Uprostoravanje ideologije

  • Published on
    25-Jun-2015

  • View
    205

  • Download
    11

Embed Size (px)

Transcript

<p>Olga Manojlovi-Pintar</p> <p>Uprostoravanje ideologije: spomenici Drugoga svetskog rata i kreiranje kolektivnih identitetaU procesu kreiranja identiteta jugoslovenske zajednice kljune elemente su bez sumnje predstavljali razliiti vidovi memorijalizacije Drugoga svetskog rata i glorifikacija martirstva vojnih stradalnika, a zatim i civilnih rtava. Ove tvrdnje u potpunosti potvruju istraivanja spomenika herojima i martirima rata te analize manifestacija odravanih u njihovim podnojima svojevrsnim mestima seanja kojima su konstruisani kolektivno pamenje te konstituisane dravne i nacionalne ideologije. Promoviui nove ideoloke simbole spomenici su trebali da snae kolektivno zajednitvo stvarajui sliku jedinstvenog, gotovo monolitnog drutva.1 Istovremeno su oni, meutim, reflektovali i sloenost drutvenih odnosa te dubioze multinacionalne zajednice ukazujui na razliite puteve kojima je oficijelna predstava rata problematizovana u zavisnosti od politikih i drutvenih promena u jugoslovenskom drutvu i dravi. Istraujui spomeniku arhitekturu, u saoptenju se analiziraju zvanini dravni spomenici i njihova funkcija u javnom prostoru, konkretnije praksa podizanja dravnih spomenika palima u Drugome svetskom ratu u periodu od zavretka rata do smr1</p> <p>Zoran ini je pritom, piui o problemima jugoslovenske drave u godinama politikih preispitivanja, posebno naglaavo znaaj simbola za funkcionisanje zajednice: Nacionalna dravnost se ne integrie prvenstveno putem institucija, nego zajednikim simbolima, u kojima je jedinstvo politike zajednice prisutno, a da ne mora biti posebno tematizovano (Jugoslavija kao nedovrena drava, Novi Sad, 1988, 7).</p> <p>288</p> <p>Uprostoravanje ideologije</p> <p>ti Josipa Broza Tita 1980. godine. Obeleja koja su podizale lokalne zajednice ovom prilikom nisu razmatrana, iako upravo njihova analiza najjasnije dekonstruie istorijske sterotipe i ukazuje na problem usklaivanja dravnog i nacionalnih identiteta u drugoj i/ili socijalistikoj Jugoslaviji. 1. Uvod Shvatanje ratova kao stvaralakih inova u kojima su nastajale dravne zajednice (pa tako i Kraljevina, a zatim i druga Jugoslavija) i, shodno tome, deifikacija stradalih/palih u njima predstavljali su, u pravilu, osnov legitimacije novih drutvenih elita i vladajuih reima.2 Analiza spomenike arhitekture XX veka jasno rasvetljava ove fenomene i ukazuje na koji nain su simbol vojnika u uniformi nacionalne armije, a zatim i civila palih u ratu eksploatisani u procesu drutvene integracije modernih drava. Simbol graanina-vojnika i njegova spremnost rtvovanja na oltaru domovine uzdignuti su na najvii nivo adoracije kao snaan element kohezije zajednice ve krajem XIX veka i postali su paradigma nacionalizovanih drutava, sublimacija seanja na rat, ali i jedna od najjasnijih refleksija sadanjosti koja je kreirala predstave o prolosti.3 Proizvodnja vojnikih spomenika tokom poslednja dva veka daleko je nadilazila sve ostale forme i spomenike predstave. Njihova hiperprodukcija posebno je oznaila decenije izmeu dva svetska rata u Evropi kako u zemljama pobednicama, tako i meu poraenima kada je, bez obzira na kontekst i</p> <p>Up. A. Smith, Chosen Peoples, New York, 2003. Up. posebno zanimljivu analizu italijanskog primera velianja potrebe rtvovanja za otadbinu: M. Baione, La Religione della Patria. Musei e instituti del culto risorgimentale (1884-1918), Treviso, 1994.3</p> <p>2</p> <p>Olga Manojlovi-Pintar</p> <p>289</p> <p>politike realnosti, simbol palog vojnika najsnanije pokretao mase i afirmisao nove politike projekte.4 U zemljama pobednicama on je izraavao mo i trijumfalizam, dok je istovremeno u Nemakoj, Italiji, Maarskoj... iskorien kao poziv na nove mobilizacije zbog kako je