Skripta deo 6 - medjunarodni platni promet

  • View
    5.614

  • Download
    0

Embed Size (px)

Transcript

  • 1. 1

2. 1.Me unarodni platni promet Platni promet sa inostranstvom obuhvata sva plaanja I naplate uinostranstvu koje se obavljaju posredstvom banaka I sve platne odnose subjekata izdve razliite zemlje. Platni promet nae zemlje obuhvata sva plaanja I naplaivanjakoje imaju subjekti iz nae zemlje sa subjektima u drugim zemljama.To s jedne straneznai upotrebu posebnih tehnikih instrumenata kao to su teleks, telefaks, telegraf Isl., a sa druge strane angaovanje inostrane banke. U platnom prometu sa inostranstvom mora se voditi rauna o korektnimugovorima, pravnim I obiajnim razlikama koje postoje izme u nae zemlje Iinostranih zemalja ponaosob, bez obzira da li je u pitanju naplaivanje ili plaanje.Za izvrenje svakog platnog naloga, bilo da on ide u inostranstvo ili da dolazi izinostranstva, potrebno je upotrebiti dve vrste novca I to domai I inostrani. Taokolnost sama po sebi stvara itav niz problema u pogledu nabavke stranih sredstavaplaanja, zatim konverzije domaeg novca u drugi, pokria, kursnih razlika, pariteta,zakonskih I drugih relacija I odnosa. Poslovni odnosi izme u domaih I inostranih partnera se javljaju po osnovurobnih I nerobnih finansijskih odnosa u ekonomskim odnosima sa inostranstvom. Robni osnov me unarodnih ekonomskih I finansijskih odnosa karakterieizvoz robe na inostrano trite I uvoz robe sa inostranog trita. Nerobni osnov me unarodnih ekonomskih finansijskih odnosa na izvoznojstrani, odnosno u delu naplate potraivanja, odnosi se na: obavljanje raznih usluga ( saobraaja I veza, osiguravajuih organizacija I banaka), trokova putovanja I boravka slubenih I privatnih lica u inostranstvu, poklone, nasle a, I prihode od imovine u inostranstvu, prava iz inostranstva ( autorska prava, patenti, licence) I sl. Obrnuta je situacija kada je re o uvoznoj strani, odnosno korienju stranihusluga I isplati obaveza u vezi sa tim. Robni I nerobni osnovi me unarodnihfinansijskih odnosa direktno utiu na finansijsku situaciju I platnobilansni poloajdotine zemlje. U momentu naplate potaivanja od inostranih dunika ostvaruje sepriliv deviznih sredstava odnosno plaanja u dotinoj zemlji, dok se u momentuisplate obaveza inostranim poveriocima ostvaruje odliv deviznih sredstava plaanja. Me unarodni platni promet ima I svoje posebne karakteristike po kojima serazlikuje od unutranjeg platnog prometa. Ta obeleja su:prostorna udaljenost korisnika I nalogodavca u me unarodnom platnom prometu,obavljanje me unarodnog platnog prometa uz posredovanje domaih I inostranih banaka,razlike izme u domaih i stranih zakonskih akata kojima se blie regulie nain me unarodnog plaanja ,2 3. primena, u okviru me unarodnog platnog prometa, razliitih novanih jedinica I slino. Platni promet sa inostranstvom mogao bi se obuhvatiti I posmatrati krozekonomsku problematiku sa tri take gledita: sa gledita materijalnog, sa gleditaforme, sa gledita bankarsko-tehnikog. S materijalnog gledita, platni promet sa inostranstvom predstavlja skup svihprimanja I svih davanja prema inostranstvu u toku jedne godine.U pitanju je sticanje Itroenje inostranih sredstava plaanja deviza I valuta. Instrument preko koga se ta tekretanja belee I materijalni odnosi jedne zemlje prema inosranstvu naziva se bilansplaanja ili platni bilans. Za raliku od