Privredno Pravo - Seminarski Ugovori o Prevozu Robe

  • Published on
    18-Jun-2015

  • View
    5.200

  • Download
    1

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Seminarski rad iz privrednog prava: Ugovori o prevozu robe

Transcript

BEOGRADSKA POSLOVNA KOLA, KRALJICE MARIJE 72 11000 BEOGRAD

Seminarski rad iz Privrednog prava : Ugovori o prevozu robeDRUMSKIM, ELEZNIKIM, POMORSKIM I VAZDUNIM SAOBRAAJEM

Seminarski rad iz Privrednog prava : Ugovori o prevozu robeApril 29, 2009

Sadraj:1. 2.

Uvod u privredno pravo Pojam i regulativa ugovora u privredi

3. Specifinosti ugovora u privredi 4. Ugovori o prevozu 5. Ugovori o prevozu robe 6. Ugovor o eleznikom prevozu robe 7. Ugovor o drumskom prevozu robe 8. Ugovor o vazdunom prevozu robe 9. Ugovor o prevozu robe brodom 10. 11. 12. Ugovori o prevozu putnika Rezime Literatura

Seminarski rad iz Privrednog prava : Ugovori o prevozu robeApril 29, 2009

1. UVOD U PRIVREDNO PRAVOIstorija ljudskog roda i tenje za stvaranje privrednog prava se poklapaju. Na tom putu stvarane su razne teorije o pravu i dravi, ija dva pola ine prirodno pravo i pozitivno pravo. Otuda i globalna podela na prirodnopravne teorije i pravni pozitivizam. U okviru ovog drugog razvile su se brojne teorije koje pravo i dravu osvetljavaju iz raznih oglova, pravnog, istorijskog, sociolokog, filozofskog, pravednog ( pravinog ) itd.

2. POJAM I REGULATIVA UGOVORA U PRIVREDIPrivredno pravo se razlikuje od graanskog prava po svojim specifinostima u dva pravca: ili je neki institut graanskog prava pretrpeo modifikaciju u privrednom pravu ili, privredno pravo poznaje specifine institute, nepoznate graanskom pravu.. Graansko pravo, stoga, ini celinu sa privrednim pravom, bez obzira na to na koji su nain jedno i drugo pravo regulisani,a mogu biti regulisani ili jedinstvenim propisima ili je u zakonodavstvu usvojen dualitet propisa, to podrazumeva posebne propise za privredno pravo. U ovakvim odnosima graanskog i privrednog prava treba posmatrati poziciju ugovora u privredi. Postoje ugovori koji su po svojoj pravnoj sadrini tipino graanski, kao to su ugovori naslednog i porodinog prava ( npr. Predbrani ugovor, ugovor o doivotnom izdravanju ). Sa druge strane to se isto moe rei za pojedince tipino privredne ugovore ( npr. Ugovor o proizvodnoj kooperaciji dva preduzea ). Meutim, veliki je broj zajednikih ugovora, koje moemo svrstati u graanske ili u privredne prvenstveno po kriterijumu subjekata koji ih zakljuuju, tj. Fizika ili pravna lica.

Seminarski rad iz Privrednog prava : Ugovori o prevozu robeApril 29, 2009

Ugovori u privredi su ugovori koje preduzea i druga pravna lica koja obavljaju privrednu delatnost, kao i imaoci radnji i drugi pojedinci koji u vidu registrovanog zanimanja obavljaju neku privrednu delatnost, zakljuuju meu sobom u obavljanju delatnosti koje sainjavaju predmete njihovog ili su u vezi sa tim delatnostima. Navedena zakonska definicija pokazuje da je u naem pravu pojam ugovora u privredi odreen istovremeno i prema subjektivnom i prema objaktivnom kriterijumu.

