San u Alisi u Zemlji Cuda

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Analysis of a dream form Carol's fairytale Alice in Wonderland

Text of San u Alisi u Zemlji Cuda

Fakultet dramskih umetnostiMaster studije: Teorija dramskih umetnosti i medija

Seminarski rad iz predmeta Psihologija snova

Tema: Tumaenje sna u bajci Alisa u zemlji uda

Oblast: Dinamika nesvesnog - Karl Gustav Jung

Mentori: prof. dr Tijana Mandi asist. doc. dr Irena Risti

Student: Bojana Vujovi 6/2011

Beograd,

April 2012. Godine Sadraj:Sadraj:....................................................................................................................... 2 Uvod........................................................................................................................... 3 Bajka........................................................................................................................... 4 San............................................................................................................................. 5 Simboli, nesvesno, arhetipovi......................................................................................6 Analiza sna u bajci Alisa u zemlji uda....................................................................10 Simboli u Alisinom snu ..........................................................................................15 Zakljuak..................................................................................................................19 Literatura:.................................................................................................................21

2

Od tkiva mate, tkiva sna gradi bajka svoj svet, na prvi pogled sluajan, izmiljen, irealan; zapravo sazdan na samim istinama prvog reda. Grozdana Oluji Uvod Bajke se, kao i snovi, slue jezikom simbola, a simboli nam dolaze iz dubina nesvesnog, koje jedino na taj nain moe neto da porui i objasni. Bajke i snovi zbog korienja simbolike lie jedni na druge. Bajke se, kao i snovi, slue nepostojeim orujima, nainima i vetinama. U bajkama nailazimo na glavnog junaka koji se suoava sa bezbroj prepreka da bi na kraju sve savladao i pobedio. U snovima smo mi glavni junak koji ima prepreke, ali na kraju i mi doivljavamo hepi end i dobijamo nagradu koji psiholozi zovu Sopstvo, odnosno osvajamo sami sebe. Kada sanjamo moemo se prevariti i pomisliti da smo to ve videli ili uli, u nekoj bajci moda. I obratno; moemo za bajku pomisliti da smo je moda sanjali. Nije iskljueno i da su same bajke koje znamo nastale u snu, a da su ih autori samo uredno zapisali. Literarne snove, kao i snove koji su bili podsticaj ili izvorite za nastanak knjievnog dela sreemo u naoj i posebno u stranoj knjievnosti. Jung istie da mnogi umetnici, filozofi, ak i naunici duguju neke ideje upravo svojim snovima. Sam Jung je ideje za bazine koncepte svog uenja dobio preko snova, ukljuujui i ideju o kolektivno nesvesnom koje se nalazi u sreditu analitike psihologije. Ovo posebno vai za knjievnost gde postoje primeri da je san predstavljao podsticaj za nastanak dela, kao i da je celo delo produkt jednog sna (Nastovi, 2000).1 U ovom radu, baviu se analizom sna, koji smo svi itali jo kao deca, u bajci Luisa Kerola Alisa u zemlji uda. Analizom sna u se baviti iz perspektive1

Nastovi Ivan (2000) Psihologija snova i njihovo tumaenje, Novi Sad, Prometej

3

vajcarskog psihologa Karla Gustava Junga, odnosno iz uglova, tumaenja, teorija i pojmova o kojima je govorio u svom mnogobrojnim delima. Glavna oblast Jungovog interesovanja bila je dinamika nesvesnog, tako da e se u radu dosta govoriti upravo o nesvesnom. Takoe u objasniti kako je on shvatao nesvesno, prvenstveno kolektivno nesvesno, pa samim tim i arhetipove i naravno simbole kojima je pridavao veliki znaaj kako u bajkama tako i u snovima. Jung je prepoznao bajku kao riznicu arhetipova, iskonskih slika, koje dolaze iz kolektivno nesvesnog, odnosno psihikog sloja zajednikog svim narodima i vremenima. Arhetipovi predstavljaju spremnost da se uvek iznova reprodukuju iste ili sline mitske predstave, a koje odraavaju opteljudske situacije, nadanja, potrebe i strahove, tj. sutinsku ljudsku psihu u njenim osnovnim elementima (Glii i Mihajlovi, 2005).2 to se snova tie, Jung u svom delu Dinamika nesvesnog objanjava da je san psihika tvorevina koja se uspostavlja za vreme spavanja, kao i da ve sam nain nastajanja izoluje san od ostalih sadraja svesti. On navodi da se u skoro svakom snu mogu nai izvesne pojedinosti koje potiu od utisaka, razmiljanja i raspoloenja iz tog ili nekog od prethodnih dana, kao i da snovi vre primetno dejstvo na svesni drutveni ivot (Jung, 1977).3 Bajka Bajke svojom matovitou, jedinstvenom formom i jezikom na najneposredniji nain pomau detetu da pronae svoj put i smisao ivota. Bajke nude razliita znaenja i obogauju detetovo postojanje na mnogo naina. Grozdana Oluji je piui o znaaju bajke rekla da bajka detetu nudi nadu da je humaniji svet mogu; ona detetu koje je zbunjeno i nesigurno u sopstvene mogunosti to poruuje2

Glii Sunica i Mihajlovi Dragana (2005) Vilinske prie - simbolika i znaenje bajki (katalog napisan povodom istoimene izlobe), Beograd, Univertitetska biblioteka Svetozar Markovi 3 Jung Karl Gustav (1977) Dinamika nesvesnog (Odabrana dela, knjiga prva), Novi sad, Matica srpska

