racunovodstveni tretman poreza na dobit

  • View
    221

  • Download
    5

Embed Size (px)

Transcript

  • RAUNOVODSTVENI TRETMAN POREZA NA DOBIT

  • IZVETAVANJE U PORESKE SVRHE(PORESKI PROPISI)

    OPOREZIVI DOBITAK= PORESKA OSNOVICA

    OBAVEZE ZA POREZ NA DOBITFINANSIJSKI IZVETAJI OPTE NAMENE(MRS/MSFI)

    RAUNOVODSTVENI DOBITAK= DOBITAK PRE OPOREZIVANJA

    RASHODI PO OSNOVU POREZA NA DOBITRazliiti ciljevi izvetavanja uslovljavaju razliita pravila za priznavanje prihoda i rashoda.U nekim zemljama zahteva se podudarnost u izvetavanju, ali to moe da umanji iskaznu mo fin. izvetaja opte namene. Banke su stimulisane da pri izvetavanju u poreske svrhe vre izbore koji e im umanjiti poresku obavezu i odliv resursa po tom osnovu. Kada postoji podudarnost pravila, obuhvatanje poreza na dobit u fin. izvetajima je jednostavno.Kod nas raunovodstveni dobitak predstavlja polaznu osnovu pri utvrivanju oporezivog dobitka, ali se vre odreena usklaivanja rashoda i prihoda, kako bi se uvaile razlike izmeu raunovodstvenih i poreskih pravila u njihovom priznavanju.

  • OBUHVATANJE POREZA NA DOBIT U FINANSIJSKIM IZVETAJIMA Da li poreske posledice poslovnih dogaaja treba da se obuhvate u onom periodu kada utiu na oporezivi dobitak ili u onom periodu kada se priznaju u finansijskim izvetajima? (npr. obraunate, a jo nenaplaene kamate)

    INTEGRISANI MODEL ILI MODEL ODLOENIH POREZA

    INTEGRISANI MODEL porez na dobit predstavlja element raspodele dobiti nije rashod jednak je poreskoj obavezi Ovaj model je bio kod nas u primeni do MRS/MSFI.

    Nedostaci: ne uvaava se naelo nastanka poslovnog dogaaja umanjuje se iskazna mo finansijskih izvetaja ilustracija

  • Primer 1.: Nabavna vrednost maine iznosi 150.000 din. Korisni vek trajanja je 3 godine i nema likvidacionog ostatka. U svrhe sastavljanja fin. izvetaja koristi se pravolinijska metoda otpisa osnovnog sredstva, a u poreske svrhe maina se otpisuje takoe uz primenu metode pravolinijskog otpisa, ali u periodu od dve godine. Prihodi ostvareni u sve tri godine iznose po 90.000 din. Stopa poreza na dobit iznosi 30%.

    Poreski bilans

    1. godina2. godina3. godinaukupnoPrihodi 90.00090.00090.000270.000Trokovi amortizacije75.00075.000 0150.000Oporezivi dobitak15.00015.00090.000120.000Porez na dobit 4.5004.50027.000 36.000

  • Bilans uspehaPosledice primene integrisanog modela: iako je zaraivaka mo banke nepromenjena u ove tri godine, dobitak posle oporezivanja znaajno opada u treoj godini, to moe navesti na pogrean zakljuak ne moe da se uspostavi veza izmeu dobitka pre oporezivanja i njemu pridruenog poreza na dobitak

    1. godina2. godina3. godinaukupnoPrihodi 90.00090.00090.000270.000Trokovi amortizacije50.00050.00050.000150.000Dobitak pre oporezivanja40.00040.00040.000120.000Porez na dobit4.5004.50027.000 36.000Dobitak posle oporezivanja35.50035.50013.000 84.000

