Seminarski rad: OSZ Oblici organizovanja zaštite na radu

  • Published on
    19-Jun-2015

  • View
    4.676

  • Download
    1

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Seminarski rad: OSZ Oblici organizovanja zatite na radu

Transcript

UNIVERZITET U NIU Fakultet zatite na raduPredmet: Osnovi sistema zatite

SEMINARSKI RADTema: Oblici organizovanja zatite na radu u svetu i kod nas

Mentor:

Student:

Ni, 2008.

UvodZatita na radu kao organizovana drutvena aktivnost je novijeg datuma i pojavljuje se u periodu uvodjenja maina u proizvodnju tokom XVIII veka koji je poznat kao period industrijske revolucije. Ona podrazumeva obezbedjivanje takvih uslova rada na kojima se, u najveoj moguoj meri, smanjuju povrede na radu, profesionalna oboljenja i oboljenja u vezi sa radom i koji preteno stvaraju pretpostavku za puno fiziko, psihiko i socijalno blagostanje zaposlenih. Zatita na radu je sastavni deo ivota svakog radnika, deo opte kulture i onoga to se deava u svakom preduzeu i drutvu uopte. Efikasnost zatite na radu zavisi od stepena angaovanosti svih faktora u preduzeu. Ne moe se oekivati da e jedna osoba, ili ak jedna sluba u veem preduzeu, bez obzira na poznavanje problematike, strunost i osposobljenost, moi da stvori bezbedne i zdrave uslove rada ako uspeno ne funkcionie ceo sistem bezbednosti i zdravlja na radu. Naalost, u naem drutvu u velikom broju preduzea taj sistem jo uvek nije zaiveo. Mnogi poslodavci nisu svesni znaaja zatite, smatraju je nepotrebnim trokom, a ne investicijom za budunost. Oni ni malo nisu zabrinuti, niti je njihov kapital umanjen zbog toga to je u poslednje tri godine na poslu u Srbiji ivot izgubilo 164 radnika. Tako mnogi menaderi dolaze do zakljuka da ljudi i njihov rad imaju najniu vrednost.

1

Pojam zatite na raduZatita na radu obuhvata celokupnu zatitu radnika na radu i sve to je u vezi sa radom. Opti cilj zatite na radu je poboljanje radnih i ivotnih uslova za vreme rada kao i za vreme dok radnik nije u mogunosti da privredjuje. Najznaajnije mere ove zatite su: lini dohodak, naknada za vreme nezaposlenosti, invalidnosti, bolesti, itd..., radno vreme, odmori, zatita uslova rada i zatita posebnih kategorija lica. Nakon donoenja Osnovnog zakona o zatiti na radu 1965. godine, pojam zatite na radu koristi se da oznai delatnost kojom se obezbedjuje fiziki i moralni integritet i sigurnost radnika, a koji se ne sastoje samo u primeni higijenskotehnikih mera ve i socijalnih, vaspitnih, organizacionih, pravnih i drugih mera. Zatita na radu je do skoro pojmovno odredjivana kao preventivna delatnost koja je usmerena na stvaranje bezbednih uslova rada primenom savremenih tehnikih, zdravstvenih, socijalnih i drugih mera radi otklanjanja uzroka povreda i zdravstvenih oteenja na radu. Medjutim, zatita na radu kao komponenta ljudskog rada javlja se i kao drutveni odnos koji nastaje povezanim ponaanjem uesnika u radnom procesu i odvija se uvek u konkretnim uslovima i na konkretan nain u konkretnoj sredini i u kome se povezuju zajedniki interesi proizvodjaa kako bi se u procesu rada obezbedio njihov fiziki i moralni integritet. Drutvena institucija zatite na radu podrazumeva zatitu oveka od opasnosti sa kojima se susree na radu. Ova zatita podrazumeva zatitu od opasnosti koje prete ovekovoj biolokoj prirodi. Instituciju zatite na radu ine i faktori kojima je poverena delatnost organizovanja zadataka i poslova kojima se otklanjaju takve opasnosti. Oni ine sistem zatite na radu jedne zemlje. Polazna osnova svakog nacionalnog sistema zatite na radu je da se primenom savremenih mera i oblika preventivne zatite rad uini bezbednijim i da se stvore povoljniji uslovi kako bi se sauvalo zdravlje i radne sposobnosti radnika. Funkcija zatite na radu sastoji se iz niza aktivnosti iji je cilj spreavanje nezgoda na radu i stvaranje uslova za bezbedan rad lica na radu. Ova funkcija se danas odvija u mnogobrojnim strukturama drutva i nju vre brojne organizacije i pojedinci, kao na primer: inenjeri, inspektori, lekari, sudije, profesori i drugi.

