Skripta Porez na dodatu vrednost

  • Published on
    29-Dec-2015

  • View
    17

  • Download
    4

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Pojam PDV i predmet oporezivanja, POreski obveznik i duznik, Mesto prometa dobara i usluga, Nastanak poreske obaveze, Poreska osnovica

Transcript

  • 12. POREZ NA DODATU VREDNOST

    12.1. Pojam PDV i predmet oporezivanja

    PDV je opti porez n potronju koji se obrunv i pl n isporuku dobr i prunje uslug, u svim fzm proizvodnje i promet dobr i uslug, ko i n uvoz dobr. PDV je neutralan za poreskog obveznika, jer porez sadran u primljenim raunima, za isporuene proizvode i usluge koje su mu ispostavili drugi poreski obveznici (prethodni porez), ima pravo da odbije od svoje poreske obaveze. PDV se plaa u svakoj fazi proizvodnje i prometa dobara i usluga do krajnje potronje, ali tako da se u svakoj fazi oporezuje samo iznos dodate vrednosti koja je stvorena u toj fazi. Dodata vrednost se utvruje indirektnom metodom, kao razlika izmeu poreskih obaveza (po osnovu izvrenog prometa dobara i usluga) i poreza obraunatog pri nabavci dobara ili korienja usluga (prethodni porez). Indirektni metod omoguava izraunavanje poreske obaveze obveznika PDV.

    Primer: Proizvodno preduzee nabavilo je dobro za 590 dinara (sa PDV-18%). Nakon obrade u proizvodnji, dobro je prodato veleprodaji za 1.180 dinara (sa PDV-18%). Veleprodaja je dodala svoju maru i dobro prodala maloprodaji za 1.416 dinara (sa PDV-18%). Maloprodaja je formirala maloprodajnu cenu u iznosu od 1.770 dinara (sa PDV-18%) i dobro prodala krajnjem kupcu.

    Gornji primer, sa obraunima PDV, za svaku jedinicu u lancu proizvodnje i prodaje, moe se prikazati na sledei nain:

    Iz primera se moe zakljuiti da je svako u lancu proizvodnje i prodaje dobra, obraunao PDV samo na novu (dodatu) vrednost, vrednovanu pri izlazu (prodaji) dobra. Razlika, tj. obaveza za plaanje PDV obraunata je oduzimanjem (odbijanjem) od ukupne obaveze za PDV (izlazni PDV), ulazni (preneti, prethodni PDV) sadran u ulaznom raunu, pri nabavci dobra.

    Na kraju se celokupan iznos PDV svaljuje na krajnjeg korisnika, na finalnog potroaa, koji je kupio dobro po ceni od 1.770 dinara, u kojoj je i PDV u ukupnom iznosu od 270 dinara.

  • [2]

    Predmet oporezivnj PDV su:1) isporuk (promet) dobr i prunje uslug koje poreski obveznik izvri u Republici

    uz nkndu, u okviru obvljnj deltnosti; 2) uvoz dobr u Republiku

    Pod prometom dobara podrazumeva se:1) prenos prv rspolgnj n dobrim (prodaja dobara),

    2) predj dobr po osnovu ugovor o lizingu, 3) prenos dobr od vlsnik prema komisionru i od komisionr primocu, 4) isporuk dobr po ugovoru n osnovu kojeg se pl provizij pri prodji, 5) prenos dobr od vlsnik prema konsignteru i od konsignter primocu, 6) isporuk dobr proizvedenih ili sstvljenih po nlogu nruioc, od mterijl isporuioc, ko se ne rdi smo o dodcim i drugim sporednim mterijlim, 7) prvi prenos prv rspolgnj n novoizgrenim grevinskim objektim ili ekonomski deljivim celinm u okviru tih objekt, 8) prvi prenos vlsnikog udel n novoizgrenim grevinskim objektim ili ekonomski deljivim celinm u okviru tih objekt, 9) rzmen dobr z drug dobr ili usluge.

    S prometom dobr uz nkndu izjednv se: 1) uzimnje dobr koj su deo poslovne imovine z line potrebe osniv, zposlenih ili drugih lic, 2) svki drugi promet dobr bez nknde, 3) iskzni rshod (klo, rstur, kvr i lom) iznd koliine utvrene Normativom.

    Pod prometom uslug podrazumevaju se svi poslovi i rdnje u okviru obvljnj deltnosti koji nisu promet dobr, ukljuujui i neinjenje i trpljenje i: 1) prenos i ustupnje utorskih prv, ko i prenos, ustupnje i stvljnje n rspolgnje ptent, licenci, ztitnih znkov, ko i drugih prv intelektulne svojine, 2) prunje uslug uz nkndu, 3) predj dobr proizvedenih ili sstvljenih po nlogu i od materijala nruioc, 4) rzmen uslug z dobr ili usluge, 5) prodj jel i pi z konzumciju n licu mest, 6) ustupnje udel ili prv.

