Seminarski -VII Grupa

  • Published on
    23-Oct-2015

  • View
    87

  • Download
    2

Embed Size (px)

Transcript

  • Kiseline, baze, soli, oksidi i hidridi

  • Sva neorganska jedinjenja moemo podijeliti na: -Kiseline -Baze -Soli -Okside -Hidride Osobine svih ovih jedinjenja su u vezi sa elektronegativnou elemenata koji ih izgrauju i tipovima hemijskih veza koji se meu njima uspostavljaju.

  • Kiseline Kiseline su vrsta spojeva koji sadre vodik i disocijacijom u vodi daju pozitivne vodikove ione i kiselinski ostatak odnosno anione pri emu je rezultirajui pH manji od 7. HNO3 H ++ NO3 -

    One imaju kiseli okus, korozivne su, mjenjaju boju lakmus papira u crvenu, te mogu nagrizati metale i kou. Sve ovisno o vrsti kiseline i koncentracije vodikovih iona.

  • Jaina kiselineJaina kiseline je odraz njene sposobnosti ili tendencije da otpusti proton. Prema jaini kiseline se dijele na: -jake -slabe

    Jake su sve one koje potpuno disociraju u vodi, npr: sulfatna i hloridna kiselina (H2SO4 i HCl)Slabe kiseline su sve one koje su samo djelimino disocirane, to znai da u otopini postoji znaajna koliina molekula koje nisu disocirane. npr: Sumporvodonina kiselina (H2S)

  • Osim to kiseline dijelimo po jaini moemo ih podijeliti i prema tome da li sadre kiseonik ili ne, pa postoje: -Kiseonine(HNO3,H2SO4,H2CO3,..) -Nekiseonine(HCl,HBr,H2S,..) Takoe ih dijelimo i po broju atoma vodonika u molekuli: -Monoprotonske(HNO3,HCl,HBr,..) -Dvoprotonske(H2SO4,H2CO3,H2S,..) -Poliprotonske(H3PO4,H3BO3,..)

  • Pojam Neutralizacije Neutralizacija je hemijska reakcija u optem sluaju izmeu kiseline i baze u kojoj se formiraju so i voda.K+B=S+H2OHCl+NaOH NaCl + H2O U ovoj reakciji po Luisovoj definicijim, kiselina je jedinjenje koje je primalac(akceptor) elektronskog para, a baza donor elektronskog para.

  • Baze Jedinjenja koja disocijacijom u vodenom rastvoru daju hidroksidne jone OH , kao jedine anione pri emu je rezultirajui pH vei od 7 nazivaju se Baze.Najopenitiju definiciju baza dao je G. N. Lewis koji sve hemijske vrste koji mogu dati elektronski par naziva bazama. Otopine baza nazivamo Luinama.Tipine baze su metalni oksidi, hidroksidi i spojevi (kao amonijak) koje daju hidroksid-ione u vodenim otpinama.

  • Uglavnom su u vrstom agregatnom stanju i neke od njihovih osobina su: -pri dodiru su klizave -mijenjaju boju lakmus papira iz crvene u plavu -imaju gorak, lunat okus -djelimino su rastvorljive u vodi -reaguju sa kiselinama pri emu daju soli ( reakcija neutralizacije)Baze moemo da dobijemo na vie naina, neki od njih su: Reakcijom baznog oksida sa vodom: MgO+H2OMg(OH)2

  • Direktnom reakcijom metala sa vodom: 2Na+2H2O2Na+OH + H2 I rastvorene, i slabo disocirane i nerastvorene baze mogu da se dobiju iz rastvora odgovarajuih soli dejstvom jakih hidroksida: NH4+NO3(aq) + K+OH (aq) NH4OH (aq) +K+NO3 (aq)

  • Podjela bazaBaze moemo podijeliti prema broju hidroksidnih grupa u molekulu(1) te prema jaini(2).1. podjela: -Jednohidroksidne(NaOH,KOH,LiOH,..) -Dvohidroksidne(Ca(OH)2,Ba(OH)2,Cu(OH)2,...) -Viehidroksidne(Al(OH)3,Fe(OH)3,..)2. podjela: -jake(One koje su potpuno disocirane, te ih grade elemnti IA i IIA grupe PSE(osim Be)) -slabe(One koje su djelimino disocirane, grade ih ostali metali)

  • SoliSoli su kristalne supstance visoke temperature topljenja. To su jonska jedinjenja kristalne strukture izgraene od kationa(uglavnom metala) i aniona kiselinskog ostatka, mogu biti razliitih boja. Otopina soli u vodi je elektrolit, tj. provodi elektrinu energiju. U vrstom stanju soli se mogu koristiti kao izolatori.

    Takoe je bitno isaknut da sve soli nisu slane.

