RAK, BOLESTI I EMULGATORI

  • Published on
    12-Jun-2015

  • View
    28.367

  • Download
    0

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Otrovi u naem tanjiru

Transcript

RAK, BOLESTI I EMULGATORI Kai E (ili Otrovi u naem tanjiru) lanak o uvenom E koje se nalazi u gotovo svakoj namirnici objavljen je jo u maju 2002. godine u Veernjim novostima, ali sam ja tek nedavno doao do njega preko B92.net portala. Po meni najinteresantnija pria je o aspartamu, pa u neto ukratko o tome ovde napisati. A ko eli da proita sve (to svakako preporuujem) moe da poseti zdravlje.b92.net ili da pretrai arhivu pomenutih novina. Izvori za podatke koje navodim su Klinika za pedijatrijsku onkologiju u Dieseldorfu i amerika Savezna komisija za hranu (FFC). ASPARTAM ili E-951 - Ovo je verovatno jedan od najopasnijih, a na alost i najdostupnijih dodataka hrani. Naime aspartam je vetaki zaslaiva koji je 2000 puta slai od eera (tj. 1 kg aspartama zamenjuje 2 tone eera), a istovremeno je niskokalorian. Zbog toga je idealan za sve "sugarfree" proizvode (tipa Orbit vake, Coca Cola, Pepsi i ostali gazirani sokovi). Problem nastaje kad se unosi u organizam, jer ovaj zaslaiva na temperaturi ljudskog tela postaje otrovan kao npr. cijanid. Najgore je to to ima zakasnelo dejstvo (tj. posledice se osete godinama nakon uzimanja, jer se konstantno taloi u organizmu). A direktni je izaziva skleroze multipleks i lupusa (po nekima i kancera). Od jue, kako sam proitao ovaj lanak, malo sam prostudirao hranu koju unosim, pa sam npr. video da jetrena pateta sadri ak tri ovakva konzervansa, virle takoe, dok npr. majonez ili tunjevina ne sadre nijedan tetni sastojak. Malo je poznato da skoro svi margarini sadre E-330 kao konzervans koji je dokazano kancerogen i istovremeno zabranjen za upotrebu skoro svuda na zapadu. Inae, E330 je nita drugo do LIMUNSKA KISELINA! Jo neki opasni i tetni dodaci, a koji se esto koriste su vetake boje i tzv. prirodno-identine arome. A sad domai zadatak. Razgledajte malo pakovanja proizvoda koje svakodnevno koristite i probajte da izraunate koliko ste se danas otrovali. sUzivajte u zivotu: SPISAK OZNAKA MATERIJA (EMULGATORA) OPASNIH PO ZDRAVLJE: (izvor: SezamPro konferencija pre 5-6godina) E102 E103 E104 E105 E110 E111 E120 E121 opasan zabranjen sumnjiv zabranjen opasan zabranjen opasan zabranjen

E122 E123 E124 E125 E126 E127 E130 E131 E141 E142 E171 E173 E180 E210 E211 E212 E213 E215 E216 E217 E221 E222 E223 E224 E226 E230 E231 E232 E241 E250 E251 E311 E312 E320 E321 E322 E330 E338 E339 E340 E341

-

sumnjiv veoma opasan opasan zabranjen zabranjen opasan zabranjen izazivac raka sumnjiv izazivac raka sumnjiv sumnjiv sumnjiv izazivac raka izazivac raka izazivac raka izazivac raka izazivac raka izazivac raka izazivac raka poremecaj creva poremecaj creva poremecaj creva poremecaj creva poremecaj creva stetan za kozu stetan za kozu stetan za kozu sumnjiv poremecaj pritiska poremecaj pritiska izaziva osip izaziva osip holesterol holesterol poremecaj zeluca izazivac raka poremecaj zeluca poremecaj zeluca poremecaj zeluca poremecaj zeluca

E407 E450 E461 E462 E463 E465 E466

-

poremecaj poremecaj poremecaj poremecaj poremecaj poremecaj poremecaj

creva zeluca zeluca zeluca zeluca zeluca zeluca Pomocne materije u hrani i picu.

