1-NALAŽENJE RUDE U PRIRODI Nikal je zastupljen u zemljinoj kori u količini od 80 ppm u obliku minerala koji skoro obavezno sadrže i kobalt: milerita, garsdorfita i garnierita. Najvažnija nalazišta se nalaze u Sadberiju (Ontario, Kanada). Čist nikl se nalazi u nekim meteoritima. Rude ima na Golešu kod Lipljana i u području planine Rudnika u Šumadiji. Na planini Golešu postoji rudnik nikla, a u Glogovcu topionica nikla. Rude ovog metala obično sadrže i halkopirit i druge minerale bakra i gvožđa. Koncentrovanje rude vrši se flotacijom, pa se ruda prži da bi se uklonio jedan deo sumpora. Potom se ruda topi sa kvarcom, koksom i krečnjakom u manjoj jamičastoj pedi, pri čemu ostaje smeša sulfida nikla, bakra i gvožđa. Oksidacijom se odstranjuje gvožđe i najvedi deo sumpora. Dobijena smeša može da posluži za dobijanje legure jer sadrži sulfid nikla i bakra. 2-Nikl(Ni, latinski niccolum) Ima 14 izotopa čije se atomske mase nalaze između 53-67.Za razliku od Kineza, koji su izgleda za nikl znali od davnina, u Evropi se tek pred kraj sedamnaestog veka pojavio nemački izraz kupfernickel koji je značio „lažni bakar“, a odnosio se na rudu koja je imala izgled bakarne, ali nije davala bakar kada je tretirana uobičajnim procesom. 1751. godine konstatovano da ova ruda sadrži neki novi metal. Le Sage tvrdio da je u pitanju jedinjenje kobalta, gvožđa, arsena i bakra.Bergman je dokazao da je ovaj metal zapravo novi element, ali ne u čistom stanju. 3-Osobine nikla Nikl je umereno tvrd, blistav metal srebrnobele boje otporan na koroziju. Magnetičan je. Na vazduhu je postojan na običnimtemperaturama, a u kiseoniku sagoreva gradedi oksid. Razblažena hlorovodonična i sumporna kiselina sporo deluju na njega, ali azotna kiselina deluje lako i tada se gradi niklo-nitrat. -Fizicke osobine-1)agregatno stanje-čvrsto, 2)temperatura topljenja-1728 K (1455 °C), 3)temperatura ključanja-3186 K (2913 °C), 4) molska zapremina 6,59×10-3 m³ /mol, 5)toplota isparavanja-370,4 kJ/mol, 6)toplota topljenja-17,47 kJ/mol Važna jedinjenja nikla Nikl gradi niz jedinjenja, okside, hidroksid i soli. Gradi i niz kompleksnih jedinjenja kao na primer heksammin-nikl(II)-bromid 4-Upotreba nikla Koristi se za prevlačenje drugih metala (niklovanje) radi zaštite, jer je sam otporan na koroziju i ima srebrnast sjaj. U ovu svrhu posebno se upotrebljava legiran sa srebrom. Nikl uprahu se koristi kao katalizator u mnogim reakcijama u industriji, kao što je proizvodnja margarina (pri stvrdnjavanju ulja). Legure nikla i bakra se koriste za izradu kovanog novca, pribora za jelo. Nikl se takođe dodaje čeliku i drugim legurama da bi povedao njihovu otpornost na koroziju (tada ima 6-12% nikla). Niklohromni čelici (1,5-3,0% nikla) su veoma tvrdi i otporni na udarce, pa se koriste za pravljenje delova motora sa unutrašnjim sagorevanjem. U zavisnosti od procentnog udela nikla u leguri, kao i elemenata koji se uz nikl koriste za legiranje, dobijaju se različite legure koje imaju različite namene (invar, permaloj, platinit, monel-metal, kupronikl, manganin). Biološki značaj Nikl je mikroelementi prisutan u mnogim enzimima. Dnevno bi ga trebalo minimalno unositi u količini 0,3 miligrama.
Please download to view
All materials on our website are shared by users. If you have any questions about copyright issues, please report us to resolve them. We are always happy to assist you.
...

