San u Alisi u Zemlji Cuda

  • Published on
    30-Jul-2015

  • View
    1.490

  • Download
    5

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Analysis of a dream form Carol's fairytale Alice in Wonderland

Transcript

<p>Fakultet dramskih umetnostiMaster studije: Teorija dramskih umetnosti i medija</p> <p>Seminarski rad iz predmeta Psihologija snova</p> <p>Tema: Tumaenje sna u bajci Alisa u zemlji uda</p> <p>Oblast: Dinamika nesvesnog - Karl Gustav Jung</p> <p>Mentori: prof. dr Tijana Mandi asist. doc. dr Irena Risti</p> <p>Student: Bojana Vujovi 6/2011</p> <p>Beograd,</p> <p>April 2012. Godine Sadraj:Sadraj:....................................................................................................................... 2 Uvod........................................................................................................................... 3 Bajka........................................................................................................................... 4 San............................................................................................................................. 5 Simboli, nesvesno, arhetipovi......................................................................................6 Analiza sna u bajci Alisa u zemlji uda....................................................................10 Simboli u Alisinom snu ..........................................................................................15 Zakljuak..................................................................................................................19 Literatura:.................................................................................................................21</p> <p>2</p> <p>Od tkiva mate, tkiva sna gradi bajka svoj svet, na prvi pogled sluajan, izmiljen, irealan; zapravo sazdan na samim istinama prvog reda. Grozdana Oluji Uvod Bajke se, kao i snovi, slue jezikom simbola, a simboli nam dolaze iz dubina nesvesnog, koje jedino na taj nain moe neto da porui i objasni. Bajke i snovi zbog korienja simbolike lie jedni na druge. Bajke se, kao i snovi, slue nepostojeim orujima, nainima i vetinama. U bajkama nailazimo na glavnog junaka koji se suoava sa bezbroj prepreka da bi na kraju sve savladao i pobedio. U snovima smo mi glavni junak koji ima prepreke, ali na kraju i mi doivljavamo hepi end i dobijamo nagradu koji psiholozi zovu Sopstvo, odnosno osvajamo sami sebe. Kada sanjamo moemo se prevariti i pomisliti da smo to ve videli ili uli, u nekoj bajci moda. I obratno; moemo za bajku pomisliti da smo je moda sanjali. Nije iskljueno i da su same bajke koje znamo nastale u snu, a da su ih autori samo uredno zapisali. Literarne snove, kao i snove koji su bili podsticaj ili izvorite za nastanak knjievnog dela sreemo u naoj i posebno u stranoj knjievnosti. Jung istie da mnogi umetnici, filozofi, ak i naunici duguju neke ideje upravo svojim snovima. Sam Jung je ideje za bazine koncepte svog uenja dobio preko snova, ukljuujui i ideju o kolektivno nesvesnom koje se nalazi u sreditu analitike psihologije. Ovo posebno vai za knjievnost gde postoje primeri da je san predstavljao podsticaj za nastanak dela, kao i da je celo delo produkt jednog sna (Nastovi, 2000).1 U ovom radu, baviu se analizom sna, koji smo svi itali jo kao deca, u bajci Luisa Kerola Alisa u zemlji uda. Analizom sna u se baviti iz perspektive1</p> <p>Nastovi Ivan (2000) Psihologija snova i njihovo tumaenje, Novi Sad, Prometej</p> <p>3</p> <p>vajcarskog psihologa Karla Gustava Junga, odnosno iz uglova, tumaenja, teorija i pojmova o kojima je govorio u svom mnogobrojnim delima. Glavna oblast Jungovog interesovanja bila je dinamika nesvesnog, tako da e se u radu dosta govoriti upravo o nesvesnom. Takoe u objasniti kako je on shvatao nesvesno, prvenstveno kolektivno nesvesno, pa