Urbana struktura

  • Published on
    02-Jul-2015

  • View
    426

  • Download
    0

Embed Size (px)

Transcript

<p>DEPARTMAN ZA URBANIZAM ARHITEKTONSKI FAKULTET UNIVERZITETA U BEOGRADU</p> <p>Urbana struktura kolska 2010/11. godina.</p> <p>realizatori nastave: Prof. dr Nada Lazarevid Bajec predmetni nastavnik i rukovodilac predmeta dr Marija Maruna, docent mr Vladimir Mihajlov, asistent Milica Milojevid, asistent-pripravnik Ana Perid, asistent Ivan Simid, asistent Danijela Milojkid, saradnik u nastavi</p> <p>UVODNE NAPOMENE Predmet Urbana struktura koji je u stalnoj transformaciji od 1989. godine predstavlja pokuaj osavremenjivanja tradicionalnog strunog pristupa urbanom fenomenu. Nasuprot opisivanju grada i fokusiranja na standardne obrasce fizike strukture uz usvajanje strunih kriterijuma i modela, uinjen je pokuaj da se kroz razdvajanje aktivnosti, aktera i prostora studenti uvode u detaljnu analizu naina na koji se urbani obrasci proizvode i koriste. Urbana struktura se posmatra kao kompromis, kao odnos ljudi i prilagoenih prostora u kojima se pokuavaju zadovoljiti konfliktni interesi i ciljevi razliitih uesnika, pojedinaca i grupa: stanovnika, investitora, strunjaka, uprave, politike itd. Naglasak je na proceni kvaliteta urbanih aktivnosti (stanovanje, trgovina, rekreacija, rad, komuniciranje itd.) u svim svojim posebnim oblicima i prostora u odnosu na promenljive vrednosne stavove i interese aktera. Studenti se upuduju na uoavanje posebnih kriterijuma aktera u odnosu na njihove akcije i aktivnosti u prostoru. Otkrivanje osnovnih oblika urbane strukture se povezuje sa upoznavanjem najznaajnijih drutvenih, ekonomskih, ekolokih i tehnolokih faktora koji utiu na njihovu genezu i transformaciju. Predmet obuhvata elementarne tehnike i metode analize i procene kvaliteta urbane strukture uz ukljuivanje razliitih vrednosti i interesa. Jedan od vanih zadataka koje predmet pred sebe postavlja je i podsticanje kreativnog miljenja koje omogudava ukljuivanje u struno delovanje na koncipiranju alternativnih puteva razvoja gradova u bududnosti. Organizacija nastave: III semestar / 2 asa nedeljno predavanja / 1 as nedeljno vebanja CILJEVI KURSA Predmet predstavlja uvod u istraivaki rad i obuhvata upoznavanje studenata sa osnovnim iniocima urbane strukture kao i sa osnovnim metodama i tehnikama vezanim za analizu i planiranje prostorne organizacije grada. Nakon zavrenog kursa studenti de biti osposobljeni da: Razumeju osnovne procese koji oblikuju savremene gradove, inioce i aktere urbanog razvoja i izgradnje; Uoavaju i definiu urbane probleme; Saznaju koje su im informacije neophodne da bi odgovorili na postavljena pitanja, kako da ih analiziraju, gde da pronau neophodne informacije; Upotrebljavaju urbanistike parametre u komunikaciji i istraivanju; Razumeju osnove planske kontrole razvoja gradova: odreivanja namene zemljita, urbanistikog zoniranja, regulative, standarda i normative; Koriste osnovne metode u istraivanju urbane strukture; Rade u manjim grupama I potuju zadate rokove.</p> <p>PROGRAM PREDAVANJA 1. Grad kao proizvod i proces. Snage koje utiu na unutranju strukturu savremenog grada: akteri u produkciji izgraene sredine, privatni i javni. Okvir za istraivanje: model. 2. Urbane aktivnosti u prostoru: tip, karakter, obrasci 3. Proizvodnja izgraenog prostora - zemljita i izgraene strukture. 4. Nain koridenja gradskog zemljita: razmetaj aktivnosti u gradu, konfliktne i komplementarne aktivnosti. 5. Obrasci urbane strukture, naslee i savremeni trendovi. Urbane promene: problemi u razvoju. 6. Vrednosti i vrednovanja. 7. Kriterijumi i indikatori kvalitete urbane strukture. Ciljevi u formiranju urbane strukture. 8. Kriterijumi za lociranje aktivnosti i kontrolu izgradnje: trini zahtevi, socijalne politike. Novi kriterijumi: ljudska prava, ekologija, tednja energije, konkurencija, identitet, estetski kvaliteti,... 