Sociologija- Društveni Sukobi /26str

  • Published on
    29-Jun-2015

  • View
    1.658

  • Download
    3

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Maturski rad

Transcript

<p>SOCIOLOGIJA DRUTVENI SUKOBI</p> <p>1</p> <p>SADRZAJSOCIOLOGIJA DRUTVENI SUKOBI.....................................................................1 SADRZAJ........................................................................................................................2 Uvod.....................................................................................................................................3 1.Sukobi...............................................................................................................................4 1.2.Pojam drutvenih sukoba...........................................................................................5 1.3.Podela drutvenih sukoba .........................................................................................7 1.4.Funkcije i nain reavanja drutvenih sukoba.....................................8 1.5.Negiranje identiteta - uzrok sukoba...........................................................................9 2.Razliiti pristupi drutvenim sukobima..........................................................................11 2.1. Po oru Zimlu ......................................................................................................11 2.2. Po Maksu Veberu...................................................................................................12 2.3. Po Luisu Kozeru ...................................................................................................13 2.3.1.Neofunkcionalistika teorija Luis Kozera .......................................................14 2.3.2. Odreenje drutvenih sukoba...........................................................................14 2.4. Po Ralfu Darendorfu ............................................................................................15 2.4.1.Neofunkcionalistika teorija Ralfa Darendorfa................................................16 2.4.2.Konfliktni model drutva .................................................................................16 2.4.3.Odreenje drutvenih sukoba ...........................................................................17 2.4.4.Regulisanje sukoba ........................................................................................17 2.4.5.Sukobi kao izvor promena strukture drutva..................................................18 Ocena neofunkcionalista ...................................................................................................18 2.5. Po Randalu Kolinsu..............................................................................................18 3.Klasni sukobi ...........................................................................................................19 Kont smatra da je prirodno da izmeu drutvenih klasa treba da vlada duh saradnje i kooperacije, jer drutvo ne moe da opstane, a jo manje da napreduje, ako u njemu ne postoji opta saglasnost o kooperativnom vrenju drutvenih funkcija koje moraju biti hijerarhijski ustrojene. Klasni sukobi izmeu radnika i industrijalaca, koji su nastali nakon revolucije, za Konta su privremeni. Oni e nestati kada metafizike ideje revolucije budu potisnute pozitivnim, naunim idejama. On smatra da e se razvojem naunog duha i novog morala razviti i kooperativna nauna organizacija drutva koja e obezbeivati stalan drutveni red i progres...............................................................19 4.Revolucija.......................................................................................................................21 4.1.Marksistiko odreenje revolucije ........................................................................22 