Savremeni razvoj lokalne samouprave u Srbiji Zoran Gigi

  • Published on
    04-Jul-2015

  • View
    283

  • Download
    2

Transcript

INTERNACIONALNI UNIVERZITET IZ NOVOG PAZARA NAUNO NASTAVNO ODELENJE U PANEVUSEMINARSKI RAD IZ PREDMETA PRAVO LOKALNE SAMOUPRAVELokalna samouprava u savremenoj SrbijiMentor: Prof .dr Neboja TeofiloviStudent: Zoran Gigi Br. indeksa: 2-1278/09Panevo 20091UvodLokalna samouprava je autonomni sistem upravljanja lokalnim zajednicama, konstituisanim na uim delovima dravne teritorije. Ona je istovremeno originerna i osnovna organizacija vlasti. Razvijenost lokalne samouprave je i jedan od uslova demokratije i pravne drave. Kako je samouprava lokalnim zajednicama pravo graana obino garantovano ustavom, za dravu ono znai obavezu da stvori uslove za kontinuirano funkcionisanje lokalne zajednice kao celine.NastanakPrve forme lokalne samouprave mogu se prepoznati u Evropi XV i XVI veka u vidu komuna, srednjovekovnih gradova kojima su kralj ili feudalci putem povelja i statuta davali status slobodnih gradova. Ipak, otadbinom lokalne samouprave, onakve kakvom je danas poznajemo, smatra se Engleska koja je prva imala originerne i samostalne oblike upravljanja na uim teritorijama. Koliko je znaaj lokalne samouprave veliki, svedoi usvajanje Evropske povelje o lokalnoj samoupravi iz 1985. godine od strane Evropskog saveta Podela Srbije na optine i gradove koja jami osnove tzv. lokalne demokratije, razraujui najvanije elemente statusa lokalne samouprave. Tako, lokalnu samoupravu odlikuje nekoliko karakteristika: izvorna nadlenost, odluivanje neposredno ili putem predstavnitva, finansijska sredstva, samostalnost oslikana i kroz pravo na udruivanje lokalnih zajednica u saveze i zatita prava na lokalnu samoupravu.ObliciU svetu postoji vie oblika organizovanja lokalne samouprave. Dok je u Engleskoj uobliena aktima parlamenta i poveljama, lokalna samouprava formirana je u vidu okruga, srezova i parohija, u SAD, lokalna samouprava regulisana je u okviru ustava i zakona federalnih jedinica, stoga u SAD postoji vie razliitih sistema lokalne samouprave: model mer-savet, menaderski i komisijski model, kao i poseban model u varoima Nove Engleske. S druge strane, Francuska poznaje optine, departmane i regione, s tim to i gradske i seoske optine tretira na isti nain (tzv. monotipne optine). Lokalna samouprava moe biti organizovana kao jednostepena kao u vajcarkoj, dvostepena poput onih u SAD, ili trostepena odnosno kao viestepena u Engleskoj ili Francuskoj. Stepen uea graana u upravljanju lokalnom zajednicom takoe sa razlikuje od zemlje do zemlje (neposredno u SAD, u obliku kabinetske vlade u Francuskoj itd.). Lokalna samouprava se formira prema kriterijumima koji se uglavnom tiu homogenosti, privrednih kapaciteta lokalne zajednice i gravitiranja odreenim institucijama od vitalne vanosti za njeno funkcionisanje. Jo jedan od uslova njenog opstanka jesu finansijska sredstva koja crpi iz izvornih prihoda ali i iz dravnog budeta, s obzirom da pored izvornih poslova od neposrednog interesa za njene lanove, izvrava i poslove poverene zakonom.2Lokalna samouprava u SrbijiU Srbiji, jedinice lokalne samouprave su optine, gradovi i grad Beograd, kako pie u Ustavu RS iz 2006. godine koji odreuje poloaj jedinica lokalne samouprave, nadlenost optina, pravne akte koje donosi, organe, nadzor nad njenim radom i zatitu. Zakon o lokalnoj samoupravi razrauje ove kategorije, tako i obavezu Republike odnosno teritorijalne autonomije da obezbede sredstva jedinici lokalne samouprave kada izvrava prava i dunosti iz kruga poverenih poslova. Takoe, Zakonom o ministarstvima iz 2007. godine predvia se formiranje Agencije za razvoj infrastrukture lokalne samouprave kao strune slube Vlade RS iji je cilj ravnomerno podsticanje razvoja i unapreenje infrastrukture loklne samouprave povezivanjem finansijskih organizacija, predstavnika nadlenih organa drugih zemalja, gradova i optina i odreivanjem tzv. prioritetnih investicionih