svaki sport vie ili manje koncentrisanje snage u pokretu. &gt;&gt;&gt;</p></li><li><p> Sportski snimak se ne odnosi samo na snimanje sportista i sportskih dogaaja. Sportski mod kod digitalnih fotoaparata slui da bi objekat u pokretu koji fotogra emo bio otar odnosno jasan u odnosu na okolinu (pozadinu).</p></li><li><p>- Portret</p><p> Postavljanje i korienje svetla je najvaniji elemenat kod snimanja portreta. Najbolje je ako imamo dva ili tri svetlosna izvo-ra, bilo pri snimanju pri vetakoj bilo pri dnevnoj svetlosti. Senke od sunca mogu se ublaiti re ektovanim svetlom sa veeg belog ili sjajnog kartona koji se postavlja sa strane modela.</p><p> Svetlost re ektora je pogodnija jer re ektore moemo pomi-cati na razne strane reguliui jainu svetla. Ako nemamo vie re- ektora tada emo kao sporedno svetlo uz jedan re ektor upotrebi-ti veu re eksnu povrinu koja je osvetljena istim re ektorom.</p><p> Pri fotogra sanju treba koristiti stativ i zaslon protiv re eksa.</p><p> Pozadina koja deluje mirno, bez raznih ara i natrpanih ukra-sa, daje najbolje rezultate. Ona mora biti jednolino osvetljena, a model dovoljno ispred pozadine, ukoliko ovu ini ravna povrina (zid, platno i sl.), kako bi se izbegle senke preblizu postavljenog modela.</p><p> Model treba postaviti tako da njegovo dranje deluje potpuno prirodno. To je vrlo teko postii jer neki ljudi, im znaju da e biti fotogra sani , zauzimaju pozu koja deluje kruto i nameteno. Ovde morate upotrebiti malo snalaljivosti i strpljenja. Zabavite nekako model kako biste mu skrenuli panju sa snimanja, pa kada kod modela popusti napetost snimajte. </p><p> Portret u veini sliajeva znai snimanje poprsja modela, ali se moe snimati i deo lica ili pak cela osoba. Za snimanje poprsja dobro je model postaviti da sedi na stolici bez naslona sa rukama koje su leerno savijene u krilu.</p><p> O postavljanju glave treba voditi rauna i nai najzgodniji poloaj. Retko se dobijaju dobri portreti snimanjem lica s preda ili u pro lu. Malo okrenuta glava na jednu stranu daje lepi utisak. Isto tako treba je postaviti da se istaknu lepe i karakterne crte lica.</p><p> &gt;&gt;&gt;</p></li><li><p> Pored osobe, treba voditi brigu i o postavljanju fotoaparata ime se moe poboljati utisak. Tako, na primer, fotoaparat emo postaviti neto nie ako elimo da smanjimo suvie dugaak nos ili neto vie kod osoba sa kratkim nosom, zatim, velike ui se mogu ublaiti pomou senke ili ugla snimanja fotoaparata, itd.</p><p> Oi su najvaniji deo portreta stoga bi trebalo da imaju priro-dan pogled a pogled modela direktno u objektiv ne treba izbega-vati.</p><p>- Silueta</p><p> Potpuna silueta se moe dobiti snimanjem pri vetakoj svet-losti, koja daje maksimalno tvrdo osvetljenje. Snimanje vriti u zamraenoj prostoriji, sobi ili nou.</p><p> Na otvorena vrata razapne se belo platno a model postavi ispred njega na daljini do 60 cm. Re ektor sa jakom sijalicom stav-lja se iza platna na rastojanju do 1m u visini glave modela i svetlo upravi direktno na platno. Iskljue se sva svetla u prostoriji tako da platno bude jedini izvor svetlosti. Fotoaparat se postavi na stativ na potrebno rastojanje, pa se silueta izotri da se dobiju otre kon-ture lika. Razume se da model treba postaviti okrenut fotoaparatu pro lom, jer jedino pro l daje zadovoljavajuu siluetu.</p></li><li><p> Sa malo vie iskustva, silueta se moe snimiti i van sobe, danju, uz pomo sunca, sa istim efektom kao i u nekoj prostoriji ili sobi.