  • MODEL ODLOENIH POREZAPorez na dobit predstavlja za banku rashod, jer dovodi do oticanja ekonomskih koristi i smanjenja dobiti koja ostaje na raspolaganju vlasnicimaRashod po osnovu poreza na dobit se priznaje imajui u vidu poreske posledice svih poslovnih dogaaja nastalih u datom obraunskom periodu (bez obzira da li je u tom periodu dolo do novanih tokova po ovom osnovu, tako da rashod po osnovu poreza na dobit moe da bude razliit u odnosu na tekuu poresku obavezu utvrenu poreskim propisima)

    Na ovaj nain omoguava se povezivanje rashoda po osnovu poreza na dobit sa ostvarenim (raunovodstvenim) dobitkom. MRS/MSFI ZAHTEVAJU PRIMENU OVOG MODELA I NA NJEMU ZASNOVANOG METODA OBAVEZA. MRS 12 PROPISUJE TRETMAN POREZA NA DOBIT.

  • Primer 1.

    GodinaTrokovi amortizacije u BUTrokovi amortizacije u PBRaunov. dobitakOporezivi dobitakRazlikeOdloeni porez1. godina50.00075.00040.00015.000 25.000orginalna 7.5002. godina50.00075.00040.00015.000 25.000 orginalna 7.5003. godina50.000 040.00090.000-50.000 povratna- 15.000ukupno150.000150.000120.000120.000 0 0

  • primer 1. model odloenih porezaBilans uspeha

    1. godina2. godina3. godinaukupnoPrihodi 90.00090.00090.000270.000Trokovi amortizacije50.00050.00050.000150.000Dobitak pre oporezivanja40.00040.00040.000120.000Rashod po osnovu poreza na dobit12.00012.00012.000 36.000Dobitak posle oporezivanja28.00028.00028.000 84.000

    1. godina2. godina3. godinaRashod po osnovu poreza na dobit (BU)12.00012.000 12.000Tekua poreska obaveza (BS) 4.500 4.500 27.000Odloeni poreski rashod 7.500 7.500- 15.000Odloena poreska obaveza (BS)(kumulativno) 7.500 7.50015.000 -15.000 0

  • MRS 12

    - priznavanje tekuih poreskih obaveza i tekuih poreskih sredstava: iznos koji treba da se plati ili povrati po osnovu oporezivog dobitka

    - priznavanje odloenih poreskih obaveza i odloenih poreskih sredstava: uvaavaju se budue poreske posledice nastalih poslovnih dogaajaiznosi koji e se platiti ili povratiti u u buduim periodima U osnovi odloenih poreskih obaveza i sredstava nalazi se koncept privremenih razlika. Privremene razlike nastaju prevashodno kao posledica priznavanja odreenih stavki prihoda i rashoda i u BU i u poreskom bilansu, ali u razliitim obraunskim periodima. (Na primer, prihodi od kamata se priznaju u bilansu uspeha u skladu sa vremenskim principom, dok se u poreske svrhe priznaju tek kada su naplaeni.)Razlike u vremenu priznavanja prihoda i rashoda vodie tome da raunovodstveni dobitak bude vei u jednom periodu od oporezivog, dok e u narednim periodima biti obrnut odnos, tako da e se razlike ponititi, pa se zato i nazivaju privremenim.Vrste privremenih razlika su:- oporezive privremene razlike- odbitne privremene razlike

  • OPOREZIVE PRIVREMENE RAZLIKE

    Nastaju kada je raunovodstveni dobitak vei od oporezivog dobitka:- odreeni prihodi su priznati po raunovodstvenim pravilima u tekuem periodu, a za poreske svrhe bie priznati u nekom narednom periodu- odreeni rashodi su priznati u poreske svrhe u tekuem periodu, dok e po raunovodstvenim pravilima biti priznati u nekom narednom periodu

    Oporezive privremene razlike rezultiraju u odloenim poreskim obavezama, jer e porez na razliku izmeu veeg raunovodstvenog i nieg oporezivog dobitka biti plaen u buduim obraunskim periodima.

    Primarni cilj modela odloenih poreza je da prikae procenjene stvarne poreze koji e biti plaeni u buduim periodima kao odloene poreske obaveze u bilansu stanja.

