Tema : Analiza finansijskih izveštaja Predavač: Doc. dr Ksenija Denčić-Mihajlov

  • Published on
    05-Jan-2016

  • View
    46

  • Download
    0

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Tema : Analiza finansijskih izvetaja Predava: Doc. dr Ksenija Deni-Mihajlov. Svrha analize finansijskih izvetaja. - PowerPoint PPT Presentation

Transcript

<ul><li><p>Tema: Analiza finansijskih izvetaja </p><p>Predava: Doc. dr Ksenija Deni-Mihajlov</p></li><li><p>Svrha analize finansijskih izvetajaZa investitore je bitno ne samo da znaju da itaju finansijske izvetaje, ve da znaju kako da analiziraju informacije date u osnovnim finansijskim izvetajima bilansu stanja i uspeha.Finansijska analiza omoguava brz i relativno jednostavan uvid u finansijsko stanje preduzea uporedjivanjem razliitih finansijskih pozicija (racio analiza).Finansijska ili racio analiza koristi se u cilju komparacije performansi jedne firme sa drugim firmama iz iste grane (medjusektorska analiza), sa poslovanjem iste firme u proteklom periodu ili sa planiranim performasama (analiza vremenskih serija). </p></li><li><p>Korisnici rezultata finansijske analize</p><p>Akcionari (postojei, potencijalni)Poverioci (postojei, potencijalni)MenaderiZaposleniKupci, dobavljaiDrava</p></li><li><p>Kljuni koraci u finansijskoj analizi:Identifikacija kljunih korisnika analize i kljunih finansijskih pokazatelja (odgovori na pitanja kome i zato su potrebni rezultati finansijske analize) Proraun izabranih pokazateljaInterpretacija i ocena pokazatelja (uporedjivanje sa izabranim standardom ili analiza trenda)</p></li><li><p>Uvodne napomene:Na osnovu informacija o vrednosti pojedinanih racio brojeva ne moe se stei opti utisak o poslovnom uspehu preduzea. Analizi finansijskih izvetaja treba da prethodi revizija istih. Finansijski pokazatelji koji se uporedjuju moraju biti obraunati na isti nain (korienje razliitih sistema obrauna amortizacije ili zaliha ini finansijsku analizu bespredmetnom).Uporedjivanje finansijskih pokazatelja vri se u odnosu na isti vremenski trenutak (primer: proraun koeficijenta obrta zaliha u fabrici igraaka na dan 30.6 i 31.12.).Uticaj inflacije treba uzeti u obzir.</p></li><li><p>Osnovne grupe pokazatelja u finansijskoj analizi:Pokazatelji likvidnostiPokazatelji aktivnosti (efikasnosti)Pokazatelji finansijske strukturePokazatelji rentabilnosti (profitabilnosti)Pokazatelji trine vrednosti</p></li><li><p>Bilans stanja (u 000din)</p></li><li><p>Komparativni bilansi uspeha (u 000din.)</p></li><li><p>Pokazatelji likvidnostiUkazuju na sposobnost preduzea da plaa dospele obaveze uz odranje potrebnog obima i strukture obrtnih sredstava i ouvanje dobrog kreditnog boniteta.Likvidnost VS SolventnostOpti racio likvidnostiRiguirozni racio likvidnostiNeto obrtna sredstva (fond)</p></li><li><p>Opti racio likvidnosti OBRTNA SREDSTVAORL = --------------------------------- KRATKORONE OBAVEZE ORL2005= 544,2 / 291,7 = 1,9ORL2006= 584,0 / 326,8 = 1,8</p></li><li><p>Rigurozni racio likvidnosti i neto obrtna sredstvaLIKVIDNA SREDSTVARRL=------------------------------------ KRATKORONE OBAVEZE RRL 2005=(554,2-300,0) / 291,7 = 0,8RRL 2006=(584,0-370,8) / 326,8 = 0,7</p><p> NOS= OBRTNA SREDSTVA - KRATKORONE OBAVEZE NOS 2005= 544,2 - 291,7 = 252,5NOS 2006= 584,0 - 326,8 = 257,2</p></li><li><p>Pokazatelji aktivnosti (efikasnosti)Pokazatelji ove grupe obuhvataju relativne odnose izmedju prihoda i rashoda sa jedne strane i pojedinanih i ukupnih ulaganja u poslovna sredstva sa druge strane pokazatelji poznati kao koeficijenti obrta.Sa stanovita finansijskog upravljanja preduzeem, veoma je znaano utvrdjivanje i kontrola ovih pokazatelja jer ona ima neposredan uticaj na odravanje likvidnosti i maksimiziranje rentabilnosti preduzea.Pojednostavljeno reeno, racia aktivnosti ocenjuju brzinu kojom se razne karatkorone bilansne pozicije potraivanja od kupaca, zalihe, obaveze prema dobavljaima konvertuju u gotovinu.