Primer br. 1 ZA-ZA Krem desert preliven kakao kremom (47%) Sastojci:Secer, hidrogenizovana biljna mast, psenicno brasno, kikiriki (7%), obrano mleko u prahu, kakao prah sa redukovanim brojem masti, glukozni sirup, mleko u prahu, kakao masa, sredstvo za odrzavanje vlage ( sorbitol e420), emulgator (sojin lecitin e322 ), kuhinjska so, sredstvo za narastanje (e503), arome. Kakao krem sadrzi: minimum 8% nemasnih kakao delova, minimum 5% bezmasne suve materije mleka, min. 32% ukupne masti. e503 = Ammonium carbonates. Nadrauje sluznice e322 = poremecaj zeluca e420 = ozlede eludca, nije dozvoljen za deju prehranu BLOK - eurokrem (takovo) e322 = poremecaj zeluca SO - kristal SO d.o.o. BEOGRAD Kalijum jodid E536 = KalijumferoCIJANID Znate li ta su to aditivi? Autor: dr Ivan Stankovi, profesor bromatologije, Farmaceutski fakultet, 2004-06-14 http://zdravzivot.com/strana/00,102,54,0.htm Prehrambena industrija se danas teko moe zamisliti bez aditiva. Oni se prehrambenim proizvodima dodaju da bi bili konk*rentniji, ali paradoksalno je i bolji. Supstance koje se iz tehnolokih razloga koriste u prehrambenoj industriji dele se na aditive, arome, pomona sredstva u proizvodnji i enzimske preparate. Aditivi su supstance koje postaju i ostaju sastojak prehrambenih proizvoda (za razliku od pomonih sredstava i enzimskih preparata koji dolaze u kontakt s prehrambenim

proizvodom, ali ne postaju njegov sastojak), zbog ega su su, sa zdravstvenog aspekta, znaajnije.. Koliko su aditivi opasni za ljudsko zdravlje? Generalno gledano, oni ne predstavljaju veliku opasnost za zdravlje ljudi. Rizici kojima su ljudi izloeni preko hrane, naina ishrane i spoljanje sredine, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) klasifikovala je prema stepenu opasnosti na sledei nain: 1. Mikrobioloki agensi, 2. Opasnost usled nepravilne ishrane, 3. Zagaivai okoline, 4. Prirodni toksikanti u namirnicama, 5.. Rezidui pesticida, 6. Prehrambeni aditivi. Zdravstveni aspekti Aditivi jesu strane supstance, koje se prirodno uglavnom ne nalaze u namirnicama, i zbog toga je ustanovljena internacionalna procedura za odreivanje njihove zdravstvene bezbednosti. Nije mogue dokazati apsolutnu nekodljivost aditiva, ve se pre moe govoriti o stepenu njihove kodljivosti, koji zavisi od naina i koliine upotrebe. Proceni bezbednosti upotrebe svakog aditiva prethodi veliki broj ispitivanja, koja obuhvataju odreivanje akutne i hronine toksinosti, mutagenosti, kancerogenosti, uticaja na potomstvo, alergogenosti, kumulacije, metabolizma, interakcije sa sastojcima hrane... Na osnovu rezultata dobijenih od SZO, organizacija pri UN po imenu JECFA za svaki aditiv odreuje prihvatljiv dnevni unos, na osnovu koga se utvruju ogranienja upotrebe u pojedinim namirnicama. Najbezbedniji aditivi, kakva je npr. limunska kiselina, koriste se prema principima dobre proizvoake prakse, tj. u najmanjoj koliini koja je potrebna da se postigne odreeni tehnoloki efekat. Za druge aditive propisana su ogranienja upotrebe u prehrambenim proizvodima, pri emu se vodi rauna o unosu pojedinih namirnica, jer nije isto da li se aditiv dodaje u hleb ili u kavijar. Poslednja velika studija o unosu aditiva u EU, objavljena 2001. godine, pokazala je da dnevni unos aditiva u zemljama EU ne premauje prihvatljiv dnevni unos za aditive sa pozitivne liste. Toksini ili ne? injenica je da postoje aditivi koji su toksini kada se posmatraju izvueni iz konteksta. Na primer, nitriti su otrovi i nalaze se na listi otrova, ali su oni nezamenljivi konzervansi za proizvode od mesa, jer su vrlo efikasni protiv bakterija koje produkuju veoma opasne toksine (Clostridium botulinum, Staphyloccocus aureus i dr.). Njihova akutna toksinost je eliminisana nainom njihove upotrebe, jer se oni mogu putati u promet samo kao homogena meavina sa kuhinjskom solju koja sadri 0,5-0,6% nitrita, tako da nije mogue, ni namerno ni sluajno, zbog slanoe proizvoda, uneti toksinu koliinu nitrita. injenica je da postoji mogunost