5.Rat...................................................................................................................................23 6.eorija o sukobu civilizacija ..........................................................................................24 Zakljuak ...........................................................................................................................25</p> <p>2</p> <p>UvodNa samom poetku drutvene evolucije postojale su, pretpostavlja se, razliite rase ovekovog neposrednog pretka. Meu rasno razliitim hordama, ujedinjenih krvnim srodstvom i istovetnim ekonomskim interesima, voena je nemilosrdna borba, jer je svaka od njih htela da pobolja svoj poloaj i povea sredstva za opstanak. U pocetku sukobi su voeni do fizikog istrebljenja pobeenih, mejutim, kasnije pobeeni nisu ubijani nego su pretvarani u roblje. Taj proces potinjavanja i eksploatisanja pobeenih etnikih grupa od strane pobednikih, doveo je do stvaranja drave i nove istorijske epohe. Ustrojstvom drave "kao dela oveanstva koji organizuje i kontrolie jedna suverena manjina", propalo je "prirodno stanje" i umesto njega razvilo se novo "drutveno stanje". Ali, time sukobi i konflikti, nisu prestali nego su samo preinaeni. Umesto spoljne borbe meu grupama razvile su se klasne i politike borbe unutar drutva motivisane ekonomskim interesima, ambicijama, slavoljubljem, dinastikim interesima i raznim drugim idealima. Ljudsko drutvo predstavlja ukupnost drutvenih pojava, odnosno povezano ponaanje i delovanje ljudi, koje izaziva promena u ljudskom drutvu, prirodi ili na samim ljudima. Ljudi kao pripadnici drutva, kao svesna, stvaralaka i slobodna bia, slobodna su u izboru svog ponaanja, to moe dovesti do nesklada. Drutvo moe da postoji samo kada veliki broj ljudi posmatra veliki broj stvari sa iste take gledita, kada oni imaju isto gledite o mnogim temama, kad isti dogaaji uslovljavaju iste misli i impresije u njihovim glavama. Drutvena harmonija odnosa je idealizovani cilj, a drutveni sukobi stvarnost u ljudskoj zajednici. Drutvena grupa je relativno trajna i ureena zajednica veeg ili manjeg broja ljudi koji na osnovu poloaja u njoj uestvuju u vrenju razliitih delatnosti radi zadovoljavanja mnogobrojnih linih i drutvenih potreba . Drutveni odnos je osnovni pojam za razumevanje drutvene dinamike, jer drutvo funkcionie putem odnosa koji se uspostavljaju izmeu pojedinaca i drutvenih grupa. Kao posledica raznih oblika eksploatacije savremeni svet je optereen problemima ije nagomilavanje ili razreavanje u savremenom drutvu stvara konfliktne situacije i sukobe. U drutvu kao dinamikom totalitetu postoje i deluju razliite vrste drutvenih procesa. Pored integrativnih postoje i dezintrgrativni, tj.disolutivni procesi; pored kontinuiteta i diskontinuitet. U njemu pored kooperacije i harmonije meu razliitim drutvenim grupama i elementima drutvene strukture, postoje i deluju razliite vrste drutvenih konflikata, tako da se sa pravom govori da su drutveni sukobi ne samo neizbeni pratilac ivota, ve i neto to je imanentno drutvenom ivotu i vrlo esto oblik u kome se on ispoljava i razvija. Istorijski razvoj drutva kao celine i drutvena pokretljivost unutar jednog drutva ne odvijaju se bez unutranjih napetosti, bez manje ili vie otvorenih sukoba.