Ugovori o trgovinskim uslugama

  • Published on
    30-Dec-2016

  • View
    216

  • Download
    1

Embed Size (px)

Transcript

UGOVORI O PRIVREDNIM USLUGAMA

Dr Jelena Perovi

Docent Ekonomskog fakulteta u Beogradu

UGOVORI O PRIVREDNIM USLUGAMA

UGOVOR O POSREDOVANJU U MEUNARODNOM PROMETU

Definicija. Ugovor o posredovanju je takav ugovor o obavljanju privrednih usluga kojim se jedna strana posrednik obavezuje da nastoji da nae i dovede u vezu sa drugom ugovornom stranom nalogodavcem, lice koje bi s njim pregovaralo o zakljuenju odreenog ugovora, a nalogodavac se obavezuje da mu isplati odreenu naknadu, ako taj ugovor bude zakljuen.

Meunarodni karakter. Ugovor o posredovanju dobija meunarodni karakter ukoliko ugovorne strane pripadaju razliitim nacionalnim pravnim porecima.

Pravne karakteristike.

Ugovor o posredovanju je imenovan ugovor jer je posebno regulisan Zakonom o obligacionim odnosima.

Ugovor o posredovanju je neformalan ugovor jer je za njegovo zakljuenje dovoljna prosta saglasnost volja. Posrednik je lice koje se profesionalno bavi izvravanjem tuih naloga, pa se smatra da je ugovor o posredovanju zakljuen ukoliko posrednik odmah nije odbio ponudu.

Ugovor o posredovanju najee se zakljuuje kao ugovor po pristupu, na osnovu optih uslova poslovanja posrednikih kompanija, koje ove ugovore unapred pripremaju u vidu tampanih obrazaca.

Ugovor o posredovanju se po pravilu zakljuuje kao ugovor intuitu personae budui da su lina svojstva posrednika od posebnog znaajna za ovu vrstu posla. To znai da je posrednik duan da lino izvrava obaveze iz ovog ugovora. Izuzetno, ovaj ugovor moe biti zakljuen i bez obzira na lina svojstva ugovornika.

Ugovor o posredovanju je dvostrano obavezan ugovor s obzirom da stvara uzajamne obaveze ugovornih strana. Posredniki posao stvara dve vrste pravnih odnosa: pravni odnos nalogodavac posrednik koji nastaje zakljuenjem ugovora o posredovanju i pravni odnos nalogodavac - tree lice koji nastaje izvrenjem ugovora o posredovanju i sastoji se u zakljuenju odreenog ugovora izmeu nalogodavca i treeg lica koga je posrednik pronaao i doveo u vezu sa nalogodavcem.

Pre zakljuenja ugovora o posredovanju moe se zakljuiti predugovor kojim se ugovorne strane obavezuju da e u odreenom roku zakljuiti glavni ugovor, ije su bitne elemente ve odredile.

Bitni elementi. Bitan element ugovora o posredovanju je odreenje predmeta ugovora, to znai poslova na koje se posrednik obavezuje nalogodavcu.

Vrste posredovanja. U zavisnosti od predmeta ugovora o posredovanju, posredovanje moe biti: trgovinsko, transportno, pomorsko, berzansko, bankarsko, i sl.

Izvori prava. U unutranje izvore prava za ugovor o posredovanju ulaze Zakon o obligacionim odnosima, Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju, opti uslovi poslovanja porednikih kompanija i poslovni obiaji. Posebni meunarodni izvori za ovaj ugovor ne postoje, iako se na odnose koji nastaju izmeu posrednika i treeg lica analogno primenjuju pravila Konvencije o predstavljanju u materiji meunarodne prodaje robe iz 1983. godine. U pogledu odnosa izmeu nalogodavca i posrednika, znaajan izvor prava predstavljaju meunarodni trgovinski obiaji.

Osnovne razlike izmeu posredovanja i zastupanja.