</p><p>- Arhitektura</p><p>Tekoa fotogra sanja arhitekture je u tome to su ovi objekti obino visoki te je kod njihovog snimanja poloaj fotoaparata suvie nizak. Ovo dovodi do izobliavanja snimaka jer se vertikalne linije kojima je izraena graevina istiu u jednu taku (perspekti-va) tako da se dobija utisak padanja zgrade. </p><p>Snimke napolju bi trebalo praviti po suncu. Kako ono u toku dana menja svoj poloaj, moramo strpljivo ekati dok osvetli fasadu on-ako kako elimo. Svetlost koja pada sa strane, koso, daje najbolju vrstu osvetljenja, najbolje izraava plastinost i sve detalje.</p><p> &gt;&gt;&gt;</p></li><li><p> Nije preporuljivo snimanje samo fasade. Graevinu treba prikazati kao telo, zato je treba snimati tako da se uvek vide dve njene strane, mada nije obavezno pravilo.</p></li><li><p>- Dubinska otrina - Depth Of Field (DOF)</p><p>Dubinska otrina predstavlja podruje ispred i iza su-jekta koji je fokusiran u kome je otrina prihvatljiva.</p><p>Podruje dubinske otrine se kod srednjih udaljenosti kree od 1/3 is-pred fokusiranog subjekta i do 2/3 iza, odnosno pozadina e uglavnom uvek da bude dublja.</p><p>Dubinska otrina zavisi od veliine otvora blende, ine daljine objek-tiva, od veliine svetlosnog senzora (CCD ili CMOS) kao i od udaljenosti fotogra sanog subjekta.</p><p> &gt;&gt;&gt;</p><p>Tehnike fotogra sanja</p></li><li><p>Otvor blende se oznaava (malim) slovom f, npr: f/2.8, f/8 sto oznacava svetlosnu moc objektiva, odnosno koliko mu je svet-losti potrebno da bi napravio fotogra ju na odreenoj foku-siranoj udaljenosti. Kod digitalnih fotoaparata stoji, na primer, oznaka f/2.8 f/4. Prva f vrednost se odnosi na irokougaoni reim (wide) dok je druga za telefoto. Sto je manji otvor blende (veci f broj) dubinska otrina je vea, odnosno dublja. Znai ako elimo da fotogra emo portret i da sve ono ispred i iza subjekta bude neotro, mutno, namestiemo najvei mogui otvor blende (naj-manju f vrednost) i prilagoditi brzinu zatvaraa radi korektne ekspozicije. Sve ovo, naravno, vai ako va fotoaparat poseduje potpuno manuelnu kontrolu nad brzinom zatvaraa i otvorom blende. Neki fotoaparati imaju i poluautomatski mod (aperture pri-ority - A) kod kojeg korisnik sam podeava samo otvor blende a za ostalo je zaduena automatika fotoaparata. Sledi primer:</p><p>Gornja fotogra ja sa malim otvorom f (f/11) i donja sa velikim ot-vorom blende (f/2.4)</p></li><li><p>Izrada digitalnih fotogra ja</p><p>Razvijena fotogra ja mi je odseena?</p><p>Problem je u tome to su odnosi stranica kod digitalnih fotoaparata 4:3, pa kada razvijate standardnu veliinu fotogra je 10x15 (3:2) desie se to da Vam se gornji i donji deo fotogra je odsee (oko 6mm). Ovo moete da reite ako sami podesite odnose stranica na 3:2 bilo na vasem digitalnom fotoaparatu (ako imate opciju) ili u nekom od gra kih programa (Photoshop). Tane rezo-lucije za odreene formate fotogra ja su:</p><p>1051 x 1500 piksela za format 9x13 cm 1205 x 1795 piksela za format 10x15 cm1500 x 2102 piksela za format 13x18 cm1795 x 2551 piksela za format 15x21 cm2126 x 3000 piksela za format 18x24 cm 2398 x 3602 piksela za format 20x30 cm3000 x 4500 piksela za format 25x38 cm </p></li><li><p>Nepoeljni efekti- Hromatske aberacije- Vinjete (eng. vignetting)- Distorzija</p><p> - Hromatske abercije</p><p> Najei vid hromatskih aberacija su ljubiaste ivice, rubovi (eng. purple fringing). Ovaj (nepoeljan) efekat se javlja prilikom fotogra sanja veoma kontrasnih povrina i/ili objekata, naroito ako se u pozadini nalazi jak izvor svetlosti (sunce, nebo i sl.). Pogledajte primer:</p><p> Od ove vrste hromatskih aberacija pate, manje ili vie, go-tovo svi digitalni fotoaparati, pa ak i profesionalni DSLR.