Psihologija pamćenja i mišljenja

  • Published on
    18-Oct-2015

  • View
    140

  • Download
    5

Embed Size (px)

DESCRIPTION

psih

Transcript

  • 5/27/2018 Psihologija pam enja i mi ljenja

    1/49

    1. Pojam i razumevanje uenja i pamenja; klasifikacija procesa pamenja (1 - 6str)Ovi fenomeni oduvek zanimali ljude. Ebinghaus - pokazao da se mogu eksperimentalno istraivati; imao jednogispitanika-sebe i vebao na vetakom materijalu pod pojednostavljenim i kontrolisanim uslovima. Golton- bavio seistraivanjem pam!enja" uglavnom opserva#ijom" u realnim uslovima . Najser - kritikuje tradi#ionalni $bing%ausovpristup"istakao potrebu za ekolokom validno!u" istraivanjem u stvarnom svetu.&alja odvojeno definisati pojmove pam!enja i memorije. 'emorijom se oznaava strukturalni aspekt funk#ijepam!enja npr. '" '..." dok se terminom pam!enje oznaavaju pro#esi koji deluju nad memorijskim sistemom npr.zapam!ivanje" prise!anje... i omogu!avaju ono to se u #elini gledano naziva sanzajnom funk#ijom ljudskog

    pam!ena. *pak ova di%otomija nije naelna. +a tako pro#es pam!enja obu%vata pro#es zapam!ivanja koji se moeizjednaiti za pro#esom uenja" zatim pro#es prise!anja radi prepoznavanja ili reproduk#ije" sa njim ekvivalentanpro#es voljnog izvlaenja i autobiografskog se!anja kao poseban vid voljnog izvlaeja. ,vid u znaaj pam!enja dobijase analizom pa#ijenata problema pa#ijenata kojima je pam!enje narueno usled povrede npr. .&ering (ne se!a senieg to se nije desilo do nekoliko minuta pre-retrogradna" ne pamti nove info-anterogradna" pamti malo i svogdosadanjeg ivota-narueno autobiografsko" opta znanja naruena semantika naruena" ali ouvana mizikasposobnost-pro#eduralne ok )+odela pro#esa pam!enja/(0utobiografsko pam!enje po%ranjena sva lina iskustva koja sainjavaju osobu kao linost)(emantika memorija opta znanja o svetu koja su neop%odna za snalaenje u tom svetu),enje pro#es koji se odnosi na registrovanje i po%ranjivanje informa#ija$volu#ija je razvila dve iroke strategije sloenog ponaanja. 2edno su ponaanja za koja su sve informa#ije

    po%ranjene u genetskom kodu sa minimalnim za%tevima za modifika#iju. rugo su organizmi koji su sposobni da uei da svoje ponaanje prilagode za%tevima sredine.3aboravljanje nebitne ili predvidljive info se gube ili postaju nedostupne u svom originalnom obliku; ublaavapatnju i bol.adna memorija je zajedniki naziv za skup sistema koji operie u kratkotonom trajanju info i ima veliku ulogu upro#esima rezonovanja" uenja i razumevanja jezika i razlikuje se od oni% na kojima poiva dugorona memorija.*zvlaenje jednako je vano kao i uspeno uenje" neop%odan je pristup informa#iji u svako doba

    2. Zakoni principi teorije i modeli u psy pamenja4auka pokuava da razume i oslika prirodu i da to izrazi na dosledan nain pomo!u zakona, principa, teorija imodela. 5akve kon#eptualiza#ije ( modele ) podvrgava empirijskoj proveri kako bi se proverilo da li su verodostojni ikada se primene na novu situa#iju; eksperiment je glavni metod u tome" gde eksperimentator kontrolie ili odstranjuje

