Tržište kapitala

  • Published on
    25-Jul-2015

  • View
    283

  • Download
    4

Embed Size (px)

Transcript

Predmet: Finansijska trita i institucije

TRITE KAPITALA- seminarski rad -

Mentor: Prof. dr Milenko Deletovi

Student: Zoran Jovanovi

abac, 29. decembar 2011. godine 1

SADRAJ

Uvod...................................................................................................................................1. 1. Pojam trita kapitala......................................................................................................2. 2. Ciljevi trita kapitala.....................................................................................................2. 3. Funkcije trita kapitala..................................................................................................3. 4. Vrste trita kapitala.......................................................................................................4. 5. Uesnici na tritu kapitala.............................................................................................4. 6. Funkcionisanje trita kapitala.......................................................................................5. 7. Instrumenti trita kapitala.............................................................................................6. 7.1 Akcije......................................................................................................................7. 7.1.1. Pojam akcija...................................................................................................7. 7.1.2.Vrste akcija......................................................................................................8. 7.1.3. Emitovanje akcija...........................................................................................9. 7.1.4. Cene akcija...................................................................................................12. 7.2. Dugorone obveznice...........................................................................................16. 7.2.1 Pojam dugoronih obveznica........................................................................16. 7.2.2. Vrste dugoronih obveznica.........................................................................16. 7.2.3. Vrednost obveznica......................................................................................17. 7.2.4. Rejting obveznica.........................................................................................19. Zakljuak..........................................................................................................................21. Literatura..........................................................................................................................22.

2

UVOD

Krajem 2006. godine, na poslovnoj veeri u hotelu Hilton u Parizu razgovarali smo sa naim domainom, predstavnikom firme Haribec iz Kvebeka u Kanadi, gospodinom Erikom de Franciosi-em o uvozu kontigenta kanadskog pasulja. Bio je drugi dan pregovora o uslovima koji su ukljuivali koliinu, kvalitet, cenu, uslove akreditiva, dinamiku isporuke kao i dinamiku plaanja. Kontigent je podrazumevao veu koliinu robe koja bi se isporuivala sukcesivno tokom cele godine - u Srbiju je svakog meseca trebalo je da stigne po dva kontejnera najkvalitetnijeg arenog pasulja iz Kanade. Bio je to prilino veliki posao za nas, malo veletrgovinsko preduzee iz apca. Trgovali smo sa velikim igraima koji su opsluivali pola globusa. Na samom kraju pregovora, kada su svi bitni elementi ve zakljueni i kada smo postigli zadovoljavajue uslove za obe strane, na partner, gospodin de Franciosi, upitao je u kojoj valuti elimo da plaamo: elimo li da brojimo eure ili US dolare? U tom trenutku, svi pogledi lanova mog tima bili su uprti u mene. Odluka o valuti plaanja je definitivno bila moj deo posla. Pre nego to sam izgovorio svoju konanu odluku, pitao sam gospodina Erika ta bi njima odgovaralo i kakvo je njegovo miljenje u pogledu forex trita u narednih nekoliko meseci. Odgovorio je da im je svejedno kada je re o zbivanju na tritu valuta, oni su tih dana uglavnom zainteresovani za stanje na hipotekarnom tritu u SAD. Bio sam zbunjen, ali nisam dozvolio da se to primeti. Odgovorio sam da, kada je ve tako, elimo da nam se obraunava u US dolarima. To je valuta kojom emo plaati. est meseci kasnije ispostavilo se da sam bio u pravu. Robu smo kupili obraunavi je u US dolarima koji je tih meseci slabio u odnosu na euro, dok smo je svakog meseca prodavali u dinarima vezujui cenu za euro. Za tih nekoliko meseci zaradili smo nekoliko hiljada eura na kursnoj razlici. Ipak, tih dana sam povremeno razmiljao o nastojanju gospodina Erika da pomno prati hipotekarno trite u Americi. Kakve veze imaju kue i druge nekretnine u SAD sa izvozom pasulja iz Kanade? Krajem 2008. mi je postalo jasno....

1. Pojam trita kapitala3

Trite kapitala je institucijalno organizovan prostor u kom se po precizno utvrenim pravilima i u tano odreenom vremenu susreu ponuda i tranja odgovarajueg trinog materijala. Materijal kojim se trguje na ovom tritu karakterie ronost, odnosno na njemu se trai i nudi kapital na dugoronoj osnovi, to ini primarno trite kapitala. Na ovom tritu se, takoe, moe trgovati ve emitovanim dugoronim hartijama od vrednosti, pri emu govorimo o sekundarnom tritu kapitala. Sutinski, predmet trgovanja na ovom tritu je kapital, tj. novana sredstva dugoronog karaktera. Pod pojmom kapitala smatra se ukupan novani iznos odloene potronje, pod uslovom da je minimalni rok odlaganja bar jedna godina. Subjekti koji trae kapital su preduzetnici koji pribavljena sredstva ulau u svoje poslovanje radi ostvarivanja poslovnih ciljeva koji se mogu ogledati u maksimiziranju dobiti, poveanja konkurentnosti, snaenju penetracije trita i na taj nain osvajanja veeg trinog udela i sl. Znaaj ovog procesa se ogleda u tome da preduzetnici na ovaj nain obezbeuju dugorono finansiranje rasta i razvoja svog biznisa ( preduzea, radnje i sl. ), to u krajnjem ishodu vodi ka jaanju celokupne nacionalne privrede. Tri trita koja objedinjuje trite kapitala su: 1. Kreditno-investiciono trite. Na ovom tritu se sreu ponuda i potranja dugoronih, tj. investicionih kredita; 2. Hipotekarno trite je trite na kojem se nude i odobravaju dugoroni krediti na osnovu hipotekarnih zaloga; 3. Trite efekata, odnosno trite dugoronih hartija od vrednosti.

