Socijalni uticaji

  • Published on
    02-Jan-2016

  • View
    35

  • Download
    0

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Konformiranje zahtevima grupe. Izuzev razvoja prve dve godine ivota, adolescencija predstavlja period najbrih i najveih promena u ovekovom ivotu. Adolescent je svestan tih velikih i vanih promena i snano emocionalno reaguje na njih. Socijalni uticaji. - PowerPoint PPT Presentation

Transcript

  • Izuzev razvoja prve dve godine ivota, adolescencija predstavlja period najbrih i najveih promena u ovekovom ivotu. Adolescent je svestan tih velikih i vanih promena i snano emocionalno reaguje na njih.Socijalni uticajiFiziki rast i izgledOseanje sigurnosti, elja za isticanjem i socijalnim prihvatanjemKonformiranje zahtevima grupeLini identitetDruenjaSeksualnostJo neki problemi adolescenataMoral i pogled na svetOdnosi sa roditeljima

  • U nekim ranijim drutvima problemi adolescencije u dananjem smislu nisu postojali.Deca su u uzrastu od 11 ili 12 godina preuzimala obaveze odraslih, budui poziv bio im je odreen oevim pozivom, a u nekim sredinama roditelji su birali i budueg suprunika. Adolescencija kakvu danas znamo rezultat je ne samo fizikog, fiziolokog i psihikog razvoja, ve i socijalnih i kulturnih uslova. Ona nije ista u svim delovima sveta, u velikim i malim gradovima, selima i ne sadri uvek iste probleme.Karakteristike adolescencije se menjaju ono to je vailo 1970. ne mora da vai 1990.

  • Kada u 11. ili 12. godini ivota hormoni ponu da rade, dolazi do naglog telesnog rasta i promena u fizikom pogledu.Adolescent je esto pred ogledalom i posledica toga moe biti razvijanje oseanja sigurnosti i samozadovoljstva, ali i dubokog oseanja manje vrednosti.Adolescenti su osetljivi na svoj spoljanji izgled, poto je on posebno znaajan za uspeh kod osoba suprotnog pola.U razliitim sredinama razliito se cene pojedine osobine mladia i devojaka.

  • Pritisak grupe na adolescenta moe da bude prilino snaan. ak i ako se pojedinac ne slae sa shvatanjima svoje grupe, on to mora da preuti i prihvati opta naela ponaanja ukoliko eli da bude prihvaen i cenjen kod vrnjaka.S jedne strane, rani adolescent (do 15. godine) je najvei buntovnik i revolucionar (kada su u pitanju roditelji i kola), a s druge, najvei konformist (kada je u pitanju grupa njegovih vrnjaka)

  • Mnogi psiholozi smatraju da je pronalaenje ili izgradnja linog identiteta najvaniji proces u periodu adolescencije. Pod pojmom identiteta uglavnom se podrazumevaju odgovori na pitanjaKo sam ja?, Koliko vredim?, Gde pripadam?, Kakav elim da postanem?

    Pored pominjanih telesnih promena, u adolescenciji nastupaju i znaajne psiholoke promene.Adolescent eli da utvrdi koje su i kolike njegove sposobnosti i da sebe uporedi sa drugima.Njegov identitet izgrauje se i na proceni sopstvenih intelektualnih sposobnosti. Od te procene i poreenja zavisi oseanje samopouzdanja i sigurnosti u sebe, ili, pak, oseanje manje vrednosti.

  • Pijae smatra da usled intelektualnog razvoja adolescent moe da pree sa heteronomne (preuzete od drugih) na autohtonu moralnost (koju sam izgrauje).U psihologiji morala smatra se adolescent, optei sa vrnjacima, razvija sasvim nova moralna naela: princip uzajamnosti, jednakopravnosti, pravinosti, oseanje pripadnitva grupi i lojalnost prema njenim lanovima, sposobnost da se stavi u tui poloaj... Adolescent moe zadrati bazine, osnovne vrednosti koje je stekao, a da se samo u nekim pitanjima (npr shvatanju slobode seksualnog ivota) ne slae sa shvatanjima svojih roditelja.Uostalom, raskorak izmeu adolescenta i njegovih roditelja esto se tie sasvim praktinih, a ne naelnih problema - kasnog dolaenja kui, loe odabranih drugova...