</p></li><li><p>Pokazatelji aktivnostiKoeficijent obrta kupacaKoeficijent obrta zalihaKoeficijent obrta dobavljaaKoeficijent obrta neto obrtnih sredstavaKoeficijent obrta ukupnih obrtnih sredstavaKoeficijent obrta fiksnih sredstavaKoeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava</p></li><li><p>Koeficijent obrta kupacaKo kupaca = Neto prihodi od prodaje / Proseni saldo kupacaKo kupaca 06 = 2681,2 / 210,2 = 12,8 Ko kupaca 05 = 9,3Potraivanja od kupaca naplauju se u proseku 12,8 puta godinje, tj. na svakih 12,8 dinara ostvarenih prihoda od realizacije u 2006.god. 1 dinar ostaje nenaplaen u saldu potraivanja od kupaca.Prosean period naplate POK= 360 dana / Ko kupaca Prosean period naplate POK 06= 30 danaProsean period naplate POK 05= 38,7 danaProsean period naplate POK treba analizirati u kontekstu kreditnih uslova koje preduzee uobiajeno nudi kupcima.</p></li><li><p>Koeficijent obrta zalihaKo zaliha = Cena kotanja realiz. proizvoda / Pros. saldo zalihaKo zaliha 06 = 2072,0 / 370,8= 5,6Ko zaliha 06 = 5,8Zalihe se obrnu realizuju i reprodukuju- u proseku 5,6 puta godinje, tj. na svakih 5,6 dinara ostvarenih rashoda realizovanih proizvoda u 2006.god. 1 dinar ostaje vezan u vrednosti zaliha.Proseno vreme trajanja 1 obrta= 360 dana / Ko zaliha Proseno vreme trajanja 1 obrta 06= 64 danaProseno vreme trajanja 1 obrta 06= 62 danaProsena starost zaliha u 2006god. je 64 dana. To je vreme koje proseno protekne od nabavke materijala za proces proizvodnje do konane prodaje gotovih proizvoda kupcima.</p></li><li><p>Koeficijent obrta dobavljaaKo dobavljaa = (CK+- promene u saldu zaliha) / Pros. saldo dobavljaaKo dobavljaa 06 = (2072,0 +70,8) / 326,8 = 6,6Ko dobavljaa 05 = (1745,4 -20,0) / 291,7 = 5,9Obaveze prema dobavljaima izmiruju se u proseku 6,6 puta godinje, tj. proseno vreme plaanja ili starost dobavljaa u 2006 god. iznosi 54,5 dana.Proseno vreme plaanja = 360 dana / Ko dobavljaa Proseno vreme plaanja 06= 54,5 danaProseno vreme plaanja 05= 61 dan</p></li><li><p>Koeficijent obrta fiksnih sredstavaKo FS = Neto prihodi od prodaje / Pros. saldo FS po nab. vrednostiKo FS 06 = 2681,2 / 514,4 = 5,2Ko FS 05 = 2240,8 / 515,8 = 4,34Preduzee je na svaki dinar ulaganja u fiksna sredstva ostvarivalo proseno u 2006.god 5,2 dinara neto prihoda od realizacije.Standarda veliina za ocenu ovog racia je koeficijent obrta fiksnih srestava za datu privrednu granu.Nedovoljan koeficijent obrta FS obino se interpretira kao indikator predimenzioniranosti proizvodno-prodajnih kapaciteta ili nepovoljne strukture dugoronih ulaganja u poslovnu imovinu. </p></li><li><p>Pokazatelji finansijske struktureFinansijska struktura VS struktura kapitala Pokazatelji od znaaja za potencijalne poverioce jer ukazuju na stepen zaduenosti preduzea i njegovu sposobnost da izmiruje obaveze po osnovu kamate i otplate glavnice.Finansijski rizik rizik sa kojim je suoeno preduzee koje je u obavezi da izmiruje fiksne finansijske rashode (kamatu)</p></li><li><p>Pokazatelji finansijske strukture SOPSTVENI KAPITALRACIO STRUKTURE IZVORA FINANSIRANJA=---------------------------------- POZAJMLJENI KAPITAL</p><p> 636,6RSIF06= ------ = 10,61 1 RSIF05= 2,5 : 1 60,0 POZAJMLJENI IZVORI FINANS. RACIO ZADUENOSTI = ------------------------------------------- UKUPNA POSLOVNA SREDSTVA RZ06= 386,8 / 1023,4= 37,8% RZ05=491,7 / 990,0= 49,7% </p></li><li><p>Pokazatelji finansijske strukture </p><p>Finansiranje iz dugoronih