Uputstvo Za Uzgoj Na Vodi

  • Published on
    28-Nov-2015

  • View
    64

  • Download
    3

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Uputstvo Za Uzgoj Na Vodi

Transcript

<ul><li><p>Agroperlit u slubi poljoprivrede</p><p>Agroperlit se sa uspehom koristi u raznim granama poljoprivrede. Pozitvne osobine su to je: sterilan, inaktivan materijal prema hranljivim rastvorima za nalivanje, ima dobru propusnu mo za vodu i odlino zadrava vazduh oko korena biljke.Za gajenje biljaka i za sadnice mea se sa raznim supstratima, sa zemljom, supstratom za cvee, humusom, peskom, tresetom itd. u sledeim razmerama:</p><p>biljke koje iziskuju mnoge vode : 3 dela perlita + 1 deo supstrata koje iziskuju prosenu koliinu vode : 1 deo perlita + 1 deo supstratakoje iziskuju malu koliinu vode : 1 deo perlita + 3 dela supstrata Navedene meavine se koriste za:- korenovanje ukrasnog cvea i povra - gajenje sadnica ukrasnih cvea i povra - gajenje i razmnoavanje ukrasnog bunja i drvea - gajenje i razmnoavanja rasada - poboljavanja zemljita travnjaka - krovne bate - proizvodnja gljiva - gajenje i razmnoavanje vinove loze i - saksijsko cvee Ovo su samo primeri i to nije konana lista svih mogunosti agroperlita.</p><p>Agroperlit je prijatelj prirode i sa lakoom se koristi. Kupcima agroperlita pruamo punu podrku u savladavanju hidroponije, kao i recepturu hranljivih materija za odredjenu biljku. Iskoristite mogunosti agroperlita , nemojte proi pored toga neprimetno, jer svet u razvoju brzim koracima ide napred. Mi smo sa vama.Sledea vana uloga perlita je u hidroponskom gajenju biljaka.</p><p>ta je hidroponija?</p><p>Znai gajenje biljaka bez zemlje u istom vodenom rastvoru ili uz pomo nekog inaktivnog supstrat.. Koren biljke se nalazi u inaktivnom supstratu. Prednost je da ovaj supstrat ne menja osobinu rastvora za nalivanje, ne menja pH i EC vrednost. Na taj nain moemo da zalivamo biljku sa odgovarajuim rastvorom, sa jednostavnom kontrolom i regulacijom. Moemo da obezbedimo idealne uslove oko korena biljke i na taj nain moemo da ostvarimo vei prinos za krae vreme uz manje trokova. Neke bolesti korena moemo da iskljuimo, jer tetoine nemaju ivotne uslove u tom supstratu. Lista biljaka koje se gaje hidroponijom u istom perlitu je prilino dugaka ali evo nekoliko primera: Povre: paradajz, paprika, krastavac, patlidan, lubenica, graak, pasulj, boranija itd.Ukrasno cvee: gerber, rua, karanfil, orchidea, alstromeria, lisianthus itd.Korenasto krtolasto povre: krompir, argarepa, rotkva, luk itd.</p></li><li><p>U stiroporskoj saksiji na sprat, najee se gaji jagoda, razne salate, spana i ukrasno cvee.U istom perlitu se dobija oko 7 % vie prinosa paradajsa nego u mineralnoj vuni, pokazuju inostrana ispitivanja.</p><p>Mali koren, vei prinos Vei koren, manji prinos </p><p>Prva slika pokazuje biljku gajena hidroponijom. Biljka dobija idealan rastvor za nalivanje i ne troi energiju za razvoj korena. Na drugoj slici vidimo biljku gajenu u zemlji. Vei je koren uz manji prinos jer biljka troi energiju za razvoj korena, da pronadje vodu i minerale za svoj rast. U zemlju nemoemo da stvorimo idealne uslove za razvoj biljke. Hidroponija je tehnologija sadanjosti kao i budunosti. Lako se ui I sa jednostavnim nainom je mogue postii dobre rezultate. </p></li><li><p>Hidroponija sa Agroperlitom</p><p>Agroperlit kao sterilan inaktivan supstrat idealan je za hidroponsku proizvodnju. Postoje razna reenja za tu tehnologiju Najrasprostranjenije je gajenje u posudama, zatim na spratu sa stiroporskim saksijama i u irokim olucima na zemlji ili na stolovima. Pored navedenih postoje jo reenja sa viseim ili leeim dakovima. Prvo emo opisati malo opirnije proizvodnju u kontejnerima ili posudama. Postoje dve mogunosti. Prva je kruna cirkulacija hranjive tenosti pri emu moemo da utedimo i do 80 %-a vode i kemikalija. Evropska unija se zalae za ovo reenje, zbog manjeg utroka vode i zagadjivanja zemljita. Kod drugog naina ne sakupljamo rastvor, putamo ga da iscuri iz posuda u zemlju. </p><p>Metoda sa krunim tokom (recirkulacijom) u posudama</p><p>Moemo