TRŽIŠTE FAKTORA PROIZVODNJE I TRŽIŠTE KAPITALA I PRIRODNIH RESURSA

  • View
    269

  • Download
    1

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Seminarski rad

Transcript

BEOGRADSKA POSLOVNA KOLA

SEMINARSKI RAD

TRITE FAKTORA PROIZVODNJE I TRITE KAPITALA I PRIRODNIH RESURSA

Mentor - prof. dr Jovo Jednak

Jovana panovi Mladenovac 1011982715313

1

Beograd, decembar, 2010. SADRAJ 1 . Trite rada.........................................................................................................3 Tranja i ponuda preduzea za inputima na konkuretskom tritu u kratkom roku....................................................................................................3 Tranja preduzea za inputima u drugom roku i efekat autputa pri poveanju plata................................................................................................7 Ponuda radne snage-dohodak, dokolica i oportunitetni troak...............................................................................................................8 Tranja za radom, izvedena tranja, transferne zarade i ekonomska renta................................................................................................................9 Granini fiziki proizvod rada, vrednost graninog proizvoda i opadajua granina produktivnost rada.....................................................10 Smanjenje graninog fizikog proizvoda rada i graninog prihoda proizvoda rada...............................................................................................11 Odluka preduzea o autputu, angaovanje radnika i tranja za radom...............................................................................................................12 Ravnotea na tritu rada i promena produktivnosti rada..................................................................................................................13 Pomeranje krive tranje i krive ponude rada i uspostavljanje ravnotee trita rada.................................................................................................14 2 . Trite kapitala i prirodnih resursa..........................................................15 Fiziki i finansijski kapital, zemljite, rentali, stopa prinosa na kapitalna dobra i cena imovine.................................................................15 Kamatna stopa, ponuda i tranja i kreditnim sredstvima......................16 Kamatna stopa kao cena upotrebe kreditnih sredstava i determinante kamatne stope.................................................................................................17 Nominalna i kreditna kamatna stopa.........................................................18 Kamatna stopa i sadanja diskontovana vrednost finansijskih resursa............................................................................................................18 Tranja za uslugama kapitala i vrednost marginalnog proizvoda kapitala..........................................................................................................19 Kratkotrajna i dugorona ponuda usluga kapitala...................................20 Uspostavljanje ravnoteze na trzistu usluga kapitala u kratkom I dugom roku20 Zemljina renta, prirodni resursi, korisniki troak i cena upotrebe iscrpivih resursa.........................................................................21 Zakljuak.....................................................................................................................22 Literatura..................................................................................................................23

2

1 . TRITE RADA 1 . 1 . TRANJA I PONUDA PREDUZEA ZA INPUTIMA NAKONKURETSKOM TRITU U KRATKOM ROKU Opis ekonomskih pojava, dogaaja i meuzavisnosti u mikroekonomiji se vri pomou osnovnih pojmova i kategorija kao to su: trite, tranja, ponuda, trokovi, cene, dohodak, profit, korisnost, ravotea, i drugo. Ovi pojmovi kategorije predstavljaju osnovu kategorijalnog i analitikog sistema mikroekonomije. Veoma bitan inilac na tritu jeste nacionalni dohodak. Pored toga potrebno je u ovome radu neto vie rei o pojmu trita, trinim akterima, proizvoakim jedinicma, raspodeli oblicima trita, zatim o faktorima koji utiu na tu raspodelu, raspodeli drutvenog proizvoda i nacionalnog dohodka, politici dohodka i drugo. Inputi tranje i ponude na tritu su povezani i uslovljeni jedan drugim. Slino kako izgledaju krive tranje za finalnim dobrima i uslugama koje znamo dobijamo putem procesa proizvodnje, krive tranje sa inputima proizvodnje su u ovom sluaju opadajue. Izvedena tranja nije nita drugo do tranja za inputima proizvodnje koja zavisi od obima proizvodnje nekog preduzea i trokova inputa. Na osnovu ovoga kao i u knjizi profesora Jove Jednaka moe se zakljuiti: Izvedena tranja za inputima zavisi od nivoa autputa preduzea i trokova inputa, i iz njih je izvedena.1

Kako bi smo razumeli raspodelu naveemo u radu sve o neoklasinojekonomskoj teoriji raspodele. Raspodela se po ovoj teoriji razmene, odnosno graninu produktivnost inputa proizvodnje. Cena inputa proizvodnje se formira kao i cena bilo koje druge robe, a od njihovih cena zavisi raspodela. Kriva je u ovom sluaju odreena njihovom graninom proizvodnjom. Oni uestvuju u stvaranju bruto domaeg proizvoda, pa svakom inputu pripada i odgovarajui dohodak:1