3. SPECIFINOST UGOVORA U PRIVREDIU odnosu na opte norme i pravila ugovornog prava, ugovori u privredi imaju odreene karakteristike koje ih ine posebnom grupacijom ugovora, sa specifinostima koje proistiu iz same prirode privrednih delatnosti i pravnih odnosa u koje stupaju privreni subjekti u svom poslovanju. Autori e ukazati na najvanije specifinosti ugovora u privredi, u meri koja dovoljno odslikava ono po emu ovu grupaciju ugovora izdvaja iz optih pravila ugovornog prava. Naelo savesnosti i potenja, jedno je od osnovnih naela naeg ugovornog prava, u punoj meri nalazi primenu kod ugovora u privredi. Primenom ovog naela vri se svojevrsna moralizacija obligacionih odnosa. Osnovno dejstvo naela savesnosti i potenja sastoji se u otklanjanju primene zakonskih i ugo-vornih odredaba koje se njemu protive. Privredni subjekti koji zakljuuju ugovore imaju pojaanu odgovornost u odnosu na ostale ugovornike ( fizika lica ) i, u skladu s tim, kod njih je pojaana svest o nunosti potovanja naela savesnosti i potenja u ugovornim odnosima u koje stupaju. Subjekti koji zakljuuju ugovore u privredi duni su da postupaju sa poja-anom panjom prilikom izvrenja ugovornih obaveza. Oni postupaju po standardu panje dobrog privrednika. Iznad tog standarda je onaj koji sreemo u izvravanju obaveza iz profesionalne delatnosti, kada postoji obaveza postu-panja po standardu profesionalne panje, odnosno panje dobrog strunjaka. Besteretni ( dobroini ) ugovori ostaju izvan sfere ugovora u privredi.

Seminarski rad iz Privrednog prava : Ugovori o prevozu robeApril 29, 2009

Njih zakljuuju privredni subjekti iji je cilj stvaranje dobiti, te izmeu tih subjekata nema poklona i dobroinstva, koje je svojstveno fizikim licima. Prema tome, naelo teretnosti je karakteristika ugovora u privredi. Odreivanje naknade kod ovih ugovora ne mora u svakom pojedinanom sluaju da bude izraeno konkretnom ugovornom odredbom. Naroito kod ugovora po pristupu, naknada koju plaa jedna ( slabija ) strana izraava se na opti nain, putem tarifa i cenovnika druge ( jae ) ugovorne snage. Autonomija bolje kod ugovora u privredi nije apsolutna. Volja privrednih subjekata pri zakljuivanju ovih ugovora esto je ograniena intervencijom drave, to se pravda zatitom odreenih drutvenih interesa. Ova ogranienja najee se ispoljavaju kroz propisivanje saglasnosti nadlenog dravnog organa za zakljuivanje pojedinih ugovora ( na primer, za nabavku opasnih materija). Saglasnost dravnog organa, kao uslov za punovanost ugovora u privredi, pojavljuje se kao prethodna ( dozvola), u kom sluaju ugovorne strane ne mogu zakljuiti ugovor pre dobijanja dozvole, i kao naknada ( odobrenje), u kom sluaju dolazi da zakljuenja ugovora sa odlonim uslovom. Kod ugovora u privredi u znaajnoj meri je zastupljeno naelo neformalnosti ugovora, koje odgovara injenici masovnog zakljuivanja ovih ugovora u brzini privrednog ( trgovinskog ) prometa. Ipak, kod sloenijih i dugotrajnijih ugovora iz ove kategorije, zakon propisuje obaveznu pismenu formu. Kod ugovora u privredi karakteristicna je opta ponuda, upuena ne-odreenom broju lica. Opta ( generalna ) ponuda je specifinog privrednog prava, koja predstavlja izuzetak od pravila da ponudu treba uputiti odreenom licu. Opta ponuda ima razliite pojavne oblike. Izmeu ostalog, ona se ispoljava u formi optih uslova poslovanja. Prema optem pravilu graanskog ( obligacionog ) prava, utanje ponuenog ne znai prihvatanje ponude. Izuzeci od ovog pravila karakteristini su za privredno pravo. Kod ugovora u privredi ima sluajeva kada se ugovor smatra zakljuenim i u sluaju neizjanjavanja (utanja) ponuenog na datu ponudu. Kod ugovora u privredi primenjuju se sva sredstva obezbeenja poznata u graanskom ( obligacionom i stvarnom ) pravu ( ugovorna kazna, kaucija, avans, kapara, odustanica, penali, jemstvo, zaloga, pravo pridraja, menica, bankarska

