TURISTIČKE VREDNOSTI TEMERINSKE BANJE

  • Published on
    02-Aug-2015

  • View
    80

  • Download
    4

Embed Size (px)

Transcript

<p>UNIVERZITET U NOVOM SADU PRIRODNO MATEMETIKI FAKULTET DEPARTMAN ZA GEOGRAFIJU, TURIZAM I UGOSTITELJSTVO</p> <p>SEMINARSKI RAD</p> <p>TURISTIKE VREDNOSTI TEMERINSKE BANJE</p> <p>Student: Nikolina Carevi Broj indeksa: 812/06</p> <p>Profesor: dr. Pavi Dragoslav Asistent: Savi Stevan</p> <p>* PREDGOVOROno to me je navelo da piem na ovu temu, jeste pre svega zainteresovanost za objekte, pojave, i sl. koji su odnosno koji mogu biti turistiki atraktivni, a naroito, kao to je sluaj sa Temerinskom banjom, koja je nekad bila veoma poznata, priznata u okolini, pa i ire, a sada je od nje ostalo samo ime. Takoe bih htela da naglasim da sam pokuala, da uspostavim kontakt sa unukom Grie Andraija, gospoom Marijom, vlasnikom Kadskog Kupatila, koja ivi u Temerinu, ali sam spreena iz vie razloga. Kaem vlasnikom, ali mislim na naslednicu, koja sada, trenutno i vie godina u nazad nije vlasnik ovog kupatila, koje joj je oduzeto posle drugog Svetskog rata, procesom nacionalizacije, kao to se to desilo i veini ljudi u tom periodu. Meni je stvarno ao to nisam uspela da razgovaram sa njom, na njeno odbijanje, jer sigurna sam da bih tada imala daleko sloeniju i potpuniju sliku cele ove prie. Gospoa Marija mi je dala negativan odgovor, to je i donekle za razumeti, s obzirom na situaciju i njen poloaj. . Htela bih da se zahvalim mojim roditeljima, koji su uvek bili tu da me podre i nejasnoe razjasne; mom deku Sranu, bez koga ne bih dola do veine potrebnih podataka; gospodinu Ekresu i Gospodinu Govedarici koji su mi izali u susret i pomogli vie nego to su i svesni. Svi oni su uticali na moje samopouzdanje i ideju da se uopte uputam u ovo istraivanje, koje nije bilo ni malo jednostavno. U svakom sluaju, nadam se da sam verno prikazala nekada poznato banjsko leilite i dananje nazovimo ostatke, koji i dan danas imaju velike predispozicije za razvoj banjskog, leilinog turizma, samo kada bi se o tome malo vie povelo rauna. Iskreno se nadam da e se neke promene desiti u skorijoj budunosti, po pitanju valorizacije kako Temerinske banje, tako i Temerina u celini, ali i po pitanju reavanja odnosno vraanja Banje u ruke vlasnika ili ve neke nadoknade, koja bi bila prihvatljiva.</p> <p>* UVODTermomineralne vode pripadaju dubokoj izdani, ali esto im se moe dodati prefiks arteke. Nalaze se na dubinama od preko 200 do 300 m. Nisu za pie jer imaju mineralizaciju preko 1 g/l i temperaturu preko 20 C. Utvrene su u predelu Temerina i poele da se eksploatiu 1914. godine, kada je u jugoistonom delu naselja izbuen bunar (po podacima biveg vlasnika Grisa Andraa) dubine 417 m. Bunar preseca kvartarne i paludinske sedimente i samoizlivno daje vodu temperature 27 C. Izdanost bunara je nakon buenja iznosila 397 l/min, a kasnije je smanjena. Voda otie kanal DTD. Relevantnu hemijsku analizu vode izvrio je Institut za fiziku PMF-a u Novom Sadu 1979. godine. Analiza vode je pokazala sledee: 1. slabo-alkalnu reakciju (pH -7,8); 2. ukupnu mineralizaciju 2,669 gr/l; 3. karakteristini joni u gr/l su: natrijum (0,708), hidrokarbonat (1,512) i hlor (0,337); 4. od lekovitih sastojaka utvreno je prisustvo joda, broma, fluora, litijuma i stroncijuma, ali ispod graninih koliina lekovitosti za svako ponaosob. U vodi takoe ima i metana kojim se dogrevala voda i zagrevale prostorije kupatila u toku zime, ali koji je predstavljao opasnost zbog mogunosti poara. (Lakov, 1985) Slika 1. Poloaj Temerina</p> <p>* GEOGRAFSKI POLOAJ TEMERINATemerin se nalazi na severu Sbije, u centralnom delu autonomne pokrajine Vojvodine, odnosno u junom delu Bake. Nalazi se na 20 km severno od Novog Sada, oko 27 km juno od Beeja, u blizini meunarodnog evropskog geografsko-turistikog puta, koji ga