    uti#aj mnogi% faktora. rugi metod je opserva#ija.Zakoni I principi opisuju ono to ve znamo, a teorije I modeli su sredstva za dalje saznavanje.3akoni opisi pravilnosti koje se pojavljuju u velikom broju opserva#ija" pre sazetak podataka nego nji%ovaobjasnjenja; &eberov zakon/ odnos ja#ine * disktriminativnosti drazi. ikov zakon/ veza vremena izbora jedne odnekoliko ponudjeni% alternative-za%tevnost zadatka sortitanja raste linearno sa brojem altenativa. 7itov zakon/ odnosudaljenosti i pre#iznosti sa brzinom pokreta+rin#ipi - npr. +rin#ip spe#ifinog kodovanja i dubine obrade. 4eto moe biti dobar prin#ip a loa teorija.5eorije i modeli su pokusaj da se predstave pro#esi u pozadini odredjenog fenomena ili oblasti" s tim sto teorije imajusire * ve#e ambi#ije; mogu se posmatrati mape koje nude saetak onoga to znamo i po tome su slini sa 3 i +" ali idukorak dalje i pruaju mesta za nova saznanja; jedina razlika izme8u teorija i mofela je to modeli podrazumevanjumanje ambi#ioznije namere. 3a modele posebno bitna upotreba raunara to su analogije koje se menjaju sa

    promenama i razvojem te%golofgije; arl +oper/ sustina dobre nau#ne teorije je njena opovrgljivost. ( 9edli se neslae-pre je preformulisanje nego odba#ivanje" smatra da je pogled na nauku eklektian).

    !."#$#%& '()& *(+(- ( #/'#+(0 (3#$4(* (3-$# '#'((54- -(&)-. ::-:.? @A B?CAD E=FGH

  • 5/27/2018 Psihologija pam enja i mi ljenja

    2/49

    ]G@A RGD? C?FITI CI @A PLA=U?CH? P?HIQI[A P?R?WID? FI

  • 5/27/2018 Psihologija pam enja i mi ljenja

    3/49

    kodu ne na semantikom tj. lekikom. Ovaj material nekako dolazi do 7 skladista u kojem se #uva fonoloska" ali ne *semanti#ka informa#ija.$+ ometaju#i materijal su brojevi" re#i od isti% fonema kao * brojevi" dvoslozne re#i fonoloski razli#ite" kontrolatisina. 4ajve#e smetnje su napravile jednoslozne re#i sa istim fonoloskim karakteristikama * brojevi" a dvosloznenesto manje. akle" 7 deluje fonoloski" ali ne * leksi#ki.4a momentalno prise#anje deluje govor na koji se ne obra#a paznja" ali ne * buka" ak ni kada po ritmu * intenzitetuli#i na govor 5ako8e" ustanovljeno je da vokalna muzika ima iste efekte kao govor na koji se ne obra!a panja" i to bezobzira na anr. *nstrumentalna muzika ima sline efekte ali malo slabije. *ntenzitet govora nije bitan" potrebno je samo

    da se #uje da bi bilo efekta. akle" kada je materijal makar malo smislen i pobu8uje panju ispitanika onda imaometanja.

    G. =>-'# 3HC&4- -5& & 0HB-0&)# #&'H$#&)-. :-.?

  • 5/27/2018 Psihologija pam enja i mi ljenja

    4/49

    . Povezivanje sadrJaja u jedinice orFanizovanja i fonoloka petlja(-6str)ipoteza o 7+ kae da raspon pam!enja zavisi od brzine presliavanja i priblino je jednak broju stavki koje se moguizgovoriti za sekunde raspon pam!enja je u funk#iji vremena potrebnog za artikula#iju.ajmon %ipoteza o povezivanju sadraja u jedini#e organizovanja$p1. Feng 8aj9on" postoje li razlike u reproduk#iji tri vrste pisanog materijala (karakteri" radikali" rei) ukineskom koje se razlikuju po trajanju izgovora{ ezultati u skladu sa %ipotezom o 7+ (ne sa 'ilerovim arobnimbrojem" po njemu ne bi trebalo da bude razlike" jer su u pitanju poznate jedini#e organizovanja)" najbolje se pamtejednosloni karakteri" pa dvoslone rei" pa radikali; dodatna eviden#ija su intruzione greke od koji% polovinu ine

