SR - Cost-benefit Analiza

  • Published on
    07-Mar-2016

  • View
    225

  • Download
    0

Embed Size (px)

DESCRIPTION

CBA

Transcript

  • 31

    FIN

    AN

    SIJ

    E, B

    AN

    KA

    RS

    TV

    O I O

    SIG

    UR

    AN

    JE

    rad primljen: 05.02.2010.

    UDk: 005.8:330.322

    COST-BENEFIT ANALIZA

    COST-BENEFIT ANALySIS

    Prof. dr Marko ivaniUniverzitet Singidunum

    Rezime: Da bismo mogli realno sagledati proces investiranja i oceniti opravdanost realizacije jednog investicionog projekta potrebno je utvrditi i analizirati ukupne efekte koje donosi realizacija odreene in-vesticije. efekti, koje daje jedan investicioni projekat, mogu se ocenjivati i analizirati, kako sa aspekta preduzea, tako i sa aspekta ire drutvene zajednice. Preduzea kao investitori, najee su zainteresovana samo za direktne ekonomske efekte od investicija, koji se mogu dovoljno egzaktno meriti i kvantita-tivno izraavati, za razliku od indirektnih kod kojih to nije mogue. Meutim, pojedine investicije ipak treba posmatrati i ocenjivati, pre svega, sa ireg drutvenog aspekta (saobraajne, energetske i sl.). U tom kontekstu, cost-benefit analiza predstavlja metod za donoenje investicionih odluka, kojima se vri uticaj na razvoj odreenog regiona, drutvene zajednice ili drutva u celini. Cilj ovog priloga je da ukae na osnovne elemente cost-benefit metodologije za ocenu investicionih projekata.

    Kljune rei: cost-benefit analiza, investicije, trokovi, koristi, investicioni kriterijumi.

    Abstract: In order to estimate realistically the invest-ment process and assess the justification of realization of an investment project it is necessary to establish and analyze the total effect brought by the realization of certain investment. The effects of an investment project can be assessed and analyzed both from the aspect of a firmand from the aspect of broader social community. Firms as investors, are most often interested only in direct economic effects of an investment which can be measured with sufficient exactness and express in quantitative terms, whereas they are usually not interested in indirect eco-nomic effects which are harder to measure and axpress quantitatively. However, one should have in mind that some investments are such that must be considered and assessed, first of all, from broader aspect (e.g. in trans-portation system, energetics and alike). In that context, cost-benefit analysis presents the method used at making investment decisions which influence the development of broader social comumuniy certial region, economy, society as a whole. The aim of this supplement is to point to basic elements of cost-benefit methodology for the assessment of investment project.

    Key words:cost-benefit analysis, investments, cost, benefits, investment criteria.

  • 32

    FiN

    AN

    SiJ

    e, B

    AN

    kA

    rS

    tVo

    i o

    SiG

    Ur

    AN

    Je 1. UVOD

    Proces investiranja karakteriu jedno-kratna ili viekratna ulaganja koja se vre u sadanjem, a njihovi efekti se oekuju u buduem vremenu. Da bi se mogla realno sagledati i oceniti opravdanost realizacije jednog investicionog projekta, neophodno je utvrditi i analizirati ukupne efekte koje moe doneti realizacija odreenih inves-ticija. Preduzea kao investitori, u najveoj meri, zainteresovana su samo za direktne ekonomske efekte od investicija koji se mogu dovoljno egzaktno meriti i kvanti-tativno izraavati. Sa druge strane, za indirektne neekonomske efekte od inves-ticije koje je veoma teko meriti i kvantita-tivno izraavati, preduzea nisu posebno zainteresovana. Meutim, prilikom ocene opravdanosti realizacije jednog investi-cionog projekta treba uvek imati u vidu i efekte koje projekat donosi drugim privrednim subjektima ili iroj drutvenoj zajednici. U tom kontekstu, cost-benefit analiza (CBA) ili analiza trokova i koristi predstavlja tehniku kojom se utvruju, ana-liziraju i uporeuju ukupne koristi i trokovi od konkretne investicije.

