PRISTUP INTERNETU

  • Published on
    29-Jan-2016

  • View
    40

  • Download
    0

Embed Size (px)

DESCRIPTION

PRISTUP INTERNETU. Pristup Internetu je mogue ostvariti na vie naina. Svaki od tih naina kada se analiziraju brzina prenosa, pouzdanost, raspoloivost i cena, ima svoje prednosti i slabosti. Pristup Internetu. Internet provajderi. - PowerPoint PPT Presentation

Transcript

  • PRISTUP INTERNETU

  • Pristup InternetuPristup Internetuje mogue ostvariti na vie naina. Svaki od tih naina kada se analiziraju brzina prenosa, pouzdanost, raspoloivost i cena, ima svoje prednosti i slabosti.

  • Internet provajderiInternet servis provajder(skraenoISP) jekompanijakoja svojim korisnicima omoguava uslugu prikljuivanja naInterneti povezane servise.Internet provajder (internet posrednik) povezan je stalnim vezama velike propusne moi (brze razmene podataka) za druge internet posrednike, koji su dalje vezani za druge internet posrednike i tako dalje.

  • Veze izmeu internet posrednika preko kojih se odvija glavni mreni saobraaj zove se internet okosnica ili eng. backbone. To su veze velikih brzina a kao prenosnici mogu se koristiti zemaljski linkovi (optiki link) ili mogu biti posredstvom satelita (satelitski link).

  • Neki najznaajniji dobavljai irokopojasnog Interneta u Srbiji su:Telekom SrbijaSBB(kablovski internet)SezamPro on lineADSLEunetBeotelNetRadijusVektorSCnetPTT NetVerat NetNeobee.net

  • Dial-up

    Analogna telefonska linija Potreban obian modem Brzina pristupa (prenosa podataka) do 56 Kb/sMaksimalna brzina prenosa je izuzetno malai pri tome jetelefonska linija zauzeta (u praksi se danas retko sree)

  • ISDN Potreban ISDN modem Brzina pristupa 64 - 128 Kb/sTelefoniranje je mogue pri emu se, u momentu telefoniranjaInternetsaobraaj deava samo preko jednog kanala.

  • ADSL ADSL (AsymmetricalDigitalSubscriberLine). Potreban ADSL modem Brzina pristupa nekoliko Mb/s

  • ADSL MODEM

  • ADSLPoto je prenos podataka van govornog opsega, telefonska linija je slobodna za obavljanje razgovora tj. telefoniranje. Brzine koje su na raspolaganju u Srbiji su od 512/2048 Kb/s pa sve do nekolikoMb/s.

    Brzina slanja podataka servera premapretplatniku (Download) i slanje podataka od pretplatnika ka serveru (Upload) nije ista tj. brzina prenosa podataka sa servera ka pretplatniku je nekoliko puta vea.

  • Kablovski InternetKablovski Internetje usluga koju daju operatori kablovske televizije. Brzine i cene su sline kao ADSL. Za prenos signala se koristi koaksijalni/optiki kabl koji se koristi za prenos TV signala.

  • Neki kablovski operateri na korienje daju kablovski modem koji u sebi ima ruter i wireless ruter pa nije potreban dodatni ruter.

  • Beini pristup (Wireless)

    Potrebna Wireless kartica Brzina pristupa nekoliko Mb/s

  • Beina tehnologija Vaj-Faj

    (WiFi, Wireless Fidelity). Tehnologija relativno malog dometa, do 1500m, razvijena je za aerodrome, univerzitete, kafie, marine...

  • Beina tehnologija Vaj-Maks (WiMAX, World WideInteroperability Microwave Acces) Postie domet i do 50km, u gradovima nije vie od 5km.

  • Mobilni internetGSM/GPRS - Brzine prenosa podataka do 53,6 kb/sEDGE - Brzine prenosa podataka od 220-475 kb/s3G je pojam koji pokriva itav niz naprednih beinih tehnologija, kao to su UMTS, HSPA, WCDMA. Brzina prenosa podataka do 7,2 Mb/s

  • Satelitski pristupPotrebni satelitska antena i receiverBrzina pristupa 2-16 Mb/sVrsta prenosa : Preko TV satelita Geostacionarnih satelita Satelita koji nisu geostacionarni.

    Pored visoke cene ove relativno novije tehnologije imaju i svojih dodatnih mana (npr. kanjenje signala kod geostacionarnih satelita)

  • Povezivanje LAN-a na Internet Internet, u svojoj osnovi, funkcionie nalik na potanski sistem. Svaki ureaj na Internetu ima svoju IP (Internet Protocol) adresu, koja ga jedinstveno definie. Svi podaci koji se razmenjuju putem Interneta putuju izmeu raunara uz pomo tog istog Internet Protocol-a, koji funkcionie tako to podatke deli u pakete, koji sadre adrese poiljaoca i primaoca, kako bi uspeno pronali svoj put i stigli tamo gde treba. IP adresa je upravo to to pomae tom Internet "potaru" da zakuca ba na vaa vrata i isporui vam tekst, sliku ili video.

  • Put kojim taj potar mora da proe, krcat je "raskrsnicama", tj. ruterima, koji usmeravaju potara gde treba dalje da ide da bi stigao do svog odredita. Ta mrea rutera, sa raunarima i drugim mrenim ureajima na krajevima saobraajne mree, zapravo ini Internet.

  • Povezivanje lokalne mree na internet ostvaruje se preko rutere. Na slici ispod moete videti kako izgleda lokalna mrea bazirana na beinom ADSL ruteru. Ako se koristi kablovski Internet, jedina razlika bi bila u tome to je neophodno da se kablovski modem nalazi izmeu Interneta i rutera. IP adrese rutera

  • Ruter ima dva porta i dve IP adrese (WAN i LAN).WAN adresa, koja je u naem primeru 79.175.65.20, predstavlja onu jedinstvenu Internet adresu koju je ruter dobio onog momenta kada se povezao sa Internetom. LAN adresa je unutranja adresa rutera, preko koje e se povezati ostali ureaji u lokalnij mrei. LAN opseg IP adresa je odreen standardom i prva dva broja su uvek 192 i 168, dok su druga dva broja promenljiva.LAN adresa rutera je fabriki podeena mada se naravno moe menjati, a u naem primeru je 192.168.0.1, dok ostali raunari u mrei dobijaju svoje adrese od rutera i to uglavnom u rastuem nizu.LAN adrese nisu direktno dostupne sa Interneta i "potar" ih ne moe sam pronai, ve prvo mora da konsultuje ruter, do kojeg ume da doe, pa ga on onda prosledi dalje gde treba.

    **