povezuje sa Maarskom i okolnim</p> <p>TEMERI</p> <p>zemljama na jednoj strani, a preko Beograda i Nia sa Grkom i Turskom na drugoj. Pored toga znaajna je rasksnica i regionalnoh putnih pravaca prema Zrenjaninu, Beeju, Subotici, Somboru, Novom Sadu. Izvor: www.temerin.org.yu Ovo prigradsko naselje je sedite jedne od 45 optina u Vojvodini, koja ima povrinu od 169,61 km2 i predstavlja jednu od najmanjih optina u Vojvodini. Prilikom popisa stanovnitva 2002. godine u njoj je ivelo 28 275 stanovnika, to iznosi 1,1% stanovnitva Vojvodine. Gustina naseljenosti iznosi 166 stanovnika po km2, to j znatno iznad prosene naseljenosti Vojvodine koja iznosi 97 stanovnika po km2. To je posledica ne samo prirodnog prirataja, ve i privrednog rasta Novog Sada u ijoj je gravitacionoj sferi cela optina, ali i posledica privrednog razvoja Temerina.Sam grad se nalazi na nadmorskoj visini od 83 m. Pravougaonog je oblika, ija je dua osa u pravcu jugozapad-severoistok, du puta R-120. (Mesaro, 1968)</p> <p>PRIRODNO GEOGRAFSKE TURISTIKE VREDNOSTIGeoloko geomorfoloke vrednostiNa tlu temerinske optine sedimentne stene dostiu debljinu preko 2000 m, to predstavlja najveu debljinu ovih stena u Bakoj. To je posledica depresije u paleoreljefu. Taan raspored i debljinu stena na teritoriji temerinske optine mogue je pratiti na osnovu istrane buotine koju je 1968. godine izradila organizacija Naftagasa u centru Temerina, a koja je oznaena sa Te-1. Buotina je duboka 2004,5 m i proseca kvartarne, paludinske, pontijske, miocene i kredne sedimente. Najmladji kvartarni sedimenti, po dubini oko 800 m, predstavljeni su humusom, lesom, peskovitim i ljunkovitim glinama raznih boja. Debljina lesa i lecolikog materijala u ovom delu Bake kree od 2 do 4 m. Paludinski horizonti peskovitog sastava mogu se smatrati nosiocima podzemnih voda. Pontijski sedimenti, do dubine 1600 m, predstavljeni su laporima. Mioceni i kredni najdublji sedimenti su zastupljeni u poetku laporima, zatim pearima i konglomeratima sastavljenim od raspadnutih vulkamskih stena. Ova buotina nije stigla do preneogene podloge sastavljene od eruptivnih i</p> <p>metamorfnih stena. Budua istraivanja radi pronalaenja trmomineralne vode, s obzirom na poznati geoloki sastav zemljita u ovom kraju, treba usmeriti na plie slojeve.Teritorija optine Temerin predstavlja ravniarsko zemljite sa jedva primetnim visinskim razlikama i u geomorfolokom pogledu pripadaju svim svojim delovima lesnoj terasi, uglavnom su zastupljene rene doline i predolice, kojih najvie ima u severnom delu optine, sa leve strane Jegrike. Nastale su proceivanjem atmosferske vode kroz les i rastvaranjem krea u ve postojei udubljenjima prelesnog reljefa. (Ristanovi, Joki 2006)</p> <p>Slika 2. Baka ravnica Izvor: www.temerin.org.yu</p> <p>Klimatske vrednostiKlima temerinske optine se po svojim optim odlikama, naravno podudara sa klimatskim odlikama Vojvodine, odnosno itave panonske nizije.U temerinskoj optini nema ni jedne meteoroloke stanice te su za prikaz klimatskih osobina uzeti podaci najblie stanice Novi Sad Rimski anevi, koja je svega 6 km km udaljena od teritorije preispitivane optine, tako da e analizirani podaci dati najcelovitiji prikaz klimatskih elemenata. Tabela 1. Geografske kordinate i nadmorska visina optinkog sredita i meteoroloke stanice Mesto Geografska Geografska Nadmorska irina duina visina Temerin 45 25 19 54 83 m Novi Sad - 45 20 19 51 82 m Rimski anevi Temperatura vazduha - predstavlja kvalitativnu vrednost njegovog toplotnog gradijenta. Tabela 2. Srednje meseene i godinja vrednosti temperatura vazduha u C, za meteoroloku stanicu Novi Sad-Rimski anevi za period 1996-2005 godine Mesec Novi Sad I II III IV V VI VII VIII IX X XI XI I Prosena godinja T ( C)</p> <p>0,01 1,6 6,2</p> <p>12,4 17,7 20,8 21,6 21,7 16,2 11,9 6,6</p> <p>0,8 11,5</p> <p>Srednja