4

otvarajui prostore jednog lepeg sveta kakav jeste mogu (moda samo u snu), jer bajka i jeste ovekov san o srei, istije, lepe lice stvarnosti (Glii i Mihajlovi, 2005).4 Kako bi savladalo psiholoke probleme odrastanja detetu je neophodno da shvati ta se zbiva u njegovom svesnom ja, tako da moe da dobije bitku sa onim to se zbiva u nesvesnom. Poimanje i sposobnost savladavanja se ne moe postii racionalnim poimanjem prirode i sadrine nesvesnog ve upoznajui se sa tim kroz fantazije i matu. Tu bajke imaju besprimernu vrednost jer mati deteta nude nove dimenzije koje bi njemu samom bilo nemogue da otkrije (Betelhajm, 1979). 5 Po Jungu bajka je spontan, naivan i milju nestvoren produkt Due. U bajkama, kao i u snovima, dua pria svoju priu, pa su zato te prie pogodan materijal za analizu arhetipskih motiva, likova i simbola kolektivno nesvesnog. itav mitrski svet bajke je proizvod nesvesne fantazije, ba kao i san. Jo jedna slinost sa snom je to to sled dramatinih pustolovina junaka u bajci, odgovara sledu etapa na putu individuacije, koji postoji i u nekim snovima (Trebjeanin, 2008).6 San San je psihiki fenomen, sponatni produkt uspavanog uma, naizgled besmislen i trivijalan, a zapravo simbolikim jezikom govori o veoma vanim zbivanjima i ozbiljnim promenama u najdubljim, nesvesnim delovima psihe. San i simboli koji se u njima javljaju igraju izuzetno vanu ulogu u procesu individuacije (proces o kome e se govoriti u nastavku rada). San nagovetava snevau da se nalazi na putu individuacije i usmerava ga na ovom putu (Trebjeanin, 2008). 7 Prilikom tumaenja, san mora da se dovode u vezu sa kontekstom trenutnog ivota snevaa. Jung je smatrao da snovi najee imaju kompenzatorsku ulogu u odnosu na svesno stanovie ega, nudei kontrapunkt stavu dominantne ego linosti (Hol,4

Glii Sunica i Mihajlovi Dragana (2005) Vilinske prie - simbolika i znaenje bajki (katalog napisan povodom istoimene izlobe), Beograd, Univertitetska biblioteka Svetozar Markovi 5 Betelhajm Bruno (1979) Znaenje bajki, Beograd, Jugoslavija 6 Trebjeanin arko (2008), Renik Jungovih pojmova i simbola, Beograd, Hesperia-edu 7 Ibid

5

1996).8 Jung govori o dnevnoj strani psihikog koju predstavlja svest i nonoj strani koju predstavlja nesvesno psihiko funkcionisanje iji su specifini izraz snovi. San je prirodni fenomen i predstavlja nenamernu pojavu i ne zavisi od svesnog dela linosti. San nastoji da neto izrazi na najbolji mogui nain, a nesvesno prua snaan otpor sveti i deluje na nju korektivno tako da su nam nesvesni sadraji potrebni radi dopune svesnih sadraja.9 Jung je takoe govorio i o funkcijama snova i prema njegovom shvatanju funkcije su kompenzatorna, prospektivna i reduktivna. Kompenzatorna znai da nesvesno, posmatrano kao relativno u odnosu na svest, pridruuje svesti sve elemente koji su proteklih dana ostali ispod pragovnih vrednosti i to ili zbog potiskivanja ili zbog toga to su bili isuvie slabi da bi doprli do svesti. Prospektivna funkcija u nesvesnom je nastala anticipacija buduih svesnih delatnosti i njegov simbolini sadraj je prigodna skica reenja konflikata. Iako deluju kao proroki, bilo bi pogreno nazvati ih tako jer se radi samo o kombinovanju verovatnoa unapred. Reduktivna (moe se nazvati i negativno-kompenzatorna) se sree kod ljudi iji svesni stav i rezultat prilagoavanja prevazilaze individualne mogunosti. U osnovi, ti ljudi intimno nisu dorasli svojoj spoljnoj visini pa zato nesvesno igra tu svoju ulogu.10 Simboli, nesvesno, arhetipovi Svaka ivotna situacija je simbolina i svaki simbol predstavlja ivotnu situaciju, pa je premalo rei da ivimo u svetu simbola, ve svet simbola ivi u nama. Frojd, recimo, ne pravi razliku izmeu znaka i simbola i smatra da se jedan simbol esto u sadraju sna nee tumaiti simboliki, nego u svom pravom smislu. On je simbolima u snu dao fiksno znaenje, ime ih je redukovao na nivo obinog znaka, koji ima za razliku od simbola, samo jedno znaenje (Nastovi, 2000). 11 Meutim,8 9

Hol Dejms (1996), Tumaenje snova po Jungu, Beograd , Esotheria Nastovi Ivan (2000) Psihologija snova i njihovo tumaenje, Novi Sad, Prometej 10 Jung Karl Gustav (1977) Dinamika nesvesnog (Odabrana dela, knjiga prva), Novi sad, Matica srpska 11 Nastovi Ivan (2000) Psihologija snova i njihovo tumaenje, Novi Sad, Prometej

6

znak se razlikuje od simbola po tome to je proizvoljan i to oznaitelj i oznaeno ostaju jedan drugom tui, dok simbol pretpostavlja homogenost oznaitelja i oznaenog u smislu dinaminosti organizacije. Simbol je mnogo vie od znaka: on upuuje s one strane znaenja, zavisno od tumaenja. Ispunjen je afektivnou i dinamikom, pa se zato poredi sa oseajnim, aktivnim i pokretakim shemama kako bi se pokazalo da stavlja psihu u pokret (Gerban i evalije, 2004).1