Seminarski Internet Tehnologije - HTML5

  • View
    83

  • Download
    1

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Seminarski Internet Tehnologije - HTML5

Transcript

  • Elektronski fakultet u NiuKatedra za raunarstvo i informatiku

    Profesor:Prof. Dr Milena Stankovi

    Asistent:Ivan Petkovi

    Predmet:Internet Tehnologije

    HTML5

    Studenti:Milo Miti 12988

  • HTML5

    2

    Sadraj:

    1. Uvod 3

    2. Istorija 3

    3. ta je HTML5? 4

    4. Osnovni principi 5

    5. Novi elementi i karakteristika 65.1 Multimedia 65.2 Grafika 85.3 Aplikacije 105.4 Forme, strukture i semantiki elementi 135.5 CSS3 u HTML5 20

    6. Podrka pretraivaa 21

    7. Zakljuak 22

    8. Literatura 23

  • HTML5

    3

    1. Uvod

    HTML (Hyper Text Markup Language) jezik je osnova svake web stranice, uz pomo koga seprezentuje izgled i sadraj iste. Omoguava formatiranje stranice, obradu slika, teksta i jo mnogo toga.

    W3C (World Wide Web Consortium) je zaduen za odredjivanje standarda, ovo je neophodno iz razloga to ne bi bilo mogue pregledjivati bilo koju stranicu u bilo kom pretraivau.

    HTML 5 je re koja se sve ee pominje u IT svetu. HTML 5 je predlog novih standarda koji nam pruaju nove mogunosti, kao i da isprave i nadomeste neke dosadanje nedostatke. Radi se o novoj verziji HTML-a, koja nam donosi niz novosti i mogunosti koje do sada nismo mogli koristiti za izradu web sajtova bez dodatnih plugin-ova, kao to je na primer Flash. HTML 5 moemo vie smatrati evoluciom HTML 4.01, nego zamenom. Uz dodatna poboljanja, olakavanja nekih aspekata, definisanjem nedefinisanog, novim mogunostima, HTML 5 e svakako obeleiti period pred nama.

    2. Istorija

    Ne moemo poeti priu o HTML5 bez pomena najzaslunijih ljudi, kao i bez osvrta na prethodne verzije i do danas utvrdjenih standarda.

    Na poetku prie o najzaslunijim ljudima za razvoj pre svega Web-a, a zatim i HTML-a, ne moemo a da ne stavimo velikim slovima ime oveka koji je svakako najzasluniji za sve ono to danas koristimo iz ove oblasti. Njegovo ime je Tim Berners-Lee. Sve je poelo jo 1980 godine, dok je Tim Berners-Lee radio po ugovoru u CERN-u (The European Organization for Nuclear Research). Predloio je prototip sistema za istraivae u CERN-u, uz pomo koga bi mogli da koriste i dele dokumente.

    1989 godine, Tim Berners-Lee je napisao rad kojim predlae hipertekst (hypertext) sistem baziran na Internetu. U drugoj polovini 1990 godine specificirao je HTML i napisao softver i za server i za pretraiva. Te iste godine Tim Berners-Lee i inenjer informatike u CERN-u Robert Cailliau, su saradjivali i zajedno zahtevali sredstva, ali projekat nije formalno usvojen od strane CERN-a. U svojim linim belekama iz 1990 godine Tim Berners-Lee je nabrojao neke od mnogih oblasti gde se hipertekst koristi, a kao prvu je stavio enciklopediju. Prvi pisani javni dostupni document o HTML-u je bio dokument pod nazivom HTML Tags. Objavio ga je Tim Berbers-Lee u drugoj polovini 1991. U ovom dokumentu je opisano 20 elemenata, koji su sainjavali relativno jednostavan dizajn HTML-a.