godinja temperatura u posmatranom periodu iznosila je 11,5 C . Prema datim srednjim mesenim temperaturama vazduha najtopliji mesec je avgust sa temperaturom od 21,7 C. Najnie srednje mesene temperature vazduha javljeju se u januaru i u posmatranom periodu iznose -0,01 C. Oblanost Oblanost spada u vane klimatske elemente i bitan je kod turistike valorizacije podruja. Od oblanosti direktno zavisi osunavanje. (Lakov, 1985) Tabela 3. Srednje mesene i godinja vrednost oblanosti u desetinama, za meteoroloku stanicu Novi Sad-Rimski anevi, za period 1996-2005 godine Prosena VII Mesec I II III IV V VI VII IX X XI XII godinja I vrednost Novi 7,2 5,7 5,2 5,6 4,2 4,3 4,2 3,7 5,0 4,9 6,3 7,0 5,3 Sad Kao to se moe zakljuiti iz tabele br. 4, u posmatranom periodu najmanja oblanost je u toku glavne turistie sezone, odnosno u avgustu (3,7), dok je najvea oblanost u toku zimskih meseci i to u januaru kada je prosena vrednost 7,2 desetine. Takoe moe se jo zakljuiti da je jesen vedrija (srednja vrednost 5,0), od prolea (srednje vrednosti od 5,2 do 5,6). Padavine Na teritoriji Vojvodine postoje znatne razlike u koliini padavina, ak i kod bliskih kiomernih stanica. Visina padavina uglavnom opada od zapada prema istoku. Temerinska optina se odlikuje srednjom koliinom padavina. Tabela 4. Srednje mesene i godinja vrednost padavina u mm, za meteorloku stanicu Novi Sad-Rimski anevi, za period 1996-2005 godine Godin Mese I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII ja c suma Novi 26, 30, 28, 57, 59, 89, 93, 64, 74, 65, 56, 55, 58,3 Sad 2 1 0 3 9 6 4 1 1 1 2 9 Prosena godinja koliina padavina , prema podacima za kiomernu stanicu Novi Sad-Rimski anevi iznosi 53,8 mm. Mesec sa najvie padavina je jul mesec, kada proseno padne 93,4 mm kie, dok je najsuvlji mesec januar sa svega 26,2 mm padavina.</p> <p>Biogegrafske vrednostiPredeo lesne terase koja zahvata najvei deo optine Temerin odgovara stepskoj travnoj vegetaciji. Razvojem zemljoradnje tokom 17. i 18. veka nestaju panjaci, a zasejavaju se kulturne biljke od kojih danas preovlauju itarice, industrijsko bilje i povre. Veih umskih povrina nema, ali se mogu videti, oko salaa, umarci bagrema i topole sa po kojim dudom. ivotinjski svet je nakada bio brojniji i Slika 3. Fazan raznovrsniji. Promene u razvoju ratarske proizvodnje uticale su na smanjenje broja i vrsta divljih ivotinja. Od krupnije divljai znaajne za razvoj lova, ima srna, lisica, zeeva, a od pernate divljai fazana, jarebica, divljih pataka i gusaka kao i divljih golubova. Veliki je broj raznih ptica: vrabaca, lastavica, detlia, voraka, kukavica, caria, roda, sivih vrana. Ima mnogo insekata: komaraca, muva, pela, strljena, raznih vai, cvraka, bubamara, leptira i dr. (iri 2004) Izvor: www.temerin.org.yu</p> <p>Hidrografske vrednostiOptina Temerin u hidrolokom smislu se karakterie bogatstvom razliitih tipova izdani i samo neznatnim povrinskim tokovima koji su predstavljeni rekom Jegrikom i njenim slabim pritokama koje su sve zajedno ukljuene u kanalsku mreu sistema Dunav-Tisa-Dunav. Freatske izdani se nalaze na prosenoj dubini od 200 do 300 cm, a njihova najmanja dubina iznosi svega nekoliko cantimetara. Arteka izdan je na dubini od 100 i vie metara i njeno kretanje se stalno prati, na veem broju bunara (pijezometrijski nivo). Sa porastom dubine , temperatura podzemne vode, na podruju Temerina brzo raste, Temperature vode na pomenutim buotinama, pokazuju da temperaturni gradijent ovog geohidrolokog lokaliteta iznosi svega 14 m, to je znatno manje od prosenog (33 m), pa ak i od proseka geotermskih znaajnijih delova Vojvodine (18 m). (Bogdanovi, Vidi, 1999)</p> <p>Za razvoj banjsko rekreativno sportskih aktivnosti od hidrolokih prilika bitne su dubinske, termomineralne vode i prirodni reni tikovi kao primarne vrednosti banjskih potencijala, te u i njih