  • Intimna drugarstva su veoma znaajni doivljaji u adolescenciji - najpre se javlja druenje meu pripadnicima istog pola, a tek neto kasnije heteroseksualno druenje.U prvim bliskim prijateljstvima izmeu osoba istog pola dolazi do ispovedanja najintimnijih tajni, do raspravljanja o dogaajima, osobama, filmovima...Razlike u miljenjima i linim osobinama ne ometaju ova duboka prijateljstva. To su vrlo znaajni momenti u razvoja morala i linosti adolescenata jer na taj nain osoba ui da potuje tuu osobenost i individualnost.

  • U pubertetu se, konano, javlja seksualni nagon i elja.To se najpre manifestuje u vidu druenja sa osobama suprotnog pola i elje za dopadanjem.

    Prema nekim podacima, oko 50% mladia i neto manje devojaka do 18. godine ve je imalo prvo seksualno iskustvo. U ranoj i srednjoj adolescenciji redovni seksualni odnosi su retkost. Devojke neto kasnije poinju sa seksualnim odosima nego mukarci. esto se to deava sa stalnim dekom, u vezi koja je emocionalno obojena.

  • Novi model ivljenja ne vai samo za adolescenta, ve i za ostalu populaciju. On se razlikuje u mnogo emu od prethodnog. Umesto potinjavanja linih interesa grupnim pritiscima, novi model istia znaaj linog identiteta i prava svake osobe da upravlja sopstvenom aktivnou, sopstvenim drutvenim i seksualnim odnosima, s ciljem da se postigne maksimalni nivo zadovoljstva i sopstvenih ciljevaNe dajui nikakvu vrednosnu ocenu ovog shvatanja, ono se moe izraziti pojmovima: demokratinost, egocentrinost, hedonizam, relativiziranje morala.

  • ODNOSI SA RODITELJIMAPeriod adolescencije obino se naziva burnim periodom ili ludim godinama. Ali, taj period je nekad buran i dramatian ne samo za adolescenta, ve i za njegove roditelje.Sloboda za kojom adolescent tei esto je samo sloboda od roditeljske kontrole. U isto vreme, adolescent slobodno robuje zahtevima grupe svojih vrnjaka.Adolescent takoe osea da je ve svoj ovek, da vie nije dete i smatra da ima pravo da odluuje o svom ponaanju i svojoj budunosti. Njegovi doskoranji glavni uzori i najvei prijatelji - roditelji, pretvaraju se u glavne prepreke na putu ostvarenja njihovih elja.

  • Razumno popustljivi roditelji, spremni da otvoreno pregovaraju i da se dogovaraju sa svojom decom, mogu mnogo da poprave, iako ne da stvari u potpunosti izmene.Zabrane i stroga kanjavanja su dvosekli ma - mogu da urode plodom za isvesno vreme, ali i da dovedu do jo veeg bunta, prkosa i udaljavanja od roditelja.Obino posle posle vie ili manje otrog sukoba na poetku adolescencije dolazi do ponovnog zbliavanja dece i roditelja, ali sad ve nezavisnih i samostalnih osoba.Razlike u shvatanjima i sukobe adolescenata i roditelja ne treba prenaglaavati i preterano generalizovati. Sukobi su nuan put do samostalnosti adolescenata kao linosti.Ima i dosta sluajeva da dete izrasta u odraslu osobu skoro neprimetno, s lako savladivim problemima i uz dobre odnose sa roditeljima. Takav srean ishod zavisi od linosti roditelja, dobre porodine atmosfere, ali i samih adolescenata i od toga sa kim se drue.

  • Sve ovo jasno pokazuje koliko muka adolescent mora da pretrpi, a i drugima da ih stvori. Takoe, on mora da ui u srednjoj koli, odabere budui poziv i upie fakultet. esto ga mui i finansijska zavisnost od roditelja, tj. nedostatak novca za ostvarenje elja. U naim stambenim uslovima esto nema zadovoljavajui nivo privatnosti u kui.