Snimanje terena – premer: Geodetska geodezija/premer/Topografske podloge i terena – premer: Geodetska merenja na terenu na osnovu kojih se izrađuju topografske podloge. Osnova za premer terena su geodetske tačke,

  • Published on
    15-Feb-2018

  • View
    217

  • Download
    4

Embed Size (px)

Transcript

  • Snimanje terena premer: Geodetska merenja na terenu na osnovu kojih se izrauju topografske podloge.

    Osnova za premer terena su geodetske take, prvenstveno poligonske take, linijske take i reperi

    1

    Topografske podloge (planovi i karte) su umanjeni prikaz zemljine povrine, objekata, vodova, granica vlasnitva itd. Sadraj topografskih podloga se odnosi na objekte na zemljinoj povrini, ispod zemljine povrine i iznad zemljine povrine.

  • Razmera

    Putem razmere se izraava koliko puta je odreena duina u prirodi umanjena radi prikazivanja na topografskoj podlozi.

    Razmera se moe izraziti numeriki i grafiki

    R = 1 : M M = D : d

    2

    R = 1 : M M = D : d

    D duina prikazane dui u prirodi

    d duina prikazane dui na topografskoj podlozi

    Grafiki razmernik ->

  • M imenilac razmere

    Vrednosti:

    500, 1000, 2000, 2500, 5000 - planovi

    5000, 10000, 25000, 50000, ... - karte

    720, 1440, 2880 planovi izraeni u hvatnom sistemu mera (u Vojvodini za oko 25% teritorije !!!)

    3

    (u Vojvodini za oko 25% teritorije !!!)

    Kada poredimo dve razmere:

    1:500 krupnija od 1:5000

    1:2500 sitnija od 1:1000

  • Planovi: krupnije razmere, jedan list pokriva mali deo Zemljine povrine. Pri izradi planova zanemaruje se zakrivljenost Zemljine povri.

    Karte: sitnije razmere, esto je prikazano veliko podruje Zemljine povrine na jednom listu.

    4

    podruje Zemljine povrine na jednom listu. Preslikavanje sa zakrivljene Zemljine povri putem neke kartografske projekcije. Usled toga imenilac razmere nije isti za celo podruje prikaza (neizbene deformacije)

  • Izbor razmere kod planova u zavisnosti od gustine detalja koji se prikazuje na planovima.

    Razredi uzidanosti:

    1. razred: gusto izgraeni objekti, puno instalacija, velika gustina detalja primer: centar Novog Sada. Razmera 1:500

    2. Razred: Graevinski reon manjih gradova i prigradskih

    5

    2. Razred: Graevinski reon manjih gradova i prigradskih naselja. Razmera 1:1000

    3. Razred: Vangraevinski reon poljoprivredno zemljite, malo objekata, prikaz granica parcela. Razmera 1:2500

    4. Razred: vangraevinski reon - panjaci i umovita podruja, veoma mala gustina detalja. Razmera 1:5000

  • Okvir korisnog prostora i kvadratna mrea

    6

  • 7

  • Nomenklatura oznaka lista

    8

  • Podruje 34. zone UTM projekcije za teritoriju Srbije

    9

    Srbije

  • Podela zone na listove razmere 1:50 000 (UTM projekcija)

    Dimenzije lista:60*40 cm

    10

    Na terenu:30*20 km

    Oznaka rafiranog lista: 50-E9-N19

  • Podela lista 1:50 000 na listove 1:5 000 (UTM projekcija)

    11

    Dimenzije lista: 60*40 cm (3*2 km)Oznaka rafiranog lista: 5-67-E8-N21

  • Podela lista 1:5000 na listove 1:2500 (UTM projekcija)

    12

    Dimenzije lista: 60*40 cm (1500*1000 m)

    Oznaka rafiranog lista: 2.5-2-67-E8-N21

  • Podela lista 1:5000 na listove 1:1000 (UTM projekcija)

    13

    Dimenzije lista: 60*40 cm (600*400 m)

    Oznaka rafiranog lista: 1-7-67-E8-N21

  • Podela lista 1:1000 na listove 1:500 (UTM projekcija)

    14

    Dimenzije lista: 60*40 cm (300*200 m)

    Oznaka rafiranog lista: 0.5-2-7-67-E8-N21

  • Podela meridijanske zone (Gaus krigerovaprojekcija) na trigonometrijske sekcije (22.5*15 km)

    15

  • Podela trigonometrijske sekcije na listove razmere 1:5000 (GK projekcija)

    Koristan prostor lista je 60*45 cm

    U prirodi je to

    16

    U prirodi je to 3000*2250 m

  • Podela trigonometrijske sekcije na listove razmere 1:2500 (GK projekcija)

    Koristan prostor lista je 60*90 cm

    U prirodi je to

    17

    U prirodi je to 1500*2250 m

  • Podela lista razmere 1:5000 na listove razmere 1:1000 (GK projekcija)

    Koristan prostor lista je 50*75 cm

    U prirodi je to

    18

    U prirodi je to 500*750 m

  • Podela 2 lista razmere 1:5000 na listove razmere 1:1000 (GK projekcija)

    Koristan prostor lista je 60*90 cm

    U prirodi je to

    19

    U prirodi je to 600*900 m

  • Podela lista razmere 1:1000 na listove razmere 1:500 (GK projekcija)

    Koristan prostor lista je 60*90 cm ili 50*75 cm

    20

    ili 50*75 cm

    U prirodi je to 300*450 m ili 250*375 m

  • 21

  • 22

  • 23

  • Sadraj planova: svi stalni objekti, granice vlasnitva, podzemni i nadzemni vodovi, nazivi itd.