dugova prouzrokuje preduzeu permanantne izdatke na ime kamate koji padaju na teret poslovnog dobitka. Da bi se testirao teret tog optereenja, finansijska analiza utvrdjuje stepen pokria kamate iz poslovnog dobitka.Koefic. pokria rashoda na ime kamate=Poslovni Db / KamataKoefic. pokria rashoda na ime kamate 06= 246,4 / 6,2= 39,7Koefic. pokria rashoda na ime kamate 05= 10,14 Svaki dinar rashoda na ime kamate je u 2006.god. pokriven sa 39,7din. poslovnog dobitka. Kada se ovaj racio koristi za ocenu poeljnosti angaovanja novih dugova, postojeim rashodima na ime kamate treba dodati dodatnu kamatu (po osnovu novog duga).</p></li><li><p>Pokazatelji rentabilnostiRentabilnost preduzea moe biti merena u odnosu na :Neto prihode od prodajeUloena ukupna poslovna sredstvaUloena sopstvena sredstvaVrednost akcija</p><p>1. Stopa poslovnog dobitka = Poslovni dobitak / Neto prihodi Stopa neto dobitka = Neto dobitak / Neto prihodi SPDb06= 246,4/2681,2=9,2% SPDb05= 10,9%SPNb06= 164,2/2681,2=6,1% SPNb05= 7,1% </p></li><li><p>3. Stopa prinosa na Neto dobit sopstvena sredstva = ----------------------------------- Uloena sopstvena sredstva SPSS 06= 164,2 / 636,6=25,8% SPSS 05= 31,9%</p><p>2. Stopa prinosa na ukupna Poslovna dobit poslovna sredstva = ------------------------------------- Ukupna poslovna sredstva SPPS 06= 246,4/ 1023,4=24% SPPS 05= 24,6%</p></li><li><p>Pokazatelji trine vrednosti (vlasnitva)Karakteristini za akcionarska drutva.Daju informacije postojeim ili potencijalnim akcionarima neophodne za ocenu prinosa na uloena investiciona sredstva.U ovu grupu pokazatelja spadaju:Neto dobit po akcijiOdnos trine cene po akciji i neto dobitka po akcijiRacio plaanja dividendeDividendna stopaKnjigovodstvena vrednost po akciji</p></li><li><p>Neto dobit po akciji (EPS)Neto dobit po akciji= Neto dobit / Broj emitovanih obinih akcija</p><p>Ovaj pokazatelj meri rentabilnost po jednoj akciji, tj. pokazuje raspoloivi iznos neto dobiti koji se moe raspodeliti akcionarima u obliku dividende ili aklumulirati.</p><p>EPS06 = 164 200 / 33410= 4,91din./akcijiEPS05 = 159 200 / 30000 = 5,31din./akciji</p></li><li><p>Odnos trine cene po akciji i neto dobitka po akciji (P/E racio)P/E racio = Trina cena po akciji / Neto dobit po akcijiPretpostavka: Trina cena u 2006. iznosila 25din.po akciji, a u 2005.god. 28din.po akcijiP/E racio 06=25,0 / 4,91= 5,1P/E racio 05= 28,0 / 5,31= 5,3Budui investitori su u 2006.god. spremni da plate 5,1din. da bi svake godine ostvarivali 1 din. neto dobiti po akciji. Vei racio ukazuje na vei budui rast neto dobitka po akciji. </p></li><li><p>Racio plaanja dividendeRacio pla. dividende= Isplaena dividenda po akc./NDb po akc.Racio pla. dividende 06= 2,46/4,91= 50%Racio pla. dividende 05= 50%50% neto dobitka je isplaeno akcionarima u obliku dividende, a 50% je akumulirano.Ova proporcija predmet je razmatranja dividendne politike koja je odredjena niziom faktora kao to su pravni propisi, likvidnost, stabilnost neto dobitka, ogranienja u ugovorima o kreditiranju i sl.</p></li><li><p>Dividendna stopaDividendna stopa= Dividenda po akciji / Trina cena po akcijiDividendna stopa 06= 2,46 / 25,0= 9,84%Dividendna stopa 05= 2,65 / 28,0= 9,5%</p><p>Dividendna stopa ukazuje na tekui prinos koji akcionari ostvaruju u odnosu na trinu vrednost akcija. Ovaj pokazatelj je naroito znaajan za one budue investitore koji preferiraju isplatu dividendi u odnosu na poveanje kapitalnog dobitka.</p></li><li><p>Knjigovodstvena vrednost po akcijiKnjig.vred. po akciji= Ukupni sopstv. kapital / Broj emit. obi. AkcijaKnjig.vred. po akciji 06= 636600/ 33410=19,05din./akcijiKnjig.vred. po akciji 05= 498300/30000= 16,61din./akcijiUkoliko bi dolo do likvidacije preduzea i do prodaje sredstava preduzea po knjigovodstvenoj vrednosti, obini akcionari bi dobili za svaku akciju koju poseduju 19,05 dinara.Likvidaciona vrednost po akciji je realniji pokazatelj od knjigovodstvene vrednosti.