    HTML je skraenica od HyperText Markup Language koji web pretraivai koriste da interpretiraju i sloe tekst, slike i ostali materijal na web strani. Poetne karakteristike za svaki element HTML-a je definisan u pretraivau, a ove karakteristike se mogu dopuniti i izmeniti korienjem CSS-a.Tim Berners-Lee je smatrao HTML kao primenu SGML-a(Standard Generalized Markup Language).

  • HTML5

    4

    Formalno je definisan kao takav od strane IETF-a(Internet Engineering Task Force) radom iz sredine 1993 godine, koji je bio predlog prve specifikacije HTML-a: "Hypertext Markup Language (HTML)" Internet-Draft by Berners-Lee and Dan Connolly, koja je ukljuivala SGML Document Type Definition da definie pravila, tj. gramatiku. Pri kraju 1993 godine, Dave Raggett je predloio standardizaciju ve implementiranih elemenata kao to su tabele i forme. 1994 godine je Beerners-Lee osnovao W3C na Massachusetts Institute of Technology (MIT), koji je usvojen kao standard prema kojem e sve web stranice u budunosti raditi na isti nain.

    Posle isticanja HTML sa dopunama, na poetku 1994 godine IETF je osnovao HTML Working Group, koja je 1995 godine zavrila HTML 2.0, prvu HTML specifikaciju sa namerom da se na njoj temelje sva dalja usavravanja i izmene. HTML 2.0 je ukljuio ideje iz HTML, kao i iz HTML sa dopunama, ali sa osnovnom namerom da se razlikuje od predhodnih verzija. Budui razvoj pod okriljem IETF-a je prekinut zbog sukoba interesa.

    Od 1996 godine HTML specifikacija je odravana, dopunjivana od strane tvoraca komercijalnih softvera, kao i od strane W3C (World Wide Web Consortium), iji je osniva Tim Berners-Lee. 2000 godine HTML postaje internacionalni standard (ISO/IEC 15445:2000). HTML 4.01 je objavljen krajem 1999 godine, sa dopunom je objavljena jos jedna verzija 2001 godine.

    2004 godine se poinje sa radom na HTML5. Ovom projektu se uz W3C prikljuila i WHATWG (Web Hypertext Application Technology Working Group) 2007 godine. Mnogi su mislili da e WHATWGnestati kao samostalna organizacija, ali se zadrala kao takva i nastavila rad na specifikaciji HTML 5. Trenutno postoje dve paralelne verzije HTML 5, jedna slubena na kojoj radi W3C i neslubenu na kojoj rade strunjaci iz Applea, Mozille, Opere i Googlea, koji imaju velik utjecaj na razvoj Interneta, iako iza sebe nemaju formalnu organizaciju kao to je W3C. Ipak, urednici HTML 5 specifikacije za oba tima su isti ljudi, to znai da grupe meusobno sarauju i da emo na kraju ipak imati jedan standard. Urednici HTML 5 specifikacije su Ian Hickson iz Googlea i David Hyatt koji radi za Apple.

    3. ta je HTML5?

    Iako je W3C poeo sam da razvija HTML5-icu, moe se rei da je HTML5 proizvod saradnje W3 Konzorciuma i WHATWG. HTML5 je jo uvek u fazi razvoja, tako da njegovu standardizaciju moemo oekivati 2014 godine, po procenama W3 Konzorciuma. Kao peta verzija HTML-a osnovni cilj je bio unapredjenje ovog jezika, kao i podrka za najnovije multimedijalne sadraje, a pri tome je cross-platform, tako da nije bitno da li koristite tablet, smartphone, netbook ili Smart TV, bitno je da va pretraiva podrava HTML5.

    HTML5 je namenjen da prevazidje ne samo HTML4, nego XHTML1 i HTML DOM. WHATWG je radial na web formama i aplikacijama, dok je W3C radio na XHTML 2.0. 2006 godine su poeli zajedniku saradnju. Tako da se HTML5 moe smatrati meavinom karakteristika i specifikacija HTML-a i XHTML-a.