    S prometom uslug uz nkndu izjednv se: 1) prunje uslug koje poreski obveznik izvri bez nknde z line potrebe osniv, zposlenih ili drugih lic, 2) svko drugo prunje uslug bez nknde.

    Upotreba sopstvenih dobara i sopstvenih usluga u poslovne svrhe, ne podlea PDV.

    Prometom dobr i uslug ne smtr se: 1) prenos celokupne ili del imovine, s ili bez nknde, ili ko ulog, ko je sticlc poreski obveznik ili tim prenosom postne poreski obveznik i ko produi d obvlj istu deltnost, 2) promet putnikih utomobil, motocikl, plovnih objekt i vzduhoplov z koje pri nbvci obveznik PDV nije imo prvo n odbitk prethodnog porez u potpunosti ili srzmerno, 3) zmen dobr u grntnom roku, 4) bespltno dvnje poslovnih uzork u uobijenim koliinm z tu nmenu kupcim ili buduim kupcim, 5) dvnje poklon mnje vrednosti, ko se dju povremeno rzliitim licim. Pod uvozom se smatra svki unos dobr u crinsko podruje Republike.

    12.2. Poreski obveznik i dunik (pojam)

    Zkon rzlikuje poreskog obveznik i poreskog dunik. Poreski obveznik je uvek i poreski dunik, li poreski dunik ne mor d bude i poreski obveznik. Poreski obveznik je lice koje trajno smostlno obvlj promet dobr i uslug, u okviru obvljnj deltnosti, sa ciljem ostvarivanja prihoda. Obveznik PDV je: proizvo, trgovc n veliko, trgovc n mlo, prulc usluge, odnosno lic koj obvljju deltnost iz oblsti proizvodnje, trgovine, uslunih deltnosti, poljoprivrede i umrstv, rudrstv i drugih privrednih deltnosti ko i preduzetnici smostlne trgovinske rdnje, ugostiteljske rdnje, proizvodno i usluno zntstvo, smostlne profesionlne deltnosti dvokti, prevodioci, konsultnti, udruenj grn, fizik lic i drug lic.

  • [3]

    Da bi lice bilo poreski obveznik, pored navedenih bitnih karakteristika poreskog obveznika (da prometa dobara vri samostalno, u okviru obavljanja delatnosti i da delatnost obavlja trajno, radi ostvarivanja prihoda) potrebno je i da ispuni uslov, da je u prethodnih 12 meseci ostvarilo ukupan promet vei od 4.000.000 dinara. Mali obveznik koji je ostvario ili procenjuje da e u narednih 12 meseci ostvariti ukupan promet vei od 2.000.000 dinara a manji od 4.000.000 dinara, a u koji ne ulazi promet opreme i objekata za vrenje delatnosti, moe se opredeliti za obavezu plaanja PDV, podnoenjem prijave za PDV nadlenom poreskom organu, najkasnije do 15 januara tekue godine.

    Poreski dunik je lice koje je duno d plti obrunti PDV, i to su slede lic: 1) poreski obveznici, 2) poreski punomonik kog odredi strno lice koje u Republici nem sedite ni stlnu poslovnu jedinicu, koje obvlj promet dobr i uslug u Republici; 3) primlc dobr i uslug, ko strno lice koje u Republici nem sedite ni stlnu poslovnu jedinicu, koje obvlj promet dobr i uslug u Republici ne odredi poreskog punomonik; 4) lice koje u runu ili drugom dokumentu koji slui ko run iske PDV, a u skldu s zkonom nije dun d obrun i pl PDV, 5) lice koje uvozi dobro.

    12.3. Mesto prometa dobara i usluga

    Odreivanje mesta prometa dobara i usluga u sistemu PDV ima uticaj na utvrivanje da li neka isporuka podlee PDV ili ne. Da bi promet dobara ili usluga bio oporezovan, on mora biti obavljen na teritoriji Republike. Mesto prometa dobara odreuje se prema mestu isporuke. Ako se dobro alje ili prevozi do primaoca, tada je mesto prometa, mesto u kome se dobro nalazi u momentu slanja, otpoinjanja prevoza, pod uslovom da je primalac poznat. Ako primalac nije poznat, mesto prometa se odreuje prema mestu na kojem se dobro nalazi u trenutku isporuke poznatom kupcu. Mesto promet dobr je mesto: 1) u kojem se dobro nlzi u trenutku slnj ili prevoz do primoc, 2) ugrdnje ili monte dobr, 3) u kojem se dobro nlzi u trenutku isporuke, ko se dobro isporuuje bez otpreme, prevoz, 4) prijem vode, elektrine energije, gs i toplotne energije.