projekata.Teritorijalna organizacija Republike SrbijeOkruzi Republike Srbije Republika Srbija je ureena Zakonom o teritorijalnoj organizaciji, usvojenim u Narodnoj Skuptini 29. decembra 2007. godine[1]. Prema Zakonu, osnov teritorijalne organizacije i lokalne samouprave ine optine, gradovi, naseljena mesta i autonomne pokrajine. U Republici Srbiji postoji 29 okruga, od toga je 17 u centralnoj Srbiji, 7 u Vojvodini i 5 na Kosovu i Metohiji. centralna Srbija: Mavanski, Kolubarski, Podunavski, Branievski, umadijski, Pomoravski, Borski, Zajearski, Zlatiborski, Moraviki, Raki, Rasinski, Niavski, Topliki, Pirotski, Jablaniki i Pinjski. Vojvodina: Severno-Baki, Srednje-Banatski, Severno-Banatski, Juno-Banatski, Zapadno-Baki, Juno-Baki i Sremski. Kosovo i Metohija: Kosovski, Peki, Prizrenski, Kosovsko-Mitrovaki i KosovskoPomoravski.Grad Beograd ima status posebne teritorijalne jedinice u Srbiji, koja ima svoju autonomnu upravu: Skuptinu grada, gradonaelnika i Gradsku vladu. Teritorija Beograda je podeljena na 17 optina, koje imaju svoje lokalne organe vlasti. Podela grada Beograda na gradske optine utvruje se statutom grada Beograda. Nakon prelaska Kosova i Metohije pod privremenu upravu UNMIK 1999., u ovoj pokrajini je usvojena drugaija teritorijalna organizacija. Okruzi kakve poznaje Republika Srbija (opisani u ovom lanku) funkcioniu (u obimu ve prema okolnostima) jedino u sredinama koje veinski nastanjuju Srbi.3Gradovi u SrbijiGradovi u Srbiji su teritorijalne jedinice utvrene Zakonom o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije[1], koja predstavlja ekonomski, administrativni, geografski i kulturni centar ireg podruja i ima vie od 100.000 stanovnika. Teritorija za koju se obrazuje grad, predstavlja prirodnu geografsku celinu, ekonomski povezan prostor koji poseduje izgraenu komunikaciju meu naseljenim mestima sa seditem grada kao gravitacionim centrom. Prema Zakonu o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije izglasanom 28. decembra 2007. u Narodnoj skuptini, Srbija ima 24 grada zajedno sa gradom Beogradom.IstorijaDo donoenja vaeeg zakona u Srbiji se pri odreivanju statusa gradskih i ostalih naselja koristio popis stanovnitva iz 1981. godine kao administrativno-pravni kriterujum, po kome su naselja zakonskim propisima proglaavana za gradska; po toj dihotomnoj podeli postojala su gradska naselja (ne gradovi) i ostala naselja (ne sela). Po popisima stanovnitva 1953, 1961. i 1971. godine imali smo trihotomnu podelu naselja na osnovu kombinovanog, demografsko - statistikog kriterijuma u odnosu broja stanovnika naselja i procentualnog uea nepoljoprivrednog stanovnitva. Na tim popisima su postojala seoska, meovita i gradska naselja. Gradska naselja su mogla imati najmanje 2.000 stanovnika i to samo ukoliko su pored toga imali i preko 90% nepoljoprivrednog stanovnitva. Ovu trihotomnu podelu kod nas je uveo poznati demograf Milo Macura.4Zakon o teritorijalnoj organizaciji Republike SrbijeZakon o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije je donet prvenstveno jer predstavlja preduslov za celovitu primenu ustavnih odredaba o lokalnoj samoupravi i teritorijalnoj autonomiji, a naroito onih ustavnih reenja koja reguliu poloaj optine i grada. Takoe, donoenje ovog Zakona bio je uslov za raspisivanje i odravanje izbora za poslanike skuptine Vojvodine, odnosno za odbornike skuptina jedinica lokalne samouprave. Zakon najpre propisuje da teritorijalnu organizaciju Republike Srbije ine optine, gradovi i grad Beograd kao teritorijalne jedinice i autonomne pokrajine kao oblik teritorijalne autonomije. Takoe, propisuje se da teritoriju optine, grada i grada Beograda ine naseljena mesta, odnosno katastarske optine koje ulaze u sastav ovih jedinica lokalne samouprave. Uoljivo je da Zakon pravi razliku izmeu inicijative i predloga za promenu naziva postojeeg nasljenog mesta. Tako, inicijativu za promenu naziva naseljenog mesta, zatim za odreivanje naziva novonastalog mesta, odnosno za utvrivanje