ROBA (1) (1) (1)

by zeljko-partizan-putnik

on

Report

Category:

Documents

Download: 0

Comment: 0

17

views

Comments

Description

Download ROBA (1) (1) (1)

Transcript

1-NALAŽENJE RUDE U PRIRODI Nikal je zastupljen u zemljinoj kori u količini od 80 ppm u obliku minerala koji skoro obavezno sadrže i kobalt: milerita, garsdorfita i garnierita. Najvažnija nalazišta se nalaze u Sadberiju (Ontario, Kanada). Čist nikl se nalazi u nekim meteoritima. Rude ima na Golešu kod Lipljana i u području planine Rudnika u Šumadiji. Na planini Golešu postoji rudnik nikla, a u Glogovcu topionica nikla. Rude ovog metala obično sadrže i halkopirit i druge minerale bakra i gvožđa. Koncentrovanje rude vrši se flotacijom, pa se ruda prži da bi se uklonio jedan deo sumpora. Potom se ruda topi sa kvarcom, koksom i krečnjakom u manjoj jamičastoj pedi, pri čemu ostaje smeša sulfida nikla, bakra i gvožđa. Oksidacijom se odstranjuje gvožđe i najvedi deo sumpora. Dobijena smeša može da posluži za dobijanje legure jer sadrži sulfid nikla i bakra. 2-Nikl(Ni, latinski niccolum) Ima 14 izotopa čije se atomske mase nalaze između 53-67.Za razliku od Kineza, koji su izgleda za nikl znali od davnina, u Evropi se tek pred kraj sedamnaestog veka pojavio nemački izraz kupfernickel koji je značio „lažni bakar“, a odnosio se na rudu koja je imala izgled bakarne, ali nije davala bakar kada je tretirana uobičajnim procesom. 1751. godine konstatovano da ova ruda sadrži neki novi metal. Le Sage tvrdio da je u pitanju jedinjenje kobalta, gvožđa, arsena i bakra.Bergman je dokazao da je ovaj metal zapravo novi element, ali ne u čistom stanju. 3-Osobine nikla Nikl je umereno tvrd, blistav metal srebrnobele boje otporan na koroziju. Magnetičan je. Na vazduhu je postojan na običnimtemperaturama, a u kiseoniku sagoreva gradedi oksid. Razblažena hlorovodonična i sumporna kiselina sporo deluju na njega, ali azotna kiselina deluje lako i tada se gradi niklo-nitrat. -Fizicke osobine-1)agregatno stanje-čvrsto, 2)temperatura topljenja-1728 K (1455 °C), 3)temperatura ključanja-3186 K (2913 °C), 4) molska zapremina 6,59×10-3 m³ /mol, 5)toplota isparavanja-370,4 kJ/mol, 6)toplota topljenja-17,47 kJ/mol Važna jedinjenja nikla Nikl gradi niz jedinjenja, okside, hidroksid i soli. Gradi i niz kompleksnih jedinjenja kao na primer heksammin-nikl(II)-bromid 4-Upotreba nikla Koristi se za prevlačenje drugih metala (niklovanje) radi zaštite, jer je sam otporan na koroziju i ima srebrnast sjaj. U ovu svrhu posebno se upotrebljava legiran sa srebrom. Nikl uprahu se koristi kao katalizator u mnogim reakcijama u industriji, kao što je proizvodnja margarina (pri stvrdnjavanju ulja). Legure nikla i bakra se koriste za izradu kovanog novca, pribora za jelo. Nikl se takođe dodaje čeliku i drugim legurama da bi povedao njihovu otpornost na koroziju (tada ima 6-12% nikla). Niklohromni čelici (1,5-3,0% nikla) su veoma tvrdi i otporni na udarce, pa se koriste za pravljenje delova motora sa unutrašnjim sagorevanjem. U zavisnosti od procentnog udela nikla u leguri, kao i elemenata koji se uz nikl koriste za legiranje, dobijaju se različite legure koje imaju različite namene (invar, permaloj, platinit, monel-metal, kupronikl, manganin). Biološki značaj Nikl je mikroelementi prisutan u mnogim enzimima. Dnevno bi ga trebalo minimalno unositi u količini 0,3 miligrama.
Fly UP