Posrednik obavlja poslove kao samostalan privrednik, u svoje ime i za svoj raun dok zastupnik obavlja poslove u ime i za raun nalogodavca;

Posrednik titi interese obeju ugovornih strana, dok zastupnik titi samo interese svog nalogodavca;

Posrednik, po pravilu, obavlja samo faktike radnje pronalaenje poslovnih partnera za svog nalogodavca, dok zastupnik zakljuuje pravne poslove u ime i za raun svog nalogodavca;

Ugovor o posredovanju je neformalan ugovor, dok je ugovor o zastupanju formalan ugovor

Obaveze posrednika. Posrednik je duan traiti sa panjom dobrog privrednika priliku za zakljuenje odreenog ugovora i ukazati na nju nalogodavcu. On je duan posredovati u pregovorima i nastojati da doe do zakljuenja ugovora, ako se na to posebno obavezao. Posrednik ne odgovara ako i pored potrebne briljivosti ne uspe u svom nastojanju. Posrednik je duan obavestiti nalogodavca o svim okolnostima od znaaja za nameravani posao koje su mu poznate ili su mu morale biti poznate. Posrednik u privredi duan je da vodi posredniki dnevnik, u njega ubelei bitne podatke o ugovoru koji je zakljuen njegovim posredovanjem, kao i da izda potpisan izvod iz posrednikog dnevnika (posredniki list). Posrednik odgovara za tetu koju bi pretrpela jedna ili druga strana izmeu kojih je posredovao, a koja bi nastala zbog toga to je posredovao za poslovno nesposobno lice za iju je nesposobnost znao ili je mogao znati, ili za lice za koje je znao ili morao znati da nee moi izvravati obaveze iz tog ugovora, i uopte za svaku tetu nastalu njegovom krivicom. Posrednik odgovara za tetu koja bi za nalogodavca nastala usled toga to je bez dozvole nalogodavca obavestio neko tree lice o sadrini posla, o pregovorima ili o uslovima zakljuenog ugovora (obaveza uvanja poslovne tajne). Nalogodavac moe opozvati nalog za posredovanje u svakom momentu, ako se toga nije odrekao i pod uslovom da opozivanje nije protivno naelu savesnosti (u protivnom, duguje naknadu tete posredniku). Nalogodavac nije duan da pristupi pregovorima za zakljuenje ugovora sa licem koje je posrednik naao, niti da zakljui sa njim ugovor pod uslovima koje je saoptio posredniku, ali e odgovarati za tetu ako je postupio protivno naelu savesnosti.

Prava posrednika. Posrednik ima pravo na naknadu (proviziju) i u sluaju kad ona nije ugovorena. Ako visina naknade nije ugovorena niti propisana optim uslovima poslovanja, primenjuje se uobiajena naknada, a u odsustvu nje, visinu naknade odreuje sud, prema posrednikovom trudu i uinjenoj usluzi. Ugovorenu posredniku naknadu sud moe sniziti na zahtev nalogodavca, ako nae da je preterano visoka s obzirom na posrednikov trud i uinjenu uslugu. Snienje ugovorene naknade ne moe se traiti ako je isplaena posredniku posle zakljuenja ugovora za koji je on posredovao. Pravo na naknadu posrednik stie u momentu zakljuenja ugovora za koji je posredovao, ako drugaije nije ugovoreno (dispozitivna odredba mogue je na primer ugovoriti da posrednik stie pravo na proviziju im dovede u vezu nalogodavca i tree lice, bez obzira e oni zakljuiti ugovor ili ne). U sluaju nevanosti ugovora, posrednik ima pravo na proviziju ako mu uzrok nevanosti nije bio poznat. Posrednik nema pravo na naknadu trokova uinjenih u izvrenju naloga, osim kad je to ugovoreno. Meutim, ako mu je ugovorom priznato pravo na naknadu trokova, on ima pravo na tu naknadu i u sluaju kad ugovor nije zakljuen. Ukoliko drukije nije ugovoreno, posrednik koji je dobio nalog za posredovanje od obeju strana moe zahtevati od svake strane samo polovinu posrednike naknade i naknadu polovine trokova, ako je naknada trokova ugovorena.

Merodavano pravo. Kad je ugovor o posredovanju meunarodnog karaktera, na njega se primenjuje pravo koje su ugovorne strane odredile saglasnou svojih volja princip autonomije volje. U odsustvu sporazuma ugovornih strana, nae pravo usvojilo je kao supsidijarni kreterijum - pravo mesta gde se u vreme prijema ponude nalazilo sedite odnosno prebivalite posrednika. Prema Konvenciji koja se primenjuje na ugovore o posredovanju i ugovore o zastupanju iz 1977. (koju je potpisala i naa zemlja), merodavno je pravo mesta u kome je u trenutku zakljuenja ugovora posrednik imao svoje profesionalno sedite, odnosno u nedostatku ovoga svoje uobiajeno boravite. Ako posrednik ima vie profesionalnih sedita, merodavno je pravo mesta sa kojim je posredovanje najue povezano.