</p> <p>3</p> <p>1.SukobiKonflikt ili sukob je pojava opzicionog odnosa meu ljudima ili grupama. Grupa je skup dve ili vie osoba, koje su meusobno povezane zajednikim ciljevima, potrebama i interesima. Kada pojedinci ili grupe rade zajedno, uvek, postoji mogunost njihovog meusobnog sukoba. Sukobi se javljaju kada kod pojedinaca ili grupa postoji rivalstvo ili razlika u gleditima o nekom problemu. Sukob interesa dva ili vie pojedinaca ili drutvenih grupa predstavlja stanje koje se zove konfliktna situacija. Takvo stanje nastaje kada pojedinac ili grupa tei ostvarenju odreenog cilja, a istovremeno druga grupa ili pojedinac se suprostavljaju tome. Sukobi u drutvenom ivotu su permanentna pojava. Ljudski ivot se ne moe odvijati bez konflikata. Zbog toga se i razvoj drutva ostvaruje kroz kontinuirani proces postojanja i reavanja drutvanih sukoba. Sukob je ekstremni disocijativni proces; on, meutim, ukljuuje vrlo velike varijacije u intenzitetu antagonizama, poev od krenja pravila do otvorene borbe. Konflikti se mogu javiti izmeu samih pojedinaca, izmeu pojedinaca i odreenih grupa ili zajednica, izmeu pojedinaca i drzave, izmeu odreenih grupa ili zajednica i drzave, izmeu samih drzava. Sukobi meu ljudima su neizbeni . Sukobi koji se javljaju meu ljudima u okviru iste organizacije, kao svakodnevne nesuglasice, konfrontacije i politike borbe, koje zajednicki nazivamo meuljudski sukobi u preduzeu. Ljudi kao pojedinci i kao pripadnici drutvenih grupa oduvek su se sukobljavali zbog razliitih stvari. Verovatno e tako biti i u budue. Sukobi su deo samog drutvenog ivota, ali i ivota kao takvog. Po ljudskim rtvama i materijalnim razaranjima nesumljivo su najtei, zapravo najtraginiji, ratni sukobi i krvave revolucije. Hegel ima pravo kad kae da je istorija velika ljudska klanica. Humanisticka drutvena misao i sve glavne religije polaze od stava da je drutveni napredak povezan sa mirom i nenasiljem. Meutim, u stvarnoj istoriji, i drutveni napredak i drutveni nazadak veinom su natopljeni krvlju. Od kada postoji civilizacija, u periodu od nekih 5000 godina, bilo je 15.000 ratova i samo 300 godina potpunog mira na celoj planeti. Treba razlikovati drutvene sukobe i sukobe u drutvu. Drutveni sukobi se ree javljaju, velikog su inteziteza, irokih razmera i obuhvataju velike mase, tj.masovni su, brojni. Postojanje druvenih sukoba dovodi do velikih promena u drutvu. Dok sukobi u drutvu su este pojave, gotovo svakodnevne, malog su inteziteta i uesnici mogu biti pojedinci ili grupe. Lako se reavaju, neostavljaju krupne posledice u drutvu. Postoje razliite vrste drutvenih konflikata: ekonomski, politiki, ideoloki, klasni, rasni, verski, generacijski, radni i mnogi drugi.2 1</p> <p>1 2</p> <p>Dr.Zoran Vidojevi Uvod u sociologiju,1997.god., str.120-122. Prof. Dr.Vlajko Petkovi Sociologija,VP,aak,2008.god.,str.289.</p> <p>4</p> <p>1.2.Pojam drutvenih sukobaTeorijska misao o drutvenim sukobima ima veoma irok raspon. Ona se kree od njihovog tretiranja kao neeg nepoeljnog i neprirodnog , zatim, njihovog shvatanja kao elementa koji pripada samoj biti drutvenog ivota, njihovih funkcija kao neega to doprinosi jedinstvu grupa u sukobu i celokupnom drutvenom razvoju, pa sve do njihove apsolutizacije unutar horizonta izopaene dijalektike, razliitih oblika socijaldarvinizma ili rasistikih pristupa koji socijalne sukobe tretiraju kao materijalizaciju ivotne snage i volje za mo, sredstvo odabranih za potinjavanje i porobljivanje drugih ljudi i naroda. Socijalni sukobi imaju neto kvalitativno novo i vie u odnosu na ispoljavanje neslaganja stavova i suprotstavljena zalaganja na temelju tih stavova. Oni su u sutini aktivna praktina suprotstavljanja kolektivnih drutvenih subjekata koji po intezitetu, obimu i uinku daleko prevazilaze neslaganja i na njima zasnovana ponaanja. Drutveni sukobi su, pored ostalog, velike kolektivne akcije. 