    Mesto promet uslug je mesto u kojem prulc uslug obvlj svoju deltnost, a ako se promet uslug vri preko poslovne jedinice, mesto poslovne jedinice. Izuzetak su mesto: 1) u kojem se nlzi nepokretnost, ko je usluga neposredno povezn s tom nepokretnou, ukljuujui posredovnje i procene u vezi nepokretnosti, projektovnje, pripremu i izvoenje grevinskih rdov i ndzor nd njim, 2) gde se obvlj prevoz, 3) gde je uslug stvrno pruen, ko se rdi o: (1) uslugm iz oblsti kulture, umetnosti, sport, nuke i obrzovnj, zbvno estrdnim i slinim uslugm, ukljuujui usluge orgniztor priredbi i s njim povezne usluge; (2) sporednim uslugm u oblsti trnsport, ko to su utovr, istovr, pretovr i sl.; (3) uslugm procene pokretnih stvri; (4) rdovim n pokretnim stvrim; 4) sedite ili prebivlite u kojem primlc usluge obvlj deltnost ili im poslovnu jedinicu z koju se pru uslug ko se rdi o uslugm: (1) iznjmljivnj pokretnih stvri, osim rent a car usluga,

    (2) prunj telekomunikcionih uslug (3) u oblsti ekonomske propgnde,

    (4) prenos, ustupnj i stvljnj n rspolgnje utorskih prv, prv n ptente, licence, ztitnih znkov i drugih prv intelektulne svojine, (5) bnkrskog, finnsijskog poslovnj i poslovnj u oblsti osigurnj ireosigurnj, osim iznjmljivnj sefov,

    (6) svetnik, inenjer, dvokt, revizor i slinih uslug, (7) obrde podtk i ustupnj informcij, (8) stvljnj n rspolgnje osoblj, (9) pruenim elektronskim putem, ko i rdio-televizijskim uslugm; (10) posredovnj prilikom prunj navedenih uslug (1) - (9).

    Mesto uvoz dobr je mesto u kojem je uvezeno dobro uneto u crinsko podruje Republike.

  • [4]

    Primer: Kompanija iz N.Sada upuuje mainu na sajam u Budimpetu. Za vreme sajma maina je prodata. Mesto prometa je Budimpeta. Primer: Kompanija iz N.Sada upuuje mainu u Budimpetu poznatom kupcu. Mesto prometa je Novi Sad. Primer: Kompanija iz N.Sada ugovorila je izvoz proizvodne linije u Maarsku. Maina u delovima izvezena je u Maarsku, tamo je sklopljena i putena u rad. Mesto izvoza je odredite u Maarskoj jer je ugovoren izvoz maine a ne delova. Da su ugovoreni delovi, mesto prometa bi bio Novi Sad. Primer: Kompanija iz N.Sada ugovorila je uvoz maine iz Maarske. Maina je uvezena u delovima, montirana i putena u rad. Mesto prometa je N.Sad, mesto montae maine.

    Ako se dobro isporuuje bez otpreme, odnosno prevoza, tada se mestom prometa dobara smatra mesto u kome se dobro nalazi u trenutku isporuke.

    12.4. Vreme prometa dobara i usluga

    Vreme prometa dobara i usluga u sistemu PDV odreuje vreme (dan) kada je nastala poreska obaveza.

    Vreme prometa dobara nastaje danom: 1) otpoinjnj slnj ili prevoz dobr primocu ili treem licu, po njegovom nlogu; 2) preuzimnj dobr od strne primoc u sluju ugrdnje ili monte dobr; 3) prenos prv rspolgnj n dobrim primocu; 4) oitvnj stnj primljene vode, elektrine energije, gs i toplotne energije; 5) kd je dobro uneto u crinsko podruje Republike.

    Vreme prometa usluga smtr se dan kd je: 1) zvreno pojedinno prunje usluge, 2) presto prvni odnos koji je osnov prunj usluge.

    U sluju prunj vremenski ogrnienih ili neogrnienih uslug, ije je trjnje due od godinu dn, obvezno se izdje periodini run, s tim to period z koji se izdje run ne moe biti dui od godinu dn. Ako se z prunje uslug izdju periodini runi, promet uslug smtr se izvrenim poslednjeg dn period z koji se izdje run.