    Cost-benefit analiza kvantifikuje i pri-dodaje novane vrednosti svim efektima, (kako ekonomskim tako i neekonomskim) i utrocima vezanim za realizaciju projek-ta, na osnovu ega se vri proraun neto (drutvene) koristi. Drugim reima, cost-benefit analiza predstavlja metod ocene politike investicionih ulaganja, koji kvantifi-kuje posledice i uticaj izabrane investicione politike, na sve lanove jedne drutvene zajednice i treba je razlikovati od analize efektivnosti trokova (CeA cost effec-tiveness analysis). Zadatak ove analize je trokovno identifikovanje najisplativije solu-

    cije za dati investicioni cilj. Dakle, u fokusu je izbor najpovoljnije investicione varijante. Pri tome, ona se svodi na optimiziranje un-apred postavljenog fiksnog cilja, uz kri-terijum minimiziranja sadanje vrednosti trokova izvoenja investicionog projekta. U primeni analize trokovi-efektivnost stoji pretpostavka da je cilj investicionog pro-jekta unapred dat i da je identian za sve alternative.

    U costbenefit analizi, trokovi i rezul-tati investicionog projekta nisu unapred odreeni, ve se izbor projekata poredi sa utvrenim veliinama trokova i rezultata. Pri tome, postoji mogunost da sve alter-native ostvarenja jednog razvojnog cilja budu odbaene kao nezadovoljavajue. Naime, cost-benefit analiza polazi od ideje da jedan isti efekat ne mora biti po-zitivan i za preduzee i za drutvo u celini, to znai da ciljevi pojedinih preduzea i drutva u celini ne moraju uvek biti potpuno usklaeni. Jedan investicioni projekat moe doneti investitoru znaajne pozitivne eko-nomske efekte, a istovremeno (npr. zbog zagaivanja okoline i sl.) moe biti tetan za drutvo u celini. Zbog moguih ovakvih razlika u odnosu na pojedinane i ukupne drutvene ciljeve, cost-benefit analiza in-sistira na drutvenim efektima investicija, odnosno na sagledavanju i procenjivan-ju njihovih efekata sa aspekta drutvene zajednice u celini, a to je upravo ono to predstavlja glavno obeleje ove metode. U kontekstu navedenog, cost-benefit anali-za najvie se koristi kod ocene investicionih projekata koji zahtevaju velika ulaganja finansijskih sredstava i donose efekte od znaaja za mnoga podruja drutvene i privredne delatnosti. tu spadaju, pre svega, investicioni projekti u saobraaju (putni, elezniki, vazduni, vodeni), zatim

  • 33

    FiNA

    NS

    iJe, BA

    Nk

    Ar

    StV

    o i o

    SiG

    Ur

    AN

    Je

    investicioni projekti u krupne energetske objekte, vodoprivredu, poljoprivredu, kao i vanprivredu (obrazovanje, zdravstvo).

    Osnovni koncept cost-benefit analize je da se uzmu u obzir i izraunaju ili pro-cene sve drutvene koristi i trokovi jednog investicionog projekta, te da se na osno-vu uporeenja (vaganja) ukupnih koristi i trokova oceni njegova rentabilnost. Pri tome, samo oni projekti kod kojih ukupne koristi nadmauju ukupne trokove mogu biti ocenjeni pozitivno, to znai da su prihvatljivi za realizaciju. Stoga, bez ob-zira koji je od njih u pitanju, cost-benefit analiza zahteva da se uzmu u obzir ukupni trokovi i ukupne koristi koje drutvena za-jednica moe imati od konkretnog invest-cionog projekta.

    Costbenefit analiza se izvodi na vrlo kompleksan nain, pomou postupaka koji podrazumevaju utvrivanje velikog broja polaznih pretpostavki u vezi sa opsegom i egzaktnou ocena koristi i trokova, vremenskog okvira, naina merenja itd. Meutim, treba naglasiti da dobijeni re-zultati zavise od tipa cost-benefit analize.

    Ex ante cost-benefit analiza je stan-dardni tip analize trokova i koristi. ona se izvodi, kao sastavni deo investicione studije, u procesu analize opravdanosti investicionog projekta, pre njegove imple-mentacije. Ex post cost-benefit analiza se izvodi nakon zavrene realizacije projekta, kada trokova vie nema, niti korektivne aktivnosti od strane investitora ili drave. Ona se ogleda u pruanju informacija, javnim slubama (dravi) i investitorima, o realnoj vrednosti specifinih grupa pro-jekata u smislu njihove opravdanosti u budunosti.

    izuzetna kompleksnost problematike cost benefit analize, kao i njene adekvatne

    primene u praksi, zahteva poznavanje nekoliko znaajnih problema koje emo u nastavku razmotriti, a to su: Utvrivanje trokova i koristi inves-

    ticionog projekta; Vrednovanje trokova i koristi inves-

    ticionog projekta; Osnovne faze izvoenja cost-benefit

    analize; Kriterijumi koji se koriste u cost-

    benefit analizi.