da koristimo bilo kakve posude od plastike na primer kofe, plastine kante, kutije, flakone za vodu i slino. Sve su to jevtina sredstva i mogu se nabaviti kod nas. Zapremine posuda zavise od biljke koju elimo da gajimo, ali uglavnom se kree od 3 20 litara. Za na primer uzeemo kofe od 12 litara. Potrebni su nam jo sledei delovi od plastike:dva kolena od 1/2 colajedan plastini uvodnik (zaptiva) za otvore prenika 1 plastina cev od -a duine 20 cm. Plastina cev od 1 -a duine 5 cm.Plastina cev od 1/2 -a duine 5 cm.Cev za kanalizaciju od 2 ( duina po posudi oko 50 cm.) Montiranje i sastavljanje se vri na sledei nain. Na kofi se, sa strane, bui rupa promera 22 mm na visini 35 mm od dna.Plastini uvodnik (zaptiva) buimo sa rupom od 19 mm. </p></li><li><p>Od plastine cevi, prenika 1 -a odseemo komad duine 5 cm. Na sredini komada, izbuimo otvor prenika 18 mm. Zatim ga okrenemo za 90 stepeni i izbuimo jo jedan otvor istog prenika. Tako dobijamo 4 naspramna otvora. Cev preseemo po sredini tih otvora, i time dobijamo 2 komada sa polukrunim zavrecima. Jedan od njih treba navui na koleno od cola, tako da polukruni zavretak bude spolja. Zatim plastini uvodnik (zaptiva) uguramo u rupu na stranici kofe, zatim kroz otvor uguramo cev duine 20 cm i prenika cola.Na ovu cev, sa unutranje strane stavljamo koleno sa drugim komadom cevi sa 4 polukruna zavretka, koji treba da nalee na dno kofe.Sa spoljne strane, u koleno treba ugurati cev od cola, 5 cm duine. Time smo zavrili odvodnu cev.Na glavnoj odvodnoj cevi prenika 2 cola, koja vodi do rezervoara sa hranljivim rastvorom, treba izbuiti otvore prenika 35 mm, na svakih 45 cm.Zatim poinjemo sa sklapanjem odvodnog sistema.Cev od 2 cola, za odvod telnosti, treba postaviti na zemlju i fiksirati na svaki metar duine.Kofe stavljamo na zemlju, jednu naspram druge, tako da odvodne cevi naleu na glavnu odvodnu cev. Doziranje hranljivog rastvora vrimo odozgo sa dve kapaljke. Najbolje reenje je da rezervoar sa hranljivom tenou postavimo ispod nivoa tla, da bi se tenost slobodnim padom vraala u rezervoar.Doziranje se reava putem vremenske sklopke. Kapacitet pumpe za doziranje zavisi od broja posuda u sistemu.Tako postavljeni sistem se zove metod sa krunim tokom (recirkulacijom).</p><p>KONTEJNERSKA PROIZVODNJA BEZ KRUNOG TOKA</p><p>Ako ne elimo da hranljivi rastvor sakupljamo i vraamo u rezervoar, ne treba nam nita od opisanog pribora.Potrebno je samo na posudama izbuiti 4-6 otvora prenika 5 mm, na visini 25-30 mm od dna kofe. Kroz ove otvore e oticati viak tenosti. Rupe se mogu buiti i na dnu posude, ali se u tom sluaju posude moraju odii sa tla i postaviti na odgovarajue odvodne kanale kroz koje e oticati viak tenosti.Najjednostavnija kontejnerska proizvodnja se postie ako mesto kofa koristimo najlonske dakove od 5-20 litara zapremine. Unutranja strana folije treba da je crn (neprovidan) a spoljni beo, ali to nije uslov. Sa strane se kruno prave otvori prenika 5 mm za odvod vika tenosti. Ako je pleteni dak, u tom sluaju nije potrebno buiti dno daka. </p></li><li><p>Paprika u plastinim dakovima u perlitu</p></li><li><p>Metoda u irokim olucima </p><p>Neke biljke koje se sade gusto ili korenasto krtolasto povre, nije pogodna kontejnerski metod. Zato postoji vrlo jednostavan nain sa olucima irine od 30 100 cm-a. i dubine do 25 cm-a. Moemo da iskopamo u zemlji ili da postavimo na sto. Pokrijemo sa folijom, napunimo sa agroperlitom i moemo poeti saditi biljke. Ceo sistem treba da je pod malim nagibom. Na taj nain na viljem kraju uvodimo rastvor za nalivanje, a na drugom kraju formiramo otvor za izlazak vika rastvora. Moemo da oberzbedimo kruni tok rastvora po potrebi. Na ovakav nain mogue je gajiti cvee, karanfile ili krompir, argarepu, rotkve, mladi luk Itd.