, , , , 2009, . 220

3

radu najamnina, kapitalu profit, a zemljitu renta.2Prema obrascu angaovanje inputa u proizvodnji tee sve dotle dok je vrednost graninog proizvoda svakog pojedinog inputa proizvodnje vea od njegovog graninog troka, odnosno od cene odreenog inputa proizvodnje. To znai da je: a) nadnica = graninom proizvodu rada b) renta = graninom proizvodu zemlje i c) profit = graninom proizvodu kapitala Znamo da u svemu tome veliki udeo ima inflacija. Sa inflacijom se ne moe boriti bez nekakve kontrole plata i cena. Samo regulisanje ukupne tranje to ne moe osigurati. Bez toga i osiguranja nacionalnog konsezusa za to u perspektivi e stalna primena politike stani-kreni biti na jednom mestu. Veoma je bitno trite za nacionalni dohodak kao i njegova raspodela. O tome kako sve to treba raditi videemo u naem diplomskom radu ija je to tema. Danas je kako trite tako i njegove jedinice veoma bitno. ovek sve to radi ne moe uspeno raditi bez pravilnog trita. Tranja za inputima proizvodnje kada je u sluaju jedan input samo promenljiv. Ako pretpostavimo da je preduzee zaposlilo odreen broj radnika i ako jo elimo da je isplativo zaposliti jo jednog radnika. To bi bilo isplativo samo u sluaju da da dodatni auput tog radnika bude vei od njegovog troka. Dodatni prihod koji ostvaruje dodatna jedinica radne snage naziva se vrednost dodatnog proizvodnog rada. Na konkuretskom tritu gde je proizvoa prihvata cena tranja kupaca inputima je zadata krivom vrednosti graninog proizvoda. Kriva MRPl je opadajua,jer granini proizvod rada opada sa poveanjem radnih sati. I u monopolistikim uslovima, tranja za inputima je odreena krivom MRPl koja je opadajua i zbog opadanja graninog proizvoda rada i zbog opadajueg graninog prihoda. Na grafikonu 1 emo prikazati zapoljavanje radne snage na konkuretnom tritu.2

, , , , 2009, . 220

4

Grafikon 1. Zapoljavanje radne snage na konkuretnom tritu.

Preduzee prodaje autput pri odreenoj ceni i angauje radnu snagu za nadnicu w. Ono je suoeno sa savreno elastinom ponudom rada, pa je profitabilno da zaposli radnu snagu uz platu. Tranja za radom je odreena vrednou graninog proizvoda rada. Kriva MRPl je opadajua zbog opadajue granine produktivnosti rada. Sledei grafikon br. 2 prikazuje promene u ponudi rada i smanjenje plata. Grafikon 2. Promene u ponudi rada i smanjenje plata

Kada je preduzee suoeno sa ponudom rada, ono smanjuje jedinica rada uz platu. Meutim kada se plata smanji, i ponuda rada se menja tako da preduzee maksimizira profit, kada se nia plata izjednai sa graninim prihodom rada.Moemo iz svega istai da je kriva koja pokazuje dodatni troak kupovine dodatne jedinice dobra.33

, , , , 2009, . 221

5

Osnovna kategorija robne privrede je trite. Odreeni stepen razvitka proizvodnih snaga i drutvena podela rada jesuosnovne pretpostavke i uslov za njegovu pojavu i razvitak. U uslovima trine privrede proizvodi ljudskog rada pretvaraju se u robu i putem razmene postaju dostupni onima kojima su potrebni, a koji su spremni i imaju mogunosti da ih kupe. Privredni sistem u kojem se proizvedena materijalna dobra razmenjuju na tritu uz pomo novca naziva se robno-novana privreda. Odnosi koji se izmeu ljudi u ovakvoj privredi ostvaruju dobijaju robno-novani oblik, odnosno oni se iskazuju kao trini odnosi. Kriva graninih izdataka predstavlja troak dodatne jedinice koju preduzee kupuje. Kada je trite konkuretno, krive graninih i prosenih izdataka su horizontalne za konkuretno preduzee na tritu autputa. Grafikon 3. Kriva ponude inputa na konkuretnom tritu

Sadrajem i obelejem

trite je veoma sloena drutveno-ekonomska izmeu stvarnih i

kategorija.Trite predstavlja sistem odnosa i veza u razmeni potencijalnih prodavaca i kupaca, a njegovi glavni faktori su: Ponuda Tranja

Cene i Dohodak 6

Izraz trite odnosi se na trite odreenog ili grupe proizvoda, na odreenu geografsku regiju, zemlju ili grupu zemalja. Trite nije pasivno polje kupovine i prodaje. Ono predstavlja ivi, dinamiki, samoregulirajui sistem na kojem se njegovi uesnici susreu s odrenim pravilima i zakonitostima trinog mehanizma. 1.2.TRANJA PREDUZEA ZA INPUTIMA U DRUGOM ROKU I EFEKAT AUTPUTA PRI POVEANJU PLATA Ekonomski subjekti na tritu prolaze sebino i nuno od svojih linih interesa i ciljeva, a njihovim akcijama upravlja nevidljiva ruka trita. Porast cena nekog proizvoda na tritu esto smanjuje njegovu tranju i obrnuto, pad cena na tritu poveava njegovu tranju. Trite u uem smislu, predstavlja izvesnu vrstu mernog instrumenta koji sondira poloaj i stanje privrede. Treba istai da mikroekonomija ne izdvaja, i ne posmatra pojedine trine uesnika izvan privrede. Treba istai da mikroekonomija ne izdvaja i ne posm