  • ODBITNE PRIVREMENE RAZLIKE

    Nastaju kada je raunovodstveni dobitak manji od oporezivog dobitka:- odreeni prihodi su priznati u poreske svrhe u tekuem periodu, a po raunovodstvenim pravilima e biti priznati u nekom narednom periodu- odreeni rashodi su priznati po raunovodstvenim pravilima u tekuem periodu, dok e za poreske svrhe biti priznati u nekom narednom periodu

    Odbitne privremene razlike rezultiraju u odloenim poreskim sredstvima, jer je re o unapred plaenim porezima, to e rezultirati u periodu kada se ove razlike budu ponitile u niim isplatama po osnovu poreza na dobitak, nego to je iznos rashoda po osnovu poreza na dobitak. Ilustracija

  • Primer 2.Banka je obraunala u 2003. godini, ali nije isplatila otpremnine zaposlenima po osnovu odlaska u penziju u iznosu od 200.000 din. Isplata je izvrena u iznosu od 50.000 din. u 2004. godini i ostatak je isplaen u 2005. godini. Stopa poreza na dobit je 30%. Pretpostaviemo da je banka u sve tri godine ostvarila prihode u iznosu od 1.000.000 din. i da su joj svi ostali rashodi iznosili, i u svrhe fin. izvetavanja i u poreske svrhe, 700.000 din.

    GodinaRaun.dobitakOporezivi dobitakOdbitna razlikaOdloeniporezTekua poreska obavezaRashod po osnovu poreza na dobitOdloeno poresko sredstvo2003100.000300.000-200.000-60.000 90.000 30.000-60.000 2004300.000250.000 50.00015.00075.00090.000-45.0002005300.000150.000150.00045.000 45.000 90.000 0 ukupno700.000700.0000 0210.000210.000 0

  • Dodatni uslov za priznavanje odloenog poreskog sredstva Ukidanje odbitnih privremenih razlika obezbeuje korist banci u smislu umanjenja buduih poreskih plaanja, to je mogue samo ukoliko e banka u budunosti ostvariti dovoljno oporezivog dobitka, jer ukoliko banka posluje tako da ne ostvaruje oporezivi dobitak, onda i nema obavezu plaanja poreza na dobit, koja bi bila umanjena realizacijom odloenih poreskih sredstava. Odloeno poresko sredstvo se priznaje samo do iznosa do kojeg je verovatno da e biti realizovano, odnosno do iznosa za koji je verovatnno da e postojati oporezivi dobitak na osnovu kojeg e se moi realizovati. Ukoliko se smatra da se odloeno poresko sredstvo ne moe u potpunosti iskoristiti mora da se izvri njegov otpis, na teret rashoda, preko ispravke vrednosti. Na svaki dan bilansa treba ponovo izvriti procenjivanje i mogue je ukinuti formiranu ispravku vrednosti, ukoliko je postalo verovatno (npr, na bazi poboljanja uslova trgovanja) da e budui oporezivi dobitak omoguiti povraaj odloenog poreskog sredstva.

  • PROMENE U PORESKOJ STOPI (usvojene ili pred usvajanjem) Poto je cilj modela odloenih poreza da se to tanije iskau obaveze za plaanje poreza, onda je neophodno da se uvae oekivani poreski uticaji u vremenu kada e se privremene razlike ponititi. Ovo se postie primenom na kumulativne jo nerealizovane razlike one poreske stope koja se oekuje da e biti efektivna u budunosti (ne eka se da doe do njihovog ponitenja, pa da se tek tad uzme u obzir promena poreske stope). Razlike koje proizau iz ovog usklaivanja poveae ili umanjiti poreski rashod tekueg perioda. Ilustracija

  • Primer 3. Nabavna vrednost maine iznosi 150.000 din. Korisni vek trajanja je 3 godine i nema likvidacionog ostatka. U svrhe sastavljanja fin. izvetaja koristi se pravolinijska metoda otpisa osnovnog