trgovakog bilansa kojim se belei uvoz Iizvoz, ovaj bilans iskazuje I obuhvata ulaz I izlaz novanih vrednosti I po robnomosnovu (uvoz-izvoz) I nerobnom osnovu kao to je: turizam, uteda radnika,transport, zajmovi, pokloni ,pomo, intelektualne usluge I sl. Platni bilans ima veoma veliku vanost za celokupnu privredu zemlje ,jernjegovo stanje moe pokazivati ravnoteu, suficit ili deficit. Od tog stanja platnogbilansa u svakoj zemlji, zavisi I devizni reim kao I otrina deviznih propisa. Sa formalnog gledita,platni promet sa inostranstvom posmatramo kadaizuavamo propise kojima se regulie platni promet.To su devizni propisi I oni su usvakoj zemlji razliiti-liberalni vie ili manje,u zavisnosti od stanja platnog bilansa.Skup svih propisa kojima se regulie platni promet I odnosi oko platnog prometa ujednoj zemlji,ini njen devizni sistem-odnosno devizni reim.Sa bankarsko-tehnike strane platnog prometa sa inostranstvom, pitanje seodnosi na nain I instrumente pomou kojih se taj promet sprovodi.3 4. 2.Pojam, Znaaj i Vrste Deviza Deviza je imovinsko pravo na kratkorono potraivanje u inostranstvu,izraeno u inostranoj valuti. Deviza je, dakle, novano potraivanje, pravo koje semoe stei ili cesijom (prenosom) zadobiti, i koje treba realizovati. Deviza nije svakopotraivanje prema inostranstvu. Ako neko nae pravno ili fiziko lice ima uNemakoj hartije od vrednosti ili neku nekretninu, to se pravo ne moe izraunati kaodeviza, ali se lako moe pretvoriti u devizu. Tako e u devizu se ne moe raunati nipotraivanje u inostranstvu, ako glasi na dinare. Nai devizni propisi daju definiciju devize koja glasi: Devize supotraivanja u inostranstvu po bilo kome osnovu i u bilo kojoj valuti, bez obzira nanain raspolaganja ekovima, menicama, uputnicama, nalozima i sl. Prema istimpropisima definie se i valuta.Valute su sve vrste efektivnog stranog novca, semkovanog zlatnog novca.U bankarstvu se praktino radi sa devizama a vista. Sporno pitanje je: dokoga roka je potraivanje prema inostranstvu deviza, a posle kog roka prestaje dabude deviza. Imajui u vidu dosadanju praksu u kojoj se novano trite oslanja natromeseni rok, onda se moe rei da potraivanje due od tri meseca prestaje dabude deviza. Uopte, uzevi, deviza je pravo raspolaganja izvesnim delom novane maseneke strane zemlje. Taj novac se moe stei na vie naina, a najvaniji su: izvozomrobe, vrenjem usluga, unosom stranog kapitala i zajmovima.U bankarskom poslovanju, sticanje deviza putem izvoza robe i usluga smatrase normalnim i trajnim nainom sticanja deviza, dok se sticanje deviza unosomstranog kapitala i zajmovima smatra pomonom i ne uvek pogodnom merom, jeroptereuje kasnije devizne obaveze drave prema inostranstvu, jer se strani kapital izajmovi moraju vratiti, zarada i kamata transferisati sto je mogue uiniti jedinoizvozom robe i usluga.Rad sa devizama u bankarstvu se svodi na sledea etiri sluaja: 1.Naplata izvoza: Za raun svoga komitenta-izvoznika, banka vri preko svog inostranog korespodenta naplatu izvezene robe-menicom, ekom, akreditivom ili inkaso dokumentima. 2.Plaanje uvoza: Za raun svoga komitenta-uvoznika, banka iz svog sopstvenog ili rauna komitenta, nare uje preko svog inostranog korespodenta isplatu inostranom prodavcu za raun domaeg kupca. Isplata se vri, ekom, akreditivom i sl. 3.Prodaja i kupovina deviza po nerobnom osnovu obuhvata prodaju i kupovinu deviza za putniki promet, studije u inostranstvu, penzije, pretplate i ostala plaanja. 