2. Ciljevi trita kapitalaKada je re o ciljevima trita kapitala, potrebno je rei da su oni izuzetno brojni. S obzirom na svrhu ovog rada, neemo ulaziti u previe detaljnu analizu ovih ciljeva, ali emo se ipak potruditi da pomenenmo neke za koje smatramo da su najvaniji : 1. Obezbeenje neophodnog kapitala za privredni razvoj i prosperitet nacionalne ekonomije; 2. Alokacija kapitala u najpropulzivnije investicije i najprofitabilnije privredne grane; 3. Ostvarivanje najveeg mogueg prihoda po osnovu vlasnitva nad kapitalom; 4. Poveanje novane tednje u kvantitativnom i kvalitativnom smislu; 5. Ostvarivanje maksimalno mogueg obima kapitala; 6. Determinisanje stvarne i trine cene kapitala; 7. Ostvarivanje optimalne ronosti strukture kapitala. Iz priloenog moemo videti da ostvarivanje ciljeva trita kapitala doprinosi ne samo subjektima uesnicima u privredi, odnosno trinoj utakmici, nego da je baza daleko ira. Ostvarivanje ciljeva u krajnjoj instanci dovodi do jaanja nacionalne ekonomije, a

Kuli Mirko, Finansijska trita, Megatrend univerzitet primenjenih nauka, Beograd, 2003.

4

posmatrano sa jo ireg aspekta, jaanju ukupne svetske, odnosno globalne ekonomske perspektive.

3. Funkcije trita kapitalaTrite kapitala predstavlja znaajan element finansijskog trita, kao i trine privrede. Osnovne funkcije koje obezbeuje trite kapitala su: 1. Transfer kapitala; 2. Razvojna funkcija; 3. Funkcija selekcije projekata; 4. Kontrolna funkcija; 5. Funkcija izvravanja ugovorneih obaveza; 6. Smanjivanje rizika; 7. Zatita vlasnitva. Transfer kapitala. Trie kapitala omoguava transfer kapitala od subjekata koji rasplolau vikom sredstava prema subjektima kojima su ta sredstva potrebna. Ova funkcija povezuje ponudu i tranju na odreenom mestu u odreenom vremenu, izjednaavajui uslove pod kojima se kapital nudi i trai i shodno tome najvanija je funkcija ovog trita. Razvojna funkcija. S obzirom da velki broj projekata zahteva velika sredstva za realizaciju, esto je neophodan vei broj uesnika na tritu da bi se ova sredstva obezbedila. Na ovaj nain, trite kapitala utie na poveanje sklonosti ka tednji i sklonosti da se ova sredstva ponude na tritu ( pomou odgovarajuih finansijskih instrumenata ), to je od krucijalnog znaaja za nesmetano odvijanje ukupne ekonomske aktivnosti. Funkcija selekcije projekata. Zbog velikog broja projekata, od kojih mnogi zahtevaju znaajna sredstva, nemogue je realizovati sve potencijalne aktivnosti. Trite kapitala, preko cene kapitala utie na izbor projekata koji obezbeuju najviu stopu prinosa na uloena sredstva pri emu se postie znaajnija efikasnost korienja kapitala. Kontrolna funkcija. Trite kapitala obezbeuje da se sredstva koriste na najefikasniji nain. Funkcija izvravanja ugovornih obveza. Zbog striktnih pravila koja su postavljena na tritu kapitala, uesnici su obavezni da u potpunosti izvravaju svoje ugovorne obaveze. Smanjivanje rizika. Rizik na tritu kapitala je smanjen na najmanju moguu meru, upravo zbog injenice da je ukljuen vei broj uesnika. Zatita vlasnitva. Trite kapitala je organizovano na nain da maksimalno titi vlasnitvo i interese vlasnika kapitala. Na ovaj nain ono doprinosi poveanju konkurencije i smanjenju monopola.

4. Vrste trita kapitala

5

Trite kapitala moemo posmatrti kroz tri specijalizovana trita. Kreditno-investiciono trite. Na ovom tritu trguje se dugoronim investicionim kreditima, zajmovima i depozitima. Cilj ovog trita je da se, putem sretanja ponude i tranje za kapitalom, omogui finansiranje privrednog razvoja iz realnih sredstava. Hipotekarno trite. Na hipotekarnom tritu se trguje dugoronim kreditima koji