    %omofoni (rei koje se razliito piu a isto izgovaraju) raspon za %omofone je bio manji i od raspona za radikale.$p Feng 8aj9on*sa stavkama kineskog koje se razlikuju po broju slogova; nije ustanovljen ni konstantan brojslogova ni konstantan broj jedini#a organizovanja ali je ustanovljeno da se slogovi u okviru jedini#a organizovanjaizgovaraju bre nego odvojeni slogovi; dakle/ raspon ne zavisi ni od jedini#a organizovanja ni od broja slogova" ve!od brzine presliavanja koja zavisi od 1) vremena potrebnog za uvo8enje svake od jedini#a organizovanja" ) vremenaza artikula#iju svakog sloga nakon prvog u okviru jedini#e organizovanja" ) prosene veliine jedini#e organizovanjaizraene brojem slogova|

    K. L(4($(?'# B-M#, H5-/- 3# 0- 5 & #%H-+#/- )-%&'#.,#enje da se #itape#ifi#ni problem u#enja #itanja" uprkos normalnom *}-u i podrs#i.*maju smanjen raspon i rade lose sve s fonoloskim svojstvima (da li se rimuju" brisanje prve foneme).

    ,#enjem #itanja se pove#ava fonoloska svesnost i raspon pam!enja koji su povezani sa uspenim itanjem.Odrasli koji ne znaju da #itaju tek kada to nau#e popravljaju fonolosku svesnost. 7+ i #itanje su povezani i ure#ipronom odnosu.azumevanje jezika (uti#aj skladita" lark" studentkinja" +&" 59)7+ razvila se u evolu#iju radi proizvodjenja i razumevanja govora. $+ lark i lark/ razumevanje re#eni#a za%tevada #ela re#eni#a mora biti zadrzana u nekom privremenom skladistu dok traje njena obrada" da se skladiti da bi serazumela. 0li +.&.(ote!ena auditivna '" raspon pam!enja : #ifre" mogla je da ita ali je imala teko!e sapseudoreima" dakle rei je uila napamet) ovaj sluaj prua dodatnu podrku da je ouvano ' neop%odno za uenjeitanja ali ne i za razumevanje.$+ 9atervort" kembel i %auard/ razumevanje jezika ne zavisi od kapa#iteta '/ studentkinja sa smanjenimrasponom (:) #itanja kao da ima fonolosku disleksiju. e#i #ita normalno" ali nere#i jako tesko. ,#ila je re#i napamet.3na#i da je ' bitna za u#enje #itanja" ali ne i za razumevanje govora. *pak" ova devojka nije bas dobar primer" jer

    koristi druga#iju strategiju za razumevanje govora" kod nje nema 0rtikula#ione supresije ( tu je bolja od kontrolnegrupe )" spe#ifine neuroanatomske karkteristikea i njen raspon nije bas mali.&alar i bedli/ +.&. raspon stavke" a za re#eni#u od 6 re#i. 2ednostavne je dobro razumela i brzo odgovarala" ali saduzim gde je redosled re#i bio presudan je imala problem" a kada bi bile smanjene opet je sve bilo ok. 7onoloskoskladiste je bitno" ali samo ako je materijal naro#ito slozen i za%tevan. *pak njeno 7 nije bilo skroz unisteno" donekleje bilo funk#ionalno|

    5.9. matematiar koji je posle napada epilepsie imao losa '" i loe neposredno pam!enje raspon " re#eni#e re#i"*} dobar. to je re#eni#a duza" u#inak je opadao. ada su mu date odstampane re#eni#e" poboljsao se u#inak" alidaleko ispod idealnog. e#eni#e od 6 re#i ok mogao je da i% neposredno verifikuje" ali sa dodatim pridevima iprilozima na nivou slu#ajnosti. qlavni faktor koji je doveo do pada uinka bilo je pove!ano optere!enje memorije

    ontrolni artikula#ioni pro#es ne zavisi od govorne muskulature.7aktor duine rei i gramatike sloenosti su konfundirani.