    12.5. Nastanak poreske obaveze

    Poresk obvez nstje dnom kd se njrnije izvri jedn od sledeih rdnji:1) promet dobr i uslug,2) nplt ko je nknd ili deo nknde nplen pre promet dobr i uslug,3) nstnk obveze plnj crinskog dug, kod uvoz dobr, ko te obvez nem, dnom u kojem bi nstl obvez plnj tog dug.

    12.6. Poreska osnovica

    Poresk osnovic kod promet dobr i uslug jeste iznos neto nknde (u novcu, stvrim ili uslugm) koju obveznik prim ili treb d primi z isporuen dobr ili pruene usluge.

    Osnovica sadri i:1) kcize, crin i druge dbine;2) sve sporedne trokove koje obveznik zrunv primocu dobr i uslug.

    Osnovic ne sdri:1) popuste i drug umnjenj cene;2) iznose nplene u ime i z run drugog, ko se tj iznos prenosi licu u ije ime i z iji run je izvrena nplta.

    Ako nknd ili deo nknde nije izren u novcu, ve u obliku promet dobr i uslug, osnovicom se smtr trin vrednost tih dobr i uslug n dn njihove isporuke u koju nije ukljuen PDV.

    Osnovic kod uvoz dobr je vrednost uvezenog dobr po crinskim propisim.

  • [5]

    Osnovicu pri uvozu ini fakturna vrednost po fakturi dobavljaa uveana za sve pratee trokove do granice i obraunatu carinu. Kod uvoz (povratka) privremeno izvezenih dobr (rdi oplemenjivnj, obrde, dorde ili prerde, oprvke ili ugrdnje) osnovicu ini nknd koju je obveznik pltio ili treb d plti z oplemenjivnje, oprvku ili ugrdnju, ko se t nknd ne pl, osnovicu ini porst vrednosti nsto oplemenjivnjem, oprvkom ili ugrdnjom, uveanom za sve sporedne trokove nastale do prvog odredita u Republici.

    Izmenu, smanjenje osnovice, obveznik isporuilac moe d izvri i izmeni iznos PDV smo ko obveznik primalac dobr i uslug isprvi odbitk prethodnog PDV i ko o tome pismeno obvesti isporuioc dobr i uslug. Ako je isporuk dobr i uslug izvren obvezniku koji nije obveznik PDV, izmenu obveznik dunik moe d izvri ko poseduje dokument o smnjenju nknde z izvreni promet dobr i uslug tim licim. Obveznik dunik moe d izmeni osnovicu z iznos nknde koja nije nplena, ali smo n osnovu prvnosnne odluke sud o zkljuenom stejnom postupku, odnosno n osnovu overenog prepis zpisnik o sudskom porvnnju. Ako obveznik koji je izmenio osnovicu primi nkndu ili deo nknde z isporuen dobr i usluge u vezi s kojim je dozvoljen izmen osnovice, dun je d n primljeni iznos nknde obrun PDV. Izmen osnovice vri se u poreskom periodu u kojem je nstupil izmen. Promet dobr i uslug izren u strnoj vluti preraunava se u domau, primenom srednjeg kursa NBS n dn nstnk poreske obveze. Z uvoz dobr izren u valuti primenjuju se crinski propisi koji utvruju crinsku vrednost. Kursne razlike koje nastanu od dana prerauna, do dana plaanja ne ulaze u poresku osnovicu. Kada je poznata bruto naknada (naknada sa PDV) osnovica se preraunava po formuli:

    Bruto naknada 1.180,00Neto naknada (osnovica) = X 100 = X 100 = 1.000,00 100 + propisana stopa 100+18

    12.7. Stope PDV

    Opt stop PDV iznosi 18% a posebna stopa 8%. Po optoj stopi od 18% oporezuje se promet svih dobara i usluga osim odreenih i definisanih Pravilnikom o utvrivanju dobara i usluga koji se oprezuju po posebnoj stopi PDV.

    Po posebnoj stopi PDV od 8% oporezuje se:- hleb i drugi pekrski proizvodi, mleko i mleni proizvodi, brno, eer, jestivo ulj (od

    suncokret, kukuruz, uljne repice, soje i msline), jestive msnoe ivotinjskog i biljnog porekl i med;

    - voda z pie, osim flirne;- svee, rshleno i smrznuto voe, povre, meso, ukljuujui i iznutrice i druge klnine

    proizvode, riba i jj;- itrice, suncokret, soja, eerna repa i uljna repica;- lekovi, ukljuujui i lekove z upotrebu u veterini;- ortotika i...

Recommended

View more >