2

Organizacija zatite na raduOrganizacija zatite na radu kao posebna nauka pojavljuje se tek u prvim decenijama XX veka i sada se nalazi u procesu svog konstituisanja. Ona je nastala iz nauka o organizaciji rada kao rezultat drutvenih potreba da se oformi posebna disciplina u okviru koje bi se izuavali i istraivali problemi organizacionog aspekta zatite na radu. U savremenoj organizaciji rada i aktivnostima na iskljuivanju uzronika povredjivanja radnika na radu, organizacija zatite na radu ne zauzima mesto koje odgovara njenom znaaju. Jedan od razloga to se Organizaciji zatite na radu ne pridaje odgovarajui znaaj u radovima naunih i strunih radnika koji se bave zatitom na radu moe se uoiti u okolnosti da su u veem broju zemalja, mahom industrijski nerazvijenih, tehniki i higijenski uslovi rada na takvom stepenu da oni predstavljaju osnovni predmet istraivanja naune javnosti koja se bavi problemima zatite na radu. U razvijenim industrijskim zemljama organizacioni aspekt je istraivan u okvirima industrijske sociologije ili psihologije rada. Osnovni cilj nauke o organizaciji zatite na radu je da otkrije zakonitosti koje vladaju u pojavama koje su predmet organizovanja zatite na radu, da na osnovu njih postavi zakone kojima se utvrdjuje najcelishodnija organizacija zatite na radu u savremenom drutvu i da na osnovu tih zakona omogui utvrdjivanje rezultata organizacionih mera u oblasti zatite na radu. Kako se inenjeri zatite na radu u velikoj meri bave poslovima organizovanja zatite na radu, neophodno je da budu upoznati sa naunim saznanjima i utvrdjenim principima i zakonitostima u ovoj oblasti.

Odnos sociolokih nauka i organizacija zatite na raduSociologija zatite na radu ima zadatak da sociolokim metodama istrauje i objanjava sve oblike preko kojih se ispoljava, ili bi se ispoljavalo naruavanje fizikog i moralnog integriteta oveka u radnoj sredini, pa prema tome i u organizacionim oblicima u kojima se obavlja radni proces, kao to je preduzee, radna zajednica ili neki drugi oblik. Razlike izmedju opte sociologije, sociologije zatite na radu i organizacije zatite na radu su u tome to organizacija zatite na radu posmatra ove kategorije sa organizacionog aspekta, pokuavajui da utvrdi mesto i ulogu radnika u udruenom radu u celokupnom sistemu zatite na radu i utvrdi zakonitosti u organizovanju zatite u samoj organizaciji udruenog rada, kao i znaaj organizacionih metoda za smanjenje ili iskljuivanje svih uzronika koji naruavaju fiziki i moralni integritet radnika u procesu rada.