prezentovano javnosti izdaje elita i nezasluenog poraza. Varijacije na temu velianja vojnih stradalnika nastavljene su i zavretkom Drugoga svetskog rata u Sjedinjenim Amerikim Dravama i Savezu Sovjetskih Socijalistikih Republika (SSSR), podizanjem itavog niza spomenika i nepreglednih vojnikih grobalja, koji ne samo da je trebalo da posvedoe o veliini pobede nego i, mnogo vie, o hladnoratovskoj sukobljenosti nekadanjih saveznika. Utilitarizacija vojnike smrti nametnula se kao esencijalni zahtev ideologizovane politike blokovskih suparnika i vid opravdanja njihovih nepomirljivih politikih koncepata. Meutim, 1945. je unela i znaajne izmene u naine memorijalizacije rata, koje su bile odreene milionskim civilnim rtvama, iskustvom genocida i koncentracionih logora. Od Zadkinovog Spomenika poruenom gradu u Roterdamu iz 1948. do sveano otvorenog spomenika ubijenim Jevrejima Evrope u Berlinu u maju 2005. godine, predstave rata kao tragedije i besmisla, a ne herojske borbe i trijumfalnih armija, davale su simboliki osnov novoj ideologiji ujedinjene Evrope. Heterogeno kulturno naslee i brojne istorijski esto suprotstavljene tradicije racionalno potiskivane ekonomskim principima potrebe ujedinjenog trita osnaene su u idejnoj sferi promocijom ideja slobodnog oveka-graanina i otvorenog drutva, a princip nepomirljivih drava obesmislen je isticanjem tragizma civila palih u Drugome svetskom ratu.</p> <p>4</p> <p>Up. G. Mosse, Fallen Soldiers. Reshaping the Memory of the World Wars, New York, 1990.</p> <p>290</p> <p>Uprostoravanje ideologije</p> <p>Istraivanje naina uvanja uspomena na stradale na podruju Jugoslavije detektuje, po zavretku Drugoga svetskog rata, oba ova diskursa: naglaavanje vojnih stradalnika, a zatim i velianje civilnih rtava, oslikavajui na taj nain potpuno razliite osnove jaanja zajednitva u sklopu jugoslovenske drave i, shodno tome, potpuno suprotstavljene naine recepcije razliitih ideolokih osnova proklamovanog dravnog jedinstva. 2. Krasnoarmejci nam ulaze u kuu5 U Jugoslaviji je, neposredno po zavretku Drugoga svetskog rata, kao prvi simbol nove, zatim i socijalistike zajednice, proizale iz etvorogodinjeg sukoba koji je sadravao elemente graanskog rata, socijalne borbe i ideoloke revolucije, promovisana predstava vojnika. Meutim, to nije bila predstava pripadnika jugoslovenskog pokreta otpora nego vojnika Crvene armije. Obeleja palim vojnicima Crvene armije podizana su, naime, jo u toku trajanja borbi za osloboenje Jugoslavije, a prvi javni pomen o jednome ovakvom spomeniku potie iz beogradske Politike od 28. oktobra 1944. godine, kada je preneta vest o sahrani i podizanju spomenika crvenoarmejcima koji su poginuli u borbama za osloboenje Beograda. Sahrani na tada Pozorinom trgu (danas Trgu Republike) prisustvovali su komandanti sovjetskih i naih divizija i korpusa, meu njima i general-major Andrej Aleksandrovi danov, Mijalko Todorovi i Peko Dapevi te brojni Beograani koji su, gotovo ritualno, prvi bacili grumenje zemlje na grobove palih5</p> <p>Parafraza na temelju jednoga priloga Isidore Sekuli (Zapis iz rata, krasnoarmejci nam ulaze u kuu, u: Jugoslavija - SSSR, br. 4, bez m.izd., februar 1946. godine). Up., opirnije, O. Manojlovi-Pintar, . Spomenici sovjetskim vojnicima podizani u Srbiji 1944-1954. godine, Tokovi istorije, asopis Instituta za noviju istoriju Srbije, br. 1-2, Beograd, 2005, 134-145.</p> <p>Olga Manojlovi-Pintar</p> <p>291</p> <p>vojnika. Tako su, samo nekoliko desetina metara od prvoga spomenika koji je podignut u Beogradu daleke 1882. godine, spomenika knezu Mihailu Obrenoviu, nove vlasti postavile i prvo spomeniko obeleje u osloboenom gradu. Time je zapoeo i period stalnog popularisanja novih politikih veza, a kroz naglaavanje bratskih oseaja slovenske uzajamnosti.