UGOVOR O MEUNARODNOM TRGOVINSKOM ZASTUPANJU

Definicija. Ugovor o trgovinskom zastupanju je takav ugovor o obavljanju privrednih usluga kojim se jedna ugovorna strana zastupnik (agent) obavezuje da, uz naknadu, zakljuuje u ime i za raun druge ugovorne strane nalogodavca (komitenta) ugovore sa treim licima.

Meunarodni karakter. Ugovor o zastupanju dobija meunarodni karakter ukoliko sadri neki od elemenata inostranosti.

Pravne karakteristike.

Ugovor o posredovanju je imenovan ugovor jer je posebno regulisan Zakonom o obligacionim odnosima.

Ugovor o posredovanju je formalan ugovor jer Zakon o obligacionim odnosima predvia da mora biti zakljuen u pismenoj formi. Iako je zastupnik lice koje se profesionalno bavi izvravanjem tuih naloga, on se, zbog zahteva pismene forme ne moe zakljuiti utanjem zastupnika.

Ugovor o posredovanju najee se zakljuuje kao ugovor po pristupu, na osnovu optih uslova poslovanja zastupnikih kompanija, koje ove ugovore unapred pripremaju u vidu tampanih obrazaca.

Ugovor o posredovanju se po pravilu zakljuuje kao ugovor intuitu personae budui da su lina svojstva zastupnika od posebnog znaajna za ovu vrstu posla. To znai da je zastupnik duan da lino izvrava obaveze iz ovog ugovora. Izuzetno, ovaj ugovor moe biti zakljuen i bez obzira na lina svojstva ugovornika.

Ugovor o posredovanju je dvostrano obavezan ugovor s obzirom da stvara uzajamne obaveze ugovornih strana. Zastupniki posao stvara tri vrste pravnih odnosa: pravni odnos izmeu nalogodavca i zastupnika koji nastaje zakljuenjem ugovora o zastupanju; pravni odnos izmeu zastupnika i treeg lica sa kojim zastupnik zakljuuje ugovor u ime i za raun nalogodavca; pravni odnos izmeu nalogodavca i treeg lica sa kojim je nalogodavac preko zastupnika zakljuio ugovor.

Pre zakljuenja ugovora o posredovanju moe se zakljuiti predugovor kojim se ugovorne strane obavezuju da e u odreenom roku zakljuiti glavni ugovor, ije su bitne elemente ve odredile.

Bitni elementi. Bitan element ugovora o trgovinskom zastupanju je odreenje predmeta ugovora, to znai poslova na koje se zastupnik obavezuje nalogodavcu.

Izvori prava. U unutranje izvore prava za posao trgovinskog zastupanja ulaze Zakon o obligacionim odnosima, uredbe i drugi propisi koje se odnose na zastupanje stranih lica u zemlji, opti uslovi poslovanja zastupnikih kompanija, poslovni obiaji. Na meunarodnom planu, trgovinsko zastupanje regulisano je Konvencijom o predstavljanju u materiji meunarodne prodaje robe iz 1983. godine. Sve znaajniji izvor uniformnih pravila u ovoj oblasti postaju i odredbe Principa evropskog ugovornog prava i UNIDROIT Principa koje se odnose na zastupanje.

Vrste trgovinskog zastupnitva.

Lokalni i generalni zastupnik. Lokalni zastupnik je ovlaen na zastupanje na odreenom podruju u jednoj zemlji, dok je generalni ovlaen na zastupanje u jednoj zemlji ili u vie zemalja.

Posebni i opti zastupnik. Posebni zastupnik je ovlaen na obavljanje tano odreenih poslova za nalogodavca, dok je opti ovlaen na obavljanje svih poslova iz delatnosti nalogodavca.

Stalni, fiksirani trgovaki agent koji obavlja poslove samo u jednom mestu i putujui trgovaki agent koji obavlja poslove putujui iz mesta u mesto.

Obino zastupnitvo zastupnik odgovara samo za ispunjenje svojih obaveza prema nalogodavcu i zastupnitvo del credere zastupnik odgovara i za ispunjenje obaveze treeg lica prema nalogodavcu, u kom sluaju on postaje jedna vrsta jemca za izvrenje obaveze treeg lica, ima veu odgovornost ali i veu proviziju.