Seminarski rad iz Privrednog prava : Ugovori o prevozu robeApril 29, 2009

garancija). Odreene specifinosti kod ugovora o privredi postoje kod zaloga i jemstva. Ugovor o zajmu moe biti teretni ( sa kamatom ) i dobroini ( bez kamate ). To je opte pravilo obligacionog prava kod ugovora o zajmu. Meutim, kod ugovora o zajmu u privredi postoji specifinost utoliko to oni ne mogu biti besteretni ( bez kamate ), to je u skladu sa naelom teretnosti ugovora u privredi. Zakon sadri predpostavku kamate kod ugovora u privredi u odredbi lana 558. stava 2. ZOO: u ugovorima u privredi zajmoprimac duguje kamatu i kad ona nije dogorena. Institut prekomernog oteenja i ponitaja ugovora zbog njega, po pravilu, nisu relevantni kod ugovora u privredi. Ovo zbog toga to se privredni subjekti profesionalno bave trgovinom, pruanje usluga i drugim oblicima privredne delatnosti, pa je prosto nezamislivo da oni nisu znali za pravu vrednost davanja u momentu zakljuenja ugovora. Oni to moraju znati, u skladu sa svojim profesionalnim dunostima i primenom standarda panje dobrog oteenja ostaje samo u domenu spekulacija, izvan poslovne realnosti. Osim uobiajenih dokaznih sredstava ( fakture, svedoci i slino ), kod ugovora u privredi postoji iroka mogunost korienja specifinih dokaznih sredstava u sporu ( poslovne knjige, izvodi, izvetaji, poslovna korespodencija ). Rokovi zastarelosti i rokovi za sticanje prigovora kod ugovora u privredi su krai od rokova utvrenih za graanskopravne ugovore. Mnoge karakteristike ugovora u privredi uslovile su postojanje specija-lizovanih privrednih ( trgovinskih ) sudova za reavanje odnosa koji iz njih pro-istiu. Osim toga, privredne sporove reavaju specijalizovane institucije ( spoljnotrgovinska arbitraa i stalni izabrani sudovi ). Opte je pravilo da se ugovori mogu zakljuiti samo od strane ovlaenih lica. Meutim , kod ugovora u privredi postoji izuzetak. Kod ugovora u privredi pismena ponuda obavezuje ponudioca i kad nju nije potpisalo ovlaeno lice, ako su ispunjeni odreeni uslovi. Ovde se radi o zakljuenju ugovora na poslovnom papiru ( memorandumu ). Ovo pravilo je diktirano potrebom pravne sigurnosti, odnosno sigurnosti u pravnom ( i privrednom ) saobraaju. Stvar je samog privrednog subjekta da svoje poslovanje organizuje na nain u kome neovlaena lica ne mogu ostvariti pristup poslovnim papirima.

Seminarski rad iz Privrednog prava : Ugovori o prevozu robeApril 29, 2009

Stanovite navedenog pravila zasniva se na pretpostavci da je ponuda ( odnosno njen prihvat ) stavljena na valjanom poslovnom papiru preduzea, ali da je ona potekla od neovlaenog lica. Drugi sluaj bi bio kada je falsifikovan poslovni papir nekog preduzea. Tada se ne oe prebaciti preduzeu, iji je poslovni papir falsifikovan, da nije uradilo sve to od njega zavisi da ne doe do zloupotrebe. Za ugovore u privredi karakteristino je zakljuenje putem savremenih sredstava veze, preko telefona, teleprintera, telefaksa, telegrama i drugih sistema veza , ukljuujui i elektronsko zakljuenje ugovora, o emu u Srbiji tek treba da se donesu propisi.

4. UGOVORI O PREVOZU4.1 Pojam, znaaj i karakteristikeUgovorom o prevozu obavezuje se prevozilac da preveze na odredjeno mesto- neko lice ili neku stvar, a putnik, odnosno poiljalac se obavezuje da za to isplati odredjenu nadoknadu u vidu vozarine. U privredi postoje vie vrsta ugovora o prevozu, i svi su regulisani posebim zakonskim propisima. Opta karakteristika za sve ove ugovore je da za predmet imaju obavljanje transportnih usluga, tj. Odnose se bilo na prevoz stvari, na prevoz lica i da se kod njih kao ugovorne strane pojavljuju pored poiljaoca i prevoznika i primalac robe (kada je u pitanju prevoz robe). Poiljalac moe da bude fiziko ili pravno lice, a kod ugovora u privredi poiljalac je najee pravno lice-privredni subjekt. Prevoznik (vozar) je lice koje obavlja transportnu uslugu kao svoju delatnost. U skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima, prevoznik moe biti i svako lice koje se ugovorom obavee da e izvriti prevoz robe uz odredjenu nadoknadu. Primalac je lice kojem je upuena roba. Ugovori o prevozu u privredi imaju poseban ekonomski znaaj jer doprinose boljem poslovanju privrednih subjekata, a posebno boljem snabdevanju odredjenim robama pravnih lica. Obaveza prevozioca u linijskom prevozu ZOO obavezuje prevozioca koji obavlja linijski prevoz da redovno odrava