</p> <p>Jugoslovenski i sovjetski oficiri na sahrani vojnika Crvene armije na dananjem Trgu Republike u Beogradu</p> <p>Ovaj, kao i veina spomenika iste namene koji su podizani po selima istone Srbije i u okolini Beograda, rasvetljava poetke konstituisanja i uprostoravanja socijalistike ideologije u jugoslovensko drutvo. Oni su, skromnih dimenzija i gotovo nepostojee dekoracije, posedovali samo osnovne simbole: dominantu zvezdu petokraku (veoma esto sa srpom i ekiem), ali i uvek prisutan krst. Komemorativne sveanosti odravane prilikom njihova otkrivanja gotovo su po pravilu ukljuivale i osvetanja i opela koje su obavljali svetenici Srpske pravoslavne crkve. Za razliku od spomen-obeleja monumentalnih razmera podizanih u slavu Crvene armije u, npr., Beu, Berlinu ili Kenigsbergu, a ija je funkcija bila da iskau</p> <p>292</p> <p>Uprostoravanje ideologije</p> <p>trijumfalizam nad nacizmom, spomenici podizani u Srbiji (jo jednom naglaavam: neuporedivo skromnijih razmera) imali su za cilj jaanje srdanih odnosa dvaju naroda, njihovih proletera i komunistikih partija.6 Pored sovjetskih spomenika odravane su sveane pionirske i sindikalne priredbe, radniki i omladinski skupovi. Oni su predstavljali centralna mesta prvih laikih procesija koje je organizovalo komunistiko rukovodstvo, prenosei ideje komunizma i socijalne revolucije. U promociji nove ideologije posebno znaajne su bile sahrane sovjetskih vojnika palih pod Budimpetom u kolektivne grobnice u Beogradu i Novom Sadu. Naglaavanje elje vojnika da budu sahranjeni u bratskim slovenskim gradovima trebalo je da oznai potvrdu tradicionalnih veza i time osnai nove politike realnosti. No, da li je zaista bila re o stvarnim eljama poginulih, kako je to zvanina propaganda predstavljala, ili pre svega o pokuaju vlasti da ih iskoristi u cilju sopstvene promocije? Izmoreni su sovjetski vojnici, posle etiri godine ratovanja, svakako formirali kolektivne predstave i stereotipe o gostoljubivim i neprijateljski raspoloenim sredinama, no iz dananje perspektive sumnje u humanost vojnike prakse te brige za obinog vojnika i njegove elje u trenucima najveih borbi, ove inicijative dovodi pod znak pitanja.7 Na teritoriji Jugoslavije, od skromnih, gotovo grobljanskih obeleja, u potpunosti se razlikovao samo spomenik Antu-</p> <p>U tom su sklopu, prema pisanju Politike od 20. juna 1945. godine, Ukazom Predsednitva Vrhovnog sovjeta SSSR-a, a na predlog Narodnog komesarijata odbrane SSSR-a ustanovljene i medalje Za osloboenje Beograda, Varave i Praga, kao i medalje Za zauzee Budimpete, Kenigsberga, Bea i Berlina. 7 Inae tela su poginulih vojnika Crvene armije 1954. grupisana na Groblju oslobodilaca Beograda, koje je 20. oktobra sveano otvorio J. B. Tito u povodu proslave desetogodinjice osloboenja grada. Na groblju su sahranjena tela palih sovjetskih i jugoslovenskih vojnika koji su poginuli u borbama za osloboenje Beograda.</p> <p>6</p> <p>Olga Manojlovi-Pintar</p> <p>293</p> <p>na Augustinia kojim je novo komunistiko rukovodstvo izrazilo hommage Crvenoj armiji. Podignut na teritoriji Hrvatske, na samoj obali Dunava kod Batine, ovaj je spomenik simptomatian iz nekoliko razloga: najpre, on osvetljava jasnu nameru novih vlasti da etablira pandan spomeniku Zahvalnosti Francuskoj (koji je 1934. podignut u Beogradu) i na taj nain bezpogovorno oznai novog velikog saveznika nove jedinstvene Jugoslavije i precizira jugoslovensku poziciju u meunarodnom okruenju. Istovremeno, ovim spomenikom trebalo je promovisati novi simbol jedinstva zajednice, a to je svakako pobednika antifaistika koalicija, koja je formirala novu zajednicu socijalistikih drutava. Spomenik je, kao to je u jednome tekstu Oto Bihalji Merin eksplicitno zakljuio, postao znak zahvalnosti sovjetskoj armiji te izraz nerazruivog bratstva i jedinstva naih naroda. Stoga ga Augustinievo ostvarenje, posmatrajui ga kao kontrapunkt njujorkom Kipu Slobode, i