</p></li><li><p>- Vinjete (eng. vignetting)</p><p> Vinjete su, takoe, jedan od nepoeljnih efeketa pri-likom fotogra sanja digitalnim fotoaparatima. Naime, kada fotogra emo, stranice objektiva postanu vidljive to rezultuje blago (ili jae) zatamnjenje po uglovima fotogra je. Efekat nije toliko vidljiv na fotogra jama koje su bogate detaljima ali, kao to vidite na primeru, prilikom fotogra sanja istijih povrina i/ili objekata, efekat je veoma primetan i neprijatan. Najee se jav-lja na dfotoaparatima sa zum objektivima i onima iz nie klase.</p><p>Primer: fotogra ja zida</p></li><li><p>- Distorzija, izobliavanje</p><p> Distorzija je efekat koji izobliava fotogra ju i posledica je samog (zum) objektiva fotoaparata pri WIDE (iroko-ugaonom) i TELE (usko-ugaonom) poloaju objektiva. Fotogra je koje su slikane pri WIDE poloaju objektiva (naj-manja ina daljina) deluju kao da su naduvane ili napumpane (pogledaj primer) dok kod TELE poloaja (najvea ina daljina), deluju kao da ih je neko usisao (pogledaj primer).</p><p> Primer: prvi kvadrat (s leva na desno) je bez distorzije</p><p> Veliki broj digitalnih fotoaparata pati od distorzije foto-gra ja, ali to ne bi trebalo da Vas previe zabrinjava osim ako ne odluite da se ba profesionalno bavite fotogra jom. Distorziju je veoma teko, ak i nemogue, uoiti na sva-kodnevnim fotogra jama. Moete je primetiti tek kada slikate potpuno ravne vertikalne i horizontalne linije, kao to i sajt dfotoaparati.com radi prilikom testa digitalnih fotoaparata.</p></li><li><p>dLaboratorija (Photoshop v7.0)</p><p>Za poetak, opisaemo Vam nekoliko osnovnih koraka koje bi trebalo da napravite, konkretno u programu Photoshop, za no doterivanje vaih digitalnih fotogra ja:</p><p>1. Opcija Levels (preica u Photoshopu je CTRL+L)2. Korekcija boja (opcija Color Balance, CTRL+B i opcija Hue/Satura-tion, CTRL+U)3. Retuiranje pomou alatke Healing Brush</p><p>1. Opcija Levels </p><p>Kada pokrenete opciju Levels (CTRL+L ili u meniju izaberite Image, zatim Adjustments, zatim Levels) videete prozor sa histigramom (vidi sliku dole). Histogram je, u osnovi, gra ki prikaz broja i intenziteta piksela na Vaoj digitalnoj fotogra ji, iz kojeg moete da proitate i izvrite korekciju tonaliteta fotogra je (svetli, tamni i medju-tonovi).</p><p> &gt;&gt;&gt;</p></li><li><p>Levi deo histograma (vidi sliku gore) nam prikazuje detalje u senkama (tamni tonovi), srednji deo prikazuje meu-tonove (sivi tonovi) dok desni deo prikazuje svetle tonove.</p><p>*Kada pokrenete opciju Levels, histogram koji vidite je za celu fotogra ju. Ako elite da vidite histogram samo za odreeni deo fotogra je, pre pokretanja opcije selektujte (oznaite) eljeni deo </p><p>fotogra je koristei alatku Marquee (preica je M).</p><p> &gt;&gt;&gt;</p></li><li><p>Pomou klizaa A, B i C (vidi sliku dole) vrimo korekciju tonova. Kliza A, krajnji levi, predstavlja piksele koji su potpuno crni (0), krajnji des-ni, kliza C, piksele koji su potpuno beli (255) dok kliza B predstavlja meu, odnosno sive tonove.</p><p> &gt;&gt;&gt;</p></li><li><p>Korekcija se vri kombinovanim pomeranjem klizaa A, B i C. Oznaite opciju Preview (vidi sliku dole) da bi trenutno videli promene koje vrite na fotogra ji. Kliza A pomerite s leva na desno do ivice prve grupe piksela (vidi sliku dole). Kliza C pomerite, takoe, do ivice prve grupe piksela ali s desna na levo (vidi sliku dole). Pomeranjem klizaa B vrite, korekciju svetline (gamma) fotogra je. Pomerajte ga levo ili desno, u zavisnosti od svetline fotogra je. Ovim ste napravili korekciju...</p></li></ul>