9. Regulisanje razmetaja aktivnosti u trinim uslovima: stabilnost i dinamika procesa. Zoniranje: oblici, karakteristike, prednosti i nedostaci. 10. Lociranje aktivnosti, namena povrina, mogudnosti i ogranienja. 11. Preference urbanih aktivnosti i njihovo lociranje: stanovanje, komercijalne aktivnosti, rekreacija, servisi i usluge 12. Procena kvaliteta urbane strukture u odnosu na razliite zahteve. 13. Usklaivanje urbane strukture s razliitim javnim i privatnim ciljevima. 14. Parametri, regulativa u izgradnji. 15. Transformacija strukture grada: savremeni oblici javne intervencije.</p> <p>PROGRAM VEBI 1. Upoznavanje sa metodom i organizacijom rada na predmetu. Podela na grupe. Odreivanje podruja rada - Ada Ciganlija. 2. Faza 1: Upoznavanje s izabranim segmentom urbane strukture Beograda. Utvrivanje stanja i procesa u okviru zadate urbane situacije. Posmatranje, prikupljanje i ureivanje podataka: lokacija, zemljite, prirodne i izgraene strukture, saobradajne veze ... 3. Faza 1: Opis stanja urbane strukture kroz upotrebu urbanistikih parametara. Izbor predmeta istraivanja: detaljni prikaz. 4. Faza 2: Problem u razvoju urbane strukture. Uspostavljanje relacije: predmet - problem istraivanja. Opis problema u razvoju urbane strukture. Problemi mogu biti dominantno ekoloki, ekonomski, socijalni, fiziki, estetski ... 5. Faza 2: Prepoznavanje karakteristinih prostornih celina u kojima se problem manifestuje. Definisanje parametara. Kvantitativni i kvalitativni indikatori. Prepoznavanje, opis i prikaz dominantnih karakteristika prostornih celina. Prepoznavanje trendova u prostornoj transformaciji, uoavanje konflikata i problema. Prikaz prostornih aspekata izabranog problema. 6. Faza 2: Kolokvijum prikaz rezultata rada u fazi 1 i 2. 7. Faza 3: Procena postojedih urbanih struktura u odnosu na uoeni problem. Prepoznavanje dominantnih aktera u prostoru povezanih s izabranim problemom: korisnika, uesnika u izgradnji, zatiti, odravanju i kontroli. Uoavanje i definisanje osnovnih interesa aktera. 8. Faza 3: Povezivanje problema koji se istrauje s dominantnim vrednostima i ciljevima koji utiu na razmetaj aktivnosti, izgradnju, ouvanje, odravanje prirodnih i stvorenih prostora i objekata. Izbor vrednosti i ciljeva (ekoloki, ekonomski, socijalni, kulturni) i formiranje matrice. Odreivanje osnovnih pokazatelja za odreivanje i merenje kvaliteta prostornih transformacija. 9. Faza 3: Izrada matrice stanja i rizika u odnosu na uoeni problem. (Prirodni uslovi, akteri, aktivnosti, akcije, rizici) 10. Faza 3: Uspostavljanje osnove za predloge promena. 11. Faza 3: Kolokvijum prikaz rezultata rada u fazi 3. 12. Faza 4: Preporuke za dalji razvoj urbane strukture. Utvrivanje prioriteta. 13. Faza 4: Matrica: povezivanje problema s ciljevima, akterima, aktivnostima i podrujima regulacije. 14. Faza 4: Uspostavljanje detaljnih pravila za odvijanje aktivnosti, koridenje zemljita i graenje objekata</p> <p>15. Faza 4: Odreivanje regulative, pravila i standarda za izgradnju, ouvanje i odravanje prirodnih i izgraenih struktura u bududnosti. Izrada praktinih i tehnikih uputstava u formi ilustracija - skica.</p> <p>Sutina zadatka je da se na izabranom podruju grada (Ada Ciganlija) uoe i istrae znaajni problemi (posebno u kontekstu izmenjenih ekolokih faktora - klimatskih promena), i da se predloe pravci njihovog reavanja. Pri tom se uoavaju prostorne manifestacije problema, prepoznaju akteri i njihove nadlenosti u izgradnji, ouvanju, odravanju i kontroli prirodnih i stvorenih struktura i procenjuju mogudnosti intervencija u smeru razreavanja problema. Problemi se vezuju za prostor uspostavljanjem preciznih granica prostorne celine, ali se vezuju i sa vrednostima i ciljevima koji utiu na razmetaj aktivnosti, izgradnju, ouvanje i odravanje prirodnih i stvorenih prostora i objekata (kroz pratede kriterijume, indikatore i parametre). Kao rezultat, oekuje se uspostavljanje predloga i pravila za odvijanje aktivnosti, u cilju pravovremenog reagovanja na oekivane probleme - klimatske promene, zagaenje, suprotstavljene interese aktera...