3 Drutveni sukobi izbijaju u svim savremenim drutvima, pa se moe tvrditi da su oni neizbean pratilac drutvenog ivota i karakteristian oblik odnosa u drutvu. Mogu postojati u vie ili manje prikrivenom vidu, vie ili manje nasilno. Drutveni sukobi se mogu odrediti kao oblik interakcije u kojoj jedan subjekt (drutvena grupa, organizacija, ili njihov neki deo), u tenji za ostvarenjem svojih interesa, svojom svesnom akcijom onemoguava ostvarenje interesa drugog subjekta, ili koji svojom akcijom onemoguava ostvarenje interesa drugog subjekta, ili koji svojom akcijom eli da uniti drugog subjekta. Drutveni sukob je zato neto mnogo vie od takmienja aktera i suparnika. Bezbrojne su situacije takmienja u ljudskim odnosima. Relevantne su samo drutvene borbe oko znaajnih dobara i vrednosti. Taj bitan momenat dolazi do izraaja u odreenju drutvenih sukoba, koje daje L.Kozer. Ovaj poznati teoretiar smatra da je socijalni sukob ...borba za ostvarivanje vrednosti i statusa, za mo ili ak i za oskudna sredstva dovoljna za puko preivljavanje. Cilj strana u sukobu nije samo ostvariti svoje postavljene ciljeve ve istovremeno onemoguiti, suzbiti i obesnaiti protivnika. Takvi sukobi mogu buknuti meu pojedincima, kolektivitetima ili izmeu pojedinaca i kolektiviteta. Meugrupni, odnosno sukobi kolektiviteta jesu stalna pojava u drutvenom ivotu . Prema drugoj definiciji ovoj autor socijalni sukob odreuje kao borbu oko vrednosti i polaganja prava na status koji nedostaje, na mo i sredstva, borbu u kojoj meusobno suprostavljeni interesi jedan drugoga neminovno ili neutraliu ili povreuju ili potpuno iskljuuju . Polazei od navedenih definicija, uz pokuaj da se one pojednostave, drutveni sukobi bi se mogli odrediti kao borbe izmeu i unutar drutvenih grupa za ostvarivanje interesa i vrednosti koji su meusobno opreeni. Najei izvori drutvenih sukoba su nejednakosti u drutvenom poloaju pojedinaca i grupa, odakle proizilazi i suprostavljenost njihovih interesa. Sami interesi mogu biti veoma razliite prirode:3</p> <p>Dr.Milan Mikovi - Sociologija, Beograd, 2003.god., str.372-376.</p> <p>5</p> <p> 4</p> <p>preraspodela dohotka i nacionalnog bogatstva, preraspodela moi i sticanje ove ili one vrste dominacije, ostavrivanje misije (istorijske, nacionalne, verske, kulturne), osvajanje tue teritorije ili odbrana svoje u sluaju rata, bitna promena drutvenih odnosa (u sluaju revolucije) ili ouvanje statusa quo, itd.</p> <p>O sutini i izvorima drutvenih sukoba postoje tri gledista: U biologistickim interpretacijama ti se izvori nalaze u egoistinosti i agresivnosti same ljudske prirode pa sukobi nisu nita drugo nego oblik ispoljavanja agresivnosti, Psihologistika shvatanja, naglasak stavljaju na neadekvatnu ili nepotpunu socijalizaciju kao i na anksioznost i frustriranost pojedinca ili grupe pa su sukobi, zapravo, nain oslobaanja ili pranjenja napetosti, Sociologistika shvatanja polaze od drutvene uslovljenosti svakog pa i najlinijeg sukoba.</p> <p>U svim tim sluajevima postoje opreeni ili nepomirljivi interesi drutvenih grupa (njihova dela), odnosno globalnih drutava drava, kada je re o ratu kao najteem obliku drutvenih sukoba. Vrednosti zbog kojih nastaju drutveni sukobi su, takoe, veoma razliite. Meutim, one su esto povezane sa interesima. Tako egalitaizam (tenja za drutvom jednakosti), kao vrednost ima interesnu podlogu u nastojanju donjih klasa i slojeva da se izvri preraspodela materijalnih i drugih dobora u njihovu korist. Isto vai za vrednosti slobode, demokratije, ravnopravnosti itd. Te vrednosti su posredovane razlikama u drutvenom poloaju, shvatanjima njihovog sadraja i naina kako ih ostvarivati. One imaju univerzalnu vanost, ali su prihvatane zavisno od tih razlika usled kojih dolaze do sukoba u nastojanjima da se one ostvare. Interesi mogu biti i iracionalni, no oni su i tada objektivno postojei, mada se i takvi interesi najee meaju sa racionalno motivisanim interesima. I jedni i drugi su socioloka injenica. Ciljevi i sredstva drutvenih grupa u sukobu mogu biti isti, a da su im interesi opreni. Tako, na primer, partije kao svojevrsne drutvene interesne grupe imaju isti cilj: osvajanje vlasti istim sredstvima, pobedom na izborima, ako usvajaju pravila parlamentarne demokratije. Ali interesi su im opreni svaka eli da vlast osvoji...</p>