3

Pojava i razvoj zatite na raduIzradom prvih primitivnih alata i orudja ljudi su u prvobitnim drutvenim zajednicama poboljavali uslove ivota, ali izradom i upotrebom orudja poveale su se opasnosti kojima je ovek bio izloen u tekim uslovima proizvodnje i prikupljanja hrane. Upotreba bronze u drugom milenijumu pre nove ere imala je iroku primenu, a prerada gvodja omoguila je razvoj zanatske proizvodnje. Sa razvojem zanatstva uzroci i izvori povredjivanja su se poveali. U robovlasnikom drutvu broj lica koja su bila izloena povredama bio je mali ako ne raunamo robove koji su u najveem broju obavljali fizike poslove i koji su bili lina svojina robovlasnika. U proizvodnji je osim ljudske snage koriena i stona snaga kao i snaga vode. Zanatstvo je bilo u razvoju i odvijalo se kao najamni rad zidara, zanatlija, kovaa, kamenorezaca, brodograditelja, drvodelja i lonara. Uslovi rada u ovim delatnostima bili su vrlo teki a do povreda je najee dolazilo usled pada predmeta ili samog radnika, usled opekotina ili od udara domaih ivotinja koje su koriene u radu. Povrede na radu nisu izazivale posebnu panju drutva zbog toga to su povrede najee zadobijali robovi s obzirom da slobodni gradjani nisu obavljali fizike poslove. U najstarijim drutvima i dravama koje su se temeljile na robovlasnikom nainu proizvodnje, nije moglo biti ni pomena o organizovanim oblicima zatite, s obzirom na tadanja shvatanja rada i stepen razvoja sredstava rada. U inostranoj literaturi smatra se da prvi pisani dokumenti sa podacima o zatiti na radu potiu iz 1664. godine kada se dogodila eksplozija u jednom rudniku u Salcbergu. I kod nas je jo u srednjovekovnoj Srbiji bila vrlo razvijena eksploatacija rudnog blaga, pa postoje tragovi o zatiti u rudnicima i na rudarskim poslovima. U kapitalizmu je proklamovana puna sloboda privredjivanja i ugovaranja rada izmedju kapitalista i slobodnih radnika koji u tim odnosima nisu imali ta da prodaju osim svoje radne snage. U tom periodu najamni rad radnika korien je za to vee sticanje bogatstva a radnika klasa je dovedena u beznadean poloaj. Kapitalistiki nain proizvodnje doneo je radikalne promene u samom procesu proizvodnje jer runi alati koji su se do tada koristili u zanatskim radionicama zamenjuju se mehanikim sredstvima, a fabrika postaje novi tip proizvodne jedinice. Radnici u fabrikama su radili pod vrlo tekim uslovima. Nezatienost radnika, neogranieno radno vreme, nehigijenski uslovi rada i stanovanja uslovili su i pojavu prvih organizovanih radnikih zahteva da se radnici zatite od opasnosti koje im prete pri radu i da se pobolja njihov poloaj. To je uticalo, pored ostalog i na donoenje prvih zatitnih propisa od strane drave i tada se javlja posebno fabriko zakonodavstvo kojim se ograniava i regulie radno vreme radnika, uvodi socijalno osiguranje, uredjuju minimalne plate i obezbedjuje higijensko-tehnika zatita na radu.

4

Oblici organizovanja zatite na radu u svetuOrganizovanje zatite na radu u Zapadnoj Nemakoj U vreme razvoja industrijskog naina proizvodnje u Nemakoj je znaajan uticaj na organizacione forme imala tradicija cehova. Tako je na tlu Nemake jo 1896. godine donet Zakon o zanatstvu kojim su utvrdjene obaveze u pravcu zatite zaposlenih radnika. Norme koje su se odnosile na zatitu imale su prinudan karakter i njih se radnik nije mogao odrei niti ih ugovorom menjati a podnosilac je bio obavezan da ih primenjuje. Njihovo potovanje obezbedjivalo se putem posebnih dravnih organa - inspekcija, za razliku od tehniko - nadzorne slube strukovnih zajednica. Ovaj zakon je i danas na snazi u Nemakoj. Zatita na radu u anglosaksonskim zemljama Poseban razvoj zatite na radu moe se pratiti u zemljama sa liberalistikom privredom. Tu se pre svega, kao reprezenti, mogu pomenuti Velika Britanija i Sjedinjene Amerike Drave. Velika Britanija je kolevka zatite na radu. Buran tok razvoja industrije u Engleskoj poetkom XIX veka doveo je do organizovanih radnikih napora da se poboljaju uslovi rada u fabrikama. Od 1809. do 1833. godine parlament je doneo pet zakona o radu, ali je bio toliko prepreden da nije odobrio ni pare za njihovo izvrenje, za potrebno inovnitvo, itd. Posle prvog svetskog rata dolazi do stvaranja Kraljevskog drutva za spreavanje nesrea na radu. Kasnije dolazi do formiranja meovitih komisija za zatitu na radu po pojedinim delatnostima koje su sastavljene od predstavnika radnika, poslodavaca i inspekcije rada. Danas u Velikoj Britaniji pored Kraljevskog drutva za spreavanje nesrea na radu postoje i druge institucije kao to su: Britanski savez za spreavanje nesrea na poslu, Nacionalni institut za psihologiju rada i drugi. Sistem zatite na radu je takodje karakteristian po svojoj rascepkanosti jer i u SAD postoje brojne organizacije, udruenja i drutva koja se bave unapredjenjem zatite na radu. Prvi korak ka njihovoj kordinaciji uinjen je 1913. godine stvaranjem Nacionalnog saveta za bezbednost sa seditem u ikagu. Danas je ona znaajan inilac u oblasti zatite na radu u SAD. Ostali znaajani inioci u oblasti zatite na radu u SAD su dravni organi, sindikati, univerziteti, osiguravajue kompanije i dr. Zatita na radu u velikim asocijacijama i institucijama Italije i Francuske Sistemi zatite na radu nekih zapadnih visokorazvijenih zemalja uspeli su da otklone izvesne slabosti koje prate zatitu u uslovima liberalistike privrede i stvore jedinstvene i velike asocijacije koje u oblasti zatite na radu imaju odluujui znaaj. Italija je tako uspela da uporedo sa razvojem industrije izbegne rascepkanost u sistemu zatite. Jo 1894. godine u Italiji je osnovana Nacionalna ustanova za preventivu od nesrea na radu.