    N. L(4($(?'# B-M#, >(4($(?'( H5-/- %# 3HC& (' & H0+#)#/- -54&'#. 66-6.HI A=ALF?D G ~ACDG G

  • 5/27/2018 Psihologija pam enja i mi ljenja

    5/49

    ?C Z?CGHI `IF G FICI

  • 5/27/2018 Psihologija pam enja i mi ljenja

    6/49

    - Ovaj sistem koristi se za mnemote%nike vizuopredstavljanja (9ruksove ometa pra!enje kada koristevizuopredstavljanje)" ali nije odgovoran za efekat zamislivosti koji karakteristi#an za ' (konkretne se boljepamte jer su bogatije reprezentovane" a obe vrste rei pra!enje jedako ometa)

    - istem nije ni vizuelan ni spa#ijalan ve# je visedimenzionalan ili je mozda podvojen po ovim dimenzijama.4alazi na zivotinjama- komponente za sare i 50 i mesto u prostoru" q$.

    12. V0&S(>&%&($(?'- 0H3&)- +&%H(0B#&)#$4- #&- .

  • 5/27/2018 Psihologija pam enja i mi ljenja

    7/49

    3a tre!e/ 4a kraju su im dali 1 nizova od 1 #ifara i za svaki niz po se# za u#enje pa koliko se se!aju. 4ista nisuuradili" poslednji niz je nau#io samo jedan i to poslednji niz" a jedan nije nau#io ni poslednji niz. 3na#i" u#inak im nezavisi od '" ve# od reprezenta#ije sa#uvani% u &'" komponenti '.

    15 V#C/# & -4#$4& &%+?&$#; H5&4#' H 3+()& %#3# & ^_ K`QKK 0.y`GHIF ?CLASAHGB TICINGBI R?CL?

  • 5/27/2018 Psihologija pam enja i mi ljenja

    8/49

    proaktivna interferen#ija (stare navike ometaju novo uenje)Objanjenje ovoga 4*2$ povla!ena priroda vokalnog odgovora pa ona zato ne interferie" ovo potvr8uju primeripijaniste" daktilografkinje" uvebavanje naivni% ispitanika telefoniranje i vonja. 3akljiuak" stepen interferecijeodreen stepenom nauenosti zadatka|4eki nalazi naglaavaju to da do interferen#ije neminovno mora do!i.0 nije dovoljna da objasni delovanje #entralnog izvrio#a.

    1. b&0-*%-'H&+4& 0&43(E 0&B(#($(*&)# & H#5-/- H -&4 U&0-# %# 4#3*$-3#/-

    B((AH B#C/- (*)isegzekutivni sindrom nastaje kao posledi#a oste#enja frontalnog reznja. ti%i% zona qoldstajn izvor ovog apstraktnogponasanja; poreme#ena paznja" podloznost ometanju" tesko#e u sagledavanju #ele sitau#ije" rade se rutinski poslovi" alise ne mogu nau#iti nove vestine. elis planiranje" organizovanje" kontrola- ako se ostete" osteti#e i 4+. u#inak u dvazadatka je los" ako se ostete 7r. efi#it na kognitivnom i ponasajnom planu persevera#ija" otezana ini#ija#ijaaktivnosti" upotrebno ponasanje" drasti#no smanjena verbalna fluentnost uz o#uvanu semanti#ku memoriju/- &iskonsin test sortiranja karata najozbiljnije ometen test (s%vataju prvo pravilo" ali ne mogu da odstupe od njega)-perseveracijafiksirani na neki zadatak i tesko odstupaju od rutine-verbalna fluentnost ( setite se sto vise pripadnika odredjene kategorije mogu samo do : po min" a normalno je 1"iako semanti#ka memorija nije oste#ena" #esto krse pravila i uba#iju ono #emu tu nije mesto ili se ponavljaju;objanjenje nije u nepostojanju ti% rei nego u nepostojanju preuenog programa jer moraju sami da smislestrategiju;amnezini ove zadatke rade kako treba pa znai da ne zavisi u pam!enj)