    2. UTVRIVANJE TROKOVA I KORISTI

    Cost-benefit analiza je zasnovana na

    konceptu po kome treba uzeti u obzir, ut-vrditi, i kvantitativno proceniti, te novano izraziti sve trokove i koristi koje jedan investicioni projekat donosi celokupnoj, drutvenoj zajednici. Analogno tome, utvrivanje i merenje drutvenih trokova i koristi ima izuzetan znaaj u primeni cost-benefit analize, ali zbog mnogih specifinosti i tekoa, to ujedno pred-stavlja i najvei problem u celokupnom postupku korienja ove metode u oceni in-vesticionih projekata. Cost-benefit analiza se koristi kod tzv. ekonomske analize pro-jekata i njome se utvruju doprinosi ukup-nim drutvenim ciljevima, za razliku od tzv. finansijske analize koja utvruje njihove efekte sa aspekta privatnog investitora.

    Primenu cost-benefit analize posebno preporuuje Svetska banka. S tim u vezi, ona sugerie da se pri utvrivanju trokova i koristi, za celo drutvo, (ekonomska anal-iza) poe od efekata koje konkretan pro-jekat daje investitoru (finansijska analiza) i da se ukljuivanjem ili iskljuivanjem odreenih grupa trokova i koristi doe

  • 34

    FiN

    AN

    SiJ

    e, B

    AN

    kA

    rS

    tVo

    i o

    SiG

    Ur

    AN

    Je do ukupnih rezultata sa aspekta drutva u celini. U tom smislu, slede: a) Transferna plaanja su plaanja koja

    ne znae stvarno korienje resursa, a ine ih. To su otplate i kamate na domae kredite, porezi, subvencije, dot-acije i premije. Budui da ova plaanja ne predstavljaju stvarno troenje resur-sa, sa stanovita drutva u celini, njih treba iskljuiti iz analize. To je stoga, to transferna plaanja ne predstavljaju ekonomski troak, ve samo finansijsku transakciju.

    b) Nepredvieni trokovi se odnose na trokove koji se, eventualno mogu po-javiti u realizaciji projekta. S tim u vezi, potrebno je unapred utvrditi nain na koji e se oni tretirati u oceni investicion-og projekta. Pri tome, sve nepredviene trokove, koji su iskljueni iz osnovnih po-dataka, treba ispitati u okviru analize rizika i analize osetljivosti.

    c) Prethodni trokovi odnose se na sve trokove koji su nastali pre ocene pro-jekta, te se ne mogu izbei. Njih treba iskljuiti iz ukupnih trokova prilikom odluivanja o tome da li nastaviti pro-jekat ili ne, budui da se ne mogu vie izbei.

    d) Eksterni efekti podrazumevaju dejstva koja izlaze iz okvira samog projekta. Treba ih ukljuiti u ekonomsku analizu, iako se ponekad veoma teko identifi-kuju, a jo tee mere. Ipak, bez obzira na to da li se mogu kvantifikovati ili ne, treba ih uzimati u obzir i vriti kvalita-tivnu analizu.

    e) Multiplikacioni efekti karakteristini su za privredu koja pati od vika kapac-iteta i u kojoj investiranje moe dovesti do rasta prihoda, jer realizacija in-

    vesticija izaziva dodatnu potronju i smanjuje viak kapaciteta. ovo pak, nije karakteristino za zemlje u razvoju, budui da one najee nemaju viak kapaciteta. Multiplikacione efekte tre-ba ukljuiti u analizu, iako ih je teko proceniti.

    f) Meunarodni efekti odnose se na rezultate projekata izvan granica posmatrane zemlje, te se tretiraju kao meunarodni. Primera radi, ako reali-zacija nekog investicionog projekta u jednoj zemlji nepovoljno utie na prirod-nu sredinu druge zemlje (zagaivanje reka), onda to ini meunarodne efekte. Oni treba da budu ukljueni u analizu kod odreenih projekata, mada ih je teko proceniti.