formiranja kancerogenih nitrozamina, ali se smatra da mnogo vee koliine nitrita nastaju redukcijom nitrata koji se unose povrem, vodom ili vazduhom. Formiranje nitrozamina moe se spreiti dodatkom askorbinske kiseline (vitamin C). Specifina preosteljivost na pojedine aditive ne moe uvek da se predvidi. Pojedine osobe mogu da budu alergine na neke aditive. Na primer, kod ljudi sa bronhijalnom astmom ili nekim opstruktivnim disajnim problemima konzervansi sulfiti mogu da pogoraju stanje ili provociraju astmatini napad. Pojedine osobe mogu da budu preosetljive na pojaivae arome glutaminate, ili na neke vetake boje (npr. tartrazin). Kako se oznaavaju aditivi? Postoje 22 kategorije, funkcionalne grupe aditiva (konzervansi, stabilizatori, boje, emulgatori, zaslaivai, zgunjivai, antioksidansi...) u zavisnosti od tehnoloke funkcije koju imaju u namirnicama. Na pozitivnoj listi se nalazi 314 supstanci ili grupa supstanci, to znai 314 E brojeva. Aditivi koji se koriste u EU imaju prefiks E ispred internacionalno ustanovljenog broja. Proizvoa mora da oznai kategoriju i E broj ili naziv aditiva. Na primer: konzervans natrijum-benzoat ili konzervans E 211. E brojevi predstavljaju meunarodno prihvaen sistem za oznaavanje aditiva, koji je uveden iz praktinih razloga, npr. izbegava se konfuzija usled upotrebe sinonima, pojedini aditivi imaju veoma dugake nazive i dr. Potroai ne bi trebalo da imaju strah od takvog oznaavanja. Upoznajte termin: prihvatljiv dnevni unos Prihvatljiv dnevni unos predstavlja onu koliinu aditiva koja moe da se unosi svakodnevno, tokom celog ivota, bez ikakvih tetnih posledica. On se odreuje na osnovu rezultata brojnih ispitivanja sprovedenih po tano utvrenoj proceduri (ispituje se akutna i hronina toksinost, mutagenost, kancerogenost, genotoksinost, uticaj na potomstvo, alergogenost). Maksimalna netoksina doza za eksperimentalne ivotinje, ustanovljena tim ispitivanjima, deli se sa faktorom sigurnosti, koji obino iznosi 100, jer se uzima da su ljudi deset puta osetljiviji od eksperimentalnih ivotinja, pa se deli sa jo deset zbog razlike u osteljivosti unutar humane populacije (deca, trudnice...). Tako dobijena vrednost predstavlja prihvatljiv dnevni unos. Zakonska regulativa Upotreba aditiva se ne preputa slobodnoj volji proizvoaa, ve su njihova pozitivna lista (lista dozvoljenih aditiva), proizvodnja, promet, kvalitet (istoa), ogranienja upotrebe, oznaavanje i drugi zahtevi zakonski regulisani. Ustanovljena je internacionalna procedura koja prethodi dozvoli za upotrebu aditiva. JECFA donosi hemijske specifikacije i vri procene zdravstvene bezbednosti aditiva, na osnovu kojih Komisija Codex Allimentarius, preko svog komiteta CCFAC, donosi standarde i preporuke za njihovo korienje. Te standarde i preporuke zemlje lanice UN ugrauju u svoju zakonsku regulativu. Regulativa o aditivima je prva usklaena

regulativa vezana za hranu u EU koja je uvela koncept E brojeva koji za oznaavanje aditiva u Evropi. U naoj zemlji, proizvodnja, promet, kvalitet (istoa) aditiva, pozitivna lista i uslovi upotrebe aditiva u namirnicama regulisani su Pravilnikom o kvalitetu i uslovima upotrebe aditiva u namirnicama i o drugim zahtevima za aditive i njihove meavine (Sl. list SCG, br. 56/2003), a taj pravilnik je usaglaen sa direktivama EU. Ko kontrolie kvalitet i sadraj aditiva u prehrambenim proizvodima? Niko namerno ne truje potroae, kako se to ponekad prikazuje u medijima, ve proizvoai ele da naprave proizvod koji bi bio to konk*rentniji. Kontrolu vre trina i sanitarna inspekcija i ovlaene laboratorije za ispitivanje kvaliteta i zdravstvene ispravnosti namirnica. Kod nas postoje problemi vezani za kontrolu aditiva kao to su nedostatak jedinstvene metodologije, tehnika opremljenost pojedinih laboratorija, nedostatak kadra itd. U Evropi se mnogo vea odgovornost preputa samim proizvoaima, ali ako se pokae da nisu potovali propise, sankcije su stroge, a udruenja potroaa su veoma aktivna i to objavljuju u medijima. Tekst u celini moete proitati u asopisu "Zdrav ivot" sobjavio: Bilje & Zdravlje objavljeno na pregled.com: 24 07 2005