Zastupnik domaih privrednih subjekata i zastupnik inostranih privrednih subjekata. Zastupnik inostranih privrednih subjekata, ako je predmet zastupanja oprema ili trajna dobra za linu potronju, duan je da obezbedi servis uvezenih proizvoda i da dri konsignaciono skladite za prodaju strane robe i obezbeenje rezervnih delova, potronog materijala i pribora neophodnog za tehniko odravanje tih proizvoda.

Iskljuivi zastupnik, ovlaen na zastupanje celog proizvodnog programa jednog nalogodavca i konkurentni zastupnik nekoliko zastupnika je ovlaeno na zastupanje celog proizvodnog programa jednog nalogodavca. Generalni zastupnik je, po pravilu i iskljuivi zastupnik.

U zavisnosti od predmeta zastupanja, postoje razliite vrste zastupnika berzanski agenti, pomorski agenti, agenti u turizmu, i sl.

Prava i obaveze zastupnika. Zastupnik je duan da se stara o interesima nalogodavca i da u svim poslovima koje preduzima postupa sa panjom dobrog privrednika. Pri tome, duan je da se dri uputstava koja mu je dao nalogodavac. On je duan da nalogodavcu daje sva potrebna obavetenja o trinoj situaciji, naroito ona koja su od znaaja za svaki pojedini posao. Zastupnik je duan da uestvuje po uputstvima nalogodavca pri zakljuivanju poslova do njihovog potpunog okonanja. On je obavezan da uva poslovne tajne svog nalogodavca za koje je doznao u vezi sa poverenim poslom i odgovara ako ih iskoristi ili ih drugom otkrije i posle prestanka ugovora o trgovinskom zastupanju. Po prestanjku ugovora o trgovinskom zastupanju, zastupnik je duan vratiti nalogodavcu sve stvari koje mu je ovaj predao na upotrebu za vreme trajanja ugovora. Jedan zastupnik ne moe bez pristanka nalogodavca preuzeti obavezu da na istom podruju i za istu vrstu posla radi za drugog nalogodavca.

Prava i obaveze nalogodavca. Nalogodavac je duan da zastupniku isplati naknadu za ugovore koje je zastupnik zakljuio. Prema Zakonu o obligacionim odnosima, ukoliko izmeu ugovornih strana nije drukije ugovoreno, zastupnik stie pravo na naknadu kad ugovor bude izvren ali mu to pravo pripada i kad ugovor ostane neizvren, ako je do toga dolo iz uzroka koji je na strani nalogodavca (dispozitivna odredba). Ako iznos naknade nije odreen ugovorom ili tarifom, zastupnik ima pravo na uobiajenu naknadu. Ako je u konkretnom sluaju naknada nesrazmerno velika prema uinjenoj usluzi, sud je moe na zahtev nalogodavca sniziti na pravian iznos. Zastupnik ima pravo na naknadu trokova koji proizilaze iz redovnog vrenja njegovih poslova, ako drukije nije ugovoreno. On ima pravo i na naknadu posebnih trokova koje je uinio u korist nalogodavca, ili po njegovom nalogu. Kad je za obavljanje zastupnikih poslova zastupniku potreban odreeni materijal ili odreena dokumentacija, nalogodavac je duan da mu to stavi na raspolaganje. Nalogodavac moe imati na istom podruju za istu vrstu posla vie zastupnika.

Merodavano pravo. Kad je ugovor o zastupanju meunarodnog karaktera, na njega se primenjuje pravo koje su ugovorne strane odredile saglasnou svojih volja princip autonomije volje. U odsustvu sporazuma ugovornih strana, nae pravo usvojilo je kao supsidijarni kreterijum - pravo mesta gde se u vreme prijema ponude nalazilo sedite odnosno prebivalite zasupnika. Prema Konvenciji koja se primenjuje na ugovore o posredovanju i ugovore o zastupanju iz 1977, merodavno je pravo mesta u kome je u trenutku zakljuenja ugovora zastupnik imao svoje profesionalno sedite, odnosno u nedostatku ovoga svoje uobiajeno boravite. Ako zastupnik ima vie profesionalnih sedita, merodavno je pravo mesta sa kojim je zastupanje najue povezano.

UGOVOR O KOMISIONU U MEUNARODNOM PROMETU

Definicija. Ugovor o komisionu je takav ugovor o obavljanju privrednih usluga u kome se jedna ugovorna strana komisionar, obavezuje da u svoje ime a za raun svog komitenta, zakljui neki privredni ugovor, a druga ugovorna strana komitent (nalogodavac) se obavezuje da za to plati odreenu naknadu (proviziju).

M...