Tehnika i praksa - vstss. ?· Tehnika i praksa, broj 3, 2010. Glavni i odgovorni urednici Ivo Vlastelica…

  • Published on
    22-Jul-2018

  • View
    218

  • Download
    3

Embed Size (px)

Transcript

  • Broj 3, 2010.

    Tehnika

    i praksa

    aak

  • Tehnika i praksa, broj 3, 2010.

    Glavni i odgovorni urednici Ivo Vlastelica Radisav uki Tehniki urednik Aleksandar Damnjanovi Lektor Ivana Krsmanovi tampa Visoka kola tehnikih strukovnih studija, aak Format 24 x 17 cm Tira 600 CIP - , 62 TEHNIKA i praksa / glavni i odgovorni urednici Ivo Vlastelica, Radisav uki. - 2010, br. 3 - . - aak (Svetog Save 65) : Visoka kola tehnikih strukovnih studija, 2010- (aak : Visoka kola tehnikih strukovnih studija). - 24 cm Tromeseno ISSN 2217-2130 = Tehnika i praksa COBISS.SR-ID 174764812

  • Broj 3, 2010.

    Glavni i odgovorni urednici

    Ivo Vlastelica Radisav uki

    Ureivaki odbor

    Slavko Arsovski, Mainski fakultet, Kragujevac Zora Arsovski, Ekonomski fakultet, Kragujevac Miroslav Bjeki, Tehniki fakultet, aak Slobodan Bjeli, Fakultet tehnikih nauka, Kosovska Mitrovica Radovan iri, Visoka kola teh. strukovnih studija, aak Vladimir Kati, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad Milivoj Klarin, Fakultet tehnikih nauka, Zrenjanin Milo Koji, Univ. of Texas medical center at Houston, USA Miodrag Lazi, Mainski fakultet, Kragujevac Vidosav Majstorovi, Mainski fakultet, Beograd Aleksa Marii, Tehniki fakultet, aak Vladica Mijailovi, Tehniki fakultet, aak Dragan Milanovi, Mainski fakultet, Beograd Bogdan Nedi, Mainski fakultet, Kragujevac Ratko Nikoli, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad Petar Niki, Visoka kola teh. strukovnih studija, aak Milan Perovi, Mainski fakultet, Podgorica Nenad Radovi, Tehnoloko-metalurki fakultet, Beograd Karlo Raji, Tehnoloko-metalurki fakultet, Beograd Radomir Slavkovi, Tehniki fakultet, aak Dojilo Sretenovi, Visoka kola teh. strukovnih studija, aak Malia iovi, Tehniki fakultet, aak

    Izdava

    Visoka kola tehnikih strukovnih studija Svetog Save 65, 3200 aak, Srbija

    Tel. +381 (0)32 / 222-321 www.visokaskolacacak.edu.rs

    E-mail: tehnikaipraksa@vstss.com

  • SADR@AJ 1. ANALIZA IZRADE BAKARNOG I HROMNOG SLOJA KOD [TAMPARSKOG CILINDRA ZA DUBOKU [TAMPU.........................1 Vojislav Radonji}, Sne`ana Ordagi}, Goran Simi} 2. UTICAJ TEMPERATURE RAZVIJA^KE SUPSTANCE NA VREME RAZVIJANJA OFSET PLO^A I KVALITET RASTERSKE TA^KE ...............................................................................................9 Aleksandar Damnjanovi}, Milo{ Radovanovi} 3. TEHNOLO[KI POSTUPAK REKONSTRUKCIJE DOBO[A POGONSKOG BUBNJA BTO SISTEMA SA ISPITIVANJEM MODELA ZAVARENOG SPOJA ........................................................................17 Radovan ]iri}, Milovan Radosavljevi}, Igor Savi} 4. PRIMER ISPITIVANJA VU^NOG ^EPA ZA MEHANI^KI SPOJNI URE\AJ VOZILA....................................................................................25 Radovan ]iri}, Petar Nik{i}, Zoran Tanasijevi} 5. IMPLEMENTACIJA KONKURENTNOG IN@ENJERINGA U INTEGRISANIM PROIZVODNIM SISTEMIMA I NEKI EFEKTI PRIMENE ....................................................................................33 Dragan M. Eri}, Vesna Mandi}, Svetislav Lj. Markovi} 6. ANALIZA PRIMENE ELEKTROSTATI^KIH FILTERA U TERMOELEKTRANAMA.................................................................................41 Dragan Brajovi}, Pera Gruji~i}, Nemanja Stojanovi}, Aleksandar Kova~evi} 7. POVE]ANJE SNAGE GENERATORA I SAVREMENE RELEJNE ZA[TITE GENERATORA I BLOK TRANSFORMATORA U TERMOELEKTRANAMA.................................................................................51 Dragan Brajovi}, Branislavka Milo{evi}, Darijo Todori}, Du{ko Tanjevi} 8. AMM SISTEM ZA DALJINSKO O^ITAVANJE I UPRAVLJANJE BROJILIMA ............................................................................61 Nedeljko Bubalo, [}epo Vuji}, Bane \ur|i}, Dragan Brajovi} 9. PRIMENA SVAREMENIH PROGRAMSKIH PAKETA KOD IZBORA OPTIMALNOG RE[ENJA U OSVETLJENJU UMETNI^KIH GALERIJA.................................................71 Dragan Brajovi}, Nedeljko Munjas 10. ISPITIVANJE MIKROPROCESORSKE ZA[TITE SREDNJENAPONSKIH VODOVA......................................................................81 Predrag Aksentijevi}, Branislav Mladeni}, Neboj{a Petkovi}, Dragan Brajovi}