</p></li><li><p>Kompletna racio analiza</p><p>Pokazatelj</p><p>2006</p><p>2005</p><p>ORL</p><p>1,8</p><p>1,9</p><p>RRL</p><p>0,7</p><p>0,8</p><p>NOS</p><p>257,2</p><p>252,5</p><p>Ko kupaca</p><p>12,8</p><p>9,3</p><p>Ko zaliha</p><p>5,6</p><p>5,8</p><p>Ko dobavljaa</p><p>6,6</p><p>5,9</p><p>Ko fiksnih srerdstava</p><p>5,2</p><p>4,34</p><p>Racio finansijske strukture</p><p>10,61: 1</p><p>2,5:1</p><p>Racio zaduenosti</p><p>39,8%</p><p>49,7%</p><p>Koef. pokria rashoda na ime kamate</p><p>39,7</p><p>10,4</p><p>Stopa poslovnog Db</p><p>9,2%</p><p>10,9%</p><p>Stopa neto Db</p><p>6,1%</p><p>7,1%</p><p>Stopa prinosa na ukupn. posl. sredstva</p><p>24%</p><p>24,6%</p><p>Stopa prinosa na sopstv. sredstva</p><p>25,8%</p><p>31,9%</p><p>Neto dobit po akciji</p><p>4,91</p><p>5,31</p><p>Odnos tr.cene i neto Db po akciji</p><p>5,1</p><p>5,3</p><p>Racio plaanja dividendi</p><p>50%</p><p>50%</p><p>Dividendna stopa</p><p>9,84%</p><p>9,5%</p><p>Knjigovodstvena vrrednost po akciji</p><p>19,05</p><p>16,61</p></li><li><p>Finansijska analiza i overtrading problemOvertrading problem se javlja kada se poslovanje preduzea odvija na nivou koji ne moe biti podran od strane finansijskih sredstava kojima preduzee raspolae. Posledica ovakve situacije je nizak nivo finansijske kontrole nad poslovanjem preduzea.Overtrading problema se javlja:kod mladih firmi u razi ekspanzijekada menaderi pogreno ocene nivo oekivane tranje u uslovima inflacijekada se vlasnici suoavaju sa nemogunou da pribave svea finansijska sredstva za finansiranje novih projekata.</p></li><li><p>Finansijska analiza i overtrading problemOvertrading uzrokuje :Smanjenje racia likvidnostiSmanjenje prosene starosti kupacaPoveanje prosene starosti dobavljaaSmanjenje prosene starosti zaliha</p></li><li><p>Primena racio analize u predvidjanju finansijske krize preduzeaFinansijski pokazatelji koji odslikavaju finansijsko poslovanje preduzea u prolosti esto se koriste za predvidjanje budue finansijske pozicije preduzea. U tom sluaju veliki je uticaj subjektivnog stava finansijskog analitiara na rezultate predvidjanja.Istraivanja pokazuju da su najee finansijske karakteristike preduzea koja se nalaze pred finansijskom krizom sledee:Niska stopa prinosa na angaovana sredstvaVisok racio uea duga u strukturi kapitalaNizak racio pokria rashoda na ime kamate i otplate glavniceVarijabilni prinosi na ulaganje u akcije</p></li><li><p>Ogranienja finansijske analize1. Kvalitet finansijskih izvetaja problem kreativnog raunovodstvaZato i kada menaderi koriste kreativno raunovodstvoDa bi platili manji iznos porezaDa bi sakrili podatke o svom neefikasnom raduDa bi postigli to bolju cenu tokom pregovora o prodaji preduzeaDa bi privukli nove investitore (akcionare i poverioce)2. Efekat inflacije3. Restriktivna vizija racio brojeva 4. Problem izbora standarda za komparaciju5. Problem izbora vremenskog trenutka /perioda u kome e biti mereni finansijski pokazatelji</p></li><li><p>Pri analizi finansijskih izvetaja treba obratiti panju i na sledee:Da li je iskazan finansijski rezulata znatno vei od ostvarenog neto priliva gotovine u istom periodu?Da li je u toku analiziranog perioda dolo do promene raunovodstvene politike u oblastima kao to je obraun amortizacije, vrednovanje zaliha i dr. ?Da li je izvetaj revizora jasno i nedvosmisleno napisan?Da li se kao sastvani delovi finansijskih izvetaja javljaju napomene prikazane sitno kucanim tekstom?</p><p>i</p></li></ul>