</p><p>Ammarillys u perlitu u irokim olucima</p><p>Stiroporske posude, saksije </p><p>Uspeno se koristi za gajenje jagode na spratu od 8 10 saksija. Perlit je idealan supstrat za ovu tehnologiju, jer lako proputa rastvor kroz spratove ali zadrava koliinu rastvora potrebnoj korenu za razvoj. Vano je napomenuti, da treba montirati dve kapaljke na gornju posudu i dve na sredini na 4-i od dole npr. ako imamo 8 posuda na sprat. Na ovaj nain sve saksije e dobiti dovoljno rastvora. Intenzitet nalivanja zavisi od dnevne temperature, ali preporuka je savkih 23 sata 15 minuta ujotro od 7 pa uvee do 6 sati. To znai dnevno 4 6 puta. Koliinu doziranja rastvora treba podesiti tako, da merimo viak koja izlazi na dnu donje posude. Ne treba da bude vie od 10 % izlaza od ulazne koliine. Prema praksi na jednom kapljau protok treba da </p></li><li><p>bude oko 0.5 litara u minuti a izlaz na dnu posude oko 0.51 litara za 15 minuta. </p><p>Receptura za nalivanje</p><p>Biljke u svakom stadijumu svoje vegetacije zahtevaju tano odredjeni sastav makro i mikroelemenata. Pored tano izmerenih sastojaka vaan factor je pH i EC vrednost rastvora. pH vrednost se oznaava brojevima od 114. Sredina pH=7 oznaava neutralnu vrednost. Iznad vrednosti 7 rastvor je bazian, a ispod 7 je kiseli. to je vei vrednost iznad 7, rastvor je jae bazian, i to je manji vrednost ispod 7, rastvor je jae kiselo. Biljke zahtevaju malo kiselu sredinu od pH 5.5 do 6.5. Neke biljke vole jau kiselu sredinu i ispod 5.5 pH, a neke vole slabo baznu sredinu, iznad pH 7. EC znai elektrinu provodljivost rastvora (izraen u mili Simensu, mS/cm2) i u zavisnosti je od koncentracije rastvorenih kemikalija. Ako je vea koncentracija, provodljivost e biti vei i suprotno. Destilovana voda ne sadrzi hemikalije, prema tome provodljivost mu je 0 a voda za pie, poto sadrzi mineralne soli kree se od EC=0.5 do EC=1 mS. Jako je vaan faktor kvalitet vode u koju pripremamo rastvor za navodnjavanje. Dobra voda ima EC manji od 1.0 a pH vrednost manji od 8. U drugim sluajevima moramo pripremiti vodu za hidroponiju, omekavati ili dodavati kiselinu za smanjivanje pH vrednosti. Preporuuje se analiza vode, da bi znali sastaviti tanu recepturu. Biljke gajene hidroponijom nalivaju se stalno sa rastvorom i samo retko, prilikom ispiranja supstrata, istom vodom. Zbog toga je jako vana tana receptura za odredjenu biljku u odredjenoj fazi vegetacije. Primer sastava ubriva za paradajs u 1000 litara vode. Broj 1 je sastav do pojave prvog cveta itd. Od 5-og cveta pa nadalje sastav recepture se ne menja. Koliine su dati za prosenu vojvodjansku vodu od EC=0.6 mS/cm. Ako je EC vei od 1.0 EC, potrebno je koliine srazmerno smanjiti. pH vrednost treba podesiti dodavnjem 60 %-ne azotne kiseline. U proseku potrebno je dodati 0.3-0.5 litara na 1000 litara vode. pH vrednost treba de je u intervalu od 5.8-6.5. Vano je napomenuti, da ubriva treba pre dodavanja u cisternu rastvoriti u neku posudu. Kalcium-nitrat se dodaje uvek zadnje i nesme se meati prilikom pravljenja rastvora sa ostalim kemikalijama. Od poetka formiranja plodova potrebno je dodati i mikorelemente. Odgovara meavina mikroelemenata za povrtarstvo 50 gr u 1000 litara rastvora, ili HUMUS FW organsko djubrivo sa mikroelementima 0.5-1.0 litara na 1000 lit. </p></li><li><p> 1 2 3 4 5Gram/1000 lit. gr. gr. gr. gr. gr.Kalcium-nitrat 440 500 500 550 550</p><p>Magnezium-sulfat 400 400 400 470 470Monokalium-fosfat 220 220 220 220 220</p><p>Kalium-nitrat 0 0 140 240 450Kalium-sulfat 130 130 80 0 0</p><p>Za organsku proizvodnju potrebno je koristiti djubriva za organsku poljoprivredu kao to je npr. i HUMUS FW. Moete nabaviti od firme Bioalternativa iz Kanjie. Web sajt je: http://www.bioalternativa.rs , telefon: 024 874 626. Za merenje pH vrednosti dovoljno je koristiti pH papir sa tanou od 0.5 pH. EC i pH metar moete nabati ili poruiti pouzeem iz Beograda od firme Hidroponika. (http://hidroponika.com/ Telefon: 011/2910999)Plastine kofe moete nabaviti od radnje ZTR SEMBERIJA iz Sremske Mitrovice. Telefon: 022 630 400. Ostale informacije u vezi gajenja biljaka hidroponijom, moete pogledati na sajtu: http://www.hidroperlit.vacau.com/ ili pitanja postaviti na e-mail: gilvazi@gmail.com . Telefon : 021 6910 152, mob.: 064 193 7625. Eksperimentalnu foliju sa kontejnerskom proizvodnjom u agroperlitu moete pogledati u Beeju , arnojevia 72. </p></li></ul>