    Topografski znaci (topografski klju)

    Topografski znaci u razmeri

    24

    Uslovni topografski znaci

  • Sadraj karata:Karte opte namene

    Specijalne i tematske karte

    Zbog sitne razmere vri se izbor sadraja karte. U postupku GENERALIZACIJE biraju se znaajni detalji a manje

    25

    GENERALIZACIJE biraju se znaajni detalji a manje znaajni detalji se izostavljaju. Velika gustina detalja ini kartu nepreglednom.

    Kartografski znaci - simbolizuju prisustvo nekih objekata ili pojava na odreenim mestima.

  • Visinska predstava na topografskim podlogama

    Pojedine take sa kotama

    Izohipse

    Hipsometrijska skala

    26

    rafura

    Senenje

    Kombinacija

  • Take sa visinama

    27

  • Izohipse

    E ekvidistancija

    Vrednosti: 0.5, 1, 2.5, ...

    Ista vrednost na celom listu

    Manja ekvidistancija kod

    28

    Manja ekvidistancija kod krupnije razmere i manjih nagiba

    Vea ekvidistancija kod krupnije razmere i strmijih nagiba

  • 29

  • Vrste izohipsi

    Osnovne linija debljine 0.1-0.2 mm

    Glavne - svaka peta osnovna, upisana i kota du izohipse, deblja linija

    Pomone, na 0.5 odnosno 0.25 izohipse

    30

    Pomone, na 0.5 odnosno 0.25 izohipse isprekidana odnosno takasta linija

  • rafura

    31

  • Metode snimanja terena:

    Ortogonalna

    Polarna

    GPS (Global Positioning System)

    32

    GPS (Global Positioning System)

    Fotogrametrijska

    Satelitski snimci

  • Detaljna taka

    Detaljne take take koje predstavljaju karakteristine take na terenu i njihovim snimanjem je mogue kartirati snimljene objekte

    Takasti objekti jedna detaljna taka

    33

    Takasti objekti jedna detaljna taka

    Linijski objekti dve ili vie detaljnih taaka

    Povrine tri ili vie detaljnih taaka

    Krive linije se prikazuju nizom kratkih pravih linija

  • Ortogonalna metoda

    34

  • Neophodno da bude razvijena poligonska ili linijska mrea (osnova za snimanje)

    Krajnje take se signaliu znakama. Du linije za snimanje (poligonske strane) se fiksira poljska pantljika.

    Sa detaljne take se sputa upravna.

    35

    D

    D' BA

  • Upravne se mogu sputati pomou prizme, ogledala pod uglom, prirunim sredstvima.

    Apscise (udaljenost od poetne take do podnoja upravne) se mere pomou poljske pantljike, ordinate (upravne) se mere runom pantljikom

    36

    Primena na uzidanom terenu

    Za visine detaljnih taaka potrebno je posebno sprovesti detaljni nivelman.

  • Korienje trostrane prizme za sputanje upravne

    37

  • Korienje petostrane prizme za sputanje upravne

    38

  • Sputanje upravne pomou prizme

    39

  • Sputanje upravne pomou prizme

    40

  • Sputanje upravne pomou dvostruke prizme

    1. Postavljanje na pravac

    41

    A B

    C

  • Sputanje upravne pomou dvostruke prizme

    1. Postavljanje na pravac

    2. Pomeranje po pravcu

    42

    C

    BA

  • Sputanje upravne pomou dvostruke prizme

    1. Postavljanje na pravac

    2. Pomeranje po pravcu

    3. Sputena upravna

    43

    A B

    C

  • 7

    8

    22

    4421

    1

    23

    4

    5

    6

    ( )2 2t kk a a u= +

  • b a

    m m

    Y Y Yo

    D D

    = =

    b aX X XaD D

    = =

    Raunanje koordinata detaljne take snimljene ortogonalnom metodom (TO22)

    45

    m mD D

    1 1 1 1 1' 'y oY aX od au = + = +

    1 1 1 1 1' 'x aY oX ad ou = =

    1 1 1 1a aY Y y Y od au= + = + +

    1 1 1 1a aX X x X ad ou= + = +

  • b a

    m m

    Y Y Yo

    D D

    = =

    b a

    m m

    X X Xa

    D D

    = =

    Taka sa leve

    46

    2 2 2 2 2' 'y oY aX od au = + = +

    2 2 2 2 2' 'x aY oX ad ou = =

    2 2 2 2a aY Y y Y od au= + = + +

    2 2 2 2a aX X x X ad ou= + = +

    Taka sa leve strane linije, use uzima sa znakom -

Recommended

View more >