    3. VREDNOVANJE TROKOVA I KORISTI

    Nakon utvrivanja svih drutvenih tro-kova i koristi koje jedan investicioni proje-kat donosi, potrebno ih je ove vrednovati i izraziti u novanom obliku. S tim u vezi, pribegava se primeni odgovarajueg si-stema cena koji omoguava prevoenje raznovrsnih efekata u novane izraze. Za merenje drutvenih efekata, koje donose projekti, cost-benefit analiza koristi isprav-ljene trine cene, koje se najee zovu obraunske cene. One se obino znat-no razlikuju od trinih cena, koje se ko-riste u finansijskoj oceni projekta i nisu u mogunosti da izraze sve njihove drutvene efekte , pa zato nisu pogodne za primenu u cost-benefit analizi. Trine cene su valjan pokazatelj valorizovanja rezultata samo u uslovima savrenog trita. U nesavrenim trinim uslovima trine cene ne predstav-ljaju pouzdanu meru dejstva projekata na

  • 35

    FiNA

    NS

    iJe, BA

    Nk

    Ar

    StV

    o i o

    SiG

    Ur

    AN

    Je

    ciljeve razvoja, pa ih je potrebno korigo-vati i zameniti sa obraunskim cenama. U kontekstu navedenog, obraunske cene predstavljaju nain ispravljanja distorzija i nepravilnosti koje postoje kod trinih cena, zbog nesavrenog trita, slabije ekonoms-ke politike zemlje, postojanja monopola ili drugih razloga.

    Generalno gledano, obraunske cene predstavljaju principijelan pristup merenju i vrednovanju efekata od projekata, dok sam nain njihovog izraunavanja moe biti razliit i dosta sloen. Osnovno pitanje, koje treba razreiti u odreivanju obraunskih cena, je da li su u pitanju tzv. razmenljiva (trina) ili nerazmenljiva (netrina) dobra, a to zavisi, pre svega, od injenice da li se ta dobra, robe ili usluge, mogu izvozi-ti ili uvoziti. Razmenljiva (trina) dobra su ona koja se mogu realno uvoziti ili izvo-ziti, a nerazmenljiva (netrina) dobra su pak ona iji su domai trokovi proizvodnje (ukljuujui i trokove transporta) suvie vi-soki, da bi omoguili konkurentan izvoz, ili pak suvie niski, da bi omoguili konkuren-tan uvoz. Drugim reima, to je cena koja je vea od f.o.b. cene za izvoz, a manja od c.i.f. cene za uvoz.

    Postoje dva osnovna metoda u odre-ivanju obraunskih cena, to su: (1) Little Mirrleesov metod (LM metod) i (2) UNiDo metod. Oni se meusobno razlikuju, pre svega, po usvojenom sistemu cena i izboru obraunske jedinice mere. Dok LM metod polazi od pretpostavke da su svetske cene (c.i.f. za izvoz, f.o.b. za uvoz) veoma dobra aproksimacija obraunskih cena, dotle ih UNIDO metod odreuje na osnovu karak-teristika domae tranje, odnosno spremno-sti korisnika da plate za proizvod ili uslugu. Imajui u vidu znaaj navedenih metoda, pokuaemi ih preciznije objasniti.

    1. Little Mirrleesov metod polazi od svets-kih cena kao osnove za utvrivanje obraunskih cena. Prema ovom metodu, za obraunske cene se uzimaju svets-ke cene. Pri tome, kao svetske cene se koriste cene na granici, a to su c.i.f. cene za izvoz, a f.o.b. cene za uvoz. U ovom pristupu se smatra da veina inputa i outputa projekta pripadaju razmenljivim (trinim) dobrima koja se vrednuju po svetskim cenama, odnosno cenama na granici. kod nerazmenljivih (netrinih) dobara, Little Mirrleesov metod predlae postupak koji se ogle-da u sledeem: (a) Nerazmenljiva do-bra treba rastaviti na vie sastavnih elemanata; (b) Deo ovih elemenata pri-pada razmenljivim dobrima i treba ih vrednovati korienjem cena na granici kao obraunskih cena; (c) Preostali de-lovi nerazmenljivih dobara mogu se prevesti u svetske cene korienjem standardnih konverzionih faktora. kada su u pitanju svetske cene, razmenljiva dobra se prevode sa svetskih deviznih cena na svetske cene u domaoj valu-ti, putem zvaninog deviznog kursa, a prevoenje nerazmenljivih dobara sa domaeg na svetski sistem cena (u domaoj valuti) vri se putem tzv. stan-dardnog konverzionog faktora.

    Konverzioni faktori slue za prevoenje cena iz jednog sistema...