  • 11. ADAPTER ZA MERENJE JAKIH NAIZMENI^NIH STRUJA I VISOKIH NAPONA.............................................................................87 Slavko Vardi}, Milo{ Varagi} 12. REKONFIGURACIJA DISTRIBUTIVNE MRE@E SA ASPEKTA POUZDANOSTI............................................................................93 Doj~ilo Sretenovi}, Vladimir Mitrovi} 13. KOMPENZACIJA REAKTIVNE SNAGE U DISTRIBUTIVNIM MRE@AMA POMO]U FIKSNO VEZANIH KONDENZATORSKIH BATERIJA..................................................................103 Mom~ilo Vuji~i}, Zoran Radonji}, Goran Petrovi} 14. PODR[KA INFORMACIONOG PODSISTEMA ZA PROCEDURU "UPRAVLJANJE NEUSAGLA[ENOSTIMA"................................................109 Nata{a Gojgi} 15. PRIMENA SKLADI[TA PODATAKA U ANALIZI INDIKATORA PERFORMANSI NEUSAGLA[ENOSTI ..........................................................117 Nata{a Gojgi} 16. PRIMENA SKLADI[TA PODATAKA U PROCESU PRODAJE ULJA ...........................................................................123 Nata{a Gojgi}, Jelena Plevnik, Milica Jovi~i} 17. TEORIJE MENAD@MENTA I KORPORATIVNA ODGOVORNOST........................................................... 129 Radisav \uki}, Jelena Jovanovi}

  • ANALIZA IZRADE BAKARNOG I HROMNOG SLOJA KOD TAMPARSKOG CILINDRA ZA DUBOKU TAMPU

    Vojislav Radonji1, Sneana Ordagi1, Goran Simi1

    REZIME Cilindar za tamparsku formu za tehniku duboke tampe se izrauje postupkom elektrolitikog nanoenja slojeva: nikla, bakra i hroma u elektrolitu. Formiranje tamparske forme se izvodi elektromehanikim graviranjem na kliografu. Raster elije se formiraju udubljivanjem pomou dijamantskih igala, razliitih oblika. Jedan impuls za dejstvo dijamantske igle se dobija na osnovu oitavanja reflektovane svetlosti na optikom delu kliografa sa digitalnog predloka. Kvalitet dobijenih slojeva (bakra i hroma) u elektrolitikom kupatilu zavisi od: gustine struje, sastava i temperature elektrolita, brzine rotacije cilindra, vremena trajanja procesa. Kljune rei: bakarisanje, osnovni sloj bakra, tirana kouljica, hromiranje, raster elija, gustina struje, tvrdoa, hrapavost, vreme rada.

    THE COPPER AND CHROME PLATING PROCESS ANALYSIS

    FOR THE GRAVURE PRINTING CYLINDERS

    ABSTRACT The copper gravure cylinders are produced in the electrolytical baths. The nickel, copper and chrome coatings are applications in the electrolytical bath. The printing forme for the rotogravure is produced on the unit for the electromechanical engraving. The gravure screens are formed by the diamond engraving needles. The reflected light from the film copy produces impulse for the diamond engraving needle. The quality of copper and chrome coatings depends on: current density, electrolyte components concentration and temperature, cylinder rotary speed and working process time. Key words: copper- plating, copper coating, Ballard layer, chrome-plating, gravure screen, current density, hardness, roughness, working process time.

    1. UVOD Kvalitet tampanog proizvoda zavisi od izrade tamparske forme. Zato je jako bitno da sam proces izrade tamparske forme bude kontrolisan i da se odravaju konstantnim odreeni parametri, jer svaka promena moe uzrokovati neeljene pojave. Uz upotrebu merne opreme i prisustvo dobro obuenog kadra, mogue je proces odrati konstantnim, a samim tim smanjiti gubitke pri proizvodnji.