Seminarski rad iz Privrednog prava : Ugovori o prevozu robeApril 29, 2009

objavljenu liniju, i duan je da primi na prevoz svako lice i svaku stvar kada ispunjavaju uslove koji su odredjenu u objavljenim optim uslovima. Odustanak od ugovora Poiljalac (putnik) moe da odustane od ugovora i pre nego to je zapoeto njegovo izvrenje, ali je duan da vozaru nadoknadi tetu koju bi pretrpeo. Druga ugovorna strana moe odustati od prevoza i traiti da joj se vrati vozarina kada prevozilac kasni sa zapoinjanjem prevoza toliko da ona nema vie interes za ugovoreni prevoz ili kad prevozilac nee ili ne moe da izvri ugovoreni prevoz. Visina naknade za prevoz U skladu sa lanom 651. ZOO visina naknade ne moe da bude ugovorena u iznosu veem od iznosa odredjenog tarifom ili kojim drugim objavljenim aktom. Ukoliko iznos nakanade nije utvrdjen tarifom ili obaveznim aktom, a ni ugovorom, prevozilac ima pravo na uobiajenu naknadu za takvu vrstu prevoza.

5. UGOVORI O PREVOZU ROBEOdredbe ZOO, koje na opti nain ureuju pitanja u vezi ugovora o prevozu robe ( i putnika ), ogranienog su domaaja u pogledu njihove primene. To na-glaava sam ZOO ( lan 652. ), ukazujui da se njegove odredbe primenjuju na sve vrste prevoza, ako posebnim zakonima za pojedine vrste nije drugaije odreeno ( u svima je drugaije odreeno ). Ovo je u skladu sa naelom lex specialis derogat legi generali. Predaja stvari Prevozilac je obavezan da stvar, koju je primio u cilju prevoza, preda na odredjenom mestu primaocu. Poiljalac je duan da prevozioca obavesti o: a) vrsti poiljke, sadrini i koliini, mestu gde se roba isporuuje, adresi primaoca b) kad se radi o poiljci u kojoj se nalaze dragocenisti, HOV i druge skupocene stvari da obavesti vozara na vreme kako bi on mogao preduzeti posebne mere c) u sluaju prevoza opasnih stvari ili stvari kojima su potrebni posebni uslovi prevoza da obavesti vozara na vreme kako bi on mogao preduzeti posebne mere.

Seminarski rad iz Privrednog prava : Ugovori o prevozu robeApril 29, 2009

Tovarni list Ugovarai prevoza mogu se sporazumeti da se o poiljci predatoj na prevoz, saine tovarni list. U njega se unose: ime i adresu poiljaoca, vrsta sadraj i koliina poiljke, vrednost dragocenosti, mesto opredeljenja, izvor naknade za prevoz. Ovakav tovarni list mora biti potpisan od obe ugovorne strane i moe sadrati odredbe po naredbi ili na donosioca. Tovarni list ne predstavlja ugovor jer je on nezavisan od postojanja tovarnog lista. 5.1. Odnos poiljaoca i prevozioca Pakovanje Poiljalac je duan da stvar upakuje kako ne bi dolo do oteenja. Vozar mora ukazati na nedostatke pakovanja ukoliko ih primeti, u protivnom on odgovara za bilo kkava oteenja koja bi se desila usled nedostatak pakovanja. Prevozilac moe odbiti prevoz stvari ukoliko smatra da e biti ugroena sigurnost lica ili dobara ili prouzrokovana ikakva teta. Usluaju tete, za vreme dok se roba nalazi kod vozara, odgovara vozar, a on ima pravo regresa naknade tete od poiljaoca. Naknada za prevoz i trokovi u vezi sa prevozom Poiljalac je obavezan da isplati naknadu, kao i trokove. Kad u tovarnom listu nije navedeno da e poiljalac platiti naknadu, podrazumeva se da e je platiti primalac. Raspolaganje poiljkom Poiljalac ima pravo da raspolae poiljkom i menja naloge sadrane u ugovoru, tj. moe naloiti prevoziocu da obustavi prevoz, da mu poiljku vreti, ili preda drugom vozaru ili da poiljku uputi u drugo mesto. Ovo pravo rasplaganja prestaje posle prispea poiljke u mesto odredita, kad vozar primaocu preda tovarni list. Pravac prevoza Vozar ima obavezu da prevoz izvri ugovorenim putem. Ako prevozni put nije ugovorom definisan, onda vozar treba odabrati put koji odgovara interesima poiljaoca. Ukoliko postoje smetnje, prevozilac mora obavestiti poiljaoca o tome, i da postupi u skladu sa dobijenim uputstvima. Naknada za izvreni prevoz, u sluaju prekida prevoza ako je prevoz prekinut iz razloga za koji vozar ne odgovara, on ima pravo na srazmeran deo naknade za izvreni prevoz, al...