Organizacija zatite na radu u Francuskoj slina je sistemu u Italiji, stom razlikom to funkciju zatite obavljaju specijalizovane organizacije koje usko saradjuju sa socijalnim osiguranjem. Zatita na radu u vajcarskoj vajcarski sistem zatite predstavlja specifinu vrstu sistema koji je dugo egzistirao kao skup brojnih faktora zatite u okviru ustanova za osiguranje od nesrea. Medjutim, 1918. godine formirana je vajcarska ustanova za osiguranje od nesrenih sluajeva sa seditem u Lucernu. Kasnije je ova organizacija poela da razvija i preventivne akcije, koje su postale njena glavna delatnost. Zatita na radu u Socijalistikim zemljama Sistem zatite na radu u Sovjetskom Savezu, s obzirom na organizaciju dravnih aparata i federalno uredjenje, vrlo je sloen. U tom mehanizmu postoje dva osnovna inioca: dravni organi i sindikat. Svojstveno hijerarhijskoj organizaciji dravne uprave u Sovjetskom Savezu, ovi organi imaju iroka ovlaenja u oblasti zatite, a zadatke i poslove zatite vri preko iroke mree organa Federacije, republika, regiona i po privrednim granama.

6

Oblici organizovanja zastite na radu kod nasU razvoju zatite na radu kod nas mogu se razlikovati dva osnovna perioda: period razvoja zatite na radu do II svetskog rata i period razvoja zatite na radu u SFRJ. U prvom periodu, zatita na radu kod nas razvija se u osobenim uslovima kasnog razvoja kapitalistikih proizvodnih odnosa na tlu zaostale predratne Srbije i Crne Gore, a na podrujima koja su bila u sastavu Austrougarske, pod neposrednim uticajem austrougarskog zakonodavstva. Stvaranjem socijalistike Jugoslavije omogueni su uslovi za bri razvoj zatite na radu. U ovom periodu zatita se u Jugoslaviji razvijala u uslovima socijalistikog drutveno - ekonomskog razvitka. Ova okolnost bila je dominantna u stvaranju samoupravnog socijalistikog sistema zatite na radu kod nas, sistema ija je osnovna karakteristika da su radnici neposredni nosioci prava i dunosti na uredjenju zatite u organizacijama udruenog rada, a da je organizacija udruenog rada osnovni inilac u zatiti na radu.

7

ZakljuakIz ovog teksta se moe zakljuiti da je zatita na radu u svetu bila i ostala na veem stepenu razvoja u odnosu na nau zemlju. To se moe delimino opravdati estim ratovima, ne potovanjem zakona o zatiti na radu i siromatvu zbog koga je dolo do potrebe da se tedi na opremi za zatitu. Poslodavcima to nije predstavljalo problem jer je to ilo na tetu radnika. U velikom broju preduzea taj sistem zatite na radu jo uvek nije zaiveo. Veliki problem je takodje na mentalitet zbog koga se mnogi poslodavci a i radnici ne pridravaju mera zatite na radu, smatrajui je nepotrebnim trokom.

8

LITERATURA1. www.google.rs 2. Branislav Andjelkovi, Uvod u zatitu 3. Jakov Milutinovi, Organizacija zatite na radu

9

SADRAJ

Uvod............................................................................................................................1 1. Pojam zatite na radu...........................................................................................2 2. Organizacija zatite na radu........