    - teko!e u ini#iranju" nekad ne mogu da zapo#nu govor" a nekada kada nesto po#nu ne mogu da se zaustave 4+ jeoste#en i i zgubljene su sposobnosti prekidanja i promene aktivnosti. 0ko radi nesto jako poznato sistem postajeinertan ili nekad sve moze da im odvu#e paznjuupotre8no ponasanje" grabe sve sto stignu i rade stim sta god %o#e.

    1. Y$(*- -4#$4(* &%+?&(# H '(*4&&)&E ^_ & &*#/- ?#S#; (B0-* B& 5/H -1.Z@ I?>XI DG GZLI[A WIUI TIQG

  • 5/27/2018 Psihologija pam enja i mi ljenja

    9/49

    sobom (mada su tad bolji sa odgovorima 40 OO&40 +*50420) nije iskljuivo zbog razlike u dugoronompam!enju|$p ^u2hiloQa" da kau da li su se odre8ene reeni#e pojavile u tekstu; dve grupe jednako uspene sa reeni#amakoji% zaista ima u tekstu ali prave drugaije greke sa reeni#ama koji% nema - dobri biraju nepostoje!e reeni#e kojesadre valjan zakljuak" a loi sa netanim zakljukomdobri itai pamte sutinu" a nije ustanovljeno da su bolji udoslovnom pam!enju (to upu!uje da nema razlike u kori!enju artikula#ione petlje" a i efekat duine rei je priblianto znai da koriste artikula#ionu petlju na uobiajen nain).2o jedan eksperiment je pokazao da je tenden#ija da raspon radne memoruje bude bolji kod dobri% nego kod loi%

    itaa kao i da razlike izme8u glupa rastu sa porastom broja grupa brojeva (zadatak raspona radne memorijeanemanove i arpentnerove ali kao materijal nizovi brojeva)$p ^u2hiloQa" kada bi informa#ija koja je razreavala dilemu data momentalno" nema razlike izme8u grupa dobri%i loi% itaa" ali kada je bilo umetnuto nekoliko reeni#a grupa loi% itaa je sa mnogo manjom verovatno!om bila ustanju da da odgovaraju!e objanjenje dakle razlika je u '" a poto nije u potinjenim sistemima" bi!e da je *odgovoran|

    2. Y$(*# B#C/-, (&+#&)- & 4#-- 3# 0- H5& H B#A-/H.Paznja i ucenje0rgumenti koji govore u prilog tome da ima uenja u snu, snu u#i se uglavnom u kratkim periodima budnosti" a kad je za vreme sna bilo ga je veoma malo i po pravilu nije gabilo mogu!e ustanoviti u svim fazama spavanja. a ima sna to bi znailo da panja nije nuna.

    Glu2sberg i 5auen pokazali da se info sa nepra#enog kanala #uva samo se# posle #ega nestaje iako se ponovimnogo puta.eljenje panje" eksperiment ardok slusali su listu nepovezani% re#i rade#i uporedo zadatak sortiranja karata( varirana slozenost a time i ulagana paznja; ikov zakon" za%tevnost zadatka sortiranja raste uporedo sa brojemkategorjia ). *znos prise!anja sistematski opada kako broj kategorija za sortiranje raste" sto je vise paznje trebalo zakarte manje se u#ilo. O#itava se re#en#ija sto je jedino odstupanje. obustan nalaz" vazi za razne materijale.va izuzetka od generaliza#ije da je panja neop%odna za zapam!ivanje jesu nalazi koji govore o postojanjusubliminalne per#ep#ije ('arsel ispitanik moze biti pod uti#ajem info za koju nije ni svestan da ju je opazio)....