Strucna praksa

  • Published on
    31-Jul-2015

  • View
    209

  • Download
    7

Embed Size (px)

Transcript

VISOKA KOLA ELEKTROTEHNIKE I RAUNARSTVA

STRUNA PRAKSA

Profesor :

Student :

Beogradu 2012.

Struana praksa je odradjena u volvo servisu MIKA koji se nalazi na Smederevsko put br. 29, ispod Motela Radmilovac na 10km od Beograda. Volvo servis MIKA poeo je svoje drienje sa Volvoom davne 1971 godine u okviru Univerzala, tada vodeeg Volvo servosa u evropi. Prua usluge najvieg kvaliteta iz domena mehanike, elektrike i elektronike sa upotrebom orginalnih rezervnih delova. U sklopu irokog spekta usluga mogu je i servis automatskih menjaa svih Volvo automobila. Viedecenisko iskustvo, kako i veliki broj zadovoljnih klijenata dovoljan su razlog da nam i vi ukaete Vae poverenja Oblast rada u okviru strucne prakse: Dijagnostika i popravaka elektricnih uredjaja i sistema na vozilima.

Radni zadaci: iscitavanje gresaka, provera funkcionalnosti i ispravnosti sistema, kodiranje i upravljnje upravljackih jedinica, kao i programiranje kljuceva i autorizacija sistema protiv odvozenja automobila. U servisu smo radili sa dijagnostickim iredjam BOSCH 650, AutoBoss V30 koji je namedjen samo za VOLVO siteme. Ova dva uredjaja su prikazana dole.

Brizgaljka Tip aktuatora: elektromagnetni Napon napajanja: 12V Mesto ugradnje: na usisnom kolektoru neposredno ispred usisnih ventila Namena: vre ubrizgavanje potrebne koliine goriva u usisni kolektor Namena bzizgaljke je da ubrizga gorivo, ubrizgavanje goriva se vri pomou elektromagnetne brizgaljke koju otvara ECU u zavisnosti kolika je koliina goriva ubrizgana. Elektromagnetni ventil (brizgaljka) sastiji se od namotaja magneta, jezgra magneta, iglice ventila sa posebno oblikovanim vrhom. Kada je ventil bez elektrinog napajanja, u mirnom stanju, spiralna opruga dodatno pritiska iglicu ventila na sedite malaznice ime je ventil zatvoren. Kada se magnet pobudi pomou elektrinog impulsa iz ECU privue jezgro i odigne iglicu ventila sa sedita za svega 0.1mm ili 60-100 mikrona, sa uetanou od 3...125Hz,to zavisi od broja obrtaja motora. Kroz precizno oblkovan procep izmeu vrha iglice i otvora mlaznice, raspruje se gorivo ispred usisnog ventila.

Brizgaljke se ugrauju pomou specijalnih gumenih nosaga koji imaju ulogu toplotnih izolatora. Tako se izbegava pregrevanje ventila i pojava mehuria u gorivu. Brizgaljke slue da napajaju motor gorivom u funkciji svih parametara koji daje ECM. One to obavljaju tako to su elektrino vezane u kolo sa centralom tako da 12V dobijaju sve odjednom a da svaka ponaosob '''' (masu) dobija od centrale (ECM). Vreme ubrizgavanja regulie elektromagnet u njima kojim upravlja ECM. Vreme privlaenja jezgra elektromagneta brizgaljke dosta zavisi i od napona akumulatora. Zakanjenje u podizanju iglice skrauje vreme ubrizgavanja, a samim tim i ubrizganu koliinu goriva. Da bi se ova pojava spreila potrebno je da ECU izvri naponsku korekciju impulsa ubrizgavanja. to znai da ukoliko je nii napon akumulatora, vreme ubrizgavanja bie due. . Otpor brizgaljke: 16 oma, Otpornost na 20 C tepeni 14.5 oma u literaturi Vreme ubrizgavanja menja se zavisno od broja obrtaja,napona akumulatora.Pa je tako na primer vreme ubrizgavanja u PH je oko 4,5~5 ms, Sa poveanjem broja obrtaja poveava se i vreme ubrizgavanja. Dole je prikazan grafik koji nam objasnjava detaljno grafike sa brizgaljke. Tj objasnjava nam struju I napon na brizgaljici.

Induktivni kalem

Ugradnjom vie kompaktnih bobina u isto kuite, dobijaju se tzv. Moduli za odreenu grapu cilindara. U modulu svaka bobina funcionie nazavisno jedna od druge. Prednost ovakve izrade je jednostavnija montaa sa manje zavrtnjeva za privrenje, jedinstven elektrini prikljuak i jeftinija izrada i ugradnja. Nedostaci su to ovakva izrada zahteva odreenu specifinu geometriju motora. Zato moduli nisu pogodni za sve tipove motora. Sistem za paljenmje se sastoji iz bobine i sveeca. Bobina je transformatorskog tipa i njena koncepcija je dvo-varnina. U trenutku paljenja prvog cilindra na sveici imamo varnicu i na etvrtom cilindru u istom trenutku. U ovakvom sistemu za paljenje, koji je bez mehanikih elemenata, ne postoji nikakvo podeavanje, sve kontrolie ECM. Bobina u ovakvom sistemu paljenja daje aktivnu i neaktivnu varnicu tj. ako je prvi cilindar na paljenju, varnica je na tom cilindru aktivna. etvrti cilindar u to vreme je u fazi izduvavanja pa je varnica u tom cilindru ne aktivna. Impuls za paljenje u primaru bobine, (i njegov talasni oblik signala) se stvara pri paljenju i gaenju tranzistora za paljenje. Odnosno, proputanjem struje kroz bobinu i tranzistor prema masi pri ukljuenom tranzistoru (tranzistor u provodnom stanju) i njenom prekidanju gaenjem tranzistora. Tranzistor za paljenje moe biti smeten ili u kutiji raunara ili izvan nje. U svim sluajevima tranzistor se spaja izmeu - kraja bobine (obino oznaen sa 1) i mase tako da je u mogunosti da prekida struju kroz bobinu. Uz pretpostavku da tranzistor dobija impuls za pobudu od raunara i da ima dobar spoj sa napajanjem (preko namota bobine) i masom, u primaru bobine dolazi do pojave signala, odnosno strujnog impulsa za paljenje.Indukcioni kalem(bobina) u elektrinom smislu predstavlja transformator koji niski napon transformie u impulse visokog napona.

Opis: Kod veine savremenih raunarskih sistema pobudni ili referentni signal za paljenje se generie u samom raunaru na osnovu signala sa senzora. Signal koji ide prema paljenju je iskljuivo digitalni signal, odnosno sastoji se od impulsa.Tipini izgled digitalnog signala koji daje raunar prema raunaru za paljenje ili tranzistorskom paljenju. Ako mera ispunjenosti sugnala daje neku vrednost veu od 0 znai da signal postoji. Na nekim sistemima se koriste dva zasebna raunara, po jedan za paljenje i ubrizgavanje. U zavisnosti od sistema mogue je da podatke sa senzora o brzini i poloaju radilice obrauje samo jedan raunar koji zatim signale sa senzora prosleuje drugom raunaru u digitalnoj formi. Na ovaj nain signale sa jednog senzora mogu zapravo da koriste oba raunara. Uglavnom dotrajalost bobine se odreuje pomou "lulilcaone vremenom mogu da popucaju i varnica ne ide na sveicu ve ode na masu tako da nemamo paljenje za taj cilindar. Pri zameni samo se one menjaju.Nalazi se na veoma nezgodnom mestu u glavi motora pa dolazi do pregrevanja bobine i smanjivanja njenog radnog veka.