4.Dranje i izvrenje dispozicije po raunima inostranih lica. 4 5. Dranje tih rauna i vrenje dispozicije po nalozima iz inostranstva,predstavlja za banku jednu naroitu deviznu radnju koja je vezana za primenudeviznih propisa.Postoje tri vrste ovih rauna: Slobodni - sa kojima se mogu vriti sva plaanja bez izuzetaka, Interni - koji se mogu upotrebiti za rane trokove u zemlji, ali ne zaizvoz i nabavku deviza i Blokirani - sa kojima se izvesno vreme ne mogu vriti nikakvaplaanja.U zavisnosti od mogunosti raspolaganja razlikuju se konvertibilne inekonvertibilne devize. Konvertibilne devize su one koje se mogu bez ikakvih ogranienja i formalnosti pretvoriti u ma koju drugu devizu. Nekonvertibilne devize su one koje se uopte ne mogu pretvoriti u drugu devizu ili je ta mogunost ograniena. U konvertibilne devize spadaju potraivanja izraena u USA dolarima, kanadskim dolarima, engleskim funtama i francima, a u nekonvertibilne devize spadaju potraivanja na pr. u rumunskim lejima ili ma arskim forintima. Devize dakle moemo podeliti na klirinke i neklirinke, u zavisnosti od togada li se trasfer vri putem kliringa ili putem slobodnog deviznog plaanja.Podela na tzv. vrste i meke devize, bazirana je na vrstini deviznog kursa, a podelana prometne i terminske u zavisnosti je od prava raspoloivosti- odmah (prometne) ilikasnije (terminske).2.1. Valute U bankarstvu, pod valutom se podrazumevaju sve vrste stvarnog efektivnog stranog novca koji u odre enoj stranoj zemlji predstavljaju zakonskosredstvo plaanja. Deviza je iralni novac, a valuta efektivni strani novac i u tome jeosnovna razlika izme u ova dva pojma. Posao sa valutama sastoji se u kupovanju iprodavanju stranog novca i on danas podlee ogranienjima i kontroli u velikombroju zemalja. Kupovina i prodaja valuta, vri se po kursevima koji vae i za devizu. Akoneka banka kupi valute vie nego to joj je potrebno za altersku prodaju, ona e ihpotom poslati svome korespodentu u odnosnoj zemlji, sa nalogom da joj se taj iznosodobri na raunu i time se valuta pretvara u devizu.Pri kupovini valute, postoji odre eni rizik za banku, a to je da valute budufalsifikovane ili povuene iz prometa u odnosnoj zemlji. Radi toga, banka razliitopostupa sa valutama.5 6. U praksi sve valute se dele na tzv.kurentne i egzotine. Kurentne valute su one za koje se pouzdano zna da su prave i da su u opticaju i takve valute se odmah otkupljuju i isplauju u domaem novcu uz pismen izvetaj. Egzotine valute su one koje su retke i malo poznate i kojih ima mnogo vie nego to ima drava. Takve valute banke ne odkupljuju, jer im se ne zna kurs ili zato to nisu banci poznate. Centralna trita za egzotine valute u Evropi su London i Cirih. Sveegzotine valute koje se pojave na alterima evropskih banaka, alju se na jedno od tadva trita i definitivno se obraunavaju prodavcima tek kada budu konvertovane uengleske funte ili vajcarske franke.Trgovina valutama danas je postala sporedan posao za banku, prvo, zato tosu se u me unarodnom platnom prometu razvile i usavrile metode plaanja koje subre i sigurnije od plaanja gotovim novcem, drugo, zato to devizne restrikcije unoseogranienja u promet valutama i tree, zato to mnoge drave zabranjuju izvoz svojihvaluta.2.2. Valutni Paritet I Devizni KursValutni paritet je zakonom ili drugim propisima utvr eni vred