(predlog koji definie koji akteri, ta i kad treba da preduzmu). Takoe, u istom kontekstu, od studenata se oekuju pravlia u vezi sa koridenjem zemljita i graenjem objekata (namena parcela i objekata, parcelacija, parkiranje i snabdevanje objekata, poloaj graevinske i regulacione linije, vertikalne regulacije, volumena objekata, poloaj objekata na parceli i prema obali reke i jezera, odnos prema susednim objektima, parametri oblikovanja fizike strukture, .). Standardi graenja (predlog materijala za izgradnju i zavrnu obradu, boje i teksture, osvetljenje, ureenje okolnog prostora,). Izrada praktinih i tehnikih uputstava u formi ilustracija skica.</p> <p>OPTE UPUTSTVO ZA VEBE Osnovna svrha vebi na predmetu je osposobljavanje za struni i istraivaki rad u oblasti urbanizma, i to kroz: upoznavanje sa nainom proizvodnje i koridenja prostora u gradu upoznavanje sa metodama istraivanja i regulisanja urbane strukture. Vebe su programirane tako da studenti tokom nastave, postepeno otkrivaju osnovne karakteristike urbane strukture, istrauju na terenu i istovremeno oblikuju svoje predloge ureivanja izabranog urbanog podruja. Vebanja se sastoje iz dva tipa zadataka: istraivanje segmenta urbane strukture organizacija i uede u debati na predloenu temu. Istraivanje segmenta urbane strukture Beograda se sprovodi u kontinuitetu tokom semestra kroz etiri faze. Istraivaki rad studenata se prati i belei na vebama i deo je predispitnih obaveza. Druga i treda faza se predaju u vidu kolokvijuma. Organizacija i uede u debati prestavljaju opciju za ambicioznije studente. Prisustvo i aktivno uede studenata na predavanjima je kljuna komponenta kursa koji ima oblik seminara. Oekuje se da studenti prisustvuju svakom asu.</p> <p>Nain ocenjivanja: kolokvijumi I kolokvijum 25 poena/ II kolokvijum 25 poena (50%) organizacija i uede u debati - 10 poena (10%) seminarski rad: Istraivanje segmenta urbane strukture Beograda (50%)</p> <p>Kriterijumi za ocenjivanje kolokvijuma: Celovitost pregleda stanja urbane strukture 20% Logika organizacija celine 20% Razumevanje zadatka 20% Ureenost i jasnoda prikaza 20% Analitinost rada 20%</p> <p>Kriterijumi za ocenjivanje debate: Odgovarajudi izbor vrednosti 20% Jasnoda i ubedljivost argumenata 20% Obrazloenost i konzistentnost argumenata 10% Izbor kontraargumenata 10% Razumljivost i ubedljivost izlaganja 10% Kvalitet komunikacije. Odgovarajudi vizuelni prikaz 30%</p> <p>Kriterijumi za ocenjivanje seminarskog rada: Razumevanje logike urbanih aktivnosti u prostoru 20% Prepoznavanje dominantnih interesa aktera 20% Izbor odgovarajudih pravila za odvijanje aktivnosti i izgradnju 20% Logika organizacija celine 10% Odgovarajudi prikaz podataka 10% Ureenost i jasnoda prikaza 10% Analitinost rada 10%</p> <p>ORGANIZACIJA VEBI Grupe studenata (od 4-6 studenta) istrauju urbanu strukturu na prostornoj celini Ada Ciganlija u Beogradu. Na zadatoj temi studenti rade u kontinuitetu tokom itavog semestra, kroz programirana vebanja u salama. Prvi deo istraivanja studenti rade timski, a drugi individualno. Rezultate pojedinih faza istraivanja studenti predaju u vidu kolokvijuma tokom semestra. Rezultate istraivanja je potrebno dokumentovati posmatranjima sa terena, podacima iz strune literature, javnih glasila, razliitih dokumenata (planova, studija, istraivanja) ili iz razgovora sa izabranim autoritetima i prikazati kroz odgovarajudu formu: karte, tabele, skice, fotografije, ilustracije, tekst, dijagrame, grafikone, crtee u adekvatnoj razmeri. Svi izvori istraivanja moraju biti evidentirani i pravilno navedeni. Radni materijal prikupljan tokom istraivanja, kao i zakljuci pojedinih istraivakih faza se skupljaju u posebnim fasciklama. Na svakom vebanju asistent pregleda i parafira nove rezultate istraivanja. Parafirani materijal predstavlja evidenciju o radu na vebama. Istraivanje urbane strukture se sprovodi kroz etiri faze: Faza 1: Utvrivanje stanja i procesa u okviru zadate urbane situacije Faza 2: Prepoznavanje problema u razvoju urbane strukture Faza 3: Procena postojedih prirodnih i izgraenih struktura u odnosu na uoeni problem Faza 4: Preporuke za dalji razvoj urbane strukture Prve dve faze istraivanja se sprovode kroz grupni rad, a druge dve faze kroz individualni rad. Nakod druge i trede faze studenti ureuju istraivaki materijal prema traenoj formi i predaju u vidu kolokvijuma u predvienim terminima. Termini kolokvijuma: 1. Kolokvijum: 06. vebanje - 22.10.2008. (grupni rad) 2. Kolokvijum: 11. vebanje - 26.11.2008. (individualni rad)</p> <p>ISTRAIVAKA PITANJA I SMERNICE ZA ISTRAIVANJE Faza 1: Utvrivanje stanja i procesa u okviru zadate urbane situacije Grupni rad. Na osnovu podataka kroz snimanje terena, pretraivanje interneta i dnevne tampe, napraviti pregled (opis) stanja i procesa na datom podruju istraivanja (sa akcentom na prirodnom, ekolokom i klimatskom aspektu). Posmatranje, prikupljanje i ureivanje podataka. Potrebno je prikazati injenice i detalje koji opisuju stanje urbane strukture, kroz upotrebu graevinskih, urbanistikih ekolokih i mikroklimatskih parametara i indikatora. Potrebno je odgovoriti na slededa istraivaka pitanja: PROSTORI: Gde se prostor nalazi? opisati poziciju prostora u odnosu na iru gradsku celinu, vane saobradajne i vodene tokove, blizinu znaajnih urbanih celina, objekata i zelenih koridora, kao i neposredno okruenje Parametri: o Udaljenost-poloaj lokacije u odnosu na gradski centar, odnosno lokalni centar o Povezanost lokacije sa vanijim gradskim sadrajima o Saobradajna povezanost lokacije sa okruenjem (blizina vanijih zelenih i vodenih koridora, auto puta, magistralnih saobradajnica, linija javnog prevoza) o Klimatsko-meteoroloki pokazatelji (osunanje, uticaj kopnenih i vodenih povrina, temperature vazduha i njihov opseg, vlanost vazduha, oblanost, koliina padavina, vetar i elektricitet u vazduhu, nadmorska visina) ta se u prostoru nalazi? - prikazati precizno namenu povrina, prostore za komunikaciju, pristupe i parkiranje, parcelaciju zemljita, pripadajude javne prostore, zelene prostore (takasto, linijsko i povrinsko zelenilo), obalne prostore, vodene povrine, zone zatite (nasipi, vodoizvorita) odnos prema susedima,itd. Parametri: o Vrste i meusobni odnos aktivnosti na podruju (komplementarne i nekomplementarne aktivnosti) o Kapaciteti i dispozicija saobradajnih povrina (marine, interne saobradajnice, manevarski prostori, platoi za istovar robe, pristupne rampe za vozila za snabdevanje, parkiranje) o Pozicija i meusobni odnos privatnih prostora i javnih prostora (zelenila, obale i zona zatite). o Veliina zelenih povrina i odnos sa izgraenim prostorom, sadraji u okviru zelenih prostora, naini ograivanja i zatite od prirodnih nepogoda i hazarda o Veliina javnog prostora, pozicija javnog prostora u odnosu na privatni prostor, sadraji u okviru javnog prostora o Faktori koji utiu na stvaranje mikroklimatskog okruenja: konfiguracija terena, blizina povrinske vode, podzemni vodotokovi, poloaji prirodnih prepreka (nasipi i visoko rastinje, vedi objekti...) Kako izgledaju objekti i otvoreni prostori? prikazati prisutne obrasce fizike strukture, dati dimenzije i nain gradnje, materijalizacije i organizovanja objekata</p> <p>Parametri: o Konfiguraci...</p>