    1 Visoka kola tehnikih strukovnih studija, aak

  • 2 Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 2. BAKARISANJE (IZRADA TIRANE KOULJICE) Radni sloj bakra (Balardov plat) slui za izradu elemenata za tampanje. Debljina radnog sloja bakra iznosi od 0,1 do 0,25 mm. Za bakarisanje se koriste posebno konstruisane kade ili kupatila. Radni sloj mora da ispunjava odreene uslove u pogledu strukture, odnosno tvrdoe. Naime, on mora da poseduje odreenu tvrdou koja mora da se odrava u odreenim granicama tolerancije. Razlike u tvrdoama imaju veliki uticaj na kvalitet otiska u reprodukciji, to e se kasnije videti. Iako se dve dodatne osobine, kao to su lomljivost i unutranji napon, mogu uzeti kao pravilnije procene, tvrdoa bakra ipak ostaje najznaajniji faktor. Da bi proces bakarisanja funkcionisao kvalitetno, potrebno je sve parametre odravati konstantnim i u istim uslovima rada.

    Valjak se montira na odgovarajue adaptere i prenosi u kadu za odmaivanje gde se kontrolie i eliminiu neistoe. Posle eliminisanja neistoa i odmaivanja, valjak se prenosi u kadu za bakarisanje, gde se izlae procesu elektrolize. Cilindar se povezuje kao katoda, a anode su od elektrolitikog bakra. Analizom je utvren sastav elektrolita: 62,26 g/l H2SO4, 227,10 g/l CuSO4, 57,78 g/l Cu

    Gustina struje 32 A/dm2 standard za jedan cilindar Iskorienost struje: 99 100 % Materijal: Ti/PP Anoda: elektrolit Cu (bez P) Rastojanje izmeu anode i katode: 4 cm Potopljenost: 50 % Brzina obrtanja cilindra: 90 m/min Temperatura: 40C Napon: 10 V

    3. HROMIRANJE

    Hromiranje cilindra ima znaajnu ulogu u procesu izrade cilindra za duboku tampu. Hromna prevlaka slui da zatiti od habanja u tampi inae mekanu povrinu bakra. Od kvaliteta hromne prevlake zavisi vek cilindra, ali i kvalitet otiska. Za hromiranje se koriste galvanska kupatila sa elektrolitom estovalentnog hroma. Potencijal taloenja hroma i kritina gustina struje zavise od sastava elektrolita. Glavni deo struje utroi se na izdvajanje vodonika i stvaranje trovalentnog hroma, tako da je iskorienje struje 16 - 18%.

    Analizom je utvren sastav elektrolita: 275 g/l CrO3 i 2,12 g/l H2SO4 Gustina struje 55 A/dm2 standard za jedan cilindar Iskorienost struje: 16 18 % Materijal: od Ti Anoda: Ti presvuen Pt Rastojanje izmeu anode i katode: 5 cm

  • Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 3 Potopljenost: 50 % Brzina obrtanja cilindra: 90 m/min Temperatura: 60C Napon: 10 V

    4. EKSPERIMENTALNA ISPITIVANJA 4.1. Bakarisanje Pratimo uticaj gustine struje koju smo smanjili (sa 32 A/dm2 na 19 A/dm2 i sa 40 A/dm2 na 35 A/dm2) na:

    Tvrdou bakra Vreme elektrolize Hrapavost Test gravure

    Za ovaj posao neophodno je 8 valjaka. Kao kontrolni valjak uzimamo II valjak i radimo sa standardnim uslovima, dok za eksperiment uzimamo III valjak, gde smanjujemo gustinu struje, dok su ostali uslovi isti. Tabela 1:

    Slika 1: Dijagram zavisnosti duine trajanja procesa bakarisanja od gustine struje

    Gustina struje

    (A/dm2)

    Vreme rada

    (min)

    Tvrdoa

    (HV)

    Hrapavost

    (m)

    Ocena

    Uzorak 1 32 36 208 0,27 dobro Uzorak 2 40 22 218 0,21 dobro Uzorak 3 19 58 193 0,39 loe Uzorak 4 35 28 205 0,25 loe

  • 4 Tehnika i praksa, Broj 3, 2010.