  • HTML5

    5

    Ovome je doprinela zajednika praksa, kao i mnoge greke u postojeim web dokumentima, ovo je takodje i pokuaj da se definie jedinstveni markup jezik, koji se moe pisati i u HTML-u i u XHTML-u.Ovo ukljuuje detaljne procesne modele da bi ohrabrilo jo interoperabilnih implementacija. To proiruje, unapredjuje i racionalizuje oznaavanje dokumenata, kao to je omoguen i API (application programming interfaces), za kompleksne web aplikacije.

    Neki od novih elemenata su video, audio, canvas, kao i mnogo drugih, o kojima e biti re kasnije. Pored novih elemenata ne moemo a da ne pomenemo integraciju SVG (Scalable Vector Graphics) sadraja, koji zamenjuje upotrebu object taga. Ove inovacije olakavaju rukovanje multimedijalnim i grafikim sadrajem na web-u bez dodatnih plugin-ova i API-a. Neki od elemenata su promenjeni, neki izbaeni, sve u cilju pojednostavljenja organizacije structure dokumenta.

    4. Osnovni principi

    Na razvoju HTML5 pored pokretaa projekta, ukljueni su i strunjaci iz svih veih pretraivaa, da bi svojim iskustvom i znanjem doprineli boljem i uspenijem razvoju. Neke od ideja i principa kojima se vode ljudi koji uestvuju u razvoju HTML5 su:

    Nove karakteristike treba da se baziraju na HTML, CSS, DOM i JavaScript-u Smanjiti potrebu za eksternim plugin-ovima (Flash) Bolja obrada greaka Vie tagova koji bi zamenili skripte HTML5 bi trebalo da ne zavisi od uredjaja na kome se koristi Proces razvoja treba biti dostupan javnosti

  • HTML5

    6

    5. Novi elementi i karakteristike

    HTML 5 je definitivno standard koji e prilino brzo promeniti pogled na Internet, doprineti lakem i brem razvoju ozbiljnih aplikacija, omoguiti apsolutnim poetnicima da jednostavno kreiraju sve aktualne komponente na web stranicama, pa ak i one malo zahtjevnije. Kada govorim o HTML 5 standardu, ne govorim samo o HTML-u, ve u o nizu tehnologija implementiranih pod navedenim imenom. Tu su pre svega CSS i JS (JavaScript), ali i sve ono novo i zanimljivo to donosi HTML 5.

    5.1 Multimedia

    Audio

    Do sada nije postojao standard za presluavanje audio fajlova na web strain. Danas se veina audio fajlova presluava preko plugin-ova (Flash), tako da svaki od pretraivaa moe imati razliite. HTML5 kao jednu od novina sadri element , kojim je definisan standard za audio fajlove na web stranama.

    Your browser does not support the audio element.

    Atribut control dodaje nam audio kontrole kao to su play, pause, kao i mogunost regulisanja jaine zvuka. Izmeu krajnjih tagova nije na odmet staviti tekst kojim e korisnici biti obaveteni ukoliko njihov pretraiva ne podrava element. element omoguava elemente sa razliitih izvora, element nam omoguava da nai audio fajlovi budu na razliitim lokacijama, a pretraiva e otvoriti prvi format koji podrava. Na slici 1 je prikazana realizacija audio elementa.

    Slika 1. Audio element Google Chrome

  • HTML5

    7

    VideoKao i sa audio elementom, isti je sluaj i sa video elementom, do sada nije postojao standard za

    postavljanja videa na web stranama. Do sada su vam bili potrebni razni dodaci (plug-ins), Apple QuickTime, RealPlayer ili Adobe Flash, koji su ugradjeni u pretraivae. Podrka za ovaj element je u razvoju, tako da ga ne podravaju svi pretraivai jo uvek, ali se radi na tome. Najvei problem je u usaglaavanju formata. HTML 5 podrava .ogg, .mpeg4 i .webM, dok je ostale formate potrebno konvertovati.

    Your browser does not support the video tag.

    Atribut control kao i kod audi