spomenuti. REKE prirodnih renih tokova vie nema, jer su svi pretvoreni u kanale i ukljueni u hidrosistem DTD radi navodnjavanja poljoprivrednih povrina. Najvei i jedini znaajan vodotok jeste Jegrika, koja je desna pritoka Tise, duine 64,5 km. Jegrika nastaje od vode iz vie bara u atarima Despotova, Silbaa, Paraga, Ratkova i Pivnica. Na teritoriju optine Temerin ulazi u sa zapada iz optine Vrbas. Protie oko 2 km severno od Temerina. Dolina Jegrike u temerinskoj optini je vrlo plitka. Dolinske strane su i u ovom delu blago nagnute, a obale strmo useene i obrasle trskom. Temperatura vode se u toku godine menja u zavisnosti od temperature vazduha. Voda je mrke boje i prilino zagaena otpadnim vodama iz Zmajeva, Despotova i Temerina. Po dr. D. Dukiu, pripada III klasi voda po zagaenosti, to znai da se ne sme koristiti u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji, kao ni za kupanje. (Mari, Pucar, 2004) KANALI Kanal J-152, koji je pritoka reice Jegrika, prolazi kroz park Temerinske banje od stacionale km 15+150 do stacionae km 15+775. Kanal je ukopan i bez nasipa, sa neobloenim kosinama. JEZERA Prrodnih jezera u optini Temerin nema. Ranije je bilo est malih vetakih jezera jamura kod Bakoj Jarka. Sada se jedino vee jezero u optini nalazi istono od Temerina, sa desne strane puta za abalj, iz kojeg je vaena zemlje za industrijske potrebe. Jezero ima stalno vode i poribljeno je, pa se koristi i za sportski ribolov. (Mari, Pucar, 2004) Istorijat korienja Temerinske termomineralne vode Temerinska termomineralna voda se koristi za leenje reumatskih bolsti od 1914. godine. Godinu dana ranije u dvoritu Grie Andraija, vlasnika drvare, majstor o iz Beeja, izbuio je bunar dubok 417 m. Temperatura vode je bila 29 C, ukaste je boje i sumporovita. Na imanju Marije i Grie Andrai, izgraen je bazen dimenzija: 15 x 12. Voda u bazenu je bila duboka 2,5 m, za odrasle 0,90 m za decu. Izgraeno je i kupatilo, koje je imalo tri sobe sa po dve kade i tri sobe sa po jednom kadom. Dokumentaciju o prvom kupatilu i bazenu uva erka marije i Grie Andraija. Godine 1942, izgraena je centrala za struju, na bazi metana, koja je kasnije pretvorena u mlin. (Nemeth, 2005) Prema reima gospodina Ekresa u Temerinskom parku, 1914. godine radilo je i kupatilo sa tri kade. Godine 1950. kupatilo Grie Andraija je nacionalizovano. Postalo je vlasnitvo Komunalnog preduzea</p> <p>Jedinstvo, a od 1955, godine radi pod nazivom Narodno kupatilo. Sekretarijat unutranjih poslova-Odeljenje za protivpoarnu zatitu, zatvorio je Kupatilo (31. maja 1978.) zbog metana. Kupatilo je ponovo otvoreno 1982. godine. Voda za pie se koristi iz bunara, na nekoliko metara od Kupatila. Dve godine kasnije, na novoj buotini, stotinak metara od centra Temerina, poeo je sa radom otvoreni bazen. Ova buotina izdaje veu koliinu vode, vie je temperature i bogatijeg minerolokog sastava.U dvoritu Kupatila se i danas nalaze ostaci jedanaest daanih kabna za presvlaenje korisnika bazena. Polovina vode iz bunara koristila se za punjenje bazena, a ostalo za Kupatilo. Hemijsko mineroloke karakteristike temerinske termomineralne vode Od hemijsko minerolokog sastav vode zavisi njeno balneoloko dejstvo, a da li e i koliko biti korieno zavisi i od mnogih drugih faktora. Temerinska voda, ne samo da je bogata razliitim minerolokim elementima, ija koncentracija iznad nivoa lekovitosti, ve je i topla, spada u grupu toplih voda. Temerinsku vodu Kupatila, ija temperatura iznosi 26,5 C svrstavamo u grupu hipotermi, dok voda u otvorenom bazenu sa temperaturom vode od 40 C, predstavlja hipertermu. Kompletna mineroloka analiza sastava termomineralne vode u Temerinu u raena je 1984. godine i to: -17.10.1984. godine na buotini u Otvorenom bazenu -26.11.1984. godine na buotini iz 1914, godine Kupatilo i bunar</p> <p>Tabela 5. Hemijski sastav ter...</p>