    Slika 2: Dijagram zavisnosti tvrdoe bakarnog valjka od gustine struje

    Slika 3: Dijagram zavisnosti hrapavosti povrine bakarnog valjka od gustine struje

    Dodatak za tvrdou se dodaje da bi postigli sitnozrnu kristalnu reetku i da

    bi odravali tvrdou bakra od 200 220 Hv (vikersa). Tvrdoa zavisi i od temperature elektrolita. Tvrdoa bakarnog nanosa opada sa porastom temperature elektrolita. Na nioj temperaturi nastaje vei broj nukleusa i sporiji rast kristala bakra, a na vioj manji broj nukleusa bakra i njihov bri rast zbog vee difuzije jona bakra. Za postizanje konstantne tvrdoe bakarnog nanosa postoje dve mogunosti. Prva mogunost je da se temperatura elektrolita odrava konstantnom u odreenom opsegu i da se dozira konstantna koliina dodatka za tvrdou odreena za taj opseg. Druga mogunost je da se sa porastom temperature elektrolita poveava i koliina dodatka za tvrdou. 4.2. Hromiranje Pratimo uticaj gustine struje koju smo smanjili (sa 55 A/dm2 na 30 A/dm2 i sa 70 A/dm2 na 40 A/dm2) na:

    Vreme hromiranja Hrapavost povrine hromiranog valjka Izgled povrine hromiranog valjka

  • Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 5 Za ovaj posao neophodno je 8 valjaka. Kao kontrolne uzimamo IV valjak i radimo sa standardnim uslovima i V valjak na kome smanjujemo gustinu struje. Tabela 2:

    Gustina struje

    (A/dm2)

    Vreme rada

    (min)

    Tvrdoa

    (HV)

    Hrapavost

    (m)

    Ocena

    Uzorak 1 55 17 1050 0,26 dobro Uzorak 2 70 14 1100 0,22 dobro Uzorak 3 30 26 920 0,82 loe Uzorak 4 40 20 940 0,83 loe

    Slika 4: Dijagram zavisnosti duine trajanja procesa hromiranja od gustine struje

    Slika 5: Dijagram zavisnosti tvrdoe hromiranog valjka od gustine struje

  • 6 Tehnika i praksa, Broj 3, 2010.

    Slika 6: Dijagram zavisnosti hrapavosti povrine hromiranog valjka od gustine struje

    5. DISKUSIJA REZULTATA U procesu tampe, kod loe bakarisanog valjka, javio se problem rasipanja boje, a to se dogaa kada su pokidani zidovi elije na bakarnom valjku. Na slikama je dat izgled elija, pri gustini struje od 32 A/dm2 - II valjak, (slika 7), i izgled elija iji su zidovi pokidani, nakon to smo smanjili gustinu struje na 19 A/dm2 - III valjak (slika 8).

    Slika 7: Dobra elija na bakarnom valjku Slika 8: Razbijeni zidovi elije

    Da bi se reio ovaj problem, mora da se promeni ugao rakel platna (poveali smo ugao sa 50 na 57 - 58), kao i da poveamo viskozitet boje (sa 13,5 s na 14,5 s). Takoe, prikazan je i izgled bakarnog valjka zadovoljavajue hrapavosti, pri gustini struje od 32 A/dm2 - II valjak, (slika 9), kao i izgled bakarnog valjka poveane hrapavosti, usled smanjenja gustine struje na 19 A/dm2 III valjak, (slika 10).

  • Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 7

    Slika 9: Hrapavost bakra - dobar valjak Slika 10: Hrapavost bakra - lo valjak Na slici 11 dat je izgled hromiranog valjka na kome su prisutne mikropukotine (IV valjak), pri gustini struje od 55 A/dm2, to predstavlja dobru strukturu povrine hromiranog valjka. Kada smo smanjili gustinu struje na 30 A/dm2, dobili smo lou strukturu povrine hromiranog valjka bez mikropukotina (V valjak), to se vidi na slici 12.

    Slika 11: Mikropukotine na hromu,

    dobar valjak

    Slika 12: Struktura hroma bez mikropukotina , lo valjak

    Osim toga, smanjenje gustine struje, a samim tim i poveanje hrapavosti, uzrokovae jo jedan problem prilikom tampanja, a to je toniranje povrine, tj. prenoenje boje sa netampajuih povrina. Problem je reen dodatnim poliranjem cilindra (tj. smanjenjem hrapavosti sa 0,82 na 0,53 m), slike 13 i 14.

    Slika 13:Hrapavost hroma dobar valjak Slika 14: Hrapavost hroma lo valjak

  • 8 Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 6. ZAKLJUAK

    1. Povrina valjaka mora biti glatka, izbruena i sitnozrnaste strukture. 2. Tvrdoa bakarne kouljice mora biti u okviru standarda (200-220 HV)

    zbog tehnike duboke tampe sa korienjem rakel-noa (da ne bi dolo do oteenja).

    3. Mogunosti ispravljanja greaka, ukoliko se pojave, su: promena viskoziteta boje, promena ugla rakela, naknadno poliranje, ime se smanjuje hrapavost sloja.

    4. Sloj hroma ima ulogu poveanja tiranosti bakarnog cilindra. 5. Sloj bakra mora biti takve strukture i tvrd...