samim tim i arhetipove i naravno simbole kojima je pridavao veliki znaaj kako u bajkama tako i u snovima. Jung je prepoznao bajku kao riznicu arhetipova, iskonskih slika, koje dolaze iz kolektivno nesvesnog, odnosno psihikog sloja zajednikog svim narodima i vremenima. Arhetipovi predstavljaju spremnost da se uvek iznova reprodukuju iste ili sline mitske predstave, a koje odraavaju opteljudske situacije, nadanja, potrebe i strahove, tj. sutinsku ljudsku psihu u njenim osnovnim elementima (Glii i Mihajlovi, 2005).2 to se snova tie, Jung u svom delu Dinamika nesvesnog objanjava da je san psihika tvorevina koja se uspostavlja za vreme spavanja, kao i da ve sam nain nastajanja izoluje san od ostalih sadraja svesti. On navodi da se u skoro svakom snu mogu nai izvesne pojedinosti koje potiu od utisaka, razmiljanja i raspoloenja iz tog ili nekog od prethodnih dana, kao i da snovi vre primetno dejstvo na svesni drutveni ivot (Jung, 1977).3 Bajka Bajke svojom matovitou, jedinstvenom formom i jezikom na najneposredniji nain pomau detetu da pronae svoj put i smisao ivota. Bajke nude razliita znaenja i obogauju detetovo postojanje na mnogo naina. Grozdana Oluji je piui o znaaju bajke rekla da bajka detetu nudi nadu da je humaniji svet mogu; ona detetu koje je zbunjeno i nesigurno u sopstvene mogunosti to poruuje2</p> <p>Glii Sunica i Mihajlovi Dragana (2005) Vilinske prie - simbolika i znaenje bajki (katalog napisan povodom istoimene izlobe), Beograd, Univertitetska biblioteka Svetozar Markovi 3 Jung Karl Gustav (1977) Dinamika nesvesnog (Odabrana dela, knjiga prva), Novi sad, Matica srpska</p> <p>4</p> <p>otvarajui prostore jednog lepeg sveta kakav jeste mogu (moda samo u snu), jer bajka i jeste ovekov san o srei, istije, lepe lice stvarnosti (Glii i Mihajlovi, 2005).4 Kako bi savladalo psiholoke probleme odrastanja detetu je neophodno da shvati ta se zbiva u njegovom svesnom ja, tako da moe da dobije bitku sa onim to se zbiva u nesvesnom. Poimanje i sposobnost savladavanja se ne moe postii racionalnim poimanjem prirode i sadrine nesvesnog ve upoznajui se sa tim kroz fantazije i matu. Tu bajke imaju besprimernu vrednost jer mati deteta nude nove dimenzije koje bi njemu samom bilo nemogue da otkrije (Betelhajm, 1979). 5 Po Jungu bajka je spontan, naivan i milju nestvoren produkt Due. U bajkama, kao i u snovima, dua pria svoju priu, pa su zato te prie pogodan materijal za analizu arhetipskih motiva, likova i simbola kolektivno nesvesnog. itav mitrski svet bajke je proizvod nesvesne fantazije, ba kao i san. Jo jedna slinost sa snom je to to sled dramatinih pustolovina junaka u bajci, odgovara sledu etapa na putu individuacije, koji postoji i u nekim snovima (Trebjeanin, 2008).6 San San je psihiki fenomen, sponatni produkt uspavanog uma, naizgled besmislen i trivijalan, a zapravo simbolikim jezikom govori o veoma vanim zbivanjima i ozbiljnim promenama u najdubljim, nesvesnim delovima psihe. San i simboli koji se u njima javljaju igraju izuzetno vanu ulogu u procesu individuacije (proces o kome e se govoriti u nastavku rada). San nagovetava snevau da se nalazi na putu individuacije i usmerava ga na ovom putu (Trebjeanin, 2008). 7 Prilikom tumaenja, san mora da se dovode u vezu sa kontekstom trenutnog ivota snevaa. Jung je smatrao da snovi najee imaju kompenzatorsku ulogu u odnosu na svesno stanovie ega, nudei kontrapunkt stavu dominantne ego linosti (Hol,4</p> <p>Glii Sunica i Mihajlovi Dragana (2005) Vilinske prie - simbolika i znaenje bajki (katalog napisan povodom istoimene izlobe), Beograd, Univertitetska biblioteka Svetozar Markovi 5 Betelhajm Bruno (1979) Znaenje bajki, Beograd, Jugoslavija 6 Trebjeanin arko (2008), Renik Jungovih pojmova i simbola, Beograd, Hesperia-edu 7 Ibid</p> <p>5</p> <p>1996).8 Jung govori o dnevnoj strani psihikog koju predstavlja svest i nonoj