video kao...veiti spomenik snage i pobede one armije i onog drutvenog ureenja koje je uvar slobode i mira meu narodima.8</p> <p>Koliko kontekstualizacija i nain itanja daju legitimitet simbolima, svedoi reito i ovaj primer. Naime, centralnu figuru spomenika postavljenog u Batinskoj skeli Augustini je uradio itavih osam godina ranije 1939. godine kao detalj za spomenik Aleksandra Karaorevia koji je ponudio na konkursu raspisanom te godine za podizanje spomenika kralja Aleksandra u Niu. Realistini izraz snane enske figure trebalo je da posvedoi o snazi i jedinstvu zajednice, kako one predratne, tako na isti nain i njoj ideoloki potpuno suprotstavljene posleratne socijalistike zajednice.</p> <p>8</p> <p>Prema: Jugoslavija - SSSR, br. 26, bez m.izd., decembar 1947. godine.</p> <p>294</p> <p>Uprostoravanje ideologije</p> <p>Augustiniev predlog (maketa) za spomenik kralja Aleksandra Karaorevia u Niu</p> <p>Olga Manojlovi-Pintar</p> <p>295</p> <p>Detalj sa spomenika u Batinskoj skeli</p> <p>296</p> <p>Uprostoravanje ideologije</p> <p>Ipak, uprostoravanje nove ideologije teklo je simultano sa unitavanjem simbola koji su funkcionisali u prolosti. Istina veina spomenika uklonjena je iz javnog prostora jo u toku Drugoga svetskog rata (uglavnom spomenici vladarima dinastije Kraorevi), ali su u vremenu afirmacije bratstva i jedinstva naroda socijalistike zajednice nestajali i neki simboli ranijih epoha. Zbliavanje sa novim politikim saveznicima i ideolokim istomiljenicima uslovilo je nestanak mnogih spomenika koji su svedoili o istorijskim epizodama koje je nova zajednica socijalistikih naroda pokuavala da zaboravi ili rekontekstualizuje. Pri tome svakako paradigmatino deluju primeri spomenika Bana Jelaia u Zagrebu (koji je sa glavnog gradskog trga uklonjen neposredno pred proslavu stogodinjice revolucije 1848. u Maarskoj), ali i u Knjaevcu, gde je uklonjen spomenik palima u srpsko-bugarskom ratu.9 Formalnim uklanjanjem ostatka vremena u kojima su potencirana istorijska neprijateljstva izmeu jugoslovenskih naroda i onih u susedstvu (Maara i Bugara) u javnosti je promovisana ideja o sukobljenosti interesa nacionalnih buroazija i snano potiskivana slika animoziteta itavih naroda. 3. Pali borci Kada je 1948 dolo do razlaza izmeu jugoslovenskog i sovjetskog rukovodstva na nivou simbola nije ispoljen drastian rez sa proklamovanim vrednostima sovjetskog drutva. Sterotipi koje je promovisao socrealizam i koji su afirmisali ideje</p> <p>O prvome spomeniku up., npr., D. Rihtman-Augutin, The Monument in the Main City Square: Constructing and Erasing Memory in Contemporary Croatia, u: M. Todorova (ed.), Balkan Identities, Nation and Memory, London, 2004, 180-197. O drugome, pak, koji je, kao i prvi, vraen je na svoje mesto i danas se na njemu nalazi, up. U. Rajevi, Zatirano i zatrto. Oskrnavljeni i uniteni srpski spomenici na tlu prethodne Jugoslavije, knj. I, Novi Sad, 2001.</p> <p>9</p> <p>Olga Manojlovi-Pintar</p> <p>297</p> <p>socijalistike revolucije i trijumf diktature proletarijata nastavili su da egzistiraju u gotovo neizmenjenoj simbolici spomenike arhitekture, ali sa potpuno suprotnim sadrajem. U tom smislu, kao kontrapunkt predstavi vojnika Crvene armije postavljen je simbol jugoslovenskog partizana, kojim je snano promovisana ideja autohtonosti partizanske borbe i njene ukorenjenosti u narodu. ensku alegoriju s Augustinievog spomenika potisnuo je Stojanoviev spomenik na Irikom vencu, a autonomnost jugoslovenskog antifaistikog pokreta u toku rata postala je temelj specifinog meunarodnog poloaja Jugoslavije u narednim decenijama i jedan od kljunih elemenata kolektivnog identiteta. Posebno je, u tom sklopu, simptomatina jedna izjava skulptora Vanje Radaua, data mnogo godina kasnije 1974. godine:Ja potujem zapadnu kulturu, ali sam zaljubljen u svoju zemlju i al...</p>