Zalogaj pun E otrova ajnoj kobasici i stotinama drugih namirnica loeg kvaliteta ukus popravljaju opasni aditivi koji e vas kao droge naterati da ?zauvek zavolite? ba taj proizvod

Prehrambena industrija danas teko moe da se zamisli bez raznih aditiva koji se namirnicama menjaju sastav, kvalitet, aromu i trajnost. O tome koliko su oni i opasni po zdravlje, i ta kae Zakon o njihovoj upotrebi, za na asopis struno tumai Stevan Blagojevi, iz Instituta za optu i fiziku hemiju u Beogradu. - Aditivi se prirodno uglavnom ne nalaze u namirnicama, pa je zbog toga ustanovljena meunarodna procedura za odreivanje njihovog uticaja na zdravlje ? kae na sagovornik. - Nema apsolutno nekodljivih aditiva, pa zato moe da se govori samo o stepenu njihove kodljivosti, koji zavisi od naina i koliine unosa u organizam. Ispituju se akutna i hronina toksinost, mutagenost, kancerogenost, uticaj na potomstvo, alergogenost, kumulacije, metabolizam, interakcija sa hranom... Na osnovu rezultata dobijenih od JECFA (organizacija pri UN) za svaki aditiv se odreuje ?prihvatljiv dnevni unos?, odnosno ogranienja po pojedinim

namirnicama.. I najbezbedniji aditivi - limunska kiselina, na primer - koriste se u najmanjoj koliini za odreeni tehnoloki efekat. Postoje i oni koji su toksini kada se posmatraju izvan konteksta, ali su ?bezbedni dodaci namirnicama?. Takav primer su nitriti, na zvaninoj listi otrova, ali su nezamenljivi konzervansi za proizvode od mesa, jer su efikasni protiv bakterija koje proizvode opasne toksine (Clostridium botulinum, Staphyloccocus aureus). Njihova toksinost je eliminisana tako to se koriste kao homogena meavina kuhinjske soli /koja sadri 0,5-0,6% nitrita/. Zbog te slanoe proizvoda nije mogue ni sluajno uneti toksinu koliinu nitrita. Pojedinci mogu da budu alergini na neke aditive (oboleli od bronhijalne astme ili opstruktivnih disajnih problema). Konzervansi sulfiti mogu da pogoraju, ili da provociraju astmatine napade. Poneko moe da bude preosetljiv i na pojaivae arome ? glutaminate ili vetake boje (tartrazin).

Postoje 22 kategorije aditiva (konzervansi, stabilizatori, boje, emulgatori, zaslaivai, zgunjivai, antioksidansi...), a na pozitivnoj listi je 314 supstanci ili njihovih grupa, oznaenih brojevima. Aditivi koji se koriste u Evropskoj uniji imaju i slovnu oznaku E.

?Prihvatljiv dnevni unos? predstavlja koliinu aditiva koja moe da se jede svakodnevno tokom celog ivota, bez tetnih posledica. Nita se pritom ne preputa slobodnoj proceni proizvoaa.. Ustanovljena je internacionalna procedura koja prethodi dozvoli za upotrebu aditiva. U naoj zemlji, proizvodnja, promet i kvalitet aditiva, regulisani su Pravilnikom o kvalitetu i uslovima njihove upotrebe koji je usaglaen sa direktivama EU. Kontrolu obavlja trina i sanitarna inspekcija, kao i ovlaene laboratorije za ispitivanje kvaliteta i zdravstvene ispravnosti namirnica.

NJEGOVO VELIANSTVO - E 621 NA CRNOJ LISTI Kod nas se mononatrijum-glutaminat (MSG), koji se vodi pod ifrom E-621, koristi kao pojaiva arome i na pozitivnoj je listi Pravilnika o kvalitetu i uslovima upotrebe aditiva u namirnicama (Slubeni list Srbije i Crne Gore od 26. decembra 2003. godine). U svetu je njegova upotreba, na alost, dozvoljena.. U skladu sa standardima vodee britanske distributerske kue prehrambenih namirnicaWhole

Foods Market, MSG je na crnoj listi aditiva. To znai da hrana koja u bilo kom procentu sadri MSG ne moe da se prodaje preko njihove mree. Natrijumova so glutaminske kiseline je "neesencijalna" aminokiselina, to znai da je ne treba unositi hranom. U prirodnom obliku ima je u razliitim biljkama, dok je po hemijskom obliku L-Glutaminska kiselina. Dobija se enzimatskom hidrolizom genetski izmenjenih bakterija iz razliitih zrna kuk*ruza, kuk*ruznog skroba, melase i eerne repe. Pre 15 godina je po prvi put ekstrahovan i sintetizovan...