  • Soli moemo dobiti na nekoliko naina : -Metal + Nemetal=Sol (2Na+Cl22NaCl) -Metal + Kiselina=Sol + vodik(Ca+2HClCaCl2+H2) -Oksid metala + kiselina=Sol + voda (Na2O+2HCl2NaCl+H2O) -Baza + kiselina=Sol + voda (HCl+NaOHNaOH+H2O)

  • Podjela soli-Neutralne-Kisele -Bazne -Dvogube-KompleksneNeutralne soli nastaju potpunom neutralizacijom kiselina i baza npr:H+NO3 +Na+OH Na+NO3 +H2O

  • Kisele soli nastaju nepotpunom neutralizacijom poliprotinih kiselina

  • Bazne soli nastaju nepotpunom neutralizacijom viekiselih baza(polihidroksida). Npr: Ca(OH)2+HClCaCl2+2H2ODvogube soli nastaju kristalizacijom iz rastvora dvije soli i postoje samo u kristalnom obliku. K2SO4+Al2(SO4)3 KAl(SO4)2 +12H2OKompleksne soli sadre kompleksne jone, bilo katione ili anione, nastaju interakcijom izvijesnih metalnih jona sa drugim jonima ili molekulama. Ag++ 2CN [Ag(CN)2]Nagraeni kompleksni joni ne zadravaju hemijske osobine jona iz kojih su nastali, a ni fizioloke osobine.

  • OksidiOksidi su hemijski spojevi kisika sa drugim elementima, svi elementi osim nekih plemenitig gasova grade okside. Karakteristika ovih spojeva je da nemaju vezu izmeu 2 atoma kisika.Oksidi mogu imati razliita svojstva i razliite strukture. Pa pored oksida kisik gradi i perokside i superokside.

  • Zbog toga se oksidi mogu klasifikovati na:-bazne-kisele-amorfne-neutralne-perokside-superokside-ozonide-sloene okside

  • Bazne okside grade iskljuivo oksidi metala, a karakterie ih jonski i kovalentni tip veze(MgO,CaO,Na2O,..)Reaguju sa vodom i grade baze: Na2O+ H2O 2Na+ + 2OHReaguju sa kiselinama i grade soli: Na2O+2H+Cl 2Na+Cl + H2O

    Kiseli oksidi graeni su od oksida nemetala ili nekih metala(sa visokim oksidacionim brojem) i preteno kovalentnim tipom veze(CO2,SO3,N2O5)

  • Reaguju sa vodom i grade kiseline:SO3+H2OH+ + HSO4 Reaguju sa bazama i grade soli:SO3+Na+OH Na+HSO4Neutralni oksidi(zovu se jo i indiferentni) karakteristini su po tome to ne reaguju sa vodom, kiselinama i bazama.(SO,NO,CO,..)SO+H2OSO+H+Cl SO+Na+OH

  • Amfoterni oksidi se mogu rastvoriti u kiselinama i u bazama odnosno mogu da neutraliu oboje(PbO,SnO,ZnO,BeO)Reaguju sa vodom i grade komponente koje se ponaaju kao kiseline i kao baze:ZnO+H2OH-O-Zn-O-HZn(OH)2 i H2ZnO2

    Reaguju sa kiselinama i sa bazama:ZnO+2H+Cl H2O + Zn2+Cl2 ZnO+2Na+OH H2O+Na2+ZnO22

  • Peroksidi(oksidi koje grade Na,K,Ba i drugi,sadre O2- jon, oksidacioni broj kisika im je -1, primjer peroksida:BaO2).

    Superoksidi(jonska jedinjenja koja mogu da grade samo veliki joni K+,Rb+,Cs+ sa kiseonikom.Sadre superoksidni jon O2-, jaka su oksidaciona sredstva i mogu da oksidiraju vodu).

    Ozonidi(vrsta jonska jedinjenja, sadre 03- jon).

    Sloeni oksidi (Sastoje se iz dva jednostavna oksida istog elementa u kojima dati element ima razliite oksidacione brojeve).

  • HidridiHidridi su sva binarna jedinjenja vodonika sa drugim elementima. U zavisnosti od elektronegativnosti elemenata, mogu nastati 3 razliita tipa hidrida:

    -Jonski ili hidridi slini solima-Kovalentni ili molekulski hidridi-Hidridi metalnog karaktera

  • Jonski hidridi-Hidridi u kojima vodonik ima oksidacioni broj -1-Grade ih elementi vrlo niske elektronegativnosti (alkalni i zemnoalkalni metali).-Svi osim Be i Mg reaguju sa vodonikom pri zagrijavanju (2Na+H22NaH).-vrste kristalne supstance, visoke take topljenja, sa jonskom kristalnom reetkom.-Sa vodom reguju veoma burno (LiH+H2OLiOH+H2).

  • Kovalentni hidridi-Grade ih elementi visoke elektronegativnosti (elementi p-bloka (CH4,H2O,NH3,HF)).-Zovu se i isparljivi hidridi.-U njima vodonik ima oksidacioni broj +1.-Stabilnost ovih hidrida opada u svim grupama PSE sa porastom rednog broja, jer kovalentna veza sa vodonikom slabi.-Razliito se ponaaju sa vodom: a)Elementi IVA grupe ne reaguju sa vodom b)Od elemenata VA grupe reaguje samo NH3 NH3+H2ONH4+ + OH

  • c) Hidridi elemenata VIA i VIIA grupe PSE u reakciji sa vodom daju kiseline: H2S+H2OH3O+ + HS-Take kljuanja hidrida prvih lanova VA,VIA i VIIA grupe su neobino visoke u poreenju sa takama kljuanja hidrida ostalih elemenata istih grupa.Hidridi metalnog karaktera-Svi su vrste supstance, slini su metalima iz kojih nastaju.-Veina njih sadre viak vodonika koji ispunjava upljine u kristalu metala, pa se nazivaju i intersticijalni hidridi.