strani koju predstavlja nesvesno psihiko funkcionisanje iji su specifini izraz snovi. San je prirodni fenomen i predstavlja nenamernu pojavu i ne zavisi od svesnog dela linosti. San nastoji da neto izrazi na najbolji mogui nain, a nesvesno prua snaan otpor sveti i deluje na nju korektivno tako da su nam nesvesni sadraji potrebni radi dopune svesnih sadraja.9 Jung je takoe govorio i o funkcijama snova i prema njegovom shvatanju funkcije su kompenzatorna, prospektivna i reduktivna. Kompenzatorna znai da nesvesno, posmatrano kao relativno u odnosu na svest, pridruuje svesti sve elemente koji su proteklih dana ostali ispod pragovnih vrednosti i to ili zbog potiskivanja ili zbog toga to su bili isuvie slabi da bi doprli do svesti. Prospektivna funkcija u nesvesnom je nastala anticipacija buduih svesnih delatnosti i njegov simbolini sadraj je prigodna skica reenja konflikata. Iako deluju kao proroki, bilo bi pogreno nazvati ih tako jer se radi samo o kombinovanju verovatnoa unapred. Reduktivna (moe se nazvati i negativno-kompenzatorna) se sree kod ljudi iji svesni stav i rezultat prilagoavanja prevazilaze individualne mogunosti. U osnovi, ti ljudi intimno nisu dorasli svojoj spoljnoj visini pa zato nesvesno igra tu svoju ulogu.10 Simboli, nesvesno, arhetipovi Svaka ivotna situacija je simbolina i svaki simbol predstavlja ivotnu situaciju, pa je premalo rei da ivimo u svetu simbola, ve svet simbola ivi u nama. Frojd, recimo, ne pravi razliku izmeu znaka i simbola i smatra da se jedan simbol esto u sadraju sna nee tumaiti simboliki, nego u svom pravom smislu. On je simbolima u snu dao fiksno znaenje, ime ih je redukovao na nivo obinog znaka, koji ima za razliku od simbola, samo jedno znaenje (Nastovi, 2000). 11 Meutim,8 9</p> <p>Hol Dejms (1996), Tumaenje snova po Jungu, Beograd , Esotheria Nastovi Ivan (2000) Psihologija snova i njihovo tumaenje, Novi Sad, Prometej 10 Jung Karl Gustav (1977) Dinamika nesvesnog (Odabrana dela, knjiga prva), Novi sad, Matica srpska 11 Nastovi Ivan (2000) Psihologija snova i njihovo tumaenje, Novi Sad, Prometej</p> <p>6</p> <p>znak se razlikuje od simbola po tome to je proizvoljan i to oznaitelj i oznaeno ostaju jedan drugom tui, dok simbol pretpostavlja homogenost oznaitelja i oznaenog u smislu dinaminosti organizacije. Simbol je mnogo vie od znaka: on upuuje s one strane znaenja, zavisno od tumaenja. Ispunjen je afektivnou i dinamikom, pa se zato poredi sa oseajnim, aktivnim i pokretakim shemama kako bi se pokazalo da stavlja psihu u pokret (Gerban i evalije, 2004).12 Jung, za razliku od Frojda, ima drugaije shvatanje o simbolima uopte, a posebno o simbolima u snu, a i smatra da se pojam simbola strogo razlikuje od pojma prostog znaka. On kae da se nesvesno moe izraziti kroz simbole, jer je simbol primitivni izraz nesvesnog, kao i ideja koja odgovara najvioj slutnji svesti, tako da snovi daju silna zanimljiva obavetenja onome koji se trudi da shvati njihove simbole (Nastovi, 2000).13 Za Junga je simbol slika koja moe najprimernije oznaiti nejasno nesluenu prirodu Duha (svesno i nesvesno). Jung kae da simbol nita ne skriva, ne objanjava, ve on upuuje ka znaenju koje je onostrano, nepojmljivo i nejasno naslueno i koje ni jedna re ne bi mogla izraziti (Gerban i evalije, 2004).14 Nesvesno je za Junga sedite nagona i libida, ali i mesto iz kog izbija ovekova stvaralaka mo. Jung razlikuje dve vrste nesvesnih procesa: individualno i kolektivno nesvesno. Individualno se sastoji od sadraja koji su postali nesvesni jer su izgubili svoj intenzitet pa zapali u zaborav, kao i od potisnutih sadraja koji zbog svog neznatnog intenziteta nikada nisu ni dospeli u psihu. Kolektivno nesvesno formiraju nagoni i njihovi korelati - arhetipovi (Mitrovi i Smederevac, 2009).1512</p> <p>Glii Sunica i Mihajlovi Dragana (2005) Vilinske prie - simbolika i znaenje bajki (katalog napisan povodom istoimene izlobe), Beograd, Univertitetska biblioteka Svetozar Markovi 13 Nastovi Ivan (2000) Psihologija snova i njihovo tumaenje, Novi Sad, Prometej 14 Gerbran Alen i evalije an (2004), Renik simbola, Novi Sad, Stylos Izdavatvo 15 Mitrovi Duanka i Smederevac Sneana (2009), Linost: metodi i modeli, Beograd, Centar za primenjenu psihologiju</p> <p>7</p> <p>Arhetipovi su uroeni, nesvesni modusi razumevanja koji upravljaju samim naim opaanjem. Oni predstavljaju uroene forme intuicije koje su neophodne determinante svakog psihikog procesa. Jung smatra da nagoni odreuju nae shvatanje situacije, odnosno arhetip, koji dalje odreuje na nain delanja. Takoe kae da su arhetipovi, kao i instinkti, kolektivni jer se odnose na univerzalne i nasleene sadraje izvan podruja linog i pojedinanog (Hajd i Mekginis, 2001). 16 Kod arhetipova bitno je da se pravi razlika izmeu prikrivenog arhetipa po sebi (struktura koja je imanentna ljudskoj psihi) i arhetipske predstave (manifestuje se razliitim arhetipskim pojavnim slikama). Arhetip je nevidljiv i neupadljiv delotvorni faktor u nesvesnom kod oveka. Arhetipske predstave su viestruko promenljive i upuuju na jedan, po sebi neoigledan, oblik koji se odlikuje izvesnim formalnim elementima i principijelnim znaenjem koji se moe samo priblino obuhvatiti. Arhetipovi imaju znaajnu pokretaku i integrativnu ulogu u razvoju linosti (Hark, 1998). 17 Najpoznatije arhetipske predstave su Persona, Senka, Anima, Animus, Mana - linost i Sopstvo. Persona predstavlja sloen sistem odnosa izmeu individue i zajednice u kojoj ivi. Radi se o vrsti maske iji je cilj ostavljanje utiska na druge, ali i prikrivanje prave prirode individue (Mitrovi i Smederevac, 2009). 18 Za Junga ona predstavlja odseak kolektivne psihe i zbog toga ima u sebi mo koja tera ljude u zabludu da su, izjednaavajui se sa njom, individue. Kae i da ona korisno slui oveku u svakodnevnom ivotu, titei ga od ranjivog otvaranja sebe drugima. Persona je kompromis izmeu jedinke i drutva o tome kako osoba drugima izgleda, kompromis izmeu zahteva okoline i unutranje strukturalne uslovljenosti jedinke. Senka je negativni deo linosti, zbir skrivenih i nepogodnih osobina psihe, nedovoljno razvijenih funkcija16 17</p> <p>Hajd Megi i Mekginis Majkl (2001), Jung za poetnike, Beograd, Hinaki Hark Helmut (1998) Leksikon osnovnih jungovskih pojmova, Beograd, Dereta 18 Mitrovi Duanka i Smederevac Sneana (2009), Linost: metodi i modeli, Beograd, Centar za primenjenu psihologiju</p> <p>8</p> <p>i sadraja individualno nesvesnog i predstavlja inferiorni deo linosti koji nije dovoljno diferenciran (Jung, 1984).19 Uopteno govorei, Senka ima nemoralan kvalitet ili, u najmanju ruku, kvalitet koji je na loem glasu, a pri tome sadri karakteristike linosti koje su u suprotnosti sa obiajima i moralnim pravilima drutva. Senka je nesvesna strana operacije namere, volje i odbrane ega. Drugim reima ona je druga strana ega. Neizbeno je da svaki ego ima senku, a pri prilagoavanju svetu ego nevoljno angauje senku za izvravanje neprijatnih zadataka. U Senci borave svi najvei poznati gresi. Jung je Frojdovu ideju ida posvetio sa Senkom (Stajn, 2007). 20 Anima predstavlja olienje svih enskih psiholokih potreba u mukoj psihi, dok je animus olienje mukih psiholokih potreba u enskoj psihi (Mitrovi i Smederevac, 2009).21 Mana - linost je dominanta kolektivno nesvesnog i ovladavanje njome od strane principa Ja oznaava visok stepen postignute moi vladanja sobom i izvanrednu sposobnost svesti da se koristi u stvaralake svrhe. (Jung, 1984).22 Jung smatra da se nasuprot prirodnoj tenji psihe da se cepa u delove, javlja suprotna tenja da se ostvari jedinstvo i celina psihe, a taj princip se naziva individuacioni. Individuacija (lat. individuum - jedinka) u svom prvobitnom znaenju je upojedinjavanje, izdvajanje jed...</p>