da je naseljeno mesto prestalo da postoji, moe pokrenuti skuptina jedinice lokalne samouprave, graani, mesna zajednica i drugi zainteresovani organi zajednice, dok predlog mogu podneti skuptine jedinice lokalne samouprave. Dakle, pravnim subjektima koji mogu podneti inicijativu je uskraeno ovlaenje za podnoenje predloga. Zakon o teritorijalnoj organizacij, poput Zakona o lokalnoj samoupravi, takoe odreuje kriterijume po kojimase odreena teritorija moe smatrati optinom, odnosno gradom. Kao kvantitativni uslov se pominje broj stanovnika - u sluaju optine 10 000, odnosno grada 100 000. Posebni eknomski, geografski ili istorijski razlozi se i u ovom Zakonu tretiraju kao kriterijumi za dobijanje statusa optine odnosno grada u izuzetnim sluajevima, pri emu nepreciznost u njihovom definisanju otvara prostor za arbitrarna tumaenja u konkretnim sluajevima. Zakonom je predvieno da se nova optina obrazuje spajanjem dve ili vie postojeih optina ili izdvajanjem dela teritorije iz jedne ili vie postojeih optina u novu optinu, a optina se moe ukinuti i njena teritorija pripojiti jednoj ili vie postojeih optina. S tim u vezi, predsednik Narodne skuptine je duan da raspie izbore za odbornike skuptine nove optine u roku od 6 meseci od dana stupanja na snagu zakona kojim je nova optina osnovana. U novim optinama obrazovae se optinska uprava u roku od 30 dana od dana izbora izvrnih organa optine. Autonomne pokrajine su autonomne teritorijalne zajednice u kojima graani ostvaruju pravo na pokrajinsku autonomiju. Zakon proklamuje da Republika Srbija ima Autonomnu pokrajinu Vojvodinu i Autonomnu pokrajinu Kosovo i Metohija, a sutinska autonomija Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija uredie se posebnim zakonom. Osvrtom na sve gore navedeno, namee se sledei zakljuak i opti utisak: Zakonom o teritorijalnoj organizaciji RS ne vre se nikakve teritorijalne promene, ne obrazuju nove teritorijalne jedinice, ve je ostavljena na snazi postojea teritorijalna struktura, s tom novinom to je vei broj optina dobio status grada.5Novi Zakon o lokalnoj samoupraviOsvrtom na najnovija zakonska reenja koja su sa novodonetim Zakonom o lokalnoj samoupravi stupila na pravnu snagu, jasno je da je dolo do znaajnih izmena, ali istovremeno se stie utisak da tek predstoji sutinska reforma postojeeg sistema organa i vlasti lokalne samouprave u naoj dravi, kao i njihove interakcije sa drugim institucijama vlasti u drutvu. Novi Zakon o lokalnoj samoupravi stupio je na snagu 29.12.2007. (Slubeni glasnik RS, 129/2007). Motivi za njegovo donoenje lee pre svega u potrebi usklaivanja sistema lokalne samouprave sa novim Ustavom Republike Srbije, kao i u obezbeivanju uslova za odravanje lokalnih izbora. Ovaj Zakon normira sledee oblasti: jedinice lokalne samouprave i kriterijume za njihovo osnivanje, nadlenosti, organe, nadzor nad njihovim radom i aktima, zatitu lokalne samouprave, kao i druga pitanja od znaaja za ostvarivanje prava i dunosti jedinica lokalne samouprave. Jedna od najznaajnijih novina koje Zakon o lokalnoj samoupravi donosi jeste mogunost jedinica lokalne samouprave da imaju sopstvenu imovinu i samostalno upravljaju njome. Meutim, predvia se da e ova ovlaenja lokalnih jedinica biti regulisana posebnim zakonom to praktino znai da e primena ovog propisa biti mogua tek nakon donoenja zakona kojim se posebno ureuje ova oblast. Takoe, Zakon pominje samo "samostalno upravljanje" to ostavlja nedoumicu u vezi prava raspolaganja imovinom od strane lokalnih samouprava. Dalje, novim zakonskim propisima se uvodi kvantitativni kriterijum po kome odreena jedinica moe dobiti pravni status optine, odnosno grada (da bi odreena teritorijalna jedinica dobila status optine potrebno je da ima najmanje 10 000 stanovnika. U sluaju grada zahteva se najmanje 100 000 stanovnika). Meutim, Zakon predvia mogunost dodeljivanja pravnog statusa optine, odnosno grada i u sluajevima kada za to postoje ekonomski, geografski ili istorijski razlozi. Ne precizirajui dalje ovu formulaciju, ova norma otvara put razliitim tumaenjima, odnosno moguim zloupotrebama u konkrentim sluajevima u praksi. Ovlaenja lokalnih organa su pretrpela znaajne izmene - naputa se princip podele vlasti i usvaja veinski skuptinski sistem (najvei broj ovlaenja prenet je na skuptinu). Lokalni parlament sada vri izbor izvrnih organa dok optinskom veu pripada donoenje svih znaajnih izvrnih odluka. Predsedniku optine su tako preputeni mahom operativni i protokolarni poslovi. Osim toga, uveden je i novi institut - pomonik predsednika optine, koji ima savetodavnu ulogu. Predsednik optine moe imati najvie tri pomonika, a gradonaelnik pet. Kada je re o neposrednoj participaciji graana u ostvarivanju lokalne samouprave, najznaajnija novina ovog Zakona jeste odredba koja normira da je odluka doneta na referendumu obavezna i kao takvu, skuptina je ne moe staviti van snage niti eventualnim izmenama i dopunama menjati njenu sutinu. U okviru regulisanja meusobnih odnosa centralnih i lokalnih organa, najbitnija promena se odnosi na uslov po kome se skuptina lokalne samouprave rasputa ukoliko se u roku od6mesec dana od njenog konstituisanja ne izabere optinsko vee odnosno predsednik optine. Smatra se da je intencija zakonodavca bila spreavanje eventualnih blokada u funkcionisanju lokalne vlasti. Konano, potrebno je naglasiti da novi Zakon u okviru zatite lokalne samouprave eksplicitno pominje samo Zatitnika graana i Savet za meunacionalne odnose. Prethodni Zakon je predviao i Savet za razvoj i zatitu lokalne samouprave koji je imao funkciju demokratskog uticaja graana na nain rada lokalne samouprave i njeno unapreenje.OptinaOptina je najnia teritorijalna jedinica u kojoj se ostvaruje lokalna samouprava. Obrazuje se za jedno ili vie naseljenih mesta, a u nekim sluajevima moe biti obrazovana i za deo naseljenog mesta. Optina ostvaruje svoje nadlenosti na osnovu Ustava, zakona i statuta optine i ima pravo da se bavi svim pitanjima od lokalnog interesa, osim onih pitanja koja su dodeljena u nadlenost nekom drugom nivou vlasti. Optine su u Srbiji definisane Zakonom o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije. Osim u Srbiji, optine su najnia teritorijalna jedinica i u ostalim dravama nastalim raspadom bive Jugoslavije: Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Makedoniji.Poslovi optinePoslovi optine su poslovi samostalne nadlenosti i preneseni poslovi dravne uprave. Poslovi iz samostalne nadlenosti optina obuhvataju poslove na planu regulatornih radnji i upravljanja optinom i poslove pruanja usluga. U poslove regulatornih radnji i upravljanja optinom spada donoenje razvojnih, prostornih i drugih planova i programa, budeta i zavrnog rauna budeta, upravljanje optinskom imovinom, obrazovanje optinske administrativne slube i dr. U poslove pruanja usluga ureenje i obezbeenje obavljanja komunalnih delatnosti, obavljanje specifinih usluga u oblasti kulture, obrazovanja, sporta, zdravstva, socijalne zatite, turizma, ugostiteljstva, zatite ivotne okoline i u drugim oblastima privrede i drutvene delatnosti. Preneseni poslovi dravne uprave su poslovi koje Republika prenosi na optinu kad je to po zakonu uz predhodno obavljene konsultacije sa optinama. Prilikom prenoenja poslova dravne uprave na optine, Republika je duna optinama dodeliti i finansijska sredstva i obezbediti druge potrebne uslove za njihovo efikasno izvravanje.Organi optineOrgani optine su skuptina optine i predsednik optine. Novina po novom zakonu je to to lokalna uprava nije poseban optinski organ, nego je kao deo izvrne funkcije odgovorna predsedniku kao nosiocu izvrne vlasti u optini i nema poseban subjektivitet koji imaju organi optine.7Zakon o lokalnim izborimaZakon o lokalnim izborima regulie izborni sistem za odbornike jedinica lokalne samouprave. Nova zakonska regulativa ureuje osnovne elemente izbornog sistema za odbornike lokalnih skuptina. Zakonom se predvia da mandat odbornika traje 4 godine, a rok u kome se izbori moraju sprovesti iznosi najkasnije 30 dana pre isteka mandata prethodno izabranih lokalnih predstavnika. Zakonodavac posebno povlai da se izbor odbornika vri u optini kao jednoj izbornoj jedinici , kao i da se mandati dodeljuju srazmerno broju osvojenih glasova na izborima. Novim propisima se takoe ureuju: prava i dunosti izbornih organa; proces kandidovanja; sprovoenje izbora; utvrivanje i objavljivanje izbornih rezultata; prestanak mandata i ponovni izbori; zatita izbornog prava, kao i trokovi sprovoenja izbora. Pomenuti Zakon uvodi kao novinu da se lanovi izbornih komisija imenuju na predlog odbornikih grupa (tanije, po prvi put se to izriito predvia), kao i da ni u jednom izbornom organu nijedna politika stranka ili koalicija ne moe imati vie od polovine svojih lanova. Osim toga, predlaga mora imati na listi najmanje polovinu od ukupnog broja odbornika koji se bira da bi stekao pravo na lanstvo u proirenom sastavu izbornog organa. Kada je re o kandidovanju, kod lok. jedinica sa manje od 20 000 biraa, novi Zakon predvia da cela izborna lista treba biti podrana potpisima najmanje 200 biraa, dok se u jedinicama lokalne samouprave sa vie od 20 000 biraa za svakog kandidata pojedinano mora obezbediti podrka od 30 potpisa - to za posledicu moe imati oteavanje uea na izborima malim strankama i grupama graana. Novina je i izostavljanje odredbe po kojoj su podnosioci liste, izmeu ostalog, bili u obavezi da podnesu i koalicioni sporazum kojim se predvia nain raspodele mandata - ime je otvorena mogunost postizbornih nesporazuma i neslaganja izmeu koalicionih partnera. Jedna od najvidljivijih promena je odredba novog Zakona po kojoj odbornik, sa jedne strane, i podnosilac liste sa druge, mogu zakljuiti ugovor o regulisanju meusobnih odnosa, koji moe predvideti pravo podnosioca izborne liste da podnese ostavku na funkciju odbornika u njegovo ime. Povrh svega, zakonodavac nije propisao ni uslove pod kojima se ostavka moe potpisati, ime je ozbiljno ugrozio samostalnost izabranih predstavnika. Osvrtom na novodoneti Zakon o lokalnim izborima, moe se rei da su sutinske promene izostale; naime, iako su postojale inicijative da se napusti proporcionalni i uini zaokret ka veinskom izbornom sistemu, novim propisima je zadran proporcionalni sistem raspodele mandata. Sa druge strane, naputeno je prethodno reenje o neposrednom izboru predsednika optina koji e se ubudue birati u lokalnim skuptinama.8Lokalni izbori u Srbiji 2008. su odrani 11. maja 2008. godine. Predsednik Narodne skuptine Republike Srbije Oliver Duli je raspisao izbore 29. decembra 2007. Prethodno je parlament Srbije usvojio paket izmena zakona kojima se odreuje lokalna samouprava, ime su ispunjeni svi uslovi iz Ustavne povelje za raspisivanje lokalnih izbora. Graani Srbije upisani u birake spiskove su birali odbornike u 24 skuptine gradova i 150 skuptina optina.PropisiZakonom o lokalnim izborima predvieno je da se odbornici skuptina optina i gradova biraju po proporcionalnom izbornom sistemu, a ulazak u lokalne parlamente obezbedie one liste kandidata koje osvoje najmanje pet odsto glasova biraa. Predizborne koalicije e za ulazak u lokalni parlament morati da osvoje najmanje sedam odsto glasova.IzmeneU prethodnom zakonu cenzus za ulazak u lokalni parlament je bio tri odsto. Najznaajnija novina u zakonu je to graani vie nee birati gradonaelnike na direktnim izborima, ve e to initi odbornici.ZakljuakSmisao i sutina lokalne samoupraveProuavanje, nastanak, razvoj i funkcija lokalne samouprave smatra se jednim od najteih i najsloenijih pitanja teorije ustavnog prava, teorije drave i prava, a ponajvie i same politike prakse. Sa teritorijalno-politiko pravnog stanovita lokalna samouprava predstavlja lokalno organizovanje vlasti koja ima odreeni stepen slobode, samostalnosti i materijalnih mogunosti za ostvarivanje, svojih, izvornih i pravnim sistemom garantovanih funkcija. Osnovna i najbitnija pretpostavka od sutinskog znaaja za autentino autonomno ostvarivanje lokalne samouprave jeste postojanje i garantovanje ljudskih prava i sloboda, kao i postojanje demokratskih drutvenih odnosa. Treba istai da ima miljenja da je lokalna samouprava prevaziena i anahrona i da ona, u stvari, praktino ne postoji, ili ukoliko postoji predstavlja smetnju procesu globalizacije, integracije, planiranju ekonomskog i sveukupnog razvitka zemlje; racionalnoj organizaciji uprave, a naroito onih javnih slubi koje mogu efikasno funkcionisati samo po kriterijumima tehnikih pravila: Tehnika baza javnih slubi ne poznaje i ne priznaje tradicionalno politiko-teritorijalne granice, protivna je lokalnim i sitnim merilima i nema vremena da eka, 9a jo manje da prihvati raspravljanje o odluivanju u okviru malih i tradicionalnih jedinica i od strane nekompetentnih i esto nezainteresovanih politiara koji su amateri u pogledu efikasnog reavanja stvarnih problema i zahteva upravljanja vitalnim slubama, organima i institucijama savremenog drutva. Reavanje globalne krize u koju je zapala lokalna samouprava, zbog urbanizacije, industrializacije i brojnih drugih razloga, ini se da je mogue prevazii na dva naina: a) planiranjem razvoja novih kvalitativnih i kvantitativnih zajednica ljudi na podruju mesta stanovanja i b) davanje i reavanje novih sadraja lokalne samouprave na tim podrujima. Drugim reima to znai da politiko teritorijalna organizacija lokalnih zajednica treba da se zasniva na formiranju optimalnih urbanistikih, ekonomskih, sociolokih jedinica u kojima se bitno poboljavaju uslovi za jaanje zajednitva meu ljudima u realizaciji njihovih brojnih, autentinih interesa i potreba. Lokalna samouprava je nezamenjljiv oblik teritorijalnodrutvenog organizovanja, samo treba realno i optimalno organizovati i dati sadrinu tim zajednicama, jer ivot u svakoj dravi se odvija u lokalnim zajednicama i tu se zadovoljavaju osnovne, bolje rei nasune potrebe graana a drava obavlja one osnovne funkcije vlasti koje su zajednike za sve graane a to su: odbrana, bezbednost, spoljna politika, jedinstvena moneta, globalni razvoj i osnove fiskalne i monetarne politike i stvaranje legislativnozakonodavno pravnog miljea za ostvarivanje ljudskih prava i sloboda i organizacije dravne vlasti. Ovde se moe postaviti i jo jedno krucijalno pitanje, a to je koliko politike partije - stranke podstiu ili sputavaju demokratske procese u lokalnim zajednicama jer pitanja iz nadlenosti lokalne vlasti kao to su ureenje zelenih povrina, centralno grejanje, pitanje istoe, gradski javni prevoz, ureenje grobalja, sportskih igralita, trotoara i dr. da li treba da budu pitanja politiko-interesnog i ideolokog karaktera to je osnova rada i delovanja politikih partija. Ako viepartijski sistem omoguava i podstie demokratizaciju drutvenih odnosa u lokalnim zajednicama i obezbeuje bri ukupni drutveni napredak onda je on bitan uslov postojanja lokalne samouprave. Drugim reima, politiko partijski i ideoloki i interesni partikularizam gubi znaaj na lokalnom nivou i on treba da bude u funkciji pluralizma ideja lienih politikoideolokog karaktera, koje su u funkciji afirmacije najboljih i demokratskih reenja o istoj stvari u zadovoljavanju neposrednih i autentinih interesa graana u lokalnoj zajednici.10Sadraj:Uvod................................................................1 Teritorijalna organizacija Republike Srbije............................................2 Gradovi u Srbiji.............................................3 Zakon o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije...........................................4 Novi Zakon o lokalnoj samoupravi.............5 Optina...........................................................6 Zakon o lokalnim izborima..........................7 Zakljuak.......................................................811Literatura:Sneana orevi, Renesansa lokalne samouprave Prof. Dr Slavoljub B.Popovi, prof. Dr Branislav Markovi, prof . dr Milan